Samo da kažem da ja razumem da je Skupština odgovorna za kontrolu sprovođenja zakona, ali ajde.

Najlepše zahvaljujem što ste mi pružili priliku da izložim politiku Vlade po pitanju odnosa sa BiH, u odnosu na Dejtonski sporazum i u odnosu na Republiku Srpsku.
Politika Vlade Republike Srbije se zasniva na dva bazična principa. Prvi princip jeste da mi, kao što tražimo da drugi poštuju teritorijalni integritet naše zemlje, isto tako poštujemo teritorijalni integritet BiH. Drugi stub te naše politike jeste da je unutrašnje uređenje stvar onih koji tamo žive, ali bez majorizacije.
Mi očekujemo da se dogovori koju budu postignuti tamo, ali samo uz saglasnost oba entiteta i sva tri konstitutivna naroda, i kada takvi dogovori budu postignuti, sve ono što se oni budu dogovorili, to ćemo mi isto tako priznati. Drugim rečima, ta politika jeste da je unutrašnja stvar BiH kako će ih rešiti, a ukoliko Republika Srpska ima svoje interese, ona će njih, naravno, unutar tog dijaloga braniti. Mi sa velikim optimizmom smatramo da će taj problem biti rešen na zadovoljstvo svih strana koje tamo žive.

Poštovani narodni poslaniče, sa zanimanjem sam slušao vaše izlaganje i moram da kažem da me je potpuno zbunilo. Naime, decidirano sam rekao sledeće – da politika naše vlade jeste da će prihvatiti sve ono što se strane dogovore, bez mešanja sa strane. Vi se sa time ne slažete.
Da li mogu da shvatim da, suprotno od ovoga, ako se ne slažete s tim stavom, u stvari želite da ova vlada ne prihvati to što se strane dogovore, i drugo, da insistira na mešanju sa strane u unutrašnje poslove? To vidim kao suprotnost onome što sam ja rekao.
Takođe, uopšte nisam spomenuo EU. Pitali ste me za BiH i lepo sam vam na to odgovorio. Tom prilikom ste dali jednu dosta dobru elaboraciju, koja je mene lično ponela, ali zaista mi je nejasno otkud sada da vaša stranka podržava stav protiv dogovora unutar BiH i otkud podržava stav da bi trebalo sa strane da se nametne rešenje, jer su ta dva stava suprotna onome što sam ja rekao.

Govorio sam o tome kakva je politika Vlade. Da ponovim, politika Vlade jeste da se priznaje celovitost BiH, a da unutrašnje uređenje treba sami žitelji da odrede, i to uz saglasnost Republike Srpske i Federacije, i uz saglasnost sa srpskim narodom, muslimanima i Hrvatima. To je politika koju mi podržavamo i smatramo da sa strane ne treba nametati rešenje.
Za ovu politiku se borimo na taj način što upravo sa našim partnerima, kako u EU, koju ste već dva puta spomenuli, tako isto i sa SAD, razgovaramo i izlažemo im naše stavove i koristimo sva diplomatska sredstva kako bi ta politika bila prihvaćena.
Izgleda, na osnovu tih razgovora, da to u velikoj meri ima podršku sa te druge strane, i čekajmo, neka proces ide svojim tokom. Uglavnom, svakako nećemo prihvatiti rešenje koje nije konsenzusom ostvareno unutar same Bosne i Hercegovine.

Pokušao bih da dam odgovor na ovo prvo pitanje. Nemam kod sebe konkretne podatke jer nisam znao da će biti cifarsko pitanje, ali otprilike, globalno, prema informacijama koje imam od pre mesec - dva dana, od ukupnog broja privatizovanih preduzeća između 20% i 22% jesu raskinuti ugovori.
Znači, otprilike jedna petina su neuspele privatizacije i četiri petine su uspele privatizacije.
Kolika je šteta napravljena u tim neuspelim privatizacijama? Pretpostavljam da je značajna. Ne znam cifru da vam kažem, ali ste dobro skrenuli pažnju na jedan od osnovnih problema sa kojima se sada sukobljavamo.
Vlada je veoma zainteresovana da do kraja istraži svaki pojedinačni slučaj neuspele privatizacije i, ukoliko je došlo do bilo kakvog kršenja propisa, odnosno do neopravdanog izvlačenja supstanci iz firmi, da pokrene postupke i kazni, kako materijalno tako, ukoliko je moguće, i krivično, one koji su ušli u privatizaciju samo radi sticanja koristi na taj način.
Ova stvar zaista jeste veoma važna i u ovom trenutku smo je stavili na dnevni red za razmatranje. Očekujem da ćemo u narednom periodu možda imati i neku vrstu modela kako da to radimo. Jutros sam nešto o tome govorio. Radi se, zapravo, o jednoj mogućnosti koja nije dovoljno iskorišćena. To se u pravnom smislu zove - pobojne radnje.
Kada imate raskinutu privatizaciju, uđete u preduzeće i vidite šta se unazad događalo, na koji način su izvlačene pare, vi imate prava, ukoliko dođete do zaključka da je to rađeno na nezakonit način, da pokrenete postupak pobojnih radnji i da poništite te ugovore, odnosno transakcije koje su se pre toga događale. Budite ubeđeni da će Vlada iza toga stati i da ćemo vrlo ozbiljno na tome raditi.
Ko će štetu da pokrije? Tu postoji opšte pravno pravilo - štetu će pokriti onaj za koga se utvrdi da ju je izazvao. Ukoliko je štetu neko namerno prouzrokovao, proizveo, onda će sigurno biti pokrenuti i odgovarajući postupci.
Još jednom zahvaljujem na otvaranju jednog vrlo aktuelnog problema. Vlada, doduše, još uvek o njoj nije raspravljala, ali kod mene u kabinetu je to jedna od top tema u zadnjih mesec dana i pripremićemo jedan pristup kako da se ozbiljnije priđe tom problemu.
Pri tome bih želeo još nešto da kažem. Ovde se ne radi samo o privatizacijama, već imamo situaciju da se, polazeći od stava da su preduzeća u suštini institucije sa tzv. ograničenom odgovornošću do nivoa uloženog kapitala, određeni vlasnici, pa čak i preduzeća koja oni sami osnivaju, a nisu došli do njih iz privatizacije, zadužuju ta preduzeća, pa onda beže u druga preduzeća, a pošto su preduzeća osnovana sa malim kapitalom, onda poverioci, praktično ne mogu da se naplate iz kapitala tog preduzeća.
Te stvari će takođe biti sankcionisane jer želimo da imamo i stvorimo jedan čvrst ekonomski sistem, u kome će se poštovati pravila i u kome će svaki poverilac imati dodatnu državnu zaštitu.

Pokušaću da dam odgovor na ovo prvo pitanje. Smanjenje administracije jeste deo jednog šireg projekta, koji se zove - racionalizacija javnog sektora.
Mi se nalazimo u situaciji kada javna potrošnja u sumi premašuje one nivoe koje možemo finansirati. Ukoliko ne uđemo u reformu javnog sektora koja bi nas na srednji rok dovela do smanjenja potrošnje i do eliminacije deficita u budžetu, mi bismo onda uveli zemlju u zaduženja koja ne bi bila održiva u dugom roku. Iz tog razloga je Vlada pokrenula taj veliki projekat, koji se zove - projekat racionalizacije i podizanje efikasnosti javnog sektora.
Taj veliki projekat ima značajni broj segmenata. Vi ovde govorite o smanjenju broja zaposlenih u administraciji, državnoj i lokalnoj, a to su samo dva od desetak segmenata.
Ostali segmenti jesu - poslovanje javnih preduzeća na centralnom nivou, poslovanje javnih preduzeća na lokalnom nivou, zatim imate zdravstveni sistem, sistem obrazovanja, penzioni sistem, vojsku i policiju itd.
Sve su to segmenti jednog javnog sektora i mi moramo da uđemo u tu reformu, koja će preživeti mandat i ove vlade. Zbog toga mi je drago i mislim da je potrebno da se razgovora i sa opozicionim strankama, kako bi ova reforma imala punu podršku u pravcu njene realizacije.
Dakle, imamo dva zakona koja su u igri. To je zakon kojim se plafonira broj zaposlenih u centralnoj administraciji, što je tamo jasno definisano.
Pri tome, centralna administracija nije obuhvatila uglavnom one korisnike javnih sredstava koji nisu u nadležnosti Vlade, dakle sve ove samostalne agencije koje bira Skupština itd. Oni nisu obuhvaćeni, ali su obuhvaćena ministarstva i sve one agencije i strukture koje su u strukturi pojedinačnih ministarstava. Za sve njih je sagledan ukupan broj kao fiksan, koji je dat kao zakonsko rešenje kome treba težiti.
Drugi zakon za koji pitate ima malo drugačiji pristup. Razlika je u tome što nije plafoniran broj, već je plafonirano relativno učešće na hiljadu stanovnika, pa je rečeno da bi taj neki broj trebalo da bude, ako se dobro sećam, četiri zaposlena na hiljadu stanovnika. I to je onda reper prema kojem svaka opština može za sebe da utvrdi da li ima više ili manje. U slučaju da ima više, naravno da mora da se prilagodi, a u slučaju da ima manje, imaju tamo procedure koje su predviđene.
U okviru rada na tim zakonima, ljudi koji su se bavili time, a naravno tu su konsultovane i opštine, odnosno centralna administracija, najuže rečeno Vlada i vladine službe nemaju sasvim direktan uvid u situaciju u opštini, gde će oni, praktično, od lokalnih samouprava tražiti podatke da im se dostave. Kada se ti podaci dostave, da li zbog toga što je to živa materija ili možda iz nekih razloga grešaka, mi smo nailazili na velike diskrepance u brojevima koje smo dobijali iz različitih izvora.
Mislim da je to osnovni razlog zašto taj broj nije obelodanjen za svaku opštinu, jer bi onda počela licitacija - ja nemam ovoliko, imam onoliko. I onda bi se sa glavne teme skrenuo čitav tok razmišljanja. Zbog toga je i prihvaćena ova ideja, prema kojoj se daje kriterijum, a onda svaka opština može da vidi gde je po tom kriterijumu. Jer, u samom zakonu nisu postavljene obaveze po opštinama, već je postavljen samo taj jedan kriterijum.
U vezi s pitanjem o PTT-u, drage volje ću da prepustim ministarki da odgovori, ali je to pitanje, bar za mene, jedna potpuna novina i prvi put čujem za te cipele. Kakve cipele, nemam pojma. Bicikle? Izvinite, nisam dobro čuo. Ne verujem da i ona zna. Dajem joj reč ako zna nešto o tome.

Mislim da je naš stav veoma dobro poznat, njega je u više navrata naše celo rukovodstvo imalo prilike da izloži, a taj stav jeste da, ukoliko se priznanje Kosova postavi kao uslov za Evropu, onda mi svakako na takve zahteve nećemo pristati.
Mi u razgovorima sa svim našim evropskim kolegama i partnerima i sa zemljama, bilo da jesu, bilo da nisu priznale Kosovo, upravo insistiramo na tom stavu da on ostane na stolu. Za sada imamo vrlo dobar povraćaj s druge strane i da niko od onih koji donose odluke po tim pitanjima nije rekao suprotno od ovoga što vam ja kažem.
Naravno, imate parlament u kome ima 700 ljudi, koliko već, i ne možete očekivati da u tom parlamentu svi poslanici imaju isto mišljenje.
Evo i ovde ste videli da, u ovom parlamentu, čak i u ovako smanjenom broju prisutnih poslanika, imamo različite stavove o različitim pitanjima, što ja smatram i dobrim i normalnim. Tako da ja ne bih tu dao neke posebne komentare na tu izjavu, izuzev da vam dam odgovor na to pitanje, a taj odgovor je da Vlada ne prihvata i neće pristati da se pitanje priznanja Kosova postavi kao uslov za evropske integracije.

Daću vrlo kratak odgovor, pa ću onda zamoliti kolegu Milosavljevića da odgovori detaljnije.
Ono što sam ja hteo da kažem jeste da ste vi vrlo dobro zaključili da mi imamo Sporazum o sukcesiji i isto tako imamo taj tzv. Aneks G, koji definiše ta pitanja.
Zaista se postavlja pitanje da li uredbe mogu da budu supstituisane direktnom primenom tog sporazuma.
Ono što mi, nažalost, imamo kao problem jeste da pojedine sada nezavisne države, a nekada bivše republike SFRJ, iako to u nekom članu ipak piše, smatraju da se Aneks G ne može direktno primeniti bez tzv. bilateralnih sporazuma. Drugim rečima, primena Aneksa G nije moguća neposredno, već moraju da se na osnovu Aneksa G sklope bilateralni sporazumi između država i onda ti bilateralni sporazumi mogu da supstituišu odgovarajuće uredbe.
Mi smo imali sastanak te grupe za sukcesiju pre jedno mesec dana i tom prilikom je, između ostalog, hrvatska strana naročito istakla tu stvar. Mi imamo jedan broj naših preduzeća, ne znam da li pojedinaca, kojima, kada potražuju neku imovinu u Hrvatskoj i kada se obrate sudovima, sudovi zaustavljaju procese i kažu - ne može proces da se reši zbog toga što fali bilateralni sporazum, pa smo mi onda po osnovu reciprociteta imali neku sličnu situaciju.
Iz tog razloga Vlada je pokrenula inicijativu da se ti bilateralni sporazumi sklope i upravo se radi na nekom nacrtu tog bilateralnog sporazuma.
Mi ćemo u narednom periodu kontaktirati kolege iz Hrvatske sa željom da mi taj bilateralni sporazum potpišemo i onda ćemo imati jasnu i nedvosmislenu mogućnost primene tog čuvenog Aneksa G koji tretira imovinska prava.
Sad bih zamolio Slobu da kaže nešto, ako želi, detaljnije.

Rekao bih nešto vezano za pitanje ustavnosti ili neustavnosti. Ako je pokrenuta procedura, to je jako dobro. I ja bih želeo bih da znam da li su te uredbe ustavne ili nisu. Sa zadovoljstvom ćemo ih ukinuti ako se ispostavi da nisu.
Već sam rekao da pitanje neposredne primene Aneksa G nije stvar u koju Republika Srbija ne bi išla, već naš partner Republika Hrvatska ne dosuđuje po Aneksu G i traži bilateralni sporazum. Mi ćemo napraviti bilateralni sporazum, daćemo predlog, pošto su oni to isto primenili prema Sloveniji. Sa Slovenijom su napravili bilateralni sporazum i primenjuju ga. Sada ćemo mi ići proaktivno, da se i sa nama napravi sporazum, i verujem da ćemo onda razrešiti ove probleme.
S druge strane, pošto se ponovo pokreće pitanje te neke ''Informatike'' (jutros ste me to pitali, nisam znao da vam dam odgovor), iskoristio sam priliku da uzmem obrazloženje zašto je ''Informatika'' bila značajna.
Ako mi dozvolite, ja ću vam ga i uručiti, pošto je to obrazloženje dato i na Vladi, kada je Vlada donosila odluku da da saglasnost "Srbijagasu" za jednu takvu aktivnost koju je on smatrao lukrativnim poslom.

Nisam baš siguran da mi nismo saglasni tu. Ja bih isto voleo da se Aneks G direktno primeni. Međutim, kažem vam da ga hrvatski sudovi ne primenjuju.

Imate u Hrvatskoj sledeću situaciju: imovina srpskih pravnih lica tamo je hiljadu devetsto devedeset i neke godine u knjigama preknjižena na neki fond, znači preknjižena je na državu Hrvatsku. Zatim je taj fond krenuo i tu imovinu je u najvećem broju slučajeva prodao, u privatizaciji, i sada, kada se javi vlasnik da dođe do te imovine i tuži, onda sud kaže - izvinite, mi nećemo završavati slučaj zato što Aneks G ne možete direktno primeniti. I šta sada radi država Srbija? Ona kaže - tražimo reciprocitet. I upravo je ova vlada pokrenula intenziviranje rada na pitanju izrade tog bilateralnog sporazuma. Ako me pitate šta će Vlada uraditi, intenziviraće izradu tog sporazuma sa željom da se on potpiše i da se on omogući primena Aneksa G.

Što se tiče vašeg konkretnog pitanja u vezi s imovinom tog konkretnog preduzeća, na to ne mogu da vam odgovorim, ali imam u mom kabinetu savetnika koji se bavi imovinskim pitanjima i radi na pitanju sukcesije. Napisao sam vam njegovo ime na ovom papiru o ''Informatici''. Izvolite, pa se možete njemu obratiti.

Hteo bih samo nekoliko rečenica da kažem. Pošto smo zemlja u tranziciji i naša ideja je, to sam, čini mi se, jutros i rekao, da svaka sledeća godina bude bolja nego ova, a ona druga iza sledeće još bolja, vrlo je interesantno pitanje transparentnosti budžeta i kako ta transparentnost raste svake godine, i da li raste, da vidimo, pa mi je pala na pamet jedna, čini mi se, jako dobra stvar.

Možda ne bi bilo loše, angažovaću ljude da naprave pregled kako je izgledao budžet recimo za 2009. godinu, kako je izgledao za 1999. godinu i kako za 1989. godinu, pa onda možemo uporediti koji je od njih i da li je došlo do transparentnosti i koliko su ti raniji budžeti bili obuhvatni, kako na delu ovome koji je sada, tako isto i na ovom delu na koji, između ostalog, i vi ispravno ukazujete.

Dobro, onda ću reći u dve rečenice. Gospođo narodna poslanice, kada je formirana Agencija za privatizaciju, ona je postavljena kao potpuni budžetski korisnik i finansirana je iz budžeta, a sva sredstva koje je prikupljala unosila je u budžet.

Kasnije su neke druge vlade uvele sistem procenta i sistem po kome se ona finansira od privatizacionih prihoda. U vreme dok sam je ja vodio, to nije bio slučaj.

Hteo sam da kažem da ćemo pitanje o privatizaciji "Prve iskre" Barič proslediti Agenciji za privatizaciju i ona će pripremiti odgovor i dostaviti ga, u skladu sa Poslovnikom, u roku od osam dana.

Zahvaljujem na pitanjima koja ste postavili.
Krenuo bih od ovog poslednjeg pitanja. Zaista insistiram na tome da resorni ministri brane zakon, ali se dešava da oni nekada nisu u mogućnosti (putovanje van zemlje itd.) i onda, u tom slučaju, moramo da nalazimo zamene.
Nažalost, nije dozvoljeno nikome iz ministarstva da se obrati, nego mora da bude nivo ministra. Tako da mi onda obezbeđujemo druge ministre, a ne možemo da dozvolimo da odgovara, recimo, državni sekretar, koji bi možda imao i bolje odgovore. Želim to da izbegnem u maksimalnoj meri i zahvaljujem što ste i vi pokrenuli to pitanje.
Što se tiče pitanja vodosnabdevanja Kraljeva, moram da kažem da ću se raspitati, da utvrdim o čemu se radi kada je u pitanju baš taj projekat, ali mogu da odgovorim zašto se odustalo od projekta.
Zapravo, radilo se o tome da smo mi u poslednjem krugu, kada je izvršeno prilagođavanje ukupnih izdataka, bili u obavezi da smanjimo budžet na tim tzv. diskrecionim rashodima za nekih 26%, dakle za jednu četvrtinu, i u tom smislu su se NIP-ovi projekti našli upravo u grupi diskrecionih rashoda i onda je svaki četvrti, tako da kažem, dinar morao da se eliminiše iz izdataka za ovu godinu.
Da li je to urađeno baš na ovom vašem projektu, a da je možda moglo da se odustane od nekog drugog, ne mogu da vam odgovorim, ali ću se raspitati i videti o čemu se tu radi. Možda, ako je zaista toliko kritično, da se izvrši neka preraspodela, s tim što sada nemam o tome podataka.
Isto tako, kada se radi o konzulatu u Lionu, pitanje štednje i uopšte pitanje načina na koji se troši ovaj ograničeni budžet jesu pitanja na koja resorna ministarstva zaista najbolje znaju da daju odgovor, tako da ću i ovo pitanje preneti Ministarstvu spoljnih poslova, da vidimo o čemu se tu radi.

Pokušaću da dam odgovor na ova pitanja, mada su mnoga od njih generalno postavljena.
Na pitanje da li je Vlada zainteresovana za ono što se dešava u medijima odgovor je vrlo prost – da, zainteresovani smo, ali nismo zainteresovani u smislu mešanja u uređivačku politiku, već smo zainteresovani za očuvanje nezavisnosti medija. Možete i sami da vidite da Vlada i nije neki naročiti miljenik većine medija, ali ipak ne preduzimamo bilo kakve korake da bismo vršili pritisak i naručivali šta će se o nama govoriti.
Što se tiče Zakona o radiodifuziji i poštovanju zakona uopšte, Vlada se naravno zalaže za poštovanje zakona, ali kada se radi o medijima, moram da kažem da to jeste jedna osetljiva oblast i da bilo kakvo veće involviranje u rad kako RRA, tako i medija generalno, pa i drugih nezavisnih institucija, odmah izaziva neko podozrenje da Vlada iza toga ima neku posebnu nameru.
Zbog toga se držimo pasivno, uz insistiranje na poštovanju zakonskih propisa.
Naravno, mi smo proevropska Vlada i u tom kontekstu se trudimo da izgradimo jedan sistem koji je sličan sistemu u Evropi u svakom pogledu, kako ekonomskom, tako i u medijskom i voleli bismo da se i nosioci medijske reči, odnosno medijski poslenici, takođe ugledaju na te evropske vrednosti. To bi bilo i za nas neka vrsta satisfakcije i zadovoljstva.