Radi preciznosti, u pravu ste, dužnika, ne ukupnog duga, 95% dužnika jeste iz privatnog sektora.
Što se tiče pitanja koje ste postavili, i to mogu da vam kažem, sva ova javna preduzeća koja ste pomenuli da ste zainteresovani da bar toliko znate, to vam mogu reći, ni jedna od pomenutih nema neplaćenih doprinosa za PIO.

Poštovani narodni poslaniče, i u drugim nekim diskusijama je bila pažnja usmerena na te nevladine organizacije sa dosta negativnom konotacijom, prosto ne znajući šta je sadržaj te stavke. Reći ću vam koje su tri najvažnije stavke koje se finansiraju iz toga, a vi onda ocenjujte da li je u redu da se one skinu: prva je - najveće političke partije i kampanja za izbore, druga po redu – Ministarstvo rada za narodne kuhinje i treća – Srpska pravoslavna crkva. U okviru ovih dotacija, to su tri najveće stavke. Vodite računa kada dajete predloge, da budemo upoznati sa tim šta skidamo a ne samo šta dodajemo. Hvala.

Trebalo mi je par minuta da saberem ovo vezano za pitanje koje mi je upućeno oko ovih pet milijardi i 200. Reći ću vam pet-šest najvećih stavki. Političke partije, odnosno stranke, vezano za zakon, one su negde oko 1,8 milijardi, sport oko 1,8 milijardi, kuhinje oko 0,6, crkve oko 0,6 i te četiri stavke vam vuku oko pet milijardi.
Ovo ostalo preko pet, imate puno. Tu su i saveti, recimo Savet nacionalnih manjina je preko 200 miliona, itd. Evo, to su vam glavne stavke, ali ja vas, u stvari pozivam da budžet koji ste dobili detaljno pročitate, da ne bi sada opet morali da vadimo, itd.

Poštovani narodni poslanici, ako sam razumeo ovo je poslednji amandman, pa sam želeo da kažem par rečenica. Mislim da je diskusija bila jako dobra, bila je konstruktivna i naravno videli ste da smo određene amandmane direktno prihvatili, čak i opozicione amandmane, ali ima jedan dobar broj amandmana koje smo prihvatili ne formalno, nego tako što je Vlada kreirala posebne amandmane koji su u suštini bili inspirisani onim što su poslanici želeli svojim amandmanima, a možda nisu na dobar tehnički način to uradili, tako da se zahvaljujem svima koji su u ovom učestvovali.
Na kraju bih želeo samo da prokomentarišem, jer mi je nekako ostalo nedorečeno pitanje pouzdanosti projekcija, naročito kada se radi o prihodima. Jedna konstatacija da su prihodi precenjeni na osnovu toga da su oni veći za šest koma nešto posto u odnosu na prihode iz ove godine, a da je predviđena stopa rasta bruto domaćeg proizvoda od 1,5 i da je nemoguće da tako niska stopa generiše tako visoki rast prihoda. Moram da kažem da to rezonovanje jeste potpuno tačno, u slučaju kada bi se radilo o stalnim cenama.
Pošto se budžeti rade u tekućim cenama, pošto smo mi imali inflaciju u toku ove kalendarske godine, koja će se završiti negde sa 8% praktično bi trebalo na tih 8% dodati ovaj 1,5 pa doći negde do 9,5% iz čega je izvedeno tih 6,5%, dakle manje od onoga što bi bilo grupo proračunato iz zbira indeksa inflacije, indeksa očekivanog rasta bruto domaćeg proizvoda. Naravno, to je manje iz razloga određenih preraspodele između različitih nivoa budžeta.
Sa druge strane, naravno da nikad niko ne može biti potpuno siguran. Zato se to zovu projekcije. Ostvarenja ćemo videti, ali ono što mogu da kažem jeste da je na bazi saznanja koja u ovom momentu poseduju, da su projekcije prihoda urađene na standardno profesionalni način i da taj način projekcija nam pokazuje, ako se vratite u istoriju, da su one prilično bile precizne.
Sada, sasvim na kraju, pozivam vas sve da glasamo i usvojimo ovaj budžet i time usvojimo poslednji budžet u mandatu ove Vlade koja jeste dužinom trajanja svog mandata poslala Evropi i svetu jednu pozitivnu poruku o političkoj stabilnosti. Dakle, nema više na svakih godinu, dve dana izbora, nestabilnost, mi smo ušli sada u jedan regularni tok. Vlada završava svoj mandat. Ja želim i onoj drugoj vladi, koja bude izabrana sledeće godine takođe četvorogodišnji mandat, a jednom rečju stabilnost u ovoj zemlji, kako makroekonomsku tako i političku, što nam je dosta značajno i za ugled ove zemlje u celini. Hvala vam i glasajte za budžet.

Poštovani narodni poslanici, pre svega bih želeo da izrazim zadovoljstvo za veoma konstruktivnu raspravu koja je vođena tokom današnjeg dana. Svi narodni poslanici su nastojali da obrazlože amandmane za koje su se zalagali. Prilikom tog obrazlaganja neki su bili manje, neki više uspešni.
Sada koristim priliku da pozovem narodne poslanike da u danu za glasanje prihvate još neke od amandmana koji su od strane Vlade bili odbijeni. Informisaću vas sada koji su to amandmani.
U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, amandman koji je podneo narodni poslanik Milorad Buha na član 3. stav 2, gde je predložio da se reč: "može" zamenjuje rečju: "mora", uspeo je da me ubedi da je dobro da piše: "mora". Radi se o obavezi da se svi oni obveznici koji nisu platili poreze ili doprinose objave i da ne ostane diskreciono pravo na poreskoj upravi.
Takođe, u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, amandman koji su podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević na član 3. stav 1. tačka 2), gde su želeli da se definiše da se radi o obavezama koje su otpisane kao nenaplative. Mislim da je ta primedba na mestu i da bi mogla biti prihvaćena.
U istom tom zakonu amandman koji je podnela grupa od 21 poslanika, a odnosi se na član 11. vezano za kazne, gde su oni predložili da se poveća raspon tih kazni i dali jedno kvalitetno obrazloženje, mislim da bi to takođe bilo racionalno prihvatiti, pa u tom kontekstu apelujem na sve one poslanike da u danu za glasanje podrže i ove amandmane.
Na kraju svima želim srećnu Novu godinu i Božić, ali ima još puno do Božića i zahvaljujem se naravno svima, ali najviše ovima koji su bili najuporniji i sa kojima smo zajedno sačekali završetak ove rasprave. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, želim da vas sve pozdravim i da izrazim veliko zadovoljstvo što smo zajedno sa vama, sa jedne strane Vlade, sa druge strane Skupština, došli u situaciju da razmatramo četvrti budžet za redom u mandatu ove Vlade i da istovremeno, takođe, izrazim zadovoljstvo za veliki napor koji smo zajednički učinili, ne samo na budžetu, već i na usvajanju i ostalih zakona, pa evo i ova sednica pokazuje da ćemo biti u radnoj atmosferi, praktično do kraja ove kalendarske godine i koristim priliku da vam ujedno i čestitam Novu godinu.
Budžet, kao što znate jeste ključni dokument kojim se određuje ekonomska politika, pre svega fiskalna politika Vlade za narednu godinu i nadam se da ćemo kroz njegovu iscrpnu raspravu doći na kraju do dokumenta koji je potreban državi Srbiji i koji će omogućiti da se suočimo sa krizom i da sa što manje negativnih efekata prođemo kroz nju.
Kao što vam je poznato, Vlada je budžet pripremila u uslovima usporenog privrednog rasta, izazvanog efektima krize u evrozoni, shodno tome, umanjila je projektovani rast u narednoj godini na 1,5% BDP i prilagodila ekonomsku politiku zastupajući kriznim uslovima.
U skladu sa tim, predviđeni su ukupni budžetski prihodi od oko 750 milijardi dinara i ukupni rashodi od 890 milijardi dinara.
Budžetski deficit na republičkom nivou iznosio je 140 milijardi dinara, dok je konsolidovani deficit države 152 milijarde dinara ili 4,25% BDP.
Projektovani nivo deficita je niži od fiskalnog pravila, čime se smanjuje potreba za zaduživanje i ostavlja prostor za dodatno prilagođavanje u uslovima povećanog rizika od recesije u Evropi i u svetu.
Deficit će se najvećim delom finansirati iz zaduženja, ali će praktično celokupan iznos biti uložen u kapitalne investicije.
Time se i u ovom budžetu ne predviđa zaduživanje za finansiranje tekućih rashoda, već se njime omogućava preko potrebni fiskalni input za povećanje domaće tražnje, a samim tim i privredne aktivnosti u Srbiji.
Konačno, kroz ulaganja u kapitalne investicije, obezbeđuje se da deficit u 2012. godini bude uložen u budući razvoj Srbije. Funkcionalna struktura budžeta je sledeća, 41,8% izdvaja se za socijalnu zaštitu, 15,3% je odbrana i javni red i bezbednost, 15,3% obrazovanje i nauka, 10,4% ekonomski poslovi, odnosno podsticaj za privredu, zapošljavanje i poljoprivredu. Dalje, 3,8% transferi u ostalim nivoima vlasti, 3% administrativni troškovi, izvršni i zakonodavni organi, finansijski i spoljni poslovi.
I konačno 10,4% ostale funkcije kao što su sport, kultura, zaštita životne sredine, kamate itd.
U ovoj strukturi se jasno vidi da su diskrecioni rashodi budžeta svedeni na apsolutni minimum, što predstavlja nastavak Vladine politike, štednja koja se dosledno sprovodi od početka 2009. godine.
U budžetu za 2012. godinu je utvrđena socijalna odgovornost i on obuhvata sva potrebna sredstva za zakonsko povećanje plata i penzija, kao i sva socijalna davanja. Indeksacija će biti izvršena u aprilu i oktobru i planirano povećanje iznosi 5,5% na godišnjem nivou.
U budžet su ugrađeni efekti reformskih procesa koje je ova Vlada više nego i jedna prethodna sprovodila u okviru procesa evropskih integracija. Ti efekti u budžetu su najvidljiviji kroz reformu pravosuđa, penzionog sistema, profesionalizacija vojske, obezbeđenje adekvatnih sredstava za rad nezavisnih institucija itd.
Antikrizna ekonomska politika Vlade za narednu godinu podrazumeva i nastavak primene aktivnih mera podrške privredi, poljoprivredi i građevinskoj industriji kroz investicije u infrastrukturu, subvencije i povoljne kreditne linije.
Takođe, racionalnim korišćenjem javnih resursa u narednoj godini, ostvarićemo značajne uštede na diskrecionim rashodima i troškovima administracije i tako doprineti poboljšanju poslovnog ambijenta.
U skladu sa tim ciljem, Vlada u narednoj godini ne planira ne planira povećanje poreza niti uvođenje bilo kojih novih nameta koji bi negativno uticali na rad preduzeća. Kao i prethodne tri godine, nastavljamo sa podsticajima za privlačenje proizvodnih investicija gde smo ostvarili odlične rezultate u prethodnom periodu, a zahvaljujući kojima Srbija zauzima ubedljivo prvo mesto po investicijama u regionu.
Kombinacija ovih mera i pored nepovoljnih uslova u okruženju, omogući će povećanje izvoza i otvaranje novih radnih mesta.
Uveren sam da jedino ulaganjem u infrastrukturu, za razvojne projekte možemo obezbediti privredni rast, održanje zaposlenosti i bolji život građana Srbije, i za realizaciju tog cilja ćemo angažovati sve resurse i energiju u narednoj godini.
Sada mi dozvolite da se u par rečenica osvrnem i na ostale zakone koji su dati u okviru ove objedinjene rasprave i iz čega će se takođe videti da su oni povezani sa budžetom, iako smo čuli za takva mišljenja možda nisu opšta u ovom parlamentu.
Kad se radi o Zakonu o budžetskom sistemu, osnovnim izmenama koje su predložene, omogućava se višegodišnje budžetiranje kapitalnih investicije, što do sada nije bio slučaj. Zatim, budžetiranje deficita koji je niži od gornje granice predviđene fiskalnim pravilom, a što je upravo slučaj sa ovim budžetom koji će se ovde raspravljati i konačno utvrđivanje procedure za utvrđivanje finansijskih efekata zakona i drugih propisa. Najznačajnije izmene Zakona o akcizama, odnose se na duvanske prerađevine i gde se osnovica za obračun minimalne akcize utvrđuje na osnovu prosečne ponderisane maloprodajne cene, umesto najpopularnije cene čime se Srbija usklađuje sa direktivama EU. Takođe, smanjuje se advalorenc segment akcize sa 35 na 34% u narednoj godini, odnosno u 2013. godini na čak 33%.
Izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje omogućiće porodiljama preduzetnicama da ne plaćaju doprinose na osnovu ostvarene oporezive dobiti. Takođe, omogućiće se utvrđivanje visine mesečne osnovice na koju se obračunava i plaća doprinos za obavezno socijalno osiguranje za sveštenike i verske službenike u smislu da se najniža mesečna osnovica množi koeficijentom u rasponu od jedan do pet.
Izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji omogućavaju objavljivanje obaveštenja o poreskim dužnicima na veb sajtu Poreske uprave. Odlaganje plaćanja poreskog duga bez davanja obezbeđenja, za male iznose duga, će posebno biti pogodno za mala i srednja preduzeća. Zatim, uvođenje većeg stepena finansijske discipline, tako što će banke dozvoljavati isplatu zarada samo uz istovremeno plaćanje obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za šta će bankama biti obezbeđen poseban softver, dok će odgovornost za kontrolu i dalje biti na Poreskoj upravi. Zatim, relaksiranje uslova za reprogram i otpis poreskih obaveza naročito u postupku stečaja i finansijskog restrukturiranja i konačno uređivanje nadležnosti jedinica lokalnih samouprava da vode drugostepeni postupak za sve njihove izvore javnih prihoda.
Izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica omogućiće davanje poreskih olakšica nedobitnim organizacijama koje prihode pretežno ostvaruju na tržištu. Zatim, uvođenje poreskog podsticaja za korisnike slobodnih zona koja se bave proizvodnom delatnošću u slobodnoj zoni u smislu umanjenja obračunatog poreza na dobit pravnih lica. I konačno, neutralni tretman za konverziju potraživanja u kapital preduzeće u restrukturiranju.
Kada se radi o Zakonu o javnim putevima, ovde spomenut kao zakon koji nema veze sa budžetom, istina je zapravo sasvim drugačija. Ovim budžetom predviđeno je da se akcize koje su inače išle direktno prema preduzeću za puteve da se one sada prenose u celini u budžet Republike Srbije, a zatim se iz budžeta prenose preduzeću za puteve, odnosno za održavanje puteva čime se ostvaruje princip centralizacije tako da nemamo toliko mnogo korisnika koje imaju direktne prihode koje su van kontrole.
Konačno, Zakon o bezbednosti saobraćaja, njime se definiše problem privremenih registracija za testiranje novih vozila. Naime, sadašnje rešenje je da vi ne možete izdati privremenu registraciju na duže od 15 dana, što je nepogodno kada vršite test novog vozila, kao što ćemo imati vrlo brzo situaciju da se novo proizvedena vozila u "Fijatu" u Kragujevcu moraju testirati i onda im je petnaestodnevna registracija nedovoljna.
Dakle, ja sam u nekoliko rečenica spomenuo i ove druge zakone. Pozivam vas da u jednoj konstruktivnoj raspravi prođemo kroz budžet i na kraju, pre nego što se raziđemo za Novu godinu, glasamo za njega, usvojimo ga i obezbedimo normalno funkcionisanje države i privrede u 2012. godini. Hvala vam puno.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre svega se zahvaljujem na učešću šefovima poslaničkih grupa u diskusiji, a ja sam pažljivo pratio izlaganja i moram da kažem sa zadovoljstvom da je većina izlaganja, odnosno da su se odnosila na budžet.
Naime, bilo je raznih izleta, ali mislim da je preko polovine izlaganja, da se koncentrisalo na ono što se nalazi ispred vas.
U tom kontekstu sam želeo da dam tri ili četiri komentara na ono što je rečeno, imajući u vidu da mi je takav tip izlaganja dao dovoljnu osnovu da imam materijala o čemu bi pričali.
Prvo bih se osvrnuo na konstatacije koje su stigle od narodnih poslanika, gde se kaže da su u budžetu potcenjeni rashodi, a da su precenjeni prihodi, pri tome pozivajući se na fiskalni savet. Istina je, međutim, da smo mi prilikom utvrđivanja prihoda koristili stopu, predviđenu stopu rasta od 1,5% za narednu godinu koju je i sam fiskalni savet prihvatio.
Druga je stvar da li je ona dobro prognozirana ili ne, to ćemo videti, jer suviše je rano govoriti i biti takav pesimista i govoriti da nećemo uspeti da ostvarimo rast od 1,5%. Mislim da ipak hoćemo.
U svakom slučaju, ta stopa bila je osnova za definisanje prihoda i u tom kontekstu, izvedeni iz te stope, oni nisu precenjeni.
Što se tiče opaske da su rashodi potcenjeni, ona je za mene bila iznenađenje, jer je išla paralelno sa konstatacijom da se ovde radi o izbornom budžetu. Ne mogu da zamislim kakav je to izborni budžet gde neko svesno smanjuje svoja prava za rashode u odnosu na ono što čak i opozicija smatra da bi bilo logično da bude.
U svakom slučaju, mislim da se ovom prilikom zahvalim opoziciji, koji su govorili o potcenjenim rashodima, tako što su dali nama praktično neku vrstu uverenja da nismo pravili veštački fiktivne budžete.
Druga stvar je ovde bila problematizovana, i to je jedna priča koja je izvedena iz budžetske stavke pod nazivom prodaja nefinansijske imovine i onda je to vezano za izdavanje obveznica, za tekuću budžetsku rezervu itd.
Ne želim da odgovaram na konstrukciju, jer ona, pre svega se zasniva na pogrešnoj, bazičnoj premisi. Dakle, prodaja nefinansijske imovine nije jednako izdavanje obveznica kao što je narodna poslanica rekla, čak što bi rekao jedan moj prijatelj, kao što mu i samo ime kaže, nefinansijska imovina ne može biti obveznica koja je finansijska imovina, tako da ovo ističem iz razloga što očekujem da će za dan ili dva doći rasprava po amandmanima i u detaljima, pa bih uputio prosto da se zna o čemu pričamo i da ne pravimo konstrukcije na bazično pogrešnim osnovama.
Treća stvar, želeo bih da prokomentarišem pitanje koje je jedan narodni poslanik pomenuo, a radi se o policiji, gde je izraženo zadovoljstvo sa time kako je ona tretirana u budžetu, a ja zaista podržavam u potpunosti taj stav. Ja sam ovde prikupio par cifarskih podataka koje želim da vam saopštim. Dakle, na platama za policiju u originalnom budžetu 2011. godine, bilo je budžetirano 36,3 milijarde dinara i što je kada se svede na broj zaposlenih iznosila neto platu od nekih 48.000 dinara.
Za 2012. godinu ovaj iznos od 36 podignut je na 45,8 milijardi dinara što iznosi prosečnu platu od oko 56.000 dinara ili povećanje za 16% u odnosu na originalni budžet.
Treba imati u vidu da ovo povećanje od 16% nije realna cifra, iz razloga što je to izvedeno kao prosek, međutim, zakon koji je donet, pravi distinkciju između onih koji rade napolju sa oružjem u odnosu na one koji rade kao šalterski ili drugi službenici, pri čemu kod ovih koji imaju posao koji je zahtevan, je predviđena mogućnost većeg povećanja, tako da će neki dobiti manje od ovih 16%, a neki znatno više i to upravo ova kategorija ljudi za koju je zakon koji je donet i trebalo da zaštiti. U tom kontekstu, mislim da je policija zaista dobro tretirana u ovom budžetu.
Četvrta stvar o kojoj sam želeo da govorim to je nivo javnog duga, o čemu su takođe poslanici govorili, ali ja bih pre svega dao neku vrstu svog viđenja, i ne samo svog viđenja, nego i nekih internih rasprava koje smo imali.
Naime, definicija javnog duga koja je u zakonu, jeste u suštini definicija koju bi imalo smisla promeniti i popraviti. Mi smo razmišljali da li da to radimo ili ne i naravno, ta popravka bi išla u pravcu smanjenja javnog duga i zato smo odlučili da to ne činimo, da nam ne bi neko sa strane rekao, jeste, oni su stigli, pa sada menjaju definicijatu, da bi ispalo da nije tačno. Zato smo ostavili sledećoj vladi da ona izmeni definiciju, a ja ću vam sada na prost način objasniti zašto mislim da je bilo potrebno da se promeni.
Prvo, zbog toga što je jedan narodni poslanik rekao, javni dug se računa u bruto iznosu, u momentu kada se vi zadužite, vama javni dug raste. Činjenica da ste kroz to zaduženje došli do para, apsolutno ne utiče na nivou javnog duga prema postojećoj definiciji i vi sada imate jednu situaciju, da mi imamo recimo milijardu evra na račun i imamo da su oni ušli kao naš dug. Šta će se desiti? Mi ćemo u narednom periodu bez dodatnih zaduživanja iz tih para podmirivati dugove koji budu došli za plaćanje, i nama će javni dug da pada. Drugi razlog zašto ima smisla promeniti definiciju jeste u tome što ona sadrži ne samo efektivna zaduženja države, već sadrži i garancije koje je država izdala za razna javna preduzeća itd.
Te garancije u jednom delu, na žalost, država i plaća, to su preduzeća kao što je železnica koja nema mogućnosti da plati, ali isto tako u jednom značajnom delu iz apsolutno ne plaća, to je EPS ili neka druga preduzeća kojima su date garancije, jedino iz razloga da bi oni na bazi državne garancije mogli da ostvare povoljnije kreditne uslove.
U tom kontekstu, deo garancija koji se servisira, nema smisla da bude deo javnog duga.
Konačno, treća stvar koju želim da kažem, jeste da javni dug predstavlja količnik dve cifre, to znamo iz osnovne škole, a podeljeno sa b, pri čemu je a nivo javnog duga, a b vam je nivo BDP.
U ovom trenutku kada razgovaramo, nivo BDP jeste onaj koji je zatečen na 31.12.2010. godine, a kroz nedelju dana kada budemo razgovarali, b neće biti taj, nego će biti onaj koji je zatečen na dan 31.12.2011. godine. Budući da smo mi između 2010. i 2011. godine doživeli rast, nama će sada taj deo u razlomku da bude veći i posledično, dug će biti manji.
Po osnovu ove dve okolnosti, jedna će iz postojećeg toka da plaća ono što je tekuće dospelo i druga da će nam BDP da nam poraste oko deset dana, u smislu formule. Mi ćemo imati pad javnog duga, s početkom naredne godine i naravno on će dalje da raste zbog deficita u budžetu koji neće moći da se pokrije npr. privatizacionim prihodima ili nekim drugim internim izvorima. Prema kalkulaciji koju smo mi napravili on sigurno neće da pređe 45% negde do sredine sledeće godine i onda ćemo se suočiti sa problemom da će ga on nadmašiti. Dotle, ja očekujem da se možda i promeni ta definicija ili da sednemo i da napravimo plan kako ćemo u naredne dve, tri godine da to saniramo, pri čemu, naravno, taj plan ja ne bih sada alaborirao jer sam čuo da taj fiskalni savet je takođe predlagao neke mere. To su mere za koje ova vlada stoji iza njih i da će ona krenuti da ih primenjuje.
Na kraju, ovo je peta a ne treća stvar. Jedan narodni poslanik je rekao da navodno sluša kako se mi međusobno raspravljamo i spomenuo je da ja učestvujem u toj raspravi. Prvo, vi ste mi svedoci da sam sad prvi put uzeo reč, dakle, nisam učestovao u raspravi. Inače, u principu se ne raspravljam sa ljudima, jer smatram da je moj zadatak da ih saslušam, da saslušam njihove argumente i na te argumente da odgovorim. Pri tome, irelevantno je da li su oni iz pozicije, opozicije itd. Svi oni koji krenu da se raspravljaju sa mnom, da me vređaju ili bilo šta, u suštini ih sažaljevam, jer smatram da je bilo kakva uvreda u suštini stvar neke vrste nedostatka argumenata i možda nekog straha. Zbog toga ne želim da se ja ubacujem u bilo kakvu priču da sam ja nekome odgovarao, nazivao ga ovakvim ili onakvim imenima. Ne, a oni koji to meni rade, sa strpljenjem ću da ih saslušam, ako u tome ima argumenata odgovoriti ću, ako nema samo ću se nasmejati. Hvala.

Hvala. Poštovani narodni poslanici, drago mi je da privodimo kraju našu načelnu raspravu vezanu za budžet i ove zakone. Pažljivo sam slušao primedbe i ideje. Mislim da ćemo imati još prilike da o tome razgovaramo kada budu došli amandmani. Osvrnuću se na nekoliko stvari koje su mi se učinile ili značajne, ili ako ne značajne, onda bar interesantne i da zavređuju da se spominju.
Jedna narodna poslovica je na samom početku rekla, da bi opisala situaciju kaže – prihodi padaju, rashodi rastu, a deficit je stabilan. Razmišljao sam da li je moguće da se stvarno tako nešto desi? Ako počnu da nam padaju prihodi i da rashodi rastu, zamolio bih je da mi pokaže kako da onda održim deficit stabilnim. Prosto, matematički to ne mogu da zamislim.
Jedna druga kaže da završni računi nisu dostavili parlamentu. To, prosto, nije tačno. Dostavljali smo parlamentu završne računi u zadnjih pet, šest godina. Za prošlu godinu nije dostavljen, ali je na Vladi usvojen i treba da bude prosleđen. Završni računi su ovde, a imate i revizora, njegovo mišljenje. Tako da, oni možda nisu stigli da budu na plenarnoj raspravi, ali svakako da postoje. Verujem da svaki poslanik koji želi, može da ih uzme iz arhive i pogleda.
Bilo je pitanje vezano za carine i za problem njihovog opadanja. Mislim da radi istine treba reći da carine opadaju zbog toga što je želja ove vlade da ima što veću bescarinsku teritoriju. Dakle, one opadaju kod svakog potpisivanja bilateralnog ugovora sa nekom zemljom o slobodnoj trgovini. Naravno, i sa EU i sa Ruskom Federacijom, sa Kazahstanom. Mi smo upravo nedavno smanjili, odnosno ukinuli carinu na uvoz sirove nafte, što će imati negativan efekat na prihode od carine. Ali, ne zaboravite, to ima vrlo pozitivan efekat na cenu goriva koji će se naći i koji će građani ovde da plaćaju.
Dakle, padanje carina bih uzeo kao jedan pozitivan trend koji će stabilizovati cene i omogućiti građanima da po nižim cenama dođu do proizvoda. Bilo je nekih pitanja koja zaista verujem da proističu iz nerazumevanja, bilo zato što se ne razume metodologija, ili možda zato što se nema informacija o nekoj istoriji koja je bila. U tom kontekstu bih želeo da objasnim zašto su transferi službe za zapošljavanje manji sada nego što su bili u ovom budžetu, jer bi neko mogao, kao što je jedan narodni poslanik zaključio da je to sada smanjena briga o zapošljavanju ljudi. U stvari, istina je sasvim drugačija i veoma trivijalna. Na ranijoj poziciji te službe postojali su stari dugovi koji nisu plaćeni iz ranijeg perioda i onda smo mi njih predvideli. Oni su u međuvremenu isplaćeni i sada ovaj novi iznos jeste manji, ali ne manji zato što je manje para predviđeno, nego prosto zato što više nema starih dugova koji su otplaćeni.
Takođe je bilo pitanja oko plata i njihovog realnog pada. Ako je formula da se plate obračunavaju na taj način što se one povećavaju za stopu inflacije plus polovina BDP, prosto je matematički nemoguće da one realno padaju. Njihov realan pad bi bio da se one indeksiraju za indeks koji je ispod stope inflacije, a ne na nivou plus BDP. Ovde se možda meša cela priča sa činjenicom od kog momenta se obračunava porast cena. On se obračunava od zadnjeg trenutka kada je prethodni obračunat. Dakle, mi smo već izindeksirali njihov nivo sa septembrom mesecom, a sada indeksiramo od septembra do 1, to je mart, pa onda od marta će se indeksirati za sledeći septembar. Ali, prosto rečeno, formula koja je data onemogućava da plate realno padnu, one će realno biti na realnom nivou identičnom i malo će biti veće u meri u kojoj BDP bude rastao.
Bila je i jedna primedba da kada dođe do otplate dugova onda će se oni otplatiti a neće se davati za rashode i onda neće imati sredstva. Moram da kažem da to jeste nerazumevanje budžetskog knjigovodstva, ali od poslanika se i ne očekuje da to znaju. Dakle, otplate glavnice uopšte nisu element budžeta. One jesu element onoga što se zove ispod crte, to je ono što ne budžetira i ne tangira rashode. Rashodi su jedna stvar, a otplata je druga stvar. To su paralelni tokovi koji su, naravno, važni da bi se obezbedilo finansiranje, ali nisu deo jedne iste priče, niti se mogu supstituisati i mešati, da vi prebacujete otplate u rashode, niti rashode u otplate.
Spomenuli ste moj kabinet i odnos između ljudi koji su, kako vi kažete, stalno zaposleni i oni sa kojima postoji ugovor. Moram da vam kažem, na žalost, ali možda i nije na žalost, to je valjda svuda tako, da ni jedan kabinet nema stalno zaposlenih ljudi. Svi ti ljudi koji rade u kabinetu su vezani za mandat šefa kabineta. Onog trenutka kada moj mandat prestane, oni se automatski nalaze na ulici, bez ikakvih prava. Ja imamo pravo na nekih šest meseci, ministri imaju pravo na šest meseci, svi članovi mog kabineta izlaze na ulicu i moraće da traže sebi posao. Meni je žao, ali to je propis. Prosto da vam kažem kako to funkcioniše. Nemojte sada povezivati šta je to stalno, neki je srećan, neki je nesrećan, ja ne mislim da tu ima mnogo srećnih ljudi koji rade u kabinetu.
Ima jedna stvar gde se zaista ne slažem sa onim što je izloženo od nekih poslanika SRS, a to je veza između zaduživanja, proizvodnje i privredne aktivnosti. Nije ovde zaduživanje vezano da se stvaraju neki objekti koji će vršiti privredne aktivnosti. Dakle, zaduživanje je ovde vezano za infrastrukturu. Privredne aktivnosti, njih će organizovati privatna privreda, preduzetnici, a država ne može da finansira stvaranje radnih mesta na taj način. Ona će svojim porudžbinama kreirati jedan dobar ambijent, ali svakako zaduživanje i proizvodnja, tu ne bismo mogli da stavimo znak jednakosti, bar je to koncept ove vlade, a mislim i svake druge koja gleda u slobodnu tržišnu privredu kao osnovni koncept.
Na kraju bih želeo da kažem da imamo jednu jako dobru stvar zbog koje mislim da će možda i predstavnici SRS da glasaju za ovaj budžet, a to je što su njihove glavne primedbe u suštini već usvojene a da oni toga nisu ni svesni. Naime, Vlada je jutros u svojim amandmanima skinula najveći broj, recimo, garancija kod Srbijagasa, koje su ovde pomenute da su ogromne. One su gotovo prepolovljene. Takođe, nema ni tog aviona koji je ovde dat kao nešto što je jako sramota itd. Ne kažem da je sramota što oni to nisu pročitali, pa da kažu – da smo znali, ne bismo rekli, jer verovatno nisu imali vremena. Prosto, pošto je njihova glavnina kritika išla u tom pravcu, a Vlada je već to de fakto prihvatila i pre nego što su kritike došle, onda ih ja pozivam da zajedno sa ostalima glasaju i podrže budžet za sledeću godinu. Hvala.

Poštovani narodni poslaniče, sredstva za isplatu te poslednje rate za poljoprivredne penzionere, koja je ostala kao stari dug, obezbeđena su u ovom budžetu ili rebalansu, zovite ga kako želite. Ona će biti  isplaćena u decembru mesecu.

Upravo sam to želeo da kažem, da ne mogu da komentarišem taj izveštaj. Ukoliko narodni poslanik želi da mu se da odgovor koji će nositi, pretpostavljam, oznaku "strogo poverljivo", mi ćemo preneti to pitanje. Hvala.

poštovani narodni poslaniče, dao bi odgovor na ova prva dva pitanja, a ovo poslednje ću prepustiti ministru zdravlja.
Kada se radi o "Fijatu", koliko mi je poznato, "Fijat" kao druga ugovorna strana koja je potpisnik tog ugovora, smatrala je da određene stvari ne bi smele da izađu u javnost. Prosto, to je na njihov zahtev sklonjeno, na način kako je i inače uobičajeno da se određene stvari koje neko želi da sačuva kao svoju komercijalnu tajnu, da se one na taj način sačuvaju.
A propo koncesije, želim samo da kažem da se koncesija raskinula od strane druge ugovorne strane. Nije naša strana raskinula, već je druga strana rekla da ona izlazi iz koncesije.
Ne bih želeo i mislim da nije dobro da se o tome mnogo priča, imajući u vidu da je proces u toku, i onda da dozvolimo da se ta arbitraža završi i da vidimo ko je u pravu a ko nije.
Kada se radi "Satelitu", vi znate da je to jedan slučaj koji je ova vlada nasledila. Nažalost, ova vlada se vrlo često nalazi u situaciji da mora da plaća ono što se desilo pre toga. Lično sam isto vrlo nezadovoljan, kada mi dođu na naplatu raznorazni dugovi nastali od pre pet, šest, deset, dvadeset, trideset godina, jer se i to događa.
Ko je i kako bio branilac, verujte, ne znam. Znam samo da smo bili prinuđeni na osnovu definitivne odluke arbitraže, da platimo značajna sredstva. U tom postupku smo uspeli da ih nešto umanjimo i da platimo manje nego što je arbitraža dosudila, bez obzira na cifru koja je bila veća. Naravno, vrlo je teško ovoj vladi postavljati pitanja u vezi sa tom za nas vrlo nesrećnom situacijom.

Vrlo ću kratko. Što se tiče ovoga o čemu mislim da ne bismo trebali da razgovaramo pošto je proces u toku, prosto želim da vas informišem da vi niste baš najbolje informisani. Ukoliko želite da se informišete, ali kao poslanik a ne pred javnošću, ja vas pozivam da mi se javite i ja ću vam obezbediti dokumentaciju koju želite da vidite.
Što se tiče mnoštva slučajeva korupcije, pošto ste rekli da ih imate, ova vlada se upravo žestoko bori protiv korupcije i ja vas najljubaznije molim da ih elaborirate i dostavite nadležnim organima.

Prethodna skupštinska Rezolucija je Vladi postavila zadatak da u intervalima od tri meseca izveštava Skupštinu o tome šta je uradila u tom periodu. U skladu sa tim, Vlada je pripremila materijal, izveštaj, gde je taksativno navedeno šta je to što se odigralo, šta je to što je Vlada učinila i taj izveštaj blagovremeno, u roku predala Skupštini, čime smo ispunili obavezu prema Rezoluciji koja je sada na snazi.
Postojala je ideja da se donese još neki papir kojim bi se išlo u pravcu budućnosti, ali za taj papir je bilo potrebno obezbediti, ne prostu većinu, koju smo mi mogli da obezbedimo, već je bilo potrebno obezbediti ogromnu većinu, sličnu onoj sa kojom su usvajane i prethodne rezolucije. Na moju žalost, umesto da se ovde konstruktivno priđe i razmotri šta je to gde su nam zajednički imenitelji i da sa najmanje 200 poslanika usvojimo takvu rezoluciju, došlo je do političkog kalkulanstva i svaka partija je gledala sebe. Zbog toga je Vlada bila mišljenja da je bolje ne usvajati rezoluciju sa 126 nego je usvojiti, a onda imati iza sebe jednu, doduše manjinu, ali značajnu manjinu koja pere ruke i kaže "mi u tome ne učestvujemo".
Dakle, da rezimiram, ono što je bilo stvar Vlade, Vlada je, u skladu sa prethodnom Rezolucijom, pripremila i predala, a vi ste to imali prilike da razmatrate. Što se tiče budućnosti, mi smo spremni da izađemo sa novim papirom, ali zato tražimo podršku svih, imajući u vidu da se ovde radi o pitanju koje je od značaja za celu državu.

Dakle, slušao sam kako ste vi shvatili šta je razgovarano i šta je dogovoreno. Moram da vam kažem da u vašim rečima nisam prepoznao ono o čemu se stvarno razgovaralo, čak ni po predmetima. Naravno, konstrukcija se može napraviti, pa se onda ta konstrukcija kritikuje.
Želim da vam kažem da Vlada, kao što je i zacrtala i objavila, neće učiniti nijedan korak u pravcu priznanja Kosova, niti implicitno niti eksplicitno. Zbog toga su ti dogovori i razgovori jako teški, gde striktno vodimo računa o tome da bilo kakav dogovor ostane, ono što se zove sa stanovišta priznanja, potpuno van toga okvira.

Na ovo prvo pitanje verujte da ne znam odgovor, nisam ni znao da postoji taj spor, ali prenećemo resornom ministru.
Što se tiče ovog drugog pitanja, mislim da svega dve, tri zemlje nisu još ratifikovale. Danas smo imali ratifikaciju od Francuske. Ono što imamo kao obećanje jeste da će i ostale zemlje ratifikovati odnosno, drugim rečima, ta okolnost neće uticati na pitanje kandidature.