Želeo bih da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su davali amandmane. Uprkos činjenici da je Vlada prihvatila manji broj amandmana, želim da kažem da su i oni amandmani koji nisu bili prihvaćeni vrlo ozbiljno analizirani i njihov sadržaj ostaće i dalje zapisan i gledaćemo šta se može učiniti po tom pitanju u narednom periodu.
Drago mi je bilo, naročito danas, da je diskusija išla ka završetku. Osećam jedno veliko olakšanje, i mislim da ga i vi osećate, što privodimo kraju jedan vrlo ozbiljan posao. Hvala vam najlepše.

Poštovani narodni poslanici, u ime predlagača, želim da vas informišem da je Vlada na današnjoj telefonskoj sednici posle podne razmatrala amandmane i reći ću vam odluku koja je doneta.
Vezano za zakon o budžetu, prihvaćeni su sledeći amandmani. Prvo, amandman na član 5. koji je podneo narodni poslanik Srđan Šajn, koji glasi - u Razdelu 3, glava 3.8, funkcija 110, ekonomska klasifikacija 424 povećava se i glasi - 23.900.000 dinara, u čemu je deo sredstava ove aproprijacije, u iznosu od 12 miliona dinara, namenjen realizaciji Akcionog programa i sistematizaciji novih radnih mesta u funkciji Dekade Roma.
U isto vreme, u Razdelu 21 - funkcija 070, na klasifikaciji 472, iznos naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta se umanjuje za ovih 12 miliona.
Drugi amandman koji je prihvaćen je, takođe, amandman na član 5. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Arsen Đurić, i on glasi: - u članu 5, Razdeo 16 - funkcija 473, ekonomska klasifikacija 451 - iza reči "gornje i donje Podunavlje", dodaje se "Zlatibor". Ostali deo ostaje nepromenjen.
Vlada je prihvatila i amandman narodnog poslanika Miloljuba Albijanića na član 5, koji glasi: ''U članu 5, Razdelu 24.6 ''Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja'', sa stavke 423 - usluge po ugovoru, prebacuje se iznos od 3.300.000 dinara na stavku 511 – ''zgrade i građevinski objekti''.
Takođe, u drugom stavu ovog amandmana, u članu 5, Razdelu 24.6 ''Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja'', sa stavke 423 - usluge po ugovoru, prebacuje se iznos od 2.200.000 dinara na stavku 512 – ''mašine i opreme''.
Ostale amandmane koje su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o budžetu Vlada nije prihvatila.
Kada se radi o paketu poreskih zakona, Vlada je prihvatila amandman vezan za Zakon o porezu na dodatu vrednost, amandman je podneo narodni poslanik...
(Tomislav Nikolić, sa mesta: To sada nije na dnevnom redu.)
... Oliver Dulić, tako da on glasi - u članu 6. stav 2, posle reči: "računara"...

Poštovani narodni poslanici, biću vrlo kratak. Hteo bih da se osvrnem na dve-tri stvari, sa manje cifara i, verovatno, sa nešto manje nadahnuća.
Prvo sam želeo da kažem, da ne ostane u atmosferi jedan osećaj da budžet ima neke veze sa štampanjem novog novca, sa Kovnicom novca itd., da budžet zaista nema nikakve veze s tim. Ono što se ovde ocenilo kao osnova za štampanje novca, dakle, ta nabavka nefinansijske imovine, u osnovi je mnogo prozaičnije. Tu se, zapravo, radi o ulaganju finansijskih sredstava u finansijske institucije, koje sva sredstva sada plasiraju, bilo kao kredite u okviru poljoprivrede, ili kao kredite u okviru stanogradnje.
To se zove nabavka finansijske imovine zato što država i dalje ostaje vlasnik te imovine i zato se ne smatra potrošnjom, zato se nalazi ispod crte, tako da to nema nikakve veze sa štampanjem novca, pa čak ni sa tim papirima od vrednosti o kojima je bilo reči. Ti papiri od vrednosti, takođe su ovde dati kao neka mistifikacija, u dva izlaganja.
Želim da kažem da je tačno da postoje papiri od vrednosti koje štampa budžet, međutim, njihov obim je veoma nizak i prolazi ispod 1% budžeta; oni se samo recirkulišu, a služe za održavanje likvidnosti tržišta hartija od vrednosti. Mi idemo u pravcu ka smanjivanju, da se ta cifra smanji.
Još samo jedno, neću vas zadržavati. Budžet je napravljen potpuno u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i prema metodologiji koju ovaj zakon predviđa.
Zahvaljujem.

Dao bih samo jednu kratku informaciju, sa željom da diskusiju kanališem ka nečemu što ima malo stručniji nivo.
Ukupni dug se sastoji od direktnih obaveza i indirektnih obaveza. U čemu je razlika? Razlika je u tome što direktne obaveze predstavljaju onaj deo duga gde je država direktni obveznik, znači dužnik. Indirektne obaveze su obaveze gde je država dala garancije javnim preduzećima. Ona, u osnovi, nije dužnik, ali posredno jeste, ukoliko ova preduzeća ne plate taj dug.
Dakle, tu se ne radi o ovome da su direktna zaduživanja - Beograd, a indirektna zaduživanja - Novi Sad i druga. To što je spomenuto nema veze s tim, nego je u pitanju to da li je država direktni ili posredni dužnik. Hvala.

Samo dve rečenice bih rekao, neću vas zadržavati.
Radi preciznosti, jer je bilo reči oko stana, mogu da kažem da tu nema vremenskog ograničenja. Prvi stan važi i za penzionere. Takođe, kuća je kao i stan.
Hteo sam da kažem još nešto vezano za privatizaciju, pošto je ona bila pomenuta.
Meni je bilo zadovoljstvo sinoć da čujem kako je Centar za bonitet objavio rezultate poslovanja srpske privrede za 2006. godinu i rekao da je 2006. godine, prvi put nakon 20 godina, srpska privreda, u proseku, poslovala sa dobitkom. Profit ostvaren u toj godini iznosi negde oko 1.200.000.000 evra.
Kada se gleda po sektorima, jedino je društveni sektor bio negativan. Ostali sektori su bili pozitivni. Ali, zato što je on daleko manji nego ranijih godina, ovi drugi su uspeli da tu negativnost pokriju po prvi put, u prošloj godini, da čak, u proseku, ostvare suficit.
Hvala.

Pa, evo, rekao bih sledeće.
Amandman koji ste dali je prilično, rekao bih, glomazan i sadrži jednu masu predloga. Prva stvar kod takvih amandmana jeste da se utvrdi cifarska ispravnost, imajući u vidu da se ne mogu prihvatiti pojedini segmenti, nego amandman u celini, pa ga možete ili prihvatiti ili odbiti.
Kada je izvršena kontrola, ispostavilo se da on brojčano nije uravnotežen. Znači, pre nego što smo uopšte ušli u njegovu supstancu, mi smo zaključili da ga na možemo prihvatiti, jer nema uravnoteženosti, koja je nužna na osnovu Zakona o budžetskom sistemu. Tako je taj amandman, već u osnovi, odbačen kao pravno nemoguć, a nama je ostao kao dobro štivo, da ga čitamo i da, eventualno, iz njega nešto uzmemo da bude korisno prilikom izrade budžeta za 2008. godinu.

Dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, želim da vam se zahvalim na učešću u raspravi vezano za Predlog zakona o budžetu i to se zahvaljujem svima koji su učestvovali, a posebno se zahvaljujem onima koji su tu priliku iskoristili da govore o budžetu i o paketu zakona.
Nastojaću da u ovom izlaganju pokušam da dam odgovore na pitanja koja su bila u ova dva tri dana rasprave. Prvo, želim da kažem da je bilo u početku primedbi iz kojih se moglo zaključiti da je suviše malo vremena bilo da se budžet pregleda, da se radi o stotinama strana, da dva dana nisu dovoljna, najmanje sedam treba da bi se budžet samo pročitao. Ja sam to shvatio kao kompliment Ministarstvu finansija, jer ako sedam dana treba da se samo pročita neki materijal, koliko puta po sedam dana je potrebno da bi se on izradio, da bi se nastavile konsultacije.
Na osnovu ovog stava želeo bih da isto tako kažem da, imajući u vidu tu okolnost i vreme koje se nalazi pred nama, mi smo morali da pratimo praktično ovo vreme, ali je sve urađeno u skladu sa zakonskim propisima.
Na početku je bilo tri opservacije koje želim da spomenem, uključujući i ovu koju smo upravo čuli, ona je već bila izrečena na početku, a te opservacije odnosile su se na odnos Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i potrebi jednog većeg transfera od nekih 16 milijardi dinara, koje nije učinjeno u ovom budžetu. Drugo je bilo pitanje vezano za povećanje zarada koje se nalaze u budžetu, i treće je bilo pitanje vezano za transfer Vojvodine.
Što se tiče Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, moram da kažem, nadovezujući se na nešto što je rekao jedan poslanik i tu je on u pravu, da je ovo budžet koji iskazuje celu 2007. godinu, ali u osnovi se odnosi samo na polovinu godine i uvažava ono što je postignuto i urađeno u prvoj polovini ove godine.
Želeo bih da kažem da se prilikom sastavljanja tog budžeta i rada na pojedinim pozicijama, ispostavilo da postoji jedan prilično veliki broj stavki i pozicija gde se država pojavljuje kao neki obveznik iz jednog prethodnog perioda.
Isto tako je postojala želja da se svi ti nagomilani problemi razreše u ovom šestomesečnom periodu. To nažalost nije bilo moguće. RZZO je jedan od takvih primera.
Ovih 16 milijardi o čemu se govori je neki dug države prema RZZO, koji je nastao određenom metodologijom, pitanje je da li se mi sa tom metodologijom slažemo ili ne, ali želim da kažem da, primera radi, po tom osnovu budžet iz prošle godine je imao izdatak nula. Po tom osnovu isto tako budžet iz prve polovine ove godine je imao izdatak nula. Zamislite sada u šest meseci povući 16 milijardi zarad RZZO, što je uzgred rečeno veće nego što je naš ukupno iskazani deficit u budžetu. Zbog toga je stav Ministarstva finansija bio da se prihvati da postoji određena obaveza države i da se prihvati da se stavi na sto i da se razmatraju ta pitanja.
Tu pored RZZO želeo bih da spomenem još neka pitanja. Imali smo oko ovih invalida, ratnih i tako dalje, što su sve obaveze stvorene, akumulirane u prethodnom periodu, nerešavane godinama i tako dalje i odjednom su one u svojoj celosti stavljene pred šestomesečni budžet iz 2007. godinu. Dakle, vraćam se ponovo, koncept je bio da se prihvati postojanje toga, da se stavi na sto i da se otvori proces njihovog rešavanja, tako što će u ovoj fazi da one uđu sa jednim svojim delom, a onda ćemo sagledati kakve su naše mogućnosti za 2008. godinu. Između ostalog, to je bio jedan od razloga što se budžet pojavio u deficitu.
Konkretno, kada se radi o RZZO, umesto tih 16 milijardi mi smo stavili u budžet 4, od čega su 3,1 direktno za naknade te o kojima je reč, a oko 900 miliona za investicioni deo. Želim isto tako da kažem da RZZO nije odbijao ljude da im ne pruža usluge zato što nisu bili osigurani, a država nije plaćana, niti će oni biti ove godine u nekom operativnom deficitu.
Što se tiče povećanja zarada, treba imati u vidu, neki od govornika to su povezivali sa velikim problemima, pozicijom države, vis-a-vis zainteresovanih međunarodnih učesnika u investiranju u ovu zemlju i da će velike zarade da izazovu skupu radnu snagu koja će onda odbiti strane investicije. Želim da vam kažem da se tu radi o jednom potpunom nerazumevanju. Dakle, ovde se ne radi o tome da budžet povećava opšti nivo zarada u državi.
Budžet ima fokusirane korisnike i on razmatra samo njihove zarade. Zarade u privatnom sektoru i uopšte u industriji nemaju nikakve veze sa budžetom. Istina je da postoje neki ekonomisti koji tvrde da postoji neka vrsta ugledanja. To je već na osnovu ugledanja kada oni vide da je u državnom sektoru došlo do povećanja plata, onda će to izazvati lančanu situaciju u industriji. Međutim, koliko je to zaista slučaj kada vi povećate plate u obrazovanju, kulturi, zdravstvu, koliko će se to preliti na industrijske radnike, ja mislim vrlo malo. Prema tome, primedba da povećane plate u budžetu smanjuju konkurentsku poziciju ove privrede apsolutno ne stoji.
Treće, što se tiče transfera Vojvodine. Uvažavam stavove, ali moram da izložim da je moj stav sasvim suprotan i da smatram da je ovaj budžet u tom pogledu ne samo potpuno u skladu sa Ustavom, već da on ujedno i na neki način demonstrira želju da se Vojvodina na jedan ustavni način postavi i tretira i da im se daju mogućnosti da raspolaže određenim sredstvima. Objasnio bih četiri izvora finansiranja, odakle će ići transferi Vojvodini, od kojih su oni po meni vidljivi, a vidim da oni koji čitaju budžet nisu baš sigurni da ih identifikuju.
Prvi od njih je već pomenut na razdelu Ministarstva finansija gde se nalazi dve milijarde dinara keš transfera koji je predviđen. Drugi je upravo sada pomenut, a ranije zanemaren, keš transfer od četiri milijarde koji ide sa kancelarije za Nacionalni investicioni plan. U okviru razdela drugih ministarstava preneće se započeti projekti u iznosu otprilike 8,1 milijarda, projekti koji su započeti, koji će se realizovati na teritoriji Vojvodine. To sve kada saberete, to je 13,8 milijardi. Dakle, ovo ne uključuje izvorne prihode koje Vojvodina ima sama, transfere vezano za zarade koje se realizuju u Vojvodini.
Konačno, izvor koji se ne vidi u budžetu, a koji će sigurno biti prisutan, jeste izvor koji nastaje kao posledica priliva od privatizacije preduzeća koja se privatizuju na teritoriji Vojvodine. Kada se saberu svi ti izvori, onda ćete doći do toga da će ovo biti najmanje 7% od budžeta Srbije, kao što zakon o tome govori.
Sada bih krenuo da dam odgovore na neka od konkretnih pitanja, vezano za to kako su se javljali, kako sam zapisao. Pojavljuje se jedno pitanje vezano za Trezor, gde je identifikovan priliv od 12 milijardi dinara kod Trezora, pa se pita odakle taj priliv i za šta se on koristi. Radi se zapravo o tome da je Trezor izvršio isplatu dela penzionerskog duga i povukao je sredstva iz privatizacije, tako da je od tog proknjiženo kao priliv od sredstava iz privatizaciju i odliv po osnovu penzionera.
Što se tiče pitanja kamata, odakle se sad one uopšte pojavljuju, odakle se to pojavljuje kao prihod, koja je osnova, gde se one nalaze. Ja bih želeo da upoznam narodne poslanike da pored ovog budžeta, verujem da postoji jedno nerazumevanje. Ovde razmatramo jedan budžet tekućih prihoda i rashoda i mi smo u deficitu sa stanovišta tekućih prihoda i rashoda, međutim, mi imamo značajne prihode koji se ne nalaze na prihodnoj strani budžeta, kolokvijalno se to kaže nalazi ispod crte i imamo značajna ušteđena sredstva koja tu postoje. To su sredstva prevashodno iz privatizacije ovih preduzeća.
U ovom trenutku približno ima oko jedna milijarda evra sredstva koja nisu prikazana, neko je ovde rekao da su to prihodi budžeta. Ne, to nisu prihodi preduzeća, oni su potpuno van i to je deo koji se nalazi na računima i on je vrlo transparentan.
Ko želi, može da dođe i da pogleda, da postavi pitanje, biće mu pismeno odgovoreno i data informacija.
Dakle, postojanje tih sredstava ukazuje na dve činjenice. Prvo, da taj deficit budžeta od 13,7 milijardi je, praktično, već pokriven u ovom trenutku. Dakle, neće biti novog zaduženja. Mi već imamo ta sredstva kojima će se pokriti taj deficit, ona su već na našim računima. Drugo, ta sredstva koja se nalaze na našim računima, naravno, ona se, da kažem okamaćuju, dobiju neku kamatnu stopu, i odatle se generišu prihodi po ovim kamatama. Uzgred da kažem, ta sredstva se ne nalaze na računima poslovnih banaka, jer bi to generisalo strahovito velike kreditne potencijale tih banaka i moglo da bude osnov za netransparentnost i manipulaciju. Ta sredstva nalaze se na računima NBS. Ujedno, to je i odgovor odakle su ove kamate i šta se nalazi pod onim ostalim prihodima u okviru Trezora.
Bilo je jedno pitanje vezano za bezalkoholna pića, ukidanja akciza i stavljanje domaće privrede pod jedan, da tako kažemo, jak udar i izjednačavanje pozicije domaće privrede sa stranim proizvođačima bezalkoholnih pića. Mislim da ta primedba u osnovi jeste nastala kao rezultat suštinskog nerazumevanja. Prvo, nije izjednačen položaj, jer akciza je jedno, carina je drugo. Dakle, carine i dalje postoje, tako da nije jednak položaj domaćih proizvođača i uvoznika, jer uvoznici plaćaju još i carinu.
Sa druge strane, akciza, po definiciji, jeste fiskalni instrument koji se primenjuje na nešto čiju potrošnju vi želite da ograničite. Setite se da se akcize primenjuju na duvan, alkohol itd. Akciza nije primerena voćnim sokovima, čija potrošnja ne treba da se ograničava. Osim toga, neko je kritikovao zašto mi sada usaglašavamo sa evropskim propisima, jer je to bilo u obrazloženju. Nisu to samo evropski propisi i zahtevi, već i zahtevi Svetske trgovinske organizacije.
Da kažem nešto oko Koordinacionog tela, gde je bilo primedbi vezano za to da je iznos ove godine planiran u budžetu manji nego prošle godine. Moja služba nije mogla da dođe do tih podataka. Prema našim informacijama, ove godine je predviđena potrošnja 366 miliona, a prošle godine je bila 284 miliona.
Bilo je pitanje oko završni računa budžeta. Moram da kažem da, na osnovu propisa koje sam sagledavao, obaveza predaje završnog računa je vezana za 15. juli tekuće za prethodnu godinu, tako da će moje Ministarstvo predati završni račun budžeta za prošlu godinu 15. jula, na vreme.
Što se tiče ranijih završnih računa i činjenice da oni nisu revidovani, dobio sam informaciju od svoje službe da su svi računi od 2001. godine naovamo predati Skupštini, ali da nije izvršena revizija i da je to razlog što nisu razmotreni.
Sa svoje strane mogu da vam kažem da sam veoma zainteresovan da se izvrši revizija tih računa i uopšte sam zainteresovan za sve vezano za transparentnost samog budžeta.
Kada se radi o transparentnosti nekih pitanja koja su ovde pokretana, a vezano za način iskazivanja pojedinih stavki i uopšte pitanja šta se iza tih stavki krije, moram da vam kažem da je ovaj budžet urađen na način koji potpuno odgovara aktuelnom Zakonu o budžetskom sistemu i on se radi, praktično, do nivoa one kategorizacije tri cifre. Postoji kategorizacija ispod toga, ali to nije stvar Ministarstva finansija, već, praktično, finansijskih planova budžetskih korisnika, tako da mi u Ministarstvu neke detalje o tim stavkama i ne znamo.
Ministarstvo finansija pokrenulo je i inicijativu da budžet bude još transparentniji nego ovakav kakav jeste, iako, kažem, ovaj jeste napravljen na osnovu zakonskih propisa. Ta inicijativa će rezultirati u stvaranju budžeta, gde će ministarstva biti prikazana po projektnom principu, a ne po ekonomskoj klasifikaciji.
Međutim, to je jedna nova metodologija koju mi ne znamo da radimo i da bismo došli do nje, mi moramo da prođemo kroz jedan proces pilot projekata, da tako kažem.
Mi ćemo za 2008. godinu, već u tom budžetu odabrati dva-tri ministarstva gde će se specijalno za njih pokazati budžet na projektnom principu, a za ostale će biti i dalje sa ovom klasifikacijom koja je sada i onda će nam to biti osnova da već naredne godine možemo da izađemo sa tim načinom prikazivanja.
Što se tiče samog NIP-a i načina kako su birana sredstva NIP-a i zašto je on tako dimenzionisan, želeo bih da kažem dve stvari. Prvo, sam NIP kao takav i njegovo unošenje u rashode predstavlja jednu odluku, čini mi se čak i jednu političku odluku da se ne utroši sve ono što se stvori na tekuće potrebe, već da se jedan deo uloži i da to bude neka naša ostavština budućim generacijama koje će doći.
U tom smislu, posmatram NIP kao jednu cifru koja će se ponavljati u narednim budžetima, počevši od ovog, zapravo, već od prethodnog, ali od ovoga značajnije i biće naš svakodnevni pratilac.
Visina NIP-a će zavisiti od toga koliko smo spremni da sami uštedimo od tekućih rashoda, da budemo efikasniji. Toliko ćemo moći više da uložimo u nešto što se tiče budućnosti.
Kada se radi o ovom NIP-u, moram da kažem da je jedan od principa koji je bio generalno ugrađen u izradu budžeta, bio princip na osnovu koga se pošlo od toga da se pravna sigurnost mora poštovati, i to u svakom pogledu, kako u pogledu plata, kada se poštuju postignuti protokoli i dogovori, isto tako se poštuje i sve ono što je od NIP-a krenulo da se radi i što je ugovoreno i gde su stvorene ugovorne obaveze.
Dakle, možda, sada kada bi neko seo i napravio neku vrstu novog pregleda svih tih projekata, možda neki od njih i ne bi prošli neki test racionalnosti ili najveće racionalnosti. Međutim, mi smo pošli od toga da će ovaj NIP sadržati sve ono gde je Vlada preuzela obaveze i ne želi da sutra raskine ugovor na pola ili da ga ne realizuje, da onda bude izložena sudskim problemima, da gubi sporove itd.
Neko je spomenuo naknadu za korišćenje mineralnih sirovina i potrebu da se izađe sa takvim zakonom. U ime Ministarstva finansija podržavam taj stav. To nije stav Ministarstva finansija, ali smatram da je potrebno da mineralne sirovine koje pripadaju državi budu adekvatno vrednovane i da država od toga ima korist, bez obzira ko od njih eksploatiše.
Naravno, taj zakon je stručnog karaktera i on mora biti napravljen u Ministarstvu za rudarstvo i energetiku. Dat je takođe predlog da se napravi zakon da se deci poginulih obezbede sredstva za školovanje. Mi takođe podržavamo to.
Što se tiče duga za vojne invalide, takođe je bila i oko toga priča, mi taj dug ne možemo prihvatiti, on je dugo vremena stvaran i ne može se u ovih šest meseci razrešiti, ali imamo neka inicijalna sredstva koja ćemo krenuti u ovih šest meseci da trošimo, a onda videti kako da tim ljudima izađemo u susret.
Ovde je takođe bilo pitanje vezano za ljude sa posebnim potrebama i da li je tačno da je u sadašnjem budžetu planirana manja stavka nego što je bila prošle godine. Želeo bih da kažem da to nije tačno, iako se čitanjem budžeta to može zaključiti da je tačno, a evo, zašto. Ta sredstva se obezbeđuju i troše preko dve pozicije od kojih jedna od pozicija u osnovi se napaja po osnovi igara na sreću i to je budžetski fond za programe zaštite i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.
Pošto uplate idu direktno od igara na sreću njima, praktično ona se ne tretira kao budžetski prihod i zbog toga u budžetu nije vršena detaljna procena, već je stavljena samo cifra ostvarenja za ovih pet meseci. Naše procene nakon one diskusije koju smo čuli juče, mi smo pogledali i došli do zaključka da će sigurno cifra na godišnjem nivou biti bar dvadesetak posto veća nego ona koja je bila prošle godine. Ovo se inače nalazi, ova druga cifra zapravo, ovo je jedna, a druga se nalazi u Ministarstvu ekonomije, bila je ranije u Ministarstvu rada, i ona iznosi oko 720 miliona, a ove godine je približna cifra. Ukupno, kada se obe cifre saberu dobićemo cifru koja je veća nego prethodne godine.
Što se tiče vojske, bilo je nadahnutih izlaganja vezano za jednu i po milijardu dinara koja se izdvaja za putovanja vojnih lica sa predlogom da ne treba itd. Mogu da vam kažem da se ta cifra odnosi na putovanja prevashodno u kopnenu zonu bezbednosti.
Uopšte, sadrži ne samo put, nego i boravke tamo, putne troškove, itd, tako da je to jedna od esencijalnih stavki Ministarstva vojske i ne treba je posmatrati kao putovanja u inostranstvo.
Takođe je bilo određenih primedbi vezano za neke specijalne usluge kod zdravlja, nauke, prosvete itd. Pogledao sam sa mojim saradnicima i evo koje su informacije, mada kažem to ide ispod one trocifrene klasifikacije i bolje se može naći u finansijskim planovima.
Ali evo, kod zdravlja to su dodatne plate koje se daju ljudima koji rade u specijalnim bolnicama za mentalno obolele, dok kod nauke specijalizovane usluge su u stvari naučni instituti koji se održavaju na taj način.
Pre nego što uđem u završno izlaganje, ja bih dao odgovore na još neka pitanja, naročito koja su danas postavljena. Prvo, bilo je pitanje šta predstavljaju sredstva od 42 miliona dinara za robe i usluge, to je u ekonomskoj klasifikaciji 42.
To je prosto, da tako kažem, jedan knjigovodstveni prikaz gde se pored budžeta koji je razbijen na onih par stotina strana kako ste rekli, on se daje i agregatno tako da ta ekonomska klasifikacija 42 predstavlja zbir ove pozicije od svih budžetskih korisnika koji su tamo prikazani.
Šta je donacija međunarodnim organizacijama? Donacije međunarodnim organizacijama jesu u stvari kotizacije i uplata članstva u pojedinim organizacijama, a najveći deo ove stavke nalazi se u razdelu Ministarstva inostranih poslova. Pitanje koji su to donatori Ministarstvu finansija, to su UNDP i EAR.
Što se tiče Dekade Roma, čuli ste isto tako izlaganje. Mi smo prihvatili taj amandman, ispalo je da je jedan nesporazum izazvao tako puno problema. Pokušao sam da kažem – u redu je, ali to izgleda nije baš. Znači, tu neće biti problema.
Onda imamo pitanje vezano za haške optuženike. Zamolio bih narodne poslanike da pogledaju objašnjenja na strani 128, poslednji pasus, da su predviđena sredstva i za haške optuženike u okviru Kancelarije za saradnju sa Hagom.
Pitanje je bilo da li vojska plaća PDV, odgovor je da, svi budžetski korisnici dužni su da plaćaju PDV.
Na kraju, rekao bih nešto agregatno o svemu ovome o čemu smo pričali. Ja se zaista zahvaljujem svima na kritikama, bez obzira da li su one bile direktno dobronamerne ili samo dobronamerne i svaka od njih na neki način je korisna, kako za ovaj, a naročito za budžet koji sledi. Ono što me je obradovalo jeste da su bile kritike, pa čak među opozicionim partijama u suprotnim pravcima.
Znači, jedni su kritikovali otkuda je budžet u deficitu, a drugi su kritikovali zašto su male subvencije itd. Uzgred budi rečeno, evo, to sam preskočio, gledao sam da odgovorim na najvažnija pitanja.
Što se tiče poljoprivrednog budžeta i onih 100 evra po hektaru zasejane površine kod individualnih domaćinstava, to je uključeno u poljoprivredni budžet na bazi obračuna koje je Ministarstvo poljoprivrede radilo, ali je to uključeno, znači u proseku će biti ta cifra, zavisiće od kulture itd, ima čitava metodologija.
Dakle, da se vratim na ono što sam hteo na kraju da kažem, a to je da mi imamo deficit u budžetu tekućih primanja i rashoda, da taj deficit ne predstavlja nikakav problem, da je on u celini već sada pokriven iz realnih izvora.
Još jedan podatak, neko je ovde govorio o idealnom učešću konsolidovanog budžeta po bruto domaćem proizvodu u rasponu između 38 i 40%. Ja se sa tim slažem, ali onda je rekao da je naš budžet blizu 50%. Koristim priliku da kažem da to nije tačno, kod nas je to nešto preko 41%, a ja bih želeo da to bude 40%. Zahvaljujem.

 Samo jedan minut. Neću o svemu da govorim. Hteo sam samo da kažem o ovom makro-pitanju, oko ovih 4 milijardi itd.
Kada se radi o grinfild investicijama, budžet sa tim nema nikakve veze. Dakle, grinfild investicije su deo gde dođe neki stranac i uloži u svoje preduzeće i mi ih evidentiramo kao devizni priliv, da se vidi da je država dobila devize, ali to nema veze sa budžetom. Onaj deo koji se tiče privatizacije, to ostaje u budžetu i tu vi jeste u pravu.
Sada kada pogledate, ako se deficit upotrebljava, odnosno ako ta sredstva upotrebljavaju za servisiranje deficita i ako je deficit nastao kao posledica kapitalnog ulaganja, znači, vraćanja ponovo u nešto što će nam ostati u infrastrukturu, onda to praktično nije bacanje porodičnog srebra kroz prozor, nego naprotiv, konvertovanje iz jednog oblika u drugi. Iz oblika koji se zove – proizvodna aktivnost kojom država neće više da se bavi, nego predaje privatnicima u infrastrukturu, gde privatni kapital nije toliko zainteresovan da uđe, a koji nam je nužno potreban.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nakon šest meseci kašnjenja nalazi predlog budžeta Republike Srbije za 2007. godinu. Predlog budžeta odnosi se na celu godinu, što znači da obuhvata kako prihode i rashode koji su realizovani u proteklom delu godine, tako isto i prihode i rashode koji su planirani do kraja 2007. godine.
Predlog budžeta Republike Srbije bazira se na sledećem: prvo, na ostvarenim makroekonomskim kretanjima u proteklom delu 2007. godine i očekivanom rastu do kraja 2007. godine, zatim, na ostvarenom budžetu u prvih pet meseci 2007. godine i, konačno, na planiranoj fiskalnoj politici u drugoj polovini 2007. godine.
Makroekonomska kretanja u proteklom periodu, uključujući i protekli deo ove godine, mogu se oceniti kao povoljna. U proteklom delu 2007. godine ostvaren je visok rast privredne aktivnosti, niska inflacija, visok rast izvoza i stranih direktnih investicija.
Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2007. godine u odnosu na isti kvartal prethodne godine procenjuje se na oko 7%. Inflacija je u prvih pet meseci ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosila samo 4,4%, što je najniža zabeležena inflacija u nekoliko proteklih decenija.
Rast dolarske vrednosti za blizu 50% u odnosu na prethodnu godinu pouzdan je signal jačanja konkurentnosti srpske privrede. Strane direktne investicije bile su relativno visoke, uprkos političkoj neizvesnosti koja je karakterisala prvih nekoliko meseci ove godine, uz povećanje učešća grinfild investicija u ukupnim stranim investicijama.
Izuzetak u odnosu na ova povoljna kretanja u proteklom delu godine je rast spoljnotrgovinskog deficita. Ocenjuje se da je pogoršanje spoljnotrgovinske pozicije Srbije u proteklom delu 2007. godine posledica ekspanzije domaće agregatne tražnje u odnosu na mogućnosti srpske privrede. Rast domaće tražnje u proteklom delu 2007. godine generisan je fiskalnom ekspanzijom u četvrtom kvartalu 2006. godine, a potom ubrzanim rastom zarada predvođenih rastom zarada u javnom sektoru. Konačno, rast domaćih i stranih kredita od početka 2007. godine dodatno je doprineo povećanju domaće tražnje, a time i spoljnotrgovinskom deficitu.
U drugoj polovini 2007. godine očekuje se nastavak pozitivnih makroekonomskih tendencija i to visok rast bruto domaćeg proizvoda, niska inflacija, nastavak visokog rasta izvoza, kao i značajan rast domaćih i stranih investicija. Procenjuje se da će realni rast bruto domaćeg proizvoda u celoj 2007. godini iznositi 5,9%, a rast cena na malo 6,5%. Takođe, očekuje se visok rast uvoza i plata, ali nešto sporiji nego u prvom delu godine.
Najveći doprinos ostvarivanju projektovane stope rasta bruto domaćeg proizvoda u 2007. godini na strani tražnje daće tražnja stanovništva, investicione tražnje privrede, kao i ubrzani rast izvoza, dok će na strani ponude rast bruto domaćeg proizvoda podržavati rastuće investicije koje su realizovane tokom ove i prethodnih godina. Posmatrano po sektorima privrede očekuje se značajan doprinos industrije, građevinarstva, trgovine i drugih usluga rastu bruto domaćeg proizvoda.
Ostvareno i projektovano makroekonomsko kretanje u 2007. godini predstavljaju pouzdan parametar na osnovu koga su projektovani prihodi i rashodi budžeta Republike Srbije za 2007. godinu. Imajući u vidu da je u trenutku izrade predloga budžeta Republike Srbije za 2007. godinu poznato ostvarenje budžeta u prvih pet meseci ove godine, ostvareni rezultati u tom periodu su uključeni u budžet, a tendencije iz prvih pet meseci su korišćene pri izradi projekcija za preostali deo godine.
Ostvareni rezultati budžeta Republike Srbije u prvih pet meseci ove godine mogu se oceniti kao relativno povoljni. Ukupni prihodi nominalno su veći u odnosu na isti period prethodne godine za 38%, dok realni rast iznosi 31,1%. U okviru ukupnih prihoda visok rast su ostvarili poreski prihodi - 23,1%, realno 16,9%, i neporeski prihodi - 234 nominalno, odnosno 217,2% realno.
Dominantan doprinos rastu neporeskih prihoda u prvih pet meseci ove godine dali su prihodi od treće licence za mobilnu telefoniju u iznosu oko 25,5 milijardi dinara.
U istom periodu rashodi su nominalno povećani za 12,4%. U okviru rashoda najbrže su rasli kapitalni rashodi, koji su povećani čak za 122,6%, dok su tekući rashodi povećani za 7,8%.
Brz nominalni i realni rast poreskih prihoda budžeta u proteklom delu godine, a da pri tome poreske stope nisu povećane u odnosu na prošlu godinu, rezultat je uticaja većeg broja faktora.
Osnovni generator brzog rasta poreskih prihoda su relativno povoljna kretanja u privredi koja se sintetički odražavaju kroz visoku stopu rasta bruto domaćeg proizvoda: realno, kao što sam rekao, do sada oko 7%, a nominalno čak preko 10%.
Razlog za brži rast poreskih prihoda, među kojima dominiraju porezi na potrošnju, i to PDV i akcize, kao i carine, od rasta bruto domaćeg proizvoda nalazi se u snažnom rastu domaće agregatne tražnje.
Relativno spor rast rashoda u prethodnom delu godine bio je posledica režima privremenog finansiranja, ali takođe i uticaja sezonskih faktora usled kojih su rashodi države u prvom delu godine uobičajeno niži nego u drugom delu godine.
Obim i struktura predloženog budžeta Republike Srbije odražavaju fiskalnu politiku koju Vlada namerava da sprovede u drugoj polovini ove godine. Uporedo sa predlogom budžeta za 2007. godinu Vlada je uputila Skupštini paket poreskih zakona kojima se nastavljaju poreske reforme započete 2001. godine. Obim i struktura rashoda budžeta određeni su: a) prioritetima aktuelne Vlade; b) zakonskim rešenjima koja su stupila na snagu tokom ove godine i c) ugovorenim obavezama koje je preuzela prethodna vlada.
Najvažnije promene u poreskom sistemu sa stanovišta budžeta Republike Srbije odnose se na porez na dodatu vrednost i akcize. Najvažnije predložene promene Zakona o PDV-u odnose se na povećanje cenzusa za ulazak u sistem PDV-a sa dva na četiri miliona dinara i smanjenje stope PDV-a na personalne računare sa 18% na 8%.
Najvažnije predložene promene Zakona o akcizama sadrže ukidanje akciza na osvežavajuća bezalkoholna pića iz uvoza i voćne sokove; izjednačavaju se akcize na domaće i uvozne cigarete, uz povećanje carina na uvozne cigarete u skladu sa CEFTA sporazumom; smanjuje se stopa akcize na kafu sa 40 na 30%; uvodi se akciza na tečni naftni gas u iznosu od šest dinara po kilogramu od 1. jula 2007. godine, koja se povećava na 10 dinara od 1. januara 2008. godine, i prelazi se sa polugodišnje na godišnju indeksaciju specifičnih akciza.
Predloženi paket poreskih zakona sadrži i značajne promene u okviru poreza na imovinu. Opšta stopa poreza na promet apsolutnih prava pri prometu nekretnina smanjena je na 2,5%, dok se pri kupovini prvog stana uvodi poresko oslobađanje.
Predložene promene poreskih propisa sadrže fokusirane socijalne i razvojne podsticaje. Predloženo smanjenje stopa poreza na prenos apsolutnih prava na 2%, kao i oslobađanje od poreske obaveze po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava i PDV-a pri kupovini prvog stana, ima za cilj da smanji troškove prometa nekretnina, naročito za porodice koje kupuju prvi stan. Smanjenje PDV-a na personalne računare treba da doprinese povećanju dostupnosti informacione tehnologije najširim slojevima stanovništva u skladu sa strateškim opredeljenjem Vlade za izgradnju modernog informacionog društva.
Uvođenje akcize za tečni auto-gas je opravdano činjenicom da korisnici ovog energenta treba da participiraju u finansiranju održavanja putne mreže, kao što to čine i drugi učesnici u saobraćaju. Istovremeno, uvažavajući ekološke prednosti tečnog auto-gasa u odnosu na druge energente, dizel i benzin, akciza je određena na znatno nižem nivou u odnosu na akcize koje se primenjuju na njih.
Predložene promene akciza i carina na duvanske proizvode rezultat su obaveza preuzetih u okviru CEFTA sporazuma, a koje se operacionalizovane kroz Akcioni plan koji je usvojila prethodna vlada.
Predloženo ukidanje akciza na uvoz za bezalkoholna pića i voćne sokove predstavlja usklađivanje poreskog sistema Srbije sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije i EU o jednakom poreskom tretmanu domaćih i stranih proizvoda.
Rashodi budžeta Srbije za drugu polovinu 2007. godine jednim delom su planirani u skladu sa razvojnim i socijalnim prioritetima ove vlade. Najvažnija promena u ekonomskoj strukturi rashoda je povećanje učešća rashoda za javne investicije u ukupnim javnim rashodima. Posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji, povećano je učešće izdataka za zdravstvo, obrazovanje, nauku i životnu sredinu. Međutim, značajan deo rashoda budžeta Republike Srbije u drugoj polovini godine određen je protokolima, ugovorima, kao i ustavnim i zakonskim rešenjima koja su doneta i stupila na snagu pre formiranja ove vlade. Poštujući princip pravne sigurnosti, pri projektovanju budžeta Srbije poštovane su sve navedene ugovorne i zakonske obaveze.
Sada bih se osvrnuo na sam budžet. Ukupna primanja budžeta Republike Srbije u 2007. godini planirana su na nivou od 581,8 milijardi dinara. Ukupni izdaci budžeta Republike Srbije u 2007. godini planirani su u iznosu od 595,5 milijardi dinara. To znači da je fiskalni deficit budžeta Republike Srbije u 2007. godini planiran u iznosu od oko 13,7 milijardi dinara, što iznosi 0,6% u odnosu na bruto domaći proizvod.
Javni dug koji je dospeo za plaćanje u 2007. godini, kao i sredstva potrebna za nabavku finansijske imovine, odnosno neto budžetski krediti iznose oko 50,9 milijardi dinara.
Sledi da ukupno potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita i neto budžetskih kredita iznose 64,6 milijardi dinara. Za ove namene već su obezbeđena sredstva iz realnih izvora, i to najvećim delom od privatizacionih prihoda ove godine, kao i prihoda prenetih iz prethodne godine.
Primanja budžeta Republike Srbije za 2007. godinu planirana su na osnovu: očekivanog nastavka pozitivnog trenda u kretanju makroekonomskih indikatora, ostvarenih primanja budžeta Republike Srbije u prvih pet meseci 2007. godine, planiranih izmena poreske politike i očekivanog smanjenja sive ekonomije.
Najznačajniji poreski prihodi budžeta Republike Srbije u 2007. godini, slično kao i u prethodnim godinama, biće prihodi od poreza na dodatu vrednost, akciza, poreza na dohodak građana i carine. Pri tom se očekuje da će, kao rezultat promene u poreskom sistemu i makroekonomskim kretanjima, učešće PDV-a i akciza u ukupnim poreskim prihodima porasti u odnosu na prethodnu godinu, učešće poreza na dohodak građana opasti, dok će učešće prihoda od carina u ukupnim prihodima ostati približno nepromenjen. Takođe, očekuje se značajni rast učešća poreza na dobit u ukupnim prihodima.
U strukturi primanja budžeta dominantnu ulogu imaju prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost. Ovi prihodi su planirani u iznosu od 270,4 milijarde dinara i čine 40,6 posto ukupnih primanja. Prihodi od PDV-a su projektovani u skladu sa očekivanim rastom bruto domaćeg proizvoda, inflacijom, kretanjem uvoza i izvoza i deviznog kursa. Pri projekciji prihoda od PDV-a za drugu polovinu 2007. godine procenjeno je da će doći do usporavanja rasta prihoda od ovog poreza u odnosu na tendencije iz proteklog dela ove godine, usled očekivanog usporavanja rasta domaće tražnje i uvoza. Takođe, projekcije prihoda od PDV-a za drugu polovinu godine sadrže i efekte predloženog smanjenja stope poreza od 18 na 8% na personalne računare, kao i efekte refundacije PDV-a pri kupovini prvog stana.
Prihodi po osnovu akciza su drugi po značaju u ukupnim prihodima budžeta sa iznosom od 98,8 milijardi dinara, što čini 17% ukupnih primanja. U odnosu na ostvarenja u 2006. godini, ovo je nominalno povećanje za 21,1%. Na kretanje akciza od značaja su uticaji koji se tiču potrošnje osnovnih akciznih proizvoda i kretanje njihovih cena, odnosno smanjenje ili povećanje u skladu sa tržišnim uslovima i merama države. Projekcije prihoda od akciza za drugu polovinu 2007. godine sadrže i procenu efekata prethodno opisanih predloga promena u Zakonu o akcizama.
Planirani prihodi od poreza na dohodak građana iznose 61,4 milijarde dinara, odnosno 10,6% ukupnog prihoda budžeta. Nominalno, planirani prihodi od ovog poreskog oblika su manji za 3,5% u odnosu na ostvarenje u 2006. godini. Projektovani prihodi po osnovu poreza na dohodak građana su neznatno manji u odnosu na prethodnu godinu, iako je početkom 2007. godine stupilo na snagu značajno smanjenje poreskog opterećenja zarada. Znatno manji pad prihoda od poreza od smanjenja poreskog opterećenja zarada rezultat je visoke stope rasta zarada u proteklom delu godine, kao i povećanog stepena naplate poreza na zarade.
Uvođenje progresivne stope poreza na godišnji prihod građana, i to od trostruke do šestostruke prosečne godišnje zarade 10, a iznad šestostruke 15%, takođe je uticalo, ali u manjoj meri, na smanjenje pada prihoda od poreza na dohodak građana.
Pri projekciji prihoda od poreza na zarade za drugu polovinu ove godine procenjeno je da će doći do usporavanja rasta zarada u odnosu na tendencije iz prva četiri meseca ove godine.
Projektovani prihodi od carine u 2007. godini iznose 54,3 milijarde dinara ili 9,3% ukupnih prihoda budžeta. U odnosu na 2006. godinu projektuje se nominalno povećanje od 19,9%. Prihodi od carina planirani su na bazi očekivanog kretanja uvoza, bruto domaćeg proizvoda, deviznog kursa, kao i efekata liberalizacije spoljne trgovine sa EU i zemljama iz okruženja po osnovu stvaranja zone slobodne trgovine u okviru CEFTA. U pogledu carinskih propisa, donošenje Zakona o carinskoj tarifi neće bitno uticati na ostvarenje prihoda po ovom osnovu. Pri projekciji prihoda od carine u drugoj polovini ove godine procenjeno je da će se rast usporiti usled očekivanog usporavanja rasta uvoza, kao i da će kurs dinara prema evru ostati relativno stabilan.
Prihodi od poreza na dobit preduzeća i banaka postaju sve značajniji prihodi budžeta Republike Srbije. U 2007. godini prihodi od ovog poreskog oblika planirani su u iznosu od 27,3 milijarde dinara, odnosno 4,7% ukupnih prihoda budžeta. U odnosu na prethodnu godinu prihodi od poreza na dobit su nominalno veći za 61,9%. Ova kategorija prihoda je projektovana na bazi pretpostavke o nastavku rasta dobiti preduzeća, tj. trenda koji je prisutan od početka 2006. godine. Najveći deo prihoda po ovom osnovu, u iznosu od 14,3 milijarde dinara, već je ostvaren do kraja maja, s obzirom na uplatu prihoda po konačnom obračunu u martu mesecu od 8,4 milijarde dinara, što je sigurna osnova za plan prihoda u ovoj godini.
Planirani neporeski prihodi u 2007. godini iznose 64,5 milijardi dinara, što čini 11,1% ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. U odnosu na ostvarenje u 2006. godini projektovani neporeski prihodi beleže nominalni rast od 3,6%.
Uobičajeno je da u strukturi neporeskih prihoda dominantno učešće imaju republičke administrativne takse, republičke sudske takse, konzularne takse, prihodi od igara na sreću itd. Međutim, izuzetno, u prošloj i ovoj godini zabeležen je značajan priliv sredstava po osnovu prodaje licence za drugog, odnosno trećeg operatera mobilne telefonije. Inače, već sam rekao da prihodi od trećeg operatera iznose oko 25,5 milijardi dinara.
Što se tiče izdavanja iz budžeta, u okviru budžeta planirani su ukupni rashodi u 2007. godini u iznosu od 595,5 milijardi dinara. To je povećanje od 127,9 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu. Pri tome se dve trećine predloženog povećanja, odnosno porasta javnih prihoda u 2007. u odnosu na 2006. godinu, odnosi na tri kategorije rashoda: prvo, to su kapitalni rashodi, gde povećanje iznosi 37,4 milijarde, plate, gde povećanje iznosi 27,4 milijarde i transferi drugim nivoima vlasti, gde je povećanje 19,3 milijarde. Ako ovome dodamo i četvrtu kategoriju, a to su transferi organizacijama socijalnog osiguranja, koji iznose 18,9 milijardi dinara, mi ćemo ovim obuhvatiti 80% ukupnog povećanja rashoda između 2007. i 2006. godine.
Kad se radi o kapitalnim rashodima, u okviru predloženog budžeta predviđa se povećanje kapitalnih izdataka za 113,4% u odnosu na prethodnu godinu, usled čega je učešće javnih investicija u budžetu poraslo sa 7,1% na 11,9% u 2007. godini. Najveći doprinos povećanju javnih investicija dolazi po osnovu realizacije Nacionalnog investicionog plana koji je povećan za 4,85 puta u odnosu na prethodnu godinu.
Druga značajna komponenta predloženog povećanja rashoda budžeta je rast plata. Rashodi za zaposlene u budžetu za 2007. godinu iznose oko 152,9 milijardi dinara i u strukturi rashoda učestvuju sa 25,7%. Najveći deo ovih izdataka, i to u iznosu od 144,6 milijardi dinara, odnosi se na plate zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Značajan rast plata u budžetu za 2007. godinu u odnosu na prethodnu godinu rezultat je, prvo, povećanja plata krajem prethodne godine, čiji je povećani nivo prenet u 2007. godinu, kao i povećanja plata u javnim službama, zdravstvu, školstvu i kulturi i u manjoj meri u državnoj upravi koje je ugovoreno protokolima koji su potpisani sa sindikatima pre formiranja ove vlade.
Realizovanim i dogovorenim rastom plata značajno je popravljen ekonomski položaj zaposlenih, naročito visokoobrazovanih kadrova u obrazovanju, zdravstvu i nauci, i u manjoj meri u državnoj upravi. Povećanje plata zaposlenih u navedenim delatnostima u skladu je sa prioritetima Vlade, prema kojima su navedene delatnosti od ključne važnosti za ekonomski i socijalni napredak Srbije.
Treća značajna komponenta predloženog rasta rashoda budžeta Republike Srbije u 2007. godini su transferi drugim nivoima vlasti – Vojvodini i lokalnim zajednicama. Transferi ostalim nivoima vlasti predviđeni su u ukupnom iznosu od 55,8 milijardi dinara i u strukturi ukupnih rashoda budžeta učestvuju sa 9,4%.
Rast transfera AP Vojvodini proizilazi iz ustavne obaveze, prema kojoj budžet Vojvodine iznosi najmanje 7% budžeta Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine obezbediće se iz dela prihoda od poreza na dohodak građana, poreza na zarade u visini od 18% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine, dela prihoda od poreza na dobit preduzeća u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodina i ostalih prihoda ostvarenih na teritoriji AP Vojvodine.
Sredstva za rashode za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodine obezbediće se iz budžeta Republike Srbije u skladu sa zakonom, kao i sredstva za rashode za finansiranje dela programa u oblasti kulture.
Preostali iznos sredstava, i to najmanje 7% budžeta Republike Srbije, a do nivoa projektovanog Odlukom o budžetu AP Vojvodina za 2007. godinu, transferisaće se iz budžeta Republike Srbije budžetu AP Vojvodine, uključujući tu i deo prihoda od privatizacije preduzeća sa teritorije AP Vojvodine.
Transferi ostalim nivoima vlasti (jedinicama lokalne samouprave) iznose oko 30 milijardi dinara i utvrđeni su u skladu sa članom 37. Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Raspodelu transfera po svakoj jedinici lokalne samouprave, u skladu sa kriterijumima i prema metodologiji propisanoj Zakonom, izvršilo je Ministarstvo finansija, u saradnji sa Komisijom za finansiranje lokalne samouprave, koja je osnovana Zakonom o finansiranju lokalne samouprave. Pregled utvrđenih transfera po svakoj jedinici lokalne samouprave sadržan je u Memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu, sa projekcijom za 2008. i 2009. godinu.
Raspodelom transfera, prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, smanjiće se razlike u visini sredstava između jedinica lokalne samouprave, tako da će se bitno poboljšati materijalni položaj fiskalno najsiromašnijih opština kao i njihove mogućnosti da ubrzano investiraju u razvoj komunalne infrastrukture.
Na ovaj način će se poboljšati uslovi za nove investicije i novo zapošljavanje u tim nerazvijenim sredinama, u kojima je inače ovaj problem najzastupljeniji.
Iznos transfera za 2007. godinu, u skladu sa članom 39. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, kojim je regulisano da se jedinicama lokalne samouprave nadomešta deo izgubljenih prihoda nastao po osnovu promene republičkih poreskih propisa koji nije nadomešten drugim prihodima, sadrži i deo kojim se jedinicama lokalne samouprave nadomešta srazmerni deo izgubljenih prihoda po osnovu smanjenja stope poreza na zarade sa 14 na 12%.
Iznos transfera za 2007. godinu izuzetno sadrži i deo koji će jedinice lokalne samouprave koristiti za finansiranje novih nadležnosti, kao što su investicije i oprema za ustanove primarne zdravstvene zaštite.
Povećanje transfera lokalnim zajednicama rezultat je kompenzacije usled gubitaka prihoda koji su nastali nakon smanjenja poreskog opterećenja zarada.
Transferi i dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja utvrđeni su u ukupnom iznosu od 147,4 milijardi dinara. Od ovog iznosa na penzije vojnih osiguranika odnosi se 17,5 milijardi dinara, a iznos od 129,9 milijardi dinara odnosi se na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Sredstva namenjena organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja odnose se na dodatke namenjene Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih u iznosu od 95 milijardi dinara, Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika u iznosu od 17,3 milijarde dinara, Nacionalnoj službi za zapošljavanje u iznosu od 13,7 milijardi dinara i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje u iznosu od 3,1 milijarde dinara. Dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja za 2007. godinu veće su za 7,1 milijardu dinara od dotacija realizovanih u 2006. godini.
Na kraju, dozvolite mi da se osvrnem i na javni dug. Krajem 2006. godine ukupan javni dug Republike Srbije iznosio je 9 milijardi i 352 miliona evra, što čini oko 32% procenjenog bruto društvenog proizvoda u 2007. godini. Dakle, može se reći da mi ne spadamo u visokozadužene zemlje. U okviru navedenog iznosa direktni javni dug iznosi 8 milijardi i 582 miliona evra, a indirektni dug, a to je dug koji je nastao po osnovu garancija, iznosio je oko 770 miliona evra.
U okviru direktnog duga domaći javni dug iznosio je 3,8 milijardi evra, ili 44%, dok je strani dug iznosio 4,75 miliona evra, ili oko 55%. Od ukupnog iznosa domaćeg duga čak 85,2% je u evrima, ili 3,3 milijardi evra, dok dinarski dug iznosi svega 14,7% od ukupnog duga. Dug po osnovu stare devizne štednje, u iznosu od 3,236 milijardi evra, predstavljao je najveću pojedinačnu poziciju u okviru ukupnog javnog duga Republike Srbije.
Garantovani javni dug pretežno se odnosi na dugovanja javnih preduzeća i javnih ustanova prema međunarodnim finansijskim organizacijama i u znatno manjoj meri na dugove prema stranim vladama i njihovim institucijama.
Vlada Republike Srbije planirala je da u toku ove godine, slično kao i u prethodnoj godini, uredno izmiruje svoje obaveze po osnovu javnog duga. Prema Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije planirano je da se u toku 2007. godine isplati ukupno 42 milijarde dinara, odnosno oko 500 miliona evra za uredno servisiranje javnog duga Srbije.
Servisiranje devizne štednje se nalazi u ovoj cifri i predstavlja najveću stavku i iznosi negde oko 270 miliona evra. Takođe, planirano je i odobravanje neto budžetskih kredita iz budžeta u iznosu od 8,8 milijardi dinara.
Poštovani, u završnom delu izlaganja želim da još jednom podvučem da budžet Republike Srbije za 2007. godinu odražava ekonomske i socijalne prioritete Vlade Republike Srbije, ali i ranije preuzete zakonske i ugovorne obaveze.
Predloženi budžet podržava makroekonomsku stabilnost, unapređuje ambijent za rast privredne aktivnosti i zaposlenosti i doprinosi poboljšanju socijalnog položaja siromašnih slojeva stanovništva.
Makroekonomska stabilnost se podržava niskim fiskalnim deficitom, dok se povoljni ambijent za rast privredne aktivnosti i zaposlenosti ostvaruje kroz predložene poreske reforme i rast javnih investicija. Socijalna komponenta budžeta je sadržana kako u ciljanim subvencijama i transferima nezaposlenim i nerazvijenim regionima, tako i u predloženim poreskim promenama.
Uprkos značajnom povećanju javnih investicija i transfera drugim nivoima vlasti, planirani deficit budžeta iznosi svega 0,6% bruto domaćeg proizvoda. Zbog suficita koji će ostvariti drugi korisnici javnih prihoda ocenjuje se da će konsolidovani deficit države biti još manji i da će u 2007. godini iznositi oko 0,4% bruto društvenog proizvoda.
Planirani deficit je među najnižim ne samo među zemljama u okruženju nego i u Evropi. Fiskalni deficit u 12 zemalja koje su u poslednje tri godine postale članice Evropske unije u 2006. godini u proseku je iznosio minus 1,8% bruto domaćeg proizvoda, dok je fiskalni deficit 15 starih članica u istoj godini iznosio 1,6% bruto domaćeg proizvoda. Nizak fiskalni deficit koji se uz to finansira iz realnih izvora, dakle prihoda od prodaja licenci, prihoda od privatizacije, značajno će doprineti učvršćenju makroekonomske stabilnosti i olakšaće ostvarenje planirane stope inflacije.
Ministarstvo finansija planira da u narednim godinama sprovodi politiku uravnoteženog budžeta kako bi se stvorio prostor da privreda obezbeđuje iz inostranstva nedostajuća sredstva za investicije, a da se pri tome ne ugrozi makroekonomska stabilnost.
Struktura predloženog budžeta Republike Srbije za 2007. godinu je značajno promenjena u pravcu povećanja ulaganja u infrastrukturu, fizički kapital i u ljudski kapital obrazovanja, zdravstvo i nauku, čime se stvaraju snažni temelji za privredni rast u budućnosti.
Realizacijom NIP-a ukupne javne investicije u Srbiji koje se realizuju kroz budžet Republike Srbije značajno su povećane, tako da će u 2007. godini iznositi oko 2,4% bruto domaćeg proizvoda, što predstavlja povećanje za 0,8% u odnosu na prethodnu godinu.
Dodatno, u okviru transfera Vojvodini oko polovine procenta bruto domaćeg proizvoda je predviđeno za realizaciju projekata u okviru NIP. Procenjuje se da će konsolidovani nivo javnih investicija u 2007. godini dostići 4,5% bruto društvenog proizvoda, što je oko dva procentna poena više nego u prethodnoj godini.
Realizacijom javnih investicija, izgradnjom moderne infrastrukture, unapređenjem obrazovanja, zdravstva i državne uprave stvaraju se povoljni uslovi za domaće i strane privatne investicije, koje će predstavljati glavni generator dugoročnog privrednog rasta Srbije.
Predloženi budžet, kako kroz prihode tako i kroz rashode, sadrži veći broj mera koje imaju za cilj smanjenje nezaposlenosti, koja predstavlja jedan od najvećih ekonomskih i socijalnih problema u Srbiji.
Na strani prihoda, početkom godine, smanjeno je fiskalno opterećenje zarada i uvedena su privremena oslobađanja poslodavaca od plaćanja doprinosa za određene kategorije zaposlenih.
Očekuje se da će smanjenje fiskalnog opterećenja zarada i druge stimulativne mere u poreskoj politici kojima se direktno smanjuju troškovi rada uticati na rast tražnje za radnom snagom, odnosno na smanjenje nezaposlenosti.
Predloženi budžet Republike Srbije sadrži i brojne rashode, subvencije za novo zapošljavanje, kredite itd, koji su namenjeni za rast zaposlenosti, uključujući i samozapošljavanje.
Takođe, realizacija javnih investicija u okviru NIP-a direktno će uticati na rast zaposlenosti kroz angažovanje domaćih preduzeća, dok će indirektno, kroz privlačenje domaćih i stranih privatnih investicija, takođe uticati na rast zaposlenosti.
Ocenjuje se da će sintetički efekat navedenih mera u poreskoj politici i politici rashoda biti značajno smanjenje nezaposlenosti u Srbiji u narednim godinama. Zahvaljujem na pažnji.