Dame i gospodo, evo i ja da uzmem učešća u ovoj raspravi, s tim što je ovo ipak načelna rasprava, pa očekujem da će još življe biti kada budemo krenuli o amandmanima, a vezano za načelnu raspravu, dozvolite mi da dam odgovore na nekoliko pitanja koja su ovde bila postavljena.
Pri tome, moram da kažem da ipak neću koristiti vreme jer ga ja ne smatram neograničenim, već ću se koncentrisati na ovaj predmet i pokušaću da dam direktne odgovore na ono za šta sam pitan. Pre nego što to učinim, želim da se zahvalim na sugestijama oko načina na koji se pišu obrazloženja i da prihvatim da ona nisu uvek najbolja, ali svakako će nam te sugestije pomoći da bolje napišemo.
Sada bih da prvo odgovorim na pitanje zašto hitan postupak i vezano za to, ona obrazloženja. Prvo bih želeo da podsetim, a u tome i jeste osnova mog odgovora a to je, da je Zakon, odnosno izmena Zakona o duvanu bilo zamišljeno da bude deo paketa zakona koji su bili vezani za usvajanje budžeta za ovu godinu.
Međutim, iz tehničkih razloga, nažalost, taj zakon je zakasnio, koliko se ja sećam, mislim da su u pitanju jedan ili dva sata, tako da je prešao u drugi kalendarski dan i nismo mogli da ga objedinimo zajedno sa ostalim zakonima, dakle, sa ovima koji se ovde pominju, znači, PDV, akcize itd. Tako da je on bio po hitnom postupku, znači, pre dva-tri meseca i na kraju je ispao iz cele te priče i tek sada je došao na dnevni red. Zbog toga i ona obrazloženja, u izvesnom smislu, izgledaju kao da su malo ne baš direktna.
Drugo, vezano za pitanje domaćih proizvođača i njihove loše pozicije koje im sada ovaj zakon daje, želim ovde da kažem sledeće, a bih odgovor povezao i sa pitanjem da li i kakve su obaveze obeštećenja ''Filip Moris'' i BATA, radi se, zapravo, o tome da su domaći proizvođači zaštićeni na taj način što je stopa carine povećana na 57,6%, iako se ovde manipuliše sa jako niskom carinom, s tim što 57,6% startuje od 1. januara 2008. godine. Za sada ona je niska, iznosi oko 15%, ali ovde se radi o stupanju na snagu ovog zakona i njegovih efekata, jer sa stupanjem na snagu tih 57,6% automatski se ukida obaveza kupovine domaćeg duvana. Dakle, o tome se radi. To je vremenski usaglašeno.
Čitava priča oko oslobađanja obaveza otkupa je u funkciji CEFTA. Mogu da razumem da jedan broj poslanika smatra da je CEFTA pogrešna. Svi koji to smatraju, naravno, smatraće da je i ovo pogrešno.
Ali, ako se pođe od stava da je CEFTA nešto što ćemo mi usvojiti i ako se pođe od stava da praktično čitav region ide u jednom pravcu integracija onda je i ovaj stav ovde ispravan.
U vezi sa ovim što sam rekao, nema nikakvih obaveza obeštećenja prema ovim proizvođačima, lokalnim proizvođačima duvana. Upravo na to ukazuje taj Akcioni plan koji je bio spomenut, jer je on napravljen u saglasnosti sa proizvođačima. Oni su ga prihvatili. Na osnovu toga su iz tog Akcionog plana povučeni oni osnovni elementi i dat je kao predlog zakona.
Sada bih samo prokomentarisao, ali zaista verovatno spekulativno, cifre koje su bile, kolika je bila cena itd. Meni nije poznato da su bile međusobne ponude itd, ali, ajde ako uzmemo da je to tačno i da je stvarno sadašnja cena 800 miliona evra, meni je nerazumljivo zašto se to upoređuje sa cenom od 390, koja se odnosi samo na dve trećine kapitala.
Dakle, kad bi se tih 390 izvelo da se vidi koliko vredi cela fabrika, to je negde oko 550-560 miliona. To je cena po kojoj je fabrika prodata. Ako se tome dodaju razne obaveze koje su proistekle iz zatečenog stanja i ako se tome, takođe, doda jedan "know how" i protok vremena, porast bogatstva tržišta i uopšte opšti porast cena našeg kapitala u našim preduzećima, što je evidentno, ne vidim da je to neka dramatična razlika. Opet kažem, ukoliko je to tačno, ali opet i ovo da kažem, spekulativno i šta bi bilo ako bi bilo.
Na kraju, želim da vam se zahvalim za učešće u ovoj opštoj raspravi, a onda da vas pozovem da zajedno učestvujemo i po amandmanima. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, pred vama se nalazi Predlog zakona o ratifikaciji Međunarodne konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka.
Carinska služba Srbije primenjuje sedam međunarodnih konvencija, među kojima je jedna upravo ova koja se nalazi pred nama. Ova konvencija je stupila na snagu 1974. godine, a tadašnja Jugoslavija joj je pristupila 1982. godine.
Od 1974. godine do danas primenjivala se Konvencija i došlo se do zaključaka da su moguća njena poboljšanja i osavremenjivanja, tako da je napravljena revidovana Kjoto konvencija, koja je stupila na snagu 3. februara 2006. godine.
Srbija je u situaciji da sada razmatra revidovanu Konvenciju i da, praktično, njenom ratifikacijom supstituiše ovu osnovnu konvenciju koja je doneta 1974. godine, tako da se, u celini, ovde radi o jednom više tehničkom, nego suštinskom poslu.
Dakle, imamo međunarodnu konvenciju koja se promenila i mi sada treba da je ratifikujemo da bismo nastavili da je koristimo u tom novom revidovanom obliku.

Dame i gospodo, obično se sačeka više pitanja, pa se odgovara, ali smatram da je ovo više pitanja, pošto  ih je više poslanika postavilo.
Evo, želeo bih da dam odgovor u meri u kojoj sam u stanju da to učinim.
Dakle, Ministarstvo finansija je relativno složeno i jedan deo Ministarstva se bavi implementacijom zakona, to su ove uprave. Kada sam došao u Ministarstvo, ja sam, sagledavajući kakva je problematika kog dela, zaključio da kada se radi o upravama, pre svega, tu mislim na dve velike uprave, jedna je za carinu, a druga je Poreska uprava, da je tu potrebno pronaći ljude koji su u većoj meri menadžeri, a u manjoj meri moraju da budu eksperti u svom poslu.
U tom kontekstu, izabrao sam državnog sekretara, koji je dobio zaduženje da vodi računa o svim tim upravama, načelno, i da objedinjava njihov rad. U konsultaciji sa državnim sekretarom, došlo je do predloga da bi bilo potrebno da se izvrše određene kadrovske promene, a u okviru tog predloga je razmatrano upravo i pitanje Carine, kao i postavljanje određenih novih ličnosti.
Imao sam prilike da vidim CV gospodina Petronijevića i ono što je izneto ovde u tom CV-u nisam našao. Zbog toga ne mogu da dam odgovor na pitanje da li je to tačno ili nije, ali mogu da kažem da sam saslušao ovo što ste vi rekli.
S druge strane, imajte u vidu da je, nakon predloga, kadrovska komisija razmatrala to pitanje i pretpostavljam da je ona imala mnogo više uvida u čitavu istoriju njegovog dosadašnjeg rada.
Što se tiče samog profila, mislim da je on dobar kao profil, imajući u vidu da je Carinska uprava, potencijalno, mesto gde je potrebno mnogo više kontrole. Vi ste imali prilike da se upoznate sa činjenicom da je bilo hapšenja ''carinske mafije'' itd, tako da, što se tiče samog profila, gospodin Petronijević potpuno odgovara.
Ja sam podržao mog zamenika u tom predlogu. Kadrovska komisija je sve pregledala, a ukoliko se sada pojavljuju neki novi elementi, o tome ne mogu da se izjašnjavam, jedino mogu da uzmem to kao informaciju koja će se dalje proveravati.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu i finansiranju između KFW iz Nemačke i Republike Srbije u vezi sa projektom rehabilitacije lokalnog sistema grejanja u Srbiji - III faza.
Ovaj projekat i uopšte ovaj sporazum baziraju na protokolima koji su potpisani 2003. i 2004. godine i u kontinuitetu se radi na problematici rehabilitacije lokalnog sistema grejanja u Srbiji, pri čemu su prva i druga faza finansirane potpuno iz bespovratnih sredstava. U slučaju ove treće faze, predviđeno je da se u nju uloži 20 miliona evra. Od tih 20 miliona evra, 12 miliona evra je na kreditnoj osnovi, a osam miliona evra je bespovratno.
Što se tiče uslova pod kojima će se dobiti ovaj kredit, radi se zapravo o tome da će Republika Srbija, nakon što dobije kredit, isti usmeriti u odabrana preduzeća za lokalno grejanje u Republici Srbiji i njima će se to dati u vidu kredita, koje će oni vraćati sa kamatnom stopom od 2% godišnje, u periodu od dvanaest i po godina, u čemu su dve i po godine grejs period i deset godina je period otplate. Sama Republika Srbija će zajam od osam miliona vratiti u 18 jednakih, uzastopnih, polugodišnjih tranši.
Smatram da je ovo jako povoljan sporazum, 40% sredstava se dobija bespovratno, te predlažem narodnim poslanicima da donesu zakon o potvrđivanju, uz još jednu napomenu da su sredstva u budžetu za ove namene predviđena. Hvala vam.

Dame i gospodo, biću relativno kratak, pošto ćemo imati kasnije raspravu po amandmanima pa imamo vremena još da pričamo.
Samo da ukažem na nekoliko stvari koje smatram da su važne. Jedna narodna poslanica je postavila pitanje da li sam upoznat, ja ili neko iz Vlade, sa sumnjivim kreditima koje je dao KFW.
Želim da kažem da ne, nisam upoznat, niti verujem da je neko u Vladi, ali vas ohrabrujem, ukoliko imate informaciju o tome, pošto se radi o nemačkoj državi, koja na to jako ozbiljno gleda, da izađete sa tim podacima i to direktno prema Nemcima.
Drugo, što se tiče zaduženosti, imali smo jedno dosta dobro izlaganje koje je ukazalo upravo na tu državnu zaduženost koja je negde oko 9,2 milijarde evra i naravno osim toga postoji ovaj drugi dug koji je privatni.
Gledajući samo na državni dug treba ga ipak porediti sa društvenim proizvodom koji je iznosio ili će iznositi oko 30 milijardi, tako da je dug negde oko 1/3 možda 34%, što nas svrstava u nisko zadužene zemlje kada se radi o državnom dugu.
Istina je, međutim, da postoji privatno zaduženje, no ovde država nema mogućnosti da utiče, jer ne želi da bude arbitar, da uvodi zabrane, ali vi kao političari, evo i ja vas pozivam, jer kao ministar finansija bih bio presrećan kad bi se smanjilo povlačenje kredita i to povlačenje kredita bi omogućilo praktično manju potrošnju, manja potrošnja bolja stabilnost, i evo podržavam vas u tom prosto političkom radu i objašnjavanju ljudima da ne treba da povlače kredite.
Sledeće pitanje je bilo ko će koristiti ova sredstva i odnos sa KFW-om. Moram da kažem da nemam odgovor na ova pitanja, ali ću pokušati da ga dobijem do sutra pa ću vas informisati kada bude. Ovaj odnos sa KFW u suštini se radi, tu je vezano za odnos sa Pariskim klubom, to je malo duža priča, i o tome ću vas informisati.
Što se tiče kamate, tu je dat jedan stav da je neshvatljivo da se potpisuje ugovor sa kamatom koja nije poznata. Mislim da niste tu u pravu. Zapravo, radi se o sledećem.
Vi u osnovi imate dve opcije kada se radi o kreditima. Jedno je da idete na fiksnu kamatu i onda je ona poznata, a drugo je da idete na varijabilnu, dakle, na kamatu koja će zavisiti od nekih tržišnih kretanja.
Ako uđete u ovaj drugi model, onda se u ugovoru definiše način ili metodologija, algoritam kako se kamata izračunava, a ne unosi se njen apsolutni iznos, imajući u vidu da on i nije poznat i da će se ona menjati. Tako da se ta kritika ovom ugovoru ne može dati.
Samo još jednu rečenicu, vidim da je već krenula nervoza. Zašto ne iz NIP-a? Naravno, ovo ne predstavljaju neka naročito velika sredstva, gledajući ukupan volumen budžeta, ali prosto nije mudro nešto platiti 20 miliona kada ga možete platiti 12.
Prema tome, kada bismo se mi povukli da mi sami finansiramo, to bi nas koštalo 20, a ovako nas košta 12 i dobijamo još osam besplatno. Oko ostalog ćemo sutra razgovarati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nakon što je završena rasprava želeo bih da se zahvalim svima koji su učestvovali i da kažem nešto povodom kritika koje su bile upućene, vezano za stavove Ministarstva, odnosno Vlade.
Iako ovde ima puno amandmana, dvadesetak i nešto, ipak se u osnovi oni svode na nekih pet ili šest ključnih pitanja. To su: tečni naftni gas, sokovi, cigarete, kafa, kerozin i godišnje usklađivanje; maltene, sa ovih pet sam nabrojao sve o čemu je ovde bilo reči.
Slušajući raspravu razmišljao sam u čemu je problem i zašto se ne slažem što se tiče pojedinih tačaka i na neki način sam uspeo da sistematizujem naše razlike u tri osnovne stavke. Od te tri dve se odnose na neke fundamentalne ekonomske stavove, pa bih krenuo upravo od toga.
Fundamentalni ekonomski stav jeste da je bolje veće tržište nego manje tržište. Dakle, bolje je da imate tržište od 100 miliona stanovnika, nego od 50, a opet bolje od 50 nego od osam, bolje od osam nego od dva. Dakle, CEFTA jeste sporazum o stvaranju jedinstvenog tržišta grupe zemalja iz okruženja kojim se ono višestruko povećava u odnosu na tržište koje mi imamo. Naravno da stvaranje jedinstvenog tržišta ima povratni uticaj, sa jedne strane proizvođačima daje mnogo veće mogućnosti plasmana, a sa druge strane izlaže ih konkurenciji proizvođača sa tih drugih tržišta koja su se priključila.
Fundamentalni ekonomski stav jeste da ove okolnosti utiču na poboljšanje efikasnosti proizvodnje i, u krajnjoj liniji, da imaju izrazit razvojni podsticaj. U tom kontekstu, pitanje sporazuma CEFTA za mene nije političko, već ekonomsko pitanje, a u svim onim amandmanima koji su dati, uz navođenje problema zašto CEFTA nije dobra, u osnovi, ekonomski posmatrano, zapravo se radi o tome da se napada ovaj fundamentalni stav da je bolje veće tržište nego manje.
Naravno, to se može pretvoriti u politički stav na način da kažemo – jeste, tačno je to da je bolje veće tržište, nego manje, ali mi nećemo da ga delimo sa tim i tim. Ako je to u pitanju, ja lično nemam kapaciteta da dajem odgovore na takva pitanja.
Drugi fundamentalni ekonomski stav odnosi se na problem zaštite domaćih proizvođača od inostrane konkurencije. Ovde je ispoljena ideja da ta zaštita treba da daleko prevaziđe carinsku zaštitu i da pored carine, koja ovde još nije došla na dnevni red, niz proizvoda treba da bude dodatno penalizovan akcizom, za razliku od domaćeg proizvoda koji tu akcizu nema.
Taj stav u ekonomskom smislu Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije ne prihvataju i u tom kontekstu pričamo vezano za problematiku sokova, odnosno akcize na strane sokove, pri čemu je ovde u izlaganjima to shvaćeno veoma široko, pa se pričalo o raznim vodama, iako one uopšte nisu predmet ove priče.
Na kraju, treća stvar gde se nalazi razlika, vezano za drugu grupu amandmana, zapravo se odnosi na pravo Vlade da ima svoju tekuću ekonomsku i fiskalnu politiku i da se u tom kontekstu može razlikovati od nekoga ko stoji sa strane i to predlaže.
U vezi sa tim spomenuo bih problematiku tečnog naftnog gasa. Vrlo pažljivo sam slušao probleme sa kojima će se, kako je rečeno, najsiromašniji slojevi stanovništva sukobiti nakon uvođenja ove akcize. Međutim, nisam čuo nijedan argument zašto neko ko se vozi putevima mora da participira u njihovoj izgradnji, odnosno održavanju, a neko drugi, ko to isto radi, ne mora. Zbog toga Vlada ostaje pri ovom svom stavu i smatra da to ima puno ekonomsko opravdanje da postane deo ekonomske i fiskalne politike Vlade.
Pitanje kerozina, briga za avio-prevoznike, tajkune itd, ja moram da vam kažem da, za razliku od drugih vrsta prevoza, kod aviona su vam aerodromi istovremeno i neka vrsta benzinskih stanica i avioni imaju mnogo veću mogućnost da ne zavise od politike pojedinačnih zemalja, vezano za uvođenje akciza. Čak i ako zanemarimo domaćeg avio-prevoznika, a drugi aerodromi nemaju akcize, budite ubeđeni da niko kod nas neće sipati tu vrstu goriva.
Što se tiče godišnjeg usklađivanja i ovoga što smo maločas čuli, radi se zapravo o tome (upravo obrnuto od zaključka koji je izvučen) da mi imamo puno poverenja u aktuelnu ekonomsku politiku i zato jeste predlog, koji je ovde dat, da se usklađivanje akciza ne vrši šestomesečno, nego godišnje. Jasno je, ako vi imate poverenja u stabilnost, da vam je onda dovoljan i daleko duži rok za usklađivanje, nego ako biste se plašili inflacije.
Na kraju želim da komentarišem jedno pitanje koje je pokrenuto, vezano za stopu rasta društvenog bruto proizvoda koja je komentarisana, 5,9% na osnovu naših procena, dok je u prvom kvartalu bila znatno veća. Tačno je da je stopa rasta koja je ukalkulisana manja od ove koju mi imamo, ali to je stvar konzervativnog pristupa, a ne neuspeha, kao što je to pokušano da se protumači.
Da li će biti uspeh ili neuspeh, o tome možemo govoriti tek na kraju godine. Mi smatramo da ovde imamo još jednu rezervu, kroz konzervativni pristup, koja će nam omogućiti da uspešno održimo makroekonomsku stabilnost.
Zahvaljujem se puno i nadam se isto ovako lepoj kooperaciji kod ovih zakona koji sada slede.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa velikom pažnjom sam pratio izlaganja i ono što ste pričali o amandmanima i moram da kažem da vam se najlepše zahvaljujem na naporu koji ste učinili i da mi se čini da je u stručnom smislu ovo bila najkvalitetnija rasprava kada se radi o bilo kom zakonu.
Moja služba i ja ćemo detaljno proučiti sve predloge koje ste dali i koje smo do sada čuli, sa željom da se sve najbolje ideje iskoriste u narednom periodu, a u ovom trenutku ja prihvatam amandman narodnog poslanika Vesne Nikolić-Vukajlović, tako da ćemo u tom smislu to uzeti u obzir. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da kažem par reči vezano za ovaj amandman, a to će se odnositi i na ovaj sledeći.
Kao što smo čuli, svi su saglasni i podržavaju ovu inicijativu, pa je i ja isto tako podržavam, ali mi se čini da tu postoji jedna nijansa gde se saglasnost prema inicijativi tumači kao saglasnost prema amandmanu. Mislim da tu ipak postoje razlike. Podržavam inicijativu, ali ne i amandman, objasniću zašto ne i amandman i šta znači podržavanje inicijative, ali ne i amandmana.
Amandman, ako ga pogledate kako piše, tu se traži da se unese oprema za bebe i obuća i odeća za decu uzrasta do 10 godina. Ovako definisan predmet je veoma nejasan, neprecizan i može podrazumevati ogromnu listu proizvoda i niko neće moći sutra na bazi ovako definisanog amandmana da to efektivno sprovede.
Prema tome, ono što je važno jeste da se pođe od te ideje da se izvuku ključne stvari koje su jasno i precizno definisane i da se kaže – to je to što želimo da uradimo i što želimo da podržimo.
Drugi razlog zašto smatram da je amandman neprihvatljiv kao takav, pored nepreciznosti liste ili spiska, a to je što nije dovoljno proučeno pitanje targetiranja sloja koji će imati benefite. Mi govorimo o deci generalno, a naše obrazloženje jeste da je bebi oprema skupa, da ljudi nemaju para.
Naravno, to jeste tačno, ali verovatno ne za sve kategorije stanovništva. Ako vi uvedete poresko oslobođenje, vi onda oslobađate sve. Da li možda postoji neka mogućnost da to bude više targetirano i socijalno usmereno, tako da oni koji su bogatiji ne budu predmet oslobađanja za razliku od ovih drugih. Znači, treba razmotriti to pitanje koje ovde nije razmotreno.
Konačno, ovaj amandman, odnosno ovaj zakon predstavlja veći, vi znate da se zove paket budžetskih zakona, a to znači da ovi zakoni podržavaju fiskalni kapacitet koji napaja budžet.
Prihvatanjem ovakvog amandmana, bez jasne liste i bez jasne cifre deficita koji će se javiti, automatski zahteva da se nađe kontrastavka, koja će se sada povećati i izvući sa neke niže stope na višu i time upotpuniti deficit koji će se javiti. Imajući u vidu ove tri okolnosti, podržavam inicijativu, ne podržavam amandman i onda se vraćamo na to pitanje vremena, kada je to vreme, koje je jedan poslanik postavio. Sada je vreme da krenemo sa analizom. Sada nije vreme da usvajamo i da pravimo ove probleme, ali možemo krenuti sa analizom i efekte te analize uključiti u budžet za 2008. godinu.

Ja ću, dame i gospodo, vrlo kratko da kažem nešto, naravno da postoji razlika u tome da li je EU ili Svetska trgovinska organizacija nešto ka čemu težimo ili ne, ali nije mi cilj da ovde otvaram politička pitanja, već bi se osvrnuo na pitanje cifara i izjednačavanja, sa jedne strane, tečnog gasa, a sa druge strane, akcize na sokove, jer kaže se, ovde smanjujete, a ovde povećavate, ovde favorizujete, a zašto to ne uradite suprotno.
Dakle, jedan od prethodnih narodnih poslanika je dao jedan globalni obračun cifre koja se odnosi na tečni gas i ona manje-više odgovara našim procenama, a kada se to svede na dinare, ispada da se radi o oko tri milijarde na godišnjem nivou.
Kada se radi o ovoj akcizi, ona je u prethodnoj godini iznosila 67 miliona dinara, što znači da je odnos između onoga što dobijamo na tečnom gasu i odnos između onoga što gubimo na akcizi blizu 1:50, između, dakle 1:40 i 1:50 i ne mogu se te dve stvari izjednačavati.
Ja bih sa tim završio, uz još jednu molbu, a to je, da narodni poslanici takođe imaju u vidu činjenicu da, bez obzira što se radi o ekološkom gorivu, da se to gorivo koristi ipak da bi se vozilo putevima, da te puteve treba održavati i da postoji neko preduzeće koje se time bavi, koje je u deficitu i koje mora da benificira od toga, odnosno da postoji kontribucija svih onih koji te puteve koriste. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da vam kažem da se ja u ove naftne derivate baš lično ne razumem. Vidim neke frakcije do 380 itd. Ono što sam ja dobio kao informaciju od Službe jeste da mi praktično ovim predlogom nismo oslobodili akcize kerozin, već da je on i do sada bio oslobođen, tako da ovo što je neko rekao da mi ubijamo ljude, u osnovi to je i do sada bilo tako.
Prema tome, odgovor je da je ovim samo ozakonjena jedna stvar kojom se obezbeđuje da se podrži u ovom tranzicionom periodu "Petrohemija" i ukoliko ste vi protiv toga, da treba da ubijemo "Petrohemiju" i JAT, onda to isto tako morate da kažete. Napominjem da je do sada situacija sa kerozinom bila takva da sa stanovišta cifara i budžeta tu nemamo nikakvih ušteda niti povećanih troškova. Sada pošto smo došli do mogućnosti da dam cifre, neko je tražio i koliko smo u plusu i koliko smo u minusu sa ovim i zašto sam negde smanjio i negde povećavao, nisam želeo da govorim unapred o članovima koji tek treba da dođu, a sada su došli, pa mogu da vam dam približni bilans.
Dakle, ja sam već rekao da će se oko tri milijarde godišnje dobiti na osnovu tečnog gasa, a izgubiće se po dva ova osnova oko 500 miliona, što je razlika 1 prema 6 i ne može se upoređivati, da, ako ovo uradimo ovako, a ono onako.
Što se tiče pitanja kafe i zašto je ono predloženo, zadržao bih, i ako mi dozvolite, mogućnost da se još jednom na tu temu javim na kraju izlaganja. Naša inicijalna ideja je bila da zaista podržimo te neke, što kažu, široke narodne mase i znamo da svi u ovoj državi piju kafu. Mi smo ubeđeni, iako je bilo drugačije i diskusija, da ako povećate akcizu, cena se povećava, ako je smanjite, ona se smanjuje. Iz diskusije smo čuli da to nije tako i da samo ako je povećate ona ide gore, a ako je smanjite, ona ne. To je sada pitanje za razmatranje da li je tržište duboko ili široko, itd.
Ono što je sigurno jeste da se smanjenjem cena i akciza ne ostvaruje deficit po principu cena puta količina, već u slučaju pada cena mi imamo i idemo na veću potrošnju. U svakom slučaju, ideja je bila da se pomogne i videli smo da je tih nekoliko poslanika i napomenulo da najsiromašniji slojevi voze automobile, doduše, kako se zove, na gas. Mi mislimo da ti ljudi isto tako i piju kafu, pa smo hteli da im malo pomognemo. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, vrlo kratko.
Pored generalnih opservacija koje smo imali prilike da čujemo, pa i nekih dobrih ideja, nažalost, ili možda na sreću, izrada budžeta mora da prati veoma rigoroznu zakonsku proceduru. Praktično, vi imate ekonomsku klasifikaciju na tri cifre koja predstavlja zadnji nivo koji posmatra budžet, sve ispod toga se odnosi na planove pojedinačnih budžetskih korisnika.
Evo, konkretno ovaj amandman o kome smo maločas imali prilike da čujemo, između ostalog, u predlogu balansiranja sredstava, daje predlog da se sredstva sa klasifikacije, upravo te trocifrene, skinu i određeni nivo sredstava, odnosno poveća, a da se nadomesti sa zbira. Da bih to prostije rekao, vi ne možete iz jednog zbira koji ima niz sabiraka dati predlog da se promeni zbir a da niste ukazali na to koji sabirak treba biti promenjen.
Prema tome, ovaj amandman, uprkos i nekim dobrim idejama koje su ovde date, prosto iz tehničkih razloga ne može biti prihvaćen.
Želeo bih još dodatno da se osvrnem na konstataciju vezanu za odustajanje Vlade od finansiranja ovih dobrih događaja. To apsolutno nije tačno.
Dakle, mi imamo na razdelu, ali se to ne vidi, nije pojedinačno, već je to ta ukupna suma. Može se razgovarati sa Ministarstvom kulture i definisati koji će deo Ministarstvo kulture sada za te namene dati. Dakle, ne radi se ni o kakvom odustajanju.
Konačno, u nekoliko rečenica vezano za zdravstvo i za strah da će doći do nedostatka antibiotika u bolnicama itd. Mislim da to apsolutno nije tačno. I sam narodni poslanik verovatno zna da je kontribucija budžeta RZZO u prethodnih šest meseci bila nula, u prethodnoj godini takođe je bila nula, a sada se predviđa tri milijarde i sto. Ako ništa drugo, obezbediće se bar da se taj nedostatak koji se desio u poslednjih godinu i po dana postepeno počne da popunjava, a ne da time što smo dali daleko više sredstava nego ranije odjednom izazivamo dalji nedostatak. Hvala vam puno.

Vrlo kratko. Bilo je pitanje da li Nacionalni investicioni plan obuhvata i Kosovo i Metohiju. Želim da vam kažem da postoje sredstva u NIP-u koja su predviđena za Kosovo i Metohiju. Inače, ukupna sredstva otprilike su oko pet milijardi dinara, od čega 3,7 na razdelu samog Ministarstva, a ovaj ostatak je raspoređen po drugim ministarstvima, za potrebe Kosova i Metohije.
Drugo na što sam hteo isto da dam odgovor bilo je pitanje vezano za visinu stope PDV-a kod nas i u drugim zemljama, uz konstataciju da je u EU ona niža. Želim da vam kažem da to prosto nije tačno. Dakle, EU nema jedinstvenu stopu, već svaka zemlja ima svoje stope. Daću vam neke podatke: u Nemačkoj stopa PDV-a iznosi 19%, u Sloveniji 19%, u Makedoniji 19%, u Hrvatskoj 24%, a naša stopa od 18% predstavlja nižu stopu u odnosu na okruženje i na prosek Evrope.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da me stalno prozivate da nešto kažem, ali nikako mi ne dajete reč. Suština ovog problema u osnovi jeste u tome što je naša rezerva od dve milijarde prosto takva da ona ne omogućava dalje smanjenje.
Zahtev od 260 miliona predstavlja 14-15% rezerve, i to prosto ne može ovaj budžet da održi.
U tom smislu, odgovor da se ne prihvata amandman nije odgovor da on nije pravno moguć. Znači, on je pravno moguć, možete smanjiti rezervu i tačno je u balansu. Ovde je problem što mi nemamo, ovako koncipirano, finansijskog kapaciteta da to izdržimo i to pre svega iz razloga što je ovaj amandman i ovaj problem, bar što se tiče mene, Ministarstva finansija, izbio na videlo u poslednjih nekoliko dana.
Mislim da taj problem ne samo da nije nerešiv, nego je veoma lako rešiv, pa je čak mogao biti rešiv i u okviru ovoga da ne utiče na deficit. To je sada malo stručna priča, ali ovde se radi o jednom potraživanju koje ima svoj pandan u stečajnoj masi i njegov otkup od strane države u osnovi ne bi išao na trošak budžeta, već bi išao u ono što se zove nabavka finansijske imovine, tako da to ne bismo morali, ja to sada tako sagledavam.
Takav amandman nije dat i mi ne možemo o ovom amandmanu da rešavamo na drugi način. Iz navedenog razloga mogu da kažem dve rečenice koje mislim da su relevantne. Odbijanjem ovog amandmana od strane Vlade nije poslat signal da Vlada odbija da ovo postoji kao problem države i da ga reši. To je pod jedan. Pod dva, mi ćemo odmah nakon što usvojimo budžet sesti i ozbiljno se pozabaviti ovim problemom, i moje je čvrsto ubeđenje da će on u narednih nekoliko meseci biti rešen na zajedničko zadovoljstvo.

Poštovani narodni poslanici, ja ću biti vrlo kratak. Ovaj amandman po mnogo čemu je sličan prethodnom, u strukturalnom smislu. Dakle, pojavljuje se jedan zahtev koji ne izgleda mnogo sporan, znači, potrebne su pare, a sa druge strane pojavljuje se "target", rezerva koju treba umanjiti. Odgovor koji je Vlada dala je identičan kao i prethodni.
Znači, mi ga ne prihvatamo ne zato što mislimo da je on neopravdan, nego prosto što rezerva, dakle ta pozicija koja je "target", nema kapaciteta da ga izdrži.
Ova ideja koju ste čuli – ako ne može rezerva, nađite nešto drugo – jako lepo zvuči, ali samo kolokvijalno. Narodni poslanici znaju da je proces tretmana amandmana strogo formalizovan i čak ako neko da amandman gde se Vlada i svi slože sa prvim delom, a ne sa drugim, ona ga mora odbaciti u celini. Nije moguće jednostavno reći - slažem se, ali neću sa ove pozicije, nego sa neke druge. Dakle, to prosto zakonski nije moguće.
Sada bih nešto rekao o ciframa i kakva je stvarna situacija vezana za ovo i šta je ono što mi predlažemo, jer smatramo da imamo rešenje.
Dakle, kada se radi o nacionalnim savetima, u ovom trenutku postoji potrošnja koja se na mesečnom nivou kreće oko pet miliona dinara; za šest meseci utrošak je oko 30 miliona. U amandmanu se predlaže da se da još 130 miliona za drugu polovinu godine, što bi predstavljalo porast za 4,37 puta ili 370%.
Mi smo bili predložili da se da porast od 21,5%, međutim, nakon razgovora koje smo danas imali zaključili smo da je potrebno učiniti još neki dodatni napor i tom prilikom smo definisali sledeću strategiju iz budžeta.
Nakon što uđemo u drugu polovinu ove godine, mi ćemo mesečne tranše sa pet miliona povećati za 50%, pa će one iznositi 7,5 miliona mesečno. Tih 7,5 miliona će trajati tri meseca, a nakon toga ćemo ih povećati za dodatnih 2,5 miliona, pa će one doći na 10 miliona i tako će se godina završiti na nivou od 10 miliona mesečno i time će nam se stvoriti neki osnov za planiranje u 2008. godini.
Ovakav pristup će takođe dovesti do deficita u odnosu na predloženu cifru u budžetu, ali je naš predlog da ona ostane ovakva, da idemo sa ovakvom tehnologijom i da onda iskoristimo rezervu, ne unapred i da je sada skinemo, nego kada nam nedostanu pare, i to će biti negde reda veličine 15 miliona, a ne 100 ili 20 kao što se traži.
Ja sam stekao utisak na osnovu razgovora da su se predstavnici manjina složili sa izloženim predlogom, ali oni i dalje ostaju pri amandmanu i ja tu ne mogu ništa da učinim. Uglavnom, želim da prenesem poruku da smo mi to ozbiljno shvatili i mislim da je rešenje koje se nudi fer i prihvatljivo i sa naše i sa njihove strane. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo kratko: pre sat vremena smo bili euforični u pogledu potrebe da se reši problem dijaspore i da za to odvojimo 250 miliona iz rezerve; pre pola sata smo isto tako bili euforični što se tiče manjina, da im iz rezerve damo 100 miliona, a sada smo ponovo euforični, zato što su nepogode da opet damo iz rezerve 100 ili 300 miliona. Poruka ove priče jeste da su sve to zaista opravdani razlozi, ali naš budžet prosto nema finansijskog kapaciteta  da mu se dalje smanjuje budžetska rezerva.
Naravno, ja ne kažem da Skupština ne može to da uradi, neko je već citirao, verovatno smatrajući da sam ja to mislio, ali daleko od toga, ono za šta sam ja zadužen jeste da Vlada da jedan predlog koji je izbalansiran u smislu toga da može da ga brani i sprovede. Na vama je da odlučite da li ćete ići u jednom ili drugom pravcu, ali ja vam kažem da dalje smanjenje rezervi ugrožava budžet kao takav.
Uzgred samo da kažem, apropo ove priče koja je sada na dnevnom redu, rezerve će po definiciji za te stvari biti namenjene, one jesu za to ako se desi nešto iznenada, i ne vidim zašto je potrebno sada unapred ih opredeliti. Ja bih ostavio to sa strane, ušao bih u te analize, ne bih pošao od toga da verujem, i ako je to stvarno toliko onda ćemo po prirodi stvari iz rezervi to finansirati. Zahvaljujem.