Zahvaljujem na pitanju, ali zaista ne znam odgovor. On je vrlo specifičan i resorni, tako da će ovo pitanje biti preneto resornom ministru. Verujem da će on razumeti o čemu se radi, da li je to politika, greška ili već šta, tako da ćemo u skladu s tim preduzeti odgovarajuće aktivnosti.

Hvala. Poštovani narodni poslaniče, u odgovoru bih dao informaciju o principima budžetiranja i trošenja budžetskih sredstava, naročito kada se radi o pozicijama subvencija.
Budžet koji se usvaja u Narodnoj skupštini sadrži cifru koja je predviđena da bude potrošena u toku jedne godine. Ta se cifra, naravno, razbija na kvote. To su mesečne kvote, koje svaki korisnik budžeta na čijem se razdelu nalazi ova cifra, može da povlači i troši. Te kvote ne moraju biti idealno jedna dvanaestina mesečno, pogotovo ne u granama koje imaju sezonske oscilacije za potrebama sredstava.
Na resornom je ministru, u ovom slučaju konkretno ministru poljoprivrede, da on proceni da li su, recimo, potrebne subvencije u prvom polugođu ili prvom kvartalu jedne godine jedna polovina ili manje ili više od jedne polovine nego u drugom kvartalu.
Zaista se ne razumem u poljoprivredu, ali je ta ukupna cifra onda podeljena za različite namene, nešto od toga je za ratarstvo, za voćarstvo, povrtarstvo, stočarstvo, mlekarstvo itd., i čvrsto sam ubeđen da ministar zna kakve su sad tu godišnje potrebe i da vodi o tome računa i da on nije te pare manje trošio u prvom polugođu zato što je želeo da da manje subvencija, već zato što su mu ostala sredstva predviđena za druge namene, za koje su potrebna veća sredstva u drugom polugođu.
Dakle, to je odgovor, jer ne verujem da će on na kraju godine izaći sa uštedom na poziciji subvencija. Ne znam koliko često se do sada događalo da subvencije ostanu nepotrošene.

Poštovani narodni poslanici, pre svega želim da vas pozdravim i da sa svoje strane izrazim zadovoljstvo što se pružila prilika da se raspravlja o jednoj veoma važnoj temi.
Pitanje državne revizije je od suštinskog značaja za demokratizaciju nekog društva, jer državna revizija mora da pokaže način na koji se troše sredstva poreskih obveznika i da utvrdi činjenice u vezi s tim, i to kako činjenice u vezi s eventualnim propustima koji su učinjeni, tako i činjenice ukoliko bi došlo do neke zlonamerne upotrebe tih sredstava.
Veoma sam srećan što se ispostavilo da je upravo za vreme mandata ove vlade Republike Srbija dobila prvi revizorski izveštaj i da se na taj način uvodi praksa koja će nas pratiti i u narednom periodu svake godine. Očekujem da će svake naredne godine situacija biti sve bolja i bolja i da će obe strane, s jedne strane oni koji raspolažu sredstvima poreskih obveznika, a tako isto i revizori, moći da stiču iskustva i postavljaju standarde i da idemo sve bolje i bolje u nekom povećanju transparentnosti trošenja sredstava.
Imajući u vidu značaj ove revizije, želim da kažem da je Vlada od samog početka sarađivala s revizorom. Ja ću odgovor na to pitanje dati sa stanovišta Vlade, a pošto imamo i državnog revizora ovde, možda ne bi bilo loše da i on kaže nešto o toj saradnji, sa svoje strane, da ne ispadne da samo Vlada govori pozitivno o njoj.
Mislim da je saradnja bila zaista jako dobra. Pre svega, mi smo želeli, i takva je instrukcija bila svim budžetskim korisnicima, da pruži maksimum svih podataka koji su bili na raspolaganju, pa čak da se potrudi da i tamo gde nemamo odgovarajuće praćenje nekih baza podataka, koje nisu stvorene, da se u dogovoru sa njima otpočne rad i na stvaranju svega toga što će biti neophodno za buduće revizije.
Moja ocena jeste da smo učinili sve sa naše strane, da nismo vršili bilo kakve pritiske u bilo kom pravcu i da smo otvoreno prišli tom radu. Nadam se da će i druga strana u tom smislu da da svoj stav o ovom pitanju, ali da konkretno odgovorim, obezbeđeno je i zatraženo je od strane kabineta, a dobio sam i informaciju da je tako i bilo, da svi budžetski korisnici, ministarstva i drugi budžetski korisnici koji su kontrolisani, maksimalno i potpuno otvoreno prikažu i daju sve informacije koje su od njih tražene.

Na drugo pitanje, da li su ti propusti u 2008. godini učinjeni prvi put ili se tu radi o propustima koji su ustaljena praksa, odgovorio bih vam jednom statistikom koja je napravljena kod mene u kabinetu.
Kao što je poznato, revizorski izveštaj je prilično debela knjiga, koja razmatra, u skladu sa procedurom izrade revizije, različite aspekte i u tom razmatranju se ukazuje na određene nepravilnosti kod budžetskih korisnika. Moj kabinet je napravio statistiku, da utvrdi koliko je pojedinačnih nepravilnosti, kada su one nastale i da li se one ponavljaju kao nešto što je već bilo ustaljeno ili su se prvi put javile.
Ta statistika je, otprilike, sledeća. Utvrdili smo da je ukupno na 55 mesta stavljena određena zamerka ili primedba i utvrdili na koji se propis referišu prekršaji. U tih 55 imamo prekršaje Uredbe o budžetskom računovodstvu u 17 slučajeva, Zakon o budžetskom sistemu u 19, Zakon o javnom dugu u četiri, Zakon o radu u 11, Zakon o javnim nabavkama u tri i Zakon o platama državnih službenika u jednom slučaju. Kada saberete ove cifre, to je ukupno 55.
Ako posmatramo godinu, a ona se sastoji iz dva dela, imajući u vidu da su dve vlade bile odgovorne za 2008. godinu, onda smo gledali koji su od ovih prekršaja napravljeni u prvoj polovini godine, a koji u drugoj. Statistika govori da je u prvoj polovini godine napravljeno 38, a u drugoj polovini 17, što ukupno daje tih 55.
Prekršaja koji se ponavljaju iz prethodnog perioda ima 49, a prvi put se javlja šest. Dakle, to je, otprilike, statistika i odgovor na vaše pitanje. Rekao bih da je u najvećoj meri to stvar neke ustaljene prakse. Mi ćemo verovatno kroz pitanja moći i da razgovaramo o nekim od najmarkantnijih situacija, da se objasni o čemu se tu radi.

Prvo bih, ako mi dozvolite, želeo da kažem da, čitajući izveštaj revizora za 2008. godinu, nisam u njemu primetio različite stavove između Ministarstva finansija i Ministarstva ekonomije.
No, ukoliko zaista želite i na to odgovor, mogu vam reći da, principijelno, nema različitih stavova, imajući u vidu da se jedan stav odnosi na situaciju u periodu krize, i kada se izlazi iz krize, i potrebe da se poveća potrošnja, odnosno nešto olakša građanima, naročito onom siromašnijem delu, a drugo je jedan srednjoročno-dugoročni koncept na koji način treba voditi budžetsku i uopšte ekonomsku politiku ove zemlje.
Evo, to je odgovor. Taj odgovor ste mogli da vidite u više navrata i u štampi, i on je prokomentarisan od strane svih učesnika, pa i onih koje ste pomenuli.
Izvinjavam se što sam ja odgovorio iako imam ministarku finansija ovde. To sam uradio iz razloga što ste mene direktno prozvali.

Prvo bih želeo da dam odgovor na konkretno pitanje o završnom računu. Moram da kažem da niste u pravu, verovatno zato što niste informisani.
Završni računi budžeta su predavani, ne znam da li svake godine posle 2002, ali znam sigurno da su predati za 2005, 2006. i 2007. godinu. Sudbina tih završnih računa je bila takva da ih je Vlada usvojila, uputila u parlament, a parlament nije diskutovao o njima iz razloga što nisu imali izveštaj revizije, a nisu imali izveštaj revizije zato što revizija nije postojala. Državna revizija nije postojala zato što smo nasledili takvu situaciju.
A onda smo krenuli u to da se donese zakon, da se ta revizija formira, i nakon toga je, pre jedno dve godine, ako se dobro sećam, ili tako nešto, postojala ideja u parlamentu da se, uprkos nepostojanju formalne DRI, angažuje neka od komercijalnih revizorskih institucija i da ona izvrši reviziju. Iz nekog razloga, ne znam zašto, to nije urađeno i ti računi su povučeni.
Međutim, ako vi mislite da oni nisu rađeni i da nisu predati parlamentu, to nije tačno. Oni su urađeni, predati, povučeni su, postoje. Revizor je, kada je formiran i kada je počeo da radi DRI, imao opciju da startuje od tih završnih računa i da pravi reviziju za 2004, 2005, 2006, 2007. i 2008. godinu. Međutim, zbog kapaciteta DRI, on se odlučio da zanemari ove prethodne račune, koji, ponavljam, postoje i urađeni su, i rekao je – nemamo kapaciteta, uzeću samo 2008. A kada je krenuo da obrađuje 2008, zaključio je da ni za nju nema kapaciteta da je u celini obradi.
Ta okolnost nam upravo govori o značaju početka rada na reviziji i o značaju DRI, o značaju potrebe da joj se pomogne da izgradi svoj kapacitet i da u budućnosti imamo revizorske izveštaje. Da li će jednog trenutka revizor odlučiti da krene unazad i pregleda te završne račune koji su napravljeni, to je njegova stvar, ja na to neću da utičem. Ali, da li oni postoje? Da, oni postoje.
Pitanje interne revizije i postojanja negde da negde ne, jeste jedno sistemsko pitanje i upravo nam izveštaj državnog revizora ukazuje na nepostojanje interne kontrole. Sada se krenulo ozbiljno u stvaranje interne kontrole i ta stvar će biti ispravljena u narednom periodu.
Naravno, nije to jedina stvar koja nedostaje. Nedostaje, isto tako, i čitav niz informacija, baza podataka o imovini i mnoge druge stvari, koje smo našli kao zatečene, i to će se ispraviti. Neke ispravke će moći da se učine u mesecima koji su pred nama, a za neke će nam biti potrebno i više godina.
To kažem na osnovu izveštaja revizije za Republiku Hrvatsku, koja je posebno značajna zbog toga što dolazi iz istog miljea kao naša država, i da je revizor imao gotovo identične sistemske primedbe na završni račun budžeta, jer ni oni nemaju dovoljno prikupljenih baza podataka. Vrlo je slična situacija kao kod nas.

Ovde sam evidentirao dva pitanja. Jedno je zašto je revizor dao mišljenje da ne može da da čvrsto mišljenje zbog ograničenog obima uzorka koji je tretirao.
Ja ne znam reviziju (jesam ekonomista, ali to je posebna vrsta aktivnosti i delatnosti) i možda će bolje da vam odgovori revizor, ali koliko znam, revizija se uvek radi na bazi nekog uzorka, za koji se traži da bude materijalan, i zbog toga se biraju korisnici sa najvećim učešćem u tome što se analizira.
Revizor je tako i postupio, ali, zbog ograničenog obima kadrova, nije mogao da obezbedi dovoljno veliki uzorak da bi mogao sa sigurnošću ili sa velikom verovatnoćom da izrazi svoje stavove. Ali, to je stručno pitanje i ja ne bih o tome.
Ovde imamo jedno drugo pitanje koje ste postavili, koje u stvari sadrži gotovo jedan od većeg broja ovih prekršaja koje sam nabrojao, a to su prekršaji zašto nije od pojedinih državnih preduzeća traženo da vrate sredstva koja su im bila data iz pozajmica.
U vezi s tim, tu ste dali jednu konstataciju koja je tačna, ali ne potpuno. Spomenuli ste da se to događalo 2005. i 2006. godine. Međutim, ako pogledate izveštaj revizora, videćete da se to događa u kontinuitetu od 1992. pa zaključno sa 2007. godinom.
Dakle, ne radi se samo o dve godine, nego se radi o gotovo dve dekade davanja sredstava državnim preduzećima u cilju pomoći da prežive, a zatim im budžet nije tražio nazad, da vrate, niti ih je blokirao, niti je pokretao postupke stečaja.
Na pitanje zašto to nije radio zaista je vrlo teško odgovoriti da li bi bilo pametnije da smo pokrenuli postupak stečaja nad "Železnicom", ostavili dvadeset hiljada i više radnika bez posla, ukinuli državnu železnicu, tražeći da vrati pozajmice bez kojih ona u datom trenutku ne bi mogla da preživi, a koje ona, takođe, u ovom trenutku ne može da vrati.
Naravno, niko nije srećan što je takva situacija, ali razlog zašto to nismo uradili je, pre svega, socijalnog karaktera. Naravno, sada na osnovu ovog izveštaja revizora, neko će i platiti kaznu što nije pokrenuo postupak likvidacije "Železnice" i nekih drugih javnih preduzeća. Na sreću, ta kazna će biti prekršajna, ali će sa zadovoljstvom da je plati, zato što će znati da će mu zbog toga biti zahvalne hiljade ljudi koji rade u tim javnim preduzećima.
Mi ćemo u narednom periodu to razrešiti, i imamo načine na koje će se razrešiti, ali će se to samo formalno razrešiti da ne bismo plaćali kazne. Mi imamo drugi problem, a to je problem restrukturiranja tih preduzeća i njihovo dovođenje na profitabilan nivo posla. To je stvar koju ne rešava revizorska institucija, nego je to stvar koju moraju da reše reforme koje su sada u toku. Hvala.

Hteo bih, pre svega, da komentarišem onaj stav koji ste, gospodine narodni poslaniče, izneli o tome da se troše pare ko kako hoće, izvan onoga što je ovaj parlament usvojio, i da kažem da taj stav nije tačan. Pripremio sam, pa ću vam reći par cifara, jer ne bih želeo da to ostane kvalitativno paušalna ocena i te se cifre upravo odnose na revidovanu 2008. godinu.
Dakle, prema budžetu, odnosno rebalansu budžeta za 2008. godinu, ovaj parlament je odobrio da ukupni izdaci iz budžeta u toj godini iznose 695.959.000.000 dinara. Ako pogledate u izvršenje, ukupni utrošak je bio 667.851.000.000 dinara, što je blizu 30 milijardi manje nego što je parlament odobrio Vladi. Dakle, ne može se reći da se troši kako ko hoće, već upravo suprotno, troši se manje nego što je i sam parlament, na sednicama prilikom odlučivanja o budžetu, dao.
Da ne zamaram s ciframa, daću vam još samo tri, koje se odnose na strukturu ove potrošnje. Dakle, kod tekućih rashoda, koje je parlament odobrio da budu 615 milijardi, utrošak je bio 601 milijarda, dakle manje za 14; kod kapitalnih, gde je odobreno 58 zarez nešto, utrošak je bio 46, dakle manje za 12; kod nabavke finansijske imovine, gde je bila odobrena 21 milijarda, utrošak je bio 20. Ove cifre nedvosmisleno pokazuju da ne raspolažete informacijama o tome kako se troši i vaše ocene da se troši van okvira koji se ovde daje sasvim su netačne.
Drugo, izrazili ste očekivanje da dođe do hapšenja. Ne znam na osnovu čega to smatrate. Ono što mogu da kažem, sasvim odgovorno i na osnovu izveštaja koje smo videli, jeste da nigde nije utvrđeno da je postojao bilo kakav umišljaj ili bilo kakva namera da se sebi ili drugima pribavi protivpravna imovinska korist, tako da se i ove prekršajne prijave koje su date odnose na prekršaje procedure, a ne na želju da se opljačkaju poreski obveznici.
Meni je iz vašeg izlaganja sada jasno zašto se, umesto da ovaj izveštaj bude posmatran u kontekstu jedne novine, koja predstavlja demokratski korak unapred i koja će nas pratiti, u stvari pojavila priča o tome kako treba da budu hapšeni kriminalci itd. Dakle, ovo što govorim, a govorim na osnovu argumenata i cifara, potpuno demantuje vaše stavove.

Vrlo ću kratko. Samo da prokomentarišem da mi je zaista žao ljudi iz Kuršumlije što su učestvovali u jednoj privatizaciji koja se na kraju završila negativno. Vi znate da je ta privatizacija bila obavljena od strane njih samih. Dakle, to preduzeće su, uz podršku sindikata, kupili rukovodioci same firme, ali mi je žao što nisu uspeli da ga stave na noge.
Pokušavam, međutim, da utvrdim na koji način ta okolnost obara moju tezu da ste vi izneli pogrešnu i netačnu informaciju vezanu za trošenje budžetskih sredstava. Verujte mi da to ne mogu da utvrdim. Pomislio sam da je to ipak možda zbog banaka koje posluju pozitivno, pa i to ne mogu da utvrdim, tako da ostajem pri tezi da vaša konstatacija, koja je bila vezana za današnju temu, nije tačna i da se u budžetu nije trošilo više sredstava nego što je bilo predviđeno i odobreno od ove skupštine.

Samo ću 10-15 sekundi, pošto je bilo, između ostalog, pomenuto pitanje interne revizije, koje smo već čuli ranije, da kažem da je i sam narodni poslanik rekao da je bilo kod svega pet, pa u 2009. godini on zna da je krenulo sa pet i postavljam pitanje – koliko je u vreme kada je SRS bio na vlasti bilo internih revizija, kada mi sada moramo da počinjemo da uvodimo interne revizije?
Dakle, koliko god da ih je bilo, mi smo krenuli tim putem i biće ih više i u dogledno vreme će svi imati internu reviziju. Molio bih da se to, takođe, uzme u obzir.

Opet ću vrlo kratko, vezano za konstataciju da se treba držati teme i ja tu konstataciju...

Želeo sam da kažem da je zahtev da se držimo teme vrlo legitiman i mislim da se on odnosi na sve. O budžetu i reviziji nisam ranije govorio, nego sam to dao slikovito, ali mislim da ste u pravu, ova sednica se ne odnosi na kontrolu tog budžeta kada ste vi bili na vlasti i mislim da možete biti srećni zbog toga.
Što se tiče tona kojim želite da prenesete stanovništvu kako je tu bilo puno kriminalnih radnji, mislim da zapravo dizanjem tona ne možete da utičete na činjenicu koja je bila izrečena i koju ću da ponovim, a to je da su, kada se gleda ukupni izveštaj revizora, u njemu utvrđene brojne greške i nepravilnosti, ali nije utvrđena bilo kakva namera, bilo kakve radnje koje bi imale prizvuk kriminala, uzimanja para itd., i to je činjenica od koje se mora poći kada se tumači šta je to što je Vlada radila u prošloj godini. Hvala.

Poštovani narodni poslaniče, prvo bih želeo da vam zahvalim što ste pročitali listu nepravilnosti. Mi smo, naravno, kao i javnost, upoznati sa njima i revizor je, na osnovu tih nepravilnosti, pokrenuo odgovarajuće prekršajne postupke, tako da se ne bih posebno osvrtao i sada licitirao jedan po jedan. Oni su otišli i o tome će biti rasprava.
Pomenuli ste pitanje povlačenja izveštaja, interne kontrole i isto tako ste dali tumačenje da je predsednik vaše partije bio u pravu kada je govorio o 2005-2006. godini.
Prvo, naravno, slažem se sa vama, on jeste bio u pravu, ja nisam rekao da to nije tačno, nego da nije potpuno. Zato sam rekao da se ovi slučajevi događaju od 1992. godine, i to, rekao sam vrlo precizno, zaključno sa 2007. godinom. Godine 2008, u toj godini u kojoj je vršena revizija, tih slučajeva nije bilo i sve su to reziduali koji nastaju iz prethodnog, 15-godišnjeg ili malo više, perioda.
Što se tiče interne kontrole, sami ste rekli da ju je u momentu vršenja revizije svega pet ministarstva imalo. Naravno, ja se tu slažem, i zapravo, hajde da kažem, možda sam i srećan što je meni palo u obavezu da obezbedim da se u svim ministarstvima uvede interna kontrola, iako bi mi, razumećete, bilo mnogo draže da sam nasledio vladu koja ima internu kontrolu u svim ministarstvima, a ne samo u pet.
Kod povlačenja izveštaja za 2008. godinu jednog trenutka se ispostavilo da se diže čitava galama oko toga, kao da nešto hoće da se promeni itd., a suština je veoma jednostavna.
Pošto je revizor dao primedbu na način obračuna kursnih razlika, što je posledično imalo veze sa nekim ciframa u završnom računu, Ministarstvo finansija je izložilo svoj stav da je to uradilo ispravno, državni revizor je imao drugačiji stav, i na kraju smo rekli da je državni revizor u pravu. Prihvatili smo njegov stav, mada i dalje neki misle da postoji možda i druga mogućnost.
Na osnovu toga smo povukli izveštaj i, kao što ste i sami rekli, u roku od dva-tri dana ga ponovo vratili. To je bila jedna čisto tehnička stvar, da se usaglasi taj deo koji je bio sporan. Tako da tu nema nikakve fame. Jednostavno, izveštaj je iz tog razloga povučen i vraćen, i drugih ispravki u njemu nije bilo.
Ono što sam nameravao da uradim sa ovima koji su imali te prekršajne prijave jeste da sam u startu, pošto su počele da stižu informacije o tome da je tu veliki lopovluk itd., želeo da, praktično, sve oni koji budu imali krivične prijave smenim. Ne može neko da ima veliku funkciju, a da je pod sumnjom za krivičnu odgovornost.
Međutim, kada se radi o prekršajnim prijavama i prekršajima od kojih je najveći deo neki proceduralni i, kao što ste čuli iz izlaganja, mnogi od njih i nasleđeni, jednostavno ne mislim da je to osnov da se od nekoga traži da podnese ostavku ili da bude smenjen, pošto je to najniži nivo prekršaja, a opet se vraćam na to da nigde nije pronađen umišljaj ili želja da neko dođe do novca na protivpravan način, bilo da ga pribavi sebi ili nekom drugom

Vrlo kratko ću se osvrnuti na ovu paralelu kako su neki kršili Zakon o javnim nabavkama, pa su u zatvoru, a ja, iako ima i kod mene kršenja, na to gledam sasvim drugačije.
O onima koji su u zatvoru, zaista nemam informacije, ali želim da vam kažem, gospodine narodni poslaniče, da je potpuno pogrešna analogija koju upotrebljavate. Onda bi bila, u suštini, identična sledećem. Pogledajmo Zakon o bezbednosti u saobraćaju. Neko je prošao kroz crveno svetlo, a neko nije vezao pojas, i onda kažete - zašto ovog koji nije vezao pojas ne kaznite kao onoga koji je prošao kroz crveno, pošto su kršili isti zakon.
Prosto, ta analogija ne stoji. Stepen krivice odrediće sudija i o tome ne želim da razgovaram, ali svakako, ako bi krivica bila određena na način da neko bude poslat u zatvor, onda je to sigurna kvalifikacija za to da bude pozvan i na odgovornost u smislu njegove pozicije koju zauzima. Hvala.

Vrlo kratko bih rekao da Skupštini odgovaraju sve nezavisne institucije, znači odgovara joj i Vlada, odgovara joj i Narodna banka i državni revizor itd. Činjenica da nema unakrsne odgovornosti, da Vladi odgovara Narodna banka ili Narodnoj banci revizor, za mene jeste važna jer ja, zapravo, imam vrlo malo informacija o tome da li ZIN radi dobro ili loše, čak ne znam uopšte ni njegove bilanse. Zbog toga se, prosto, plašim da dam bilo kakav komentar na postavljeno pitanje, jer niti sam kompetentan, niti znam.
Zato predlažem gospođi narodnom poslaniku da, kao predstavnik Skupštine, ta pitanja koja je imala uputi direktno Narodnoj banci i traži od njih odgovor jer, prosto, nemam ni informacije ni kapaciteta da to tumačim.
Dobro je što je to pitanje otvoreno sada, imajući u vidu da se radi o 2009. godini. Ja neću da vam kažem "držite se teme", pošto mislim da je to, ipak, na neki način, vezano za ovu temu. Dobro je pošto je tu revizor, pa će, ako budu vršili reviziju za 2009. godinu, onda oni da uzmu u obzir i ovo što ste vi rekli. Ali, nezavisno od toga, ipak možete direktno da se obratite Banci za dobijanje informacija.
(Jorgovanka Tabaković, s mesta: Ne mogu da govorim o tome da li sam zadovoljna, iz razloga što sam dobila veoma oskudne odgovore na ono što sam htela da pitam.)