Poštovana predsednice Narodne skupštine, poslanici, predsedniče Republike, članovi Vlade, uvaženi gosti, vaše ekselencije, dame i gospodo, danas Srbija, sa celim svetom, obeležava Međunarodni dan demokratije.
U toku svoje istorije, Srbija je uvek imala težnju da se demokratski razvija, ali nije uvek birala najbolji i pravi put. Nekada su tome doprinosile i globalne istorijske okolnosti, ali uvek je na to uticala i snalažljivost vladajuće elite.
Sada su se stvorili uslovi da Srbija prestane da tumara po prošlosti, da se bavi mitovima, legendama i lažnim dilemama. Vreme je da, poučena istorijskim iskustvima, Srbija počne izgradnju moderne države, koja ima jasne ciljeve i načine da dođe do njih. Želimo da Srbija postane sinonim za reč demokratija.
Vlada Srbije formirana je na saglasnosti oko opredeljenja za evropsku budućnost, očuvanja Kosova i Metohije, jačanja ekonomije, jačanja socijalne odgovornosti, borbe protiv kriminala i korupcije i poštovanja međunarodnog prava. Ti jasni principi su realna osnova bržeg razvoja demokratske Srbije. Imamo brojne prednosti, od geostrateškog položaja, do vrednih i obrazovanih ljudi koji su spremni da od Srbije stvore ekonomskog lidera u regionu. Zato su potrebni i hrabrost i mudrost.
Pred nama su velika iskušenja i veliki zadaci. Najveći zadatak je očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Naša borba za očuvanje Kosova i Metohije je izazov s kojim je bila suočena gotovo svaka generacija u Srbiji. Mi smo izabrali put mira, pregovora i diplomatsko-pravne borbe i to je dokaz demokratičnosti Srbije.
Vlada Srbije nastoji da naša zemlja postane istinski faktor stabilnosti u ovom delu Evrope. Hoćemo da se i na ovim prostorima poštuje međunarodno pravo i za svoja prava ćemo se boriti u Ujedinjenim nacijama. Očekujemo da će Generalna skupština Ujedinjenih nacija i Međunarodni sud pravde izreći pravu ocenu o nelegalnom proglašenju nezavisnosti Kosova.
Naš cilj je da se problem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova preseli iz sfere politike u sferu prava, što bi bilo značajno dostignuće Vlade. Drugi pravac ka očuvanju Kosova i Metohije za Vladu Srbije je stvaranje preduslova za prosperitetni život građana koji žive u ovoj južnoj pokrajini. Zbog toga Srbija ulaže u ekonomski razvoj Kosova i Metohije.
Da bismo očuvali Kosovo i Metohiju, potrebno je da ekonomski ojačamo Srbiju. Jedini način za to je da budemo otvoreni za protok robe i kapitala, i prema istoku i prema zapadu.
Evropska budućnost Srbije nema alternativu. Sporazum sa Evropskom unijom o stabilizaciji i pridruživanju je najozbiljniji korak koji je Srbija u tom pravcu učinila. Mi smo zemlja koja se nalazi na raskrsnici evropskih puteva i tu prednost moramo da iskoristimo.
U bliskoj budućnosti, Srbija će biti zemlja modernih puteva, železnica, gasovoda, naftovoda.
Gasno-naftni sporazum sa Ruskom Federacijom je u najdubljem interesu za stvaranje energetske stabilnosti u našoj zemlji i za ubrzanje ekonomskog razvoja. Smatramo da sa Ruskom Federacijom treba dalje da unapređujemo i druge trgovinske odnose.
Zbog svega toga, potrebno je da što pre uredimo sopstvenu državu, stvorimo efikasne institucije, donesemo i, što je još važnije, sprovodimo zakone. Takođe, na nama je i da sve obaveze koje imamo pred međunarodnim i domaćim pravom što pre ispunimo.
Nema razloga da sputavamo razvoj sopstvene zemlje. Demokratija podrazumeva stalne promene, afirmaciju različitosti i poštovanje jednakosti. U maloj zemlji kakva je Srbija, poštovanje ovih principa je od ključne važnosti. U prošlosti je bilo grešaka. Ova generacija više neće praviti greške, već će ubrzano voditi zemlju u pravcu demokratske i ekonomski snažne države.
Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, čast mi je da predstavim program Vladu koju čine koalicija Za evropsku Srbiju, koalicija SPS - PUPS - JS i grupa manjinskih stranaka za naredni četvorogodišnji period, kao i da zatražim vašu podršku za realizaciju predloženog programa.
Ključni elementi programa o kojima postoji puna saglasnost svih članova koalicije su: opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, neprihvatanje nezavisnosti AP Kosova i Metohije, neophodnost jačanja ekonomije, jačanje socijalne odgovornosti Vlade, pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije i poštovanje međunarodnog prava.
Punopravno članstvo u Evropskoj uniji je u najdubljem interesu države Srbije i svih njenih građana. Ulaskom u EU Srbija će postati punopravni član evropske porodice naroda, iz koje je sticajem nesrećnih istorijskih okolnosti dugo vremena bila isključena.
U proteklih sedam i po godina Srbija je realizovala brojne reforme, kojima je svoj politički i ekonomski sistem približila standardima zemalja EU. Međutim, na putu učlanjenja Srbije u EU neophodno je sprovesti brojne dodatne reforme, kojima će se pravni poredak i privredni sistem Srbije u narednih nekoliko godina u najvećoj meri približiti standardima EU. Stoga će jedan od prvih poteza nove vlade biti upućivanje Narodnoj skupštini Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU na ratifikaciju.
Cilj vlade je da ubrzanjem ekonomskih i drugih reformi koje su predviđene u Sporazumu, već krajem ove ili početkom naredne godine Srbija dobije status kandidata za ulazak u EU. Nova vlada Republike Srbije će usvojiti Akcioni plan, čija realizacija će obezbediti da Republika Srbija na kraju mandata ove vlade bude u potpunosti spremna za ulazak u EU.
Opredeljenje za ulazak Srbije u EU nije u suprotnosti sa našom namerom da dalje razvijamo dobre političke, ekonomske i druge odnose sa drugim zemljama sveta. Da je takva politika moguća, najbolje svedoči praksa sadašnjih članica EU, od kojih neke imaju vrlo bliske odnose sa zemljama koje nisu članice.
Jedan od prioriteta nove vlade je dalje produbljivanje i proširivanje ekonomskih i političkih odnosa Srbije sa Ruskom federacijom. U tom pravcu ratifikacija gasnog aranžmana sa "Gasprom-om'' u Skupštini Srbije biće jedna od prvih zakonodavnih inicijativa nove vlade.
Osim toga, nameravamo da našim ruskim partnerima predložimo proširenje bescarinske trgovine, kao i uključivanje ruskih investitora u realizacija infrastrukturnih i drugih projekata u Srbiji. Vlada Srbije će nastojati da unapredi odnose i sa SAD, sa ciljem da najveća svetska sila pri rešavanju sporova na području Balkana u većoj meri uvažava interese Srbije i srpskog naroda.
Vlada Srbije će takođe posvetiti pažnju razvijanju ekonomskih i političkih odnosa sa ostalim zemljama sveta, a naročito sa Kinom, Indijom, kao i sa zemljama mediteranskog basena i nesvrstanim zemljama, sa kojima smo uspešno sarađivali u prošlosti.
Sve članice koalicije su potpuno saglasne u tome da nova vlada Republike Srbije nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, kao i da će Vlada, u saradnji sa drugim državnim organima, preduzeti sve pravne i diplomatske mere za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije.
U tom smislu nova vlada će nastaviti sa diplomatskim aktivnostima, koje imaju cilj da što manji broj država prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Takođe, vlada će inicirati ponovo pokretanje pregovora sa predstavnicima kosovskih Albanaca, sa ciljem da se pronađe obostrano prihvatljivo rešenje.
Pri realizaciji diplomatskih inicijativa za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije Vlada će, kao i do sada, tesno sarađivati sa Ruskom federacijom i svim državama koje se protive ili nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije.
Uporedo sa diplomatskom borbom za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, nova vlada će pokrenuti aktivnosti za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao i za poboljšanje njegovog ekonomskog i socijalnog položaja. Pri rebalansu budžeta za 2008. godinu obezbediće se potrebna sredstva za teritoriju Kosova i Metohije. Vlada će istovremeno preispitati postojeće mehanizme distribucije sredstava na Kosovu i Metohiji, kako bi se obezbedila pravednija raspodela sredstava i sprečilo da se, pod maskom lažnog patriotizma, sprovode zloupotrebe i pronevere.
Neophodnost jačanja ekonomije, uz povećanje zaposlenosti i značajan rast investicija, uključuje investicije u infrastrukturu, uz održanje makroekonomske stabilnosti, što predstavlja jezgro ekonomskog programa vlade.
Osnovni ekonomski ciljevi vlade u naredne četiri godine su: dinamičan rast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti, povećanje standarda građana Srbije i ravnomerniji regionalni razvoj. Preduslovi za ostvarenje ovih ciljeva su učvršćenje makroekonomske stabilnosti, ubrzanje ekonomskih reformi, nastavak evropskih integracija, kao i značajno povećanje investicija.
Cilj vlade Republike Srbije je da bruto domaći proizvod u naredne četiri godine raste po stopi od oko 7% godišnje. Planirana stopa rasta BDP-a je nešto iznad prosečne stope u proteklom trogodišnjem periodu. Povećanjem realnog nivoa BDP za oko 30% u naredne četiri godine smanjiće ekonomske i socijalne probleme u Srbiji i doprineti smanjenju ekonomskog zaostajanja zemlje u odnosu na regionalno i evropsko okruženje.
Drugi ekonomski cilj vlade je da se u naredne četiri godine značajno poveća zaposlenost. Rast zaposlenosti ostvariće se unapređenjem privrednog ambijenta, rastom privatnih i javnih investicija, kao i realizacijom niza neposrednih podsticaja za zapošljavanje. Realizacijom planiranih aktivnosti pojačaće se i produbiti pozitivne tendencije na tržištu rada započete u prethodnoj godini. Očekivani rezultat je otvaranje najmanje 200.000 novih radnih mesta u naredne četiri godine i smanjenje stope nezaposlenosti sa sadašnjih oko 18 na oko 12%.
Treći cilj vlade Republike Srbije je povećanje standarda stanovništva i smanjenje regionalnih i socijalnih razlika u nivou standarda. Povećanje standarda ključno će zavisiti od uspešnog ostvarenja prethodna dva cilja ekonomske politike.
Četvrti cilj Vlade u oblasti ekonomije je smanjenje regionalnih razlika u nivou razvijenosti. U cilju pokretanja privrednog rasta u nerazvijenim regionima, Vlada Republike Srbije će primeniti širok spektar podsticajnih mera, kao što su modernizacija i izgradnja saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, izgradnja i modernizacija obrazovnih, kulturnih i sportskih objekata, odobravanje poreskih olakšica za investicije u nerazvijena područja itd.
Novim zakonom o regionalnom razvoju predviđeno je formiranje fonda za ravnomerni regionalni razvoj koji će se finansirati iz evropskih pretpristupnih fondova i budžeta Republike Srbije. Takođe, razmotriće se mogućnost dislociranja određenih državnih institucija u nerazvijena područja.
Osnovni preduslov za ostvarenje prethodno navedenih ekonomskih ciljeva je dodatno učvršćenje makroekonomske stabilnosti. To prvenstveno podrazumeva smanjenje inflacije sa sadašnjeg nivoa od oko 12% godišnje na nivo od oko 4% u 2012. godini, kao i smanjenje deficita tekućih plaćanja sa sadašnjeg nivoa od oko 13% na nivo od oko 8% u 2012. godini.
Ostvarenje ovih ciljeva zahteva usporavanje domaće tražnje u pravcu njenog usklađivanja sa privrednim mogućnostima zemlje. Konkretno to znači postepen prelaz sa fiskalnog deficita na fiskalni suficit u naredne dve godine.
Drugi preduslov za ostvarenje ekonomskih ciljeva i ubrzanje reformi, koje su u toku prethodne dve godine značajno usmerene usled dugotrajnih pauza u radu Skupštine i izostajanja usvajanja reformskih zakona. U tom smislu u relativno kratkom roku vlada će predložiti Skupštini brojne reforme zakone, čija primena treba da otkloni prepreke i pojača podsticaje za preduzetničke aktivnosti.
Osnovni pravci privrednih reformi u narednim godinama su: dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, državnih banaka i osiguravajućih društava, uvođenje konkurencije na tržištima infrastrukturnih i komunalnih delatnosti i pokretanje privatizacije, delimične ili potpune, javnih preduzeća koja posluju u njima, ukidanje nepotrebnih propisa kojima se otežava privredni život i pojednostavljenje važećih propisa, povećanje efikasnosti sudskih organa pri rešavanju privrednih sporova i efikasnije sprovođenje stečajnih procedura, privatizacija državnog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta delimično i u okviru procesa restitucije.
Posebna pažnja će se posvetiti stvaranju uslova za slobodnu tržišnu utakmicu u kojoj su svi učesnici ravnopravni, transakcioni troškovi minimalni, a monopoli adekvatno regulisani. Reforme u ekonomskim oblastima biće praćene reformama i u ostalim segmentima države.
Izgradnja prosperitetne i konkurentne privrede, koja će se ravnopravno takmičiti na svetskom tržištu, a u nekim sektorima biti i lider, zahteva kvalifikovanu radnu snagu, stručne inženjere i menadžere, i naučnike i istraživače koji su sposobni da usvajaju i unapređuju najnovija naučnotehnološka dostignuća.
Podizanje nivoa obrazovanosti, kao i kvaliteta i primenjivosti naučnoistraživačkog rada, predstavljaju prioritete Vlade u narednom periodu. Unapređenje obrazovanja i naučnoistraživačkog rada zahteva poboljšanje postojećih i donošenje novih propisa, rast državnih izdvajanja, fiskalne podsticaje za privatne aktivnosti u ovoj oblasti, kao i intenzivnije povezivanje obrazovnih i istraživačkih ustanova iz Srbije sa svetom, a naročito sa Evropskom unijom.
U okviru reformi državne uprave i lokalne samouprave, u narednim godinama planira se intenziviranje edukacije zaposlenih i postepeno uvođenje modela elektronske uprave, uz primenu principa jednog šaltera gde god je to moguće.
Konačno, pristupiće se funkcionalnoj analizi radnih mesta u državnoj i lokalnoj upravi sa ciljem da se izvrši njihova optimizacija. S tim u vezi usvojiće se odgovarajuća akta kako bi se zaustavila praksa kontinuiranog rasta broja zaposlenih u državnoj upravi.
Eliminisanjem nepotrebnih radnih mesta u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi zaustaviće se proces rasta neproduktivne klase državnih službenika. Radiće se na smanjenju raspona plata državnih službenika i nameštenika koja sada iznosi 1:9. Čini se da smo iz jedne krajnosti - uravnilovke, prešli u drugu krajnost - ekonomski i socijalno neopravdanih razlika u visini plata zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.
Reforma i jačanje sistema odbrane, kao jednako značajan zadatak u procesu demokratske tranzicije Republike Srbije, za strateški cilj imaće nastavak izgradnje efikasnog i ekonomski održivog sistema odbrane i izgradnju moderne, profesionalne i efikasne vojske. Takođe, prioriteti su puno učešće Republike Srbije u programima Partnerstva za mir i demokratska kontrola vojske i ostalih snaga odbrane.
Nova Vlada će ubrzati proces usvajanja Strategije nacionalne bezbednosti, Strategije odbrane, Dugoročnog plana razvoja sistema odbrane, Strategije pregleda odbrane i Plana odbrane Republike Srbije, kao i usvajanje zakona kojima bi se kompletirao institucionalni okvir za intenziviranje tempa reforme sistema odbrane.
Posebno je značajno intenzivirati proces harmonizacije zakonodavstva sa standardima Evropske unije. Stabilno finansiranje sistema odbrane je ključno za ubrzani proces modernizacije i opremanja Vojske Srbije i jačanje njenih kapaciteta, uz podršku međunarodnom miru i stabilnosti.
Radi jačanja ukupne stabilnosti i bezbednosti, važno je u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija nastaviti saradnju sa međunarodnim snagama i institucijama UN na Kosovu i Metohiju.
Bezbednost Republike Srbije je neodvojiva od bezbednosti evropskog prostora. Otuda razvoj dobrih odnosa sa ključnim činiocima globalne, evropske i regionalne bezbednosti, a posebno sa susedima, predstavlja prioritet politike odbrane Republike Srbije.
Ubrzani nastavak evropskih integracija imaće višestruko pozitivan uticaj na privredu Srbije. Preduzeća i privredni subjekti će dobiti mogućnost bescarinskog izvoza proizvoda na tržište od preko 450 miliona stanovnika. Mogućnost korišćenja pretpristupnih fondova EU doprineće rešavanju socijalnih, regionalnih i sektorskih problema, što će podsticajno delovati na privredu Srbije.
Ulazak Srbije u proces pridruživanja EU će doprineti povećanju stranih direktnih investicija, i to ne samo iz zemalja članica EU, nego i iz ostalih zemalja. Definitivnim opredeljenjem za ulazak u EU smanjiće se rizik zemlje, što će uticati na poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije, a time i na smanjenje kamatnih stopa za srpska preduzeća i državu Srbiju na svetskom finansijskom tržištu.
Ostvarenje visoke stope rasta bruto domaćeg proizvoda u narednim godinama zasnivaće se dominantno na izgradnji novih i suštinskoj modernizaciji postojećih privrednih kapaciteta. Usled toga neophodno je da se učešće investicija u BDP poveća sa sadašnjih 22% na nivo od 26 do 28% u 2012. godini.
Vlada Republike Srbije će, u saradnji sa lokalnim samoupravama, razraditi poseban program podsticaja za velike investicije u propulzivnim industrijskim sektorima, kao što su automobilska industrija, elektronika, informacione tehnologije i telekomunikacije. Privlačenje nekoliko krunih investicija u navedenim delatnostima uticalo bi na povećanje privredne aktivnosti, razvoj mreže kooperanata, rast zaposlenosti, izvoza, ali i na privlačenje novih stranih direktnih investicija.
Pored industrije, poljoprivreda takođe predstavlja značajnu privrednu granu za Srbiju. Zbog toga je važno definisati adekvatnu agrarnu politiku, koja treba da da odgovor na potrebu unapređenja stanja u ovoj oblasti.
Kako bi se ispravno nosili sa izazovima i preprekama koje nose međunarodne integracije, pre svega obaveze Srbije prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU, od izuzetnog je značaja sve potencijale usmeriti ka jačanju konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, uz istovremeno očuvanje prirodnih resursa. Briga za ukupni održivi razvoj ruralnog prostora mora biti imperativ današnjice i budućnosti.
Osim toga, u narednom periodu planira se ubrzanje započetih i pokretanje novih krupnijih infrastrukturnih projekata, među kojima su najvažniji: završetak izgradnje autoputa i modernizacija železnice na koridoru 10, početak gradnje autoputa prema južnom Jadranu, proširenje i modernizacija mreže regionalnih puteva, modernizacija koridora 7, početak izgradnje gasovoda "Južni tok" u saradnji sa "Gaspromom" itd.
U narednom periodu planira se rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih sistema za navodnjavanje. Realizacija javnih investicija u oblasti infrastrukture neposredno će doprineti povećanju privredne aktivnosti u narednim godinama, a izgrađena moderna infrastruktura će u dugom roku podsticajno delovati na privatne investicije, a time i na privredni rast. Krupni infrastrukturni projekti će se finansirati iz redovnih budžetskih prihoda, povoljnih kredita međunarodnih finansijskih institucija, fondova EU, stranih direktnih investicija i slično.
Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije biće jačanje socijalne odgovornosti prema građanima Republike Srbije u cilju poboljšanja uslova života i rada svih građana, a posebno najugroženijih kategorija stanovništva. Cilj Vlade je da u narednim godinama najširi slojevi stanovništva participiraju u rezultatima ekonomskog napretka.
Takođe želimo da izgradimo društvo u kome će svi građani imati šanse za napredak na društvenoj lestvici. U takvom društvu će besplatno visoko obrazovanje biti dostupno svim marljivim učenicima i studentima, besplatna zdravstvena zaštita garantovana svim siromašnim građanima, a svi građani Srbije biće zaštićeni od ekstremnog siromaštva.
Brz ekonomski napredak Srbije povećaće mogućnosti za zapošljavanje i rešavanje stambenih pitanja mladih i predstavljati najbolju branu njihovom odlasku u inostranstvo. Sistematska briga o mladima je uslov ekonomskog, kulturnog i ukupnog društvenog razvoja Srbije.
U okviru promovisanja zdravih stilova života, Vlade će raditi na popularizaciji sporta, kao i na opremanju, adaptaciji, rekonstrukciji i izgradnji sportskih objekata na celoj teritoriji Srbije.
Uspostavljanje rodne ravnopravnosti predstavlja važan korak u civilizacijskom napredovanju našeg društva. Vlada će obezbediti institucionalnu ravnopravnost žena u ekonomskom i političkom životu zemlje i sankcionisati svaki oblik njihove diskriminacije.
Da bi realizovala navedene ciljeve, Vlada je pripremila paket mera koje treba da doprinesu poboljšanju socijalnog položaja svih ugroženih slojeva stanovništva: nezaposlenih, penzionera, porodica sa decom, seoskih staračkih domaćinstava itd, vodeći računa o tome da se interesi svih socijalnih grupa uvažavaju na izbalansiran način, a da se pri tome ne ugrozi makroekonomska stabilnost i brz privredni rast.
Vlada Republike Srbije planira da, najkasnije do septembra 2008. godine, poveća penzije za 10%, a da se do kraja 2008. godine usvoje izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojima bi se uvela indeksacija penzija prema kretanju zarada tokom 2009. godine i definisala dinamika povećanja odnosa prosečnih penzija i prosečnih zarada do nivoa od maksimalno 70% u skladu sa ekonomskim i fiskalnim mogućnostima zemlje.
U cilju zaustavljanja nepovoljnih demografskih tendencija, Vlada će izdvojiti dodatna sredstva za pomoć porodicama sa malom decom, doneti propise kojima će se zaštititi položaj zaposlenih, trudnica i porodilja i obezbediti subvencije bračnim parovima sa decom pri rešavanju stambenog pitanja. Takođe, usvojiće se mere za obezbeđenje socijalne sigurnosti seoskih staračkih domaćinstava.
Nastavak, proširenje i pooštravanje borbe protiv svih oblika kriminala i korupcije predstavljaju neophodne uslove za učvršćenje pravne države i funkcionisanje tržišne privrede. U okviru izgradnje pravne države odgovarajuće mesto imaće i obezbeđenje mehanizama saradnje države i civilnog društva.
Efikasna borba protiv korupcije i kriminala zahteva donošenje novih zakona, kao što je zakon o zamrzavanju i oduzimanju imovine stečene korupcijom i kriminalom, koji će biti predložen Skupštini u najkraćem roku. Osim toga, neophodno je da se u brojne druge zakone i podzakonske akte ugrade odredbe kojima će se otkloniti izvori korupcije. To prvenstveno podrazumeva redukciju i regulaciju diskrecionih ovlašćenja državnih organa pri odobravanju raznih dozvola, saglasnosti, davanju mišljenja itd.
U tom smislu je neophodno za sve navedene aktivnosti striktno definisati procedure i odrediti kratke rokove u kojima moraju biti okončani. U okviru borbe protiv korupcije uvešće se zakonska obaveza da svi državni funkcioneri na republičkom i lokalnom nivou, rukovodioci državnih ustanova, javnih preduzeća, javno saopšte podatke o imovini koju poseduju.
Predložiće se usvajanje novih zakonskih odredbi prema kojima bi, u slučaju otkrivanja korupcije, osim predviđene krivične odgovornosti, državnim funkcionerima trajno bilo zabranjeno bavljenje politikom, dok bi se zaposlenima u državnom sektoru, koji su učestvovali u korupciji, trajno zabranio rad u državnom sektoru.
Za efikasnu borbu protiv korupcije i kriminala neophodno je osposobiti državne organe koji imaju ključnu ulogu u borbi protiv navedenih devijantnih pojava. U tom smislu potrebno je adekvatno opremanje i osposobljavanje policije, tužilaštva i sudova za borbu protiv korupcije i kriminala.
Cilj reforme policije je povećanje lične i imovinske sigurnosti građana, očuvanje stabilnosti javnog reda i mira i održanje povoljnog stanja bezbednosti u zemlji. Prioritetni zadaci policije u narednom periodu su - borba protiv organizovanog kriminala, uključujući i privredni kriminal, efikasno rasvetljavanje krivičnih dela, sprečavanje pokušaja destabilizacije društva i suzbijanje huliganstva. Od posebne važnosti za unapređenje rada policije je jačanje mehanizama unutrašnje kontrole, suzbijanje korupcije i presecanje veza sa organizovanim kriminalom. Nad svim službama bezbednosti uspostaviće se civilna kontrola.
Reforma policije obuhvatiće i efikasnije obavljanje upravnih poslova koji se nalaze u njenoj nadležnosti, kao što su poslovi vezani za lična identifikaciona dokumenta, registraciju vozila i dr. Nova identifikaciona dokumenta izrađivaće se u skladu sa najnovijim tehnološkim rešenjima, čime će se ispuniti jedan od najvažnijih uslova za ulazak naše zemlje na belu šengensku listu.
Reforme pravosuđa će se ubrzati, sa ciljem da se izgradi efikasno i nezavisno sudstvo i tužilaštvo i učvrsti vladavina prava i pravna sigurnost.
Ostvarenje ovog cilja podrazumeva usvajanje niza zakona kojima će se pravosudni sistem urediti u skladu sa evropskim standardima i interesima građana Srbije. Pomenuću samo neke od njih, to su - zakon o sudijama, zakon o uređenju sudova, zakon o visokom savetu sudstva, zakon o javnom tužilaštvu, zakon o advokaturi, zakon o javnom beležništvu, zakon o oduzimanju imovinske koristi, kao i niz drugih zakona kojima se uređuje pravosudni sistem i sankcionišu krivična dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala, terorizma, pranja novca, trgovine ljudima, seksualnog zlostavljanja i dr.
U okviru reforme pravosuđa utvrdiće se nova mreža sudova i tužilaštava, koja će uključivati prekršajne i apelacione sudove, kao i upravni sud za celu teritoriju Srbije.
Od suštinske je važnosti postojanje čvrstog političkog opredeljenja za beskompromisnu i neselektivnu borbu protiv korupcije i kriminala. Samo u tom slučaju zaposleni u državnim organima, u čijoj je nadležnosti otkrivanje i sankcionisanje navedenih krivičnih dela, biće spremni da pruže maksimalne napore u borbi protiv korupcije i kriminala.
Nova vlada Republike Srbije će nastaviti politiku striktnog poštovanja međunarodnog prava i neodložnog izmirenja svih međunarodnih obaveza. Samo na takav način naša država može postati punopravni i uvaženi član međunarodne zajednice. Kao što će sama poštovati međunarodno pravo, vlada će to isto tražiti i od drugih.
Insistiranje na poštovanju međunarodnog prava od strane drugih država je ključni oslonac u našoj borbi za očuvanje AP Kosova i Metohije. Takođe, u slučaju Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu Vlada Republike Srbiće je uporno insistirati da se svi zločini jednako tretiraju tj. da nema manje vrednih žrtava i povlašćenih zločinaca.
Visoki dometi u oblasti kulture, čak i u najtežim vremenima, predstavljaju jednu od prepoznatljivih karakteristika Srbije u svetu. Vlada Republike Srbije će u narednim godinama nastojati da finansijski i na druge načine doprinese afirmaciji stvaralaštva i kreativnosti u oblasti kulture. Posebna pažnja će se posvetiti modernizaciji ustanova kulture, očuvanju kulturnog nasleđa, uključivanju u svetske kulturne tokove, podizanju kvaliteta medijske produkcije i usklađivanju regulative sa evropskim standardima.
Na kraju, želim da istaknem da je projekat nove vlade koji sam izložio zapravo projekat boljeg života, uz očuvanje posebnosti i dostojanstva svih građana koji žive u Srbiji. Njegovom realizacijom obezbediće se veće zarade, veće penzije, veća socijalna odgovornost, veća mogućnost za zaposlenje, manje korupcije, biće izgrađena osnovna infrastruktura i ostvarena snažnija pozicija zemlje za odbranu svog suvereniteta.
Pozivam sve građane, kao i državne organe i organizacije, da punom snagom učestvuju u realizaciji ovih velikih ciljeva. Na kraju mandata svako će imati mogućnost da donese sud o uspešnosti rada vlade. Taj sud treba dati na osnovu činjenica, a ne na osnovu predubeđenja.
Dame i gospodo poslanici, na kraju želim da vam predložim sledeći sastav vlade: prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, ministar odbrane Dragan Šutanovac, ministarka finansija Diana Dragutinović, ministarka pravde Snežana Malović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin, ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević, ministar prosvete Žarko Obradović, ministarka omladine i sporta Snežan Samardžić-Marković, ministar zdravlja Tomica Milosavljević, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić, ministar kulture Nebojša Bradić, ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, ministar vera Bogoljub Šijaković, ministar za dijasporu Srđan Srećković, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić i ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin.
Zahvaljujem na pažnji.
(Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih želeo da se zahvalim na učešću u ovoj diskusiji i na čitavom nizu primedbi i ideja koje ste dali, pa i na nekim veoma inspirativnim diskusijama. Pokušao bih da na neki način grupišem neke stavove i da dam svoje mišljenje o tome ili možda i neke odgovore, ali eto, možemo to nazvati i mišljenjem.
Prva grupa jeste grupa primedbi vezano za globalni sadržaj programa. U tu grupu spadaju primedbe tipa ne treba sarađivati sa SAD, pri tom ne mislim na ovu zadnju diskusiju, bilo je nekoliko takvih, ne treba biti udvorica EU, suviše je reformski orijentisano, ali bila je i primedba suviše je malo reformski orijentisano, kompromisno, nije dobar redosled ciljeva, a trebalo je prvo da bude jedan, pa onda drugi i te primedbe zaista jesu legitimne.
Međutim, treba imati u vidu da se ovde radi o programu rada ne cele Skupštine, nego većinskog dela koji je formirao vladu. Sasvim je logično da ostale stranke koje su izvan i imaju drugačije gledanje na rešavanje problema i da one sa tog svog aspekta kažu - ne treba sarađivati sa Amerikom ili ne treba da vam prvo redosled bude EU nego nešto drugo, tako da ove primedbe ne bih komentarisao, jer da su ti drugi koji su dali te primedbe, da su imali drugačije mišljenje oni bi verovatno bili deo vlade i onda bi se našli u ovim opredeljenjima koja su u ekspozeu izložena.
Druga grupa primedbi su primedbe, uslovno da kažemo, lingvističkog tipa, u smislu da ova reč nije dobra, bolja je ova, to je ovako, to je onako i te primedbe ne bih takođe komentarisao. Jedino želim da kažem ako neko baš ima neka lepa lingvistička rešenja može da ih pošalje, pa ćemo mi da razmotrimo i to uključimo u finalnu verziju kada bude okačena na sajtu.
U ovu grupu primedbi uslovno svrstavam i primedbe vezano za stav da je premalo ambicioznosti u ciljevima, zato što nije rečeno da se nešto definitivno završi, pa između ostalog je dat i predlog da se napiše umesto učvršćivanje i pojačanje borbe protiv korupcije, da se kaže eliminacija korupcije.
Želeo bih u vezi sa tim da objasnim i da se tu vežem za jednu rečenicu koja je data otprilike na kraju ekspozea, a koja je u izvesnom smislu bila ovde pomenuta, ali čini mi se sa nedovoljno dobrim naglaskom na nju. Ta rečenica glasi: da će na kraju mandata ove vlade njeni rezultati morati da se sagledavaju na osnovu činjenica, a ne na osnovu predubeđenja. Zbog toga sve što je napisano ovde je podložno sudu i to sudu činjenica, a ne sudu predubeđenja. Mi znamo da je nemoguće iskoreniti korupciju i nećemo napisati da ćemo iskoreniti korupciju za četiri godine, jer znamo da je nećemo nikada iskoreniti potpuno, jer niko u svetu to nije uspeo.
Znamo isto tako koje su osnove korupcije, to smo naveli i na tome će se raditi. Sa stanovišta ovakvog pristupa treba razumeti i ostale stavove koji su pomenuti u samom ekspozeu i gde god se nalazi neka eksplicitna tvrda, ta eksplicitna tvrdnja u suštini predstavlja obavezu koju će na kraju mandata svako moći da proveri i kvantitativno je sameri sa onim što je postavljeno i da donese odluku o tome.
Treća grupa primedbi jesu primedbe o nedostatku pojedinih delova, pa se onda spominje da nema ništa o energetici, o hrani, o decentralizaciji, nema konkretnih projekata itd. Želeo bih na ovu primedbu da odgovorim da se ovde radi o jednom, u izvesnom smislu, nestandardnom konceptu ekspozea u odnosu na ono što smo imali ranijih godina.
A zapravo uobičajena praksa je bila da se u ekspozeu, nakon sagledavanja osnovnih političkih poruka, pređe na objašnjavanje šta rade pojedina ministarstva, pa u tom pogledu onda on prvo bude dugačak, a onda se pomene sve o čemu će se raditi.
Ovde je koncept ekspozea bio da on bude kraći, da bude fokusiran i usmeren na ciljeve koji treba da se postignu, a da se ministarstvo, odnosno izvršioci ne pominju, već da se funkcionalno vezuju za ciljeve. Iz tog razloga su pojedine stvari odavde izostavljene, ali ne suštinski, jer je pretpostavka da svako od ministarstava ima sličan takav skup ciljeva koji se uklapaju u opšti cilj rada Vlade.
Kada se radi o konkretnim projektima koji nisu pomenuti, to je tačno, ali ne potpuno. Zapravo, ovde su pomenuti neki projekti koji se uklapaju u ovaj model o kome sam govorio, model ocene rezultata. Da vas podsetim da je pomenut projekat Koridora 10 i svako će kroz četiri godine imati pravo da kaže - da li ste to napravili ili niste, jer naš rezultat će biti sameren sa stanovišta toga da li je to urađeno ili nije.
Na kraju, dao bih odgovore na tri-četiri konkretna pitanja koja su data, za koja smatram da bi trebalo da budu odgovorena, uz napomenu da ne ulazim u eksplikaciju raznoraznih detaljnih i specifičnih pitanja koja nisu primerena samoj temi današnje rasprave.
Vezano za pitanja koja su ovde bila data mislim da su značajna tri. Prvo pitanje je zašto se u ekspozeu ne nalazi to tzv. nacionalno pomirenje i želim pre svega da kažem da mi, prvo, nije poznato to nacionalno pomirenje, govori se o političkom pomirenju. Drugo, ovde se radi o ekspozeu koji je programski dokument jedne vlade, a to političko pomirenje, koliko mi je poznato, biće dokument između dve političke stranke. Prema tome, nije to funkcionalno vezano za ovaj ekspoze ili ne bar kako ga ja vidim.
Druga pitanja su pitanja vezana za porez i uopšte fiskalnu politiku, za koju je ovde data kritika da ona nije dovoljno uneta. Želim da kažem da je to uslovno tačno. Zapravo, rečeno je, ako posmatrate budžet, to je neka vrsta sublimata svih fiskalnih aktivnosti u ovoj zemlji.
Ovde je rečeno da je politika budžeta postavljena na taj način da će se u stvari ići ka suficitnom budžetu, dakle ka budžetu koji će generisati plus, a ne deficit kao do sada, i to u periodu naredne dve godine. Taj stav, zalaganje za suficit u tekućem budžetu, jeste stav koji automatski daje zadatke kompletnoj fiskalnoj politici i sada licitirati da li će se neke stope pomeriti gore ili dole jesu stvar ministra finansija, koji treba da ispoštuje ovaj opšti cilj.
Konačno, treće pitanje na koje mislim da treba dati odgovor jeste pitanje vezano za ratifikaciju gasnog aranžmana. Jedan narodni poslanik je postavio pitanje da li je to kukavičje jaje itd. Odgovor je ne. Ovde se radi o ratifikaciji dokumenta koji je usvojen, dakle nema novog dokumenta koji bi bio produkovan, već dokument koji je potpisan i usvojen.
Uzgred da kažem, vi nemate pravo ići na ratifikaciju izmenjenog dokumenta, kako su se svojevremeno čuli neki predlozi kada je jedan drugi dokument bio u pitanju. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Dame i gospodo, na kraju rasprave želeo bih da vam se obratim i dam neka svoja zapažanja, možda odgovore ili komentare na ono što sam danas čuo. Zapravo, pošto je juče ispalo tako da nisam mogao da se javim, obuhvatio bih i deo rasprave koja je vođena juče. Istovremeno bih želeo da se zahvalim što je parlament radio u okviru dnevnog reda u najvećoj meri, sa vrlo malo pozivanja na Poslovnik, i što su diskusije uglavnom bile vezane za amandmane, mada su neke bile malo šire, ali ipak je to bilo jako dobro. Koncentrisao bih se na ono što je bilo vezano za dnevni red.
Juče je bila jedna diskusija vezana za dug koji se pojavljuje prema Vojsci u širem smislu, da li su to civilna lica, aktivna lica, penzioneri itd. Postavljeno je pitanje da li je ovaj budžet to predvideo, sa nevericom da je mogao to da obuhvati. Upoznat sam sa tim problemom, imao sam nekoliko razgovora sa tim udruženjima, ali još uvek nismo uspeli da sagledamo veličinu tog problema. Prema mišljenju tih ljudi, tu se radi o ogromnim ciframa tipa 800 miliona evra itd., tako da je ovaj budžet obuhvatio samo jedan skromni deo za koji se očekuje da će ići u narednoj godini. Ukoliko se ispostavi da je sve to tako kao što se govori, onda bismo morali da planiramo jedan pristup, koji bi krenuo od 2009. godine, da to prihvatimo kao jedan javni dug na isti način kao što će biti obuhvaćena i restitucija, kao što je sada stara devizna štednja.
Dalje, juče je bilo govora o dokapitalizaciji i tu ste apostrofirali nekoliko stvari: Komercijalnu banku, Poštansku štedionicu, a isto tako i Korporaciju za osiguranje stambenih kredita, pa je bilo pomešano tu oko agencije ove ili one. Naravno, mi možemo imati različite stavove o svim tim pitanjima, ali suština jeste otprilike sledeća: vi imate opcije da nešto uradite i da nešto ne uradite i u zavisnosti od toga šta uradite takvi će efekti da budu.
Znači, mi imamo Komercijalnu banku gde je država ne većinski, ali jedan od značajnih akcionara; sama država neposredno je vlasnik preko 40%. Tu imamo profesionalnog investitora sa 25%. Dakle, ova dva akcionara drže većinski komad u toj banci i ta banka je trenutno jedna od naših najjačih banaka. Ona vrši ekspanziju na okolna tržišta, kao što su Republika Srpska, Crna Gora, Makedonija, i u okviru toga organi banke su doneli odluku da zbog svih tih potreba i razvoja idu u dokapitalizaciju.
Znači, mi se sada nalazimo u opciji da kažemo - da, mi ćemo učestvovati u toj dokapitalizaciji, ili - ne, nećemo učestvovati. Iako to može da se uvije u razne stručne rasprave, efekat je prosto sledeći: ako ne učestvujemo neko drugi će učestvovati, a taj koji će učestvovati povećaće svoje učešće, a naše učešće će pasti. Ono za šta smo se založili u ovom budžetu nije da osvajamo neka nova učešća u Komercijalnoj banci, već da zadržimo naše učešće i u tom smislu jeste predlog da se u okviru budžeta predvidi participacija u dokapitalizaciji do nivoa aktuelnog učešća. Mi možemo da kažemo - u redu, odustajemo od toga, neka neko drugi uđe. To je isto jedna od opcija, ali moramo biti svesni da ta opcija izaziva da naše učešće ide dole i da jednog trenutka možemo biti daleko manjinski partner koga niko ništa neće da pita. Mi smatramo da to nije dobra opcija, pogotovo što je banka u ekspanziji i što svako učešće nama omogućava da ta sredstva koja uložimo višestruko naplatimo ako jednog trenutka budemo želeli da to uradimo.
Što se tiče Poštanske štedionice, situacija je vrlo slična. Poštanska štedionica se nalazi u lošoj situaciji i ona će praktično ovom dokapitalizacijom biti ozdravljena i pojaviće se mogućnost da odigra vrlo značajnu ulogu u periodu koji je pred nama. Mi, naravno, možemo doneti odluku da ne ulazimo u dokapitalizaciju, da pustimo Poštansku štedionicu, da se onda otvori pitanje njenog funkcionisanja. Ona opslužuje masu penzionera i tako dalje, a šta će se dalje desiti, ne bih hteo da spekulišem. U svakom slučaju, odluka koja je ovim budžetom data jeste da učestvujemo u toj dokapitalizaciji i da kroz tu dokapitalizaciju omogućimo Poštanskoj štedionici da stane na noge. Imamo i dalje programe kako da se ona dalje razvija u jednom pozitivnom smislu.
Takođe, bilo je pitanje vezano za dokapitalizaciju Korporacije za osiguranje stambenih kredita. Dakle, mi smo pustili jednu liniju koja je omogućila jednom širem krugu zainteresovanih da dođu do povoljnih, beneficiranih kredita, i to je bio jako povoljan uticaj, a sa druge strane ljudi su bili jako srećni što im se pružila jedna takva mogućnost. Naravno, kada osiguravate kredite morate da imate neki kapital koji stoji iza tog osiguranja. Mi smo iscrpli onu mogućnost koju smo imali sa postojećim kapitalom, i postavlja se pitanje da li sa tim da nastavimo ili ne. Jedna opcija je da završimo dokapitalizaciju, nastavimo to i u narednoj godini, a druga opcija je - stavimo to ad akta i neka ta firma prestane da radi ili zovimo nekog privatnika sa strane da on uđe. Verujte da takvih privatnika ima jako mnogo i oni bi jedva čekali da uđu u takvu firmu. Naravno, mi smo doneli odluku da treba da podržimo tu firmu, ali je moguća i ta odluka koja je predložena - da se mi povučemo i da damo nekom drugom. Mi smatramo da to nije dobro.
Eto to je ukratko izložena priča, vezano za te dokapitalizacije.
Imali smo dosta rasprava o tom famoznom Zakonu o budžetskom sistemu, pitanja da li nesklad sa tim zakonom ima nekog smisla, pravnog ili ne. Ja ne bih ulazio u pravne formulacije, jer se ne smatram tu baš kompetentnim, ali obrazloženje kaže da taj amandman koji je dat remeti neku ravnotežu koja je u profesionalnom i stručnom smislu neophodna i zbog remećenja te ravnoteže ti amandmani se ne prihvataju.
Čuli smo ovde izjavu da to nije baš sasvim tačno jer su amandmani deo jedne šire priče i da kada bi se uzelo ne pojedinačno, nego njih 10 ili 15, da bi onda došlo do tog uklapanja, što je verovatno tačno; ja nisam probao, možda to jeste tako gledajući paket tih amandmana, međutim, pojedinačno se oni zaista ne uklapaju. Osim toga, u mnogo slučajeva postoje zahtevi za nekim promenama, tekstualnim, koje potpuno odudaraju od smisla. Evo, ja ću vam navesti neki primer.
Na primer, predlaže se da se pozicija koja se vodi na šestici prekategoriše u poziciju na četvorci, evo da kažem, da se nabavka domaće finansijske imovine prebaci na subvencije. To su sasvim različite stvari. Mora se razumeti da subvencija sa stanovišta budžeta predstavlja definitivni trošak, a to je rashod. Znači, subvencija, to, prosto rečeno, na srpskom znači poklon. Nekome ste dali nešto, poklonili mu, on je to uzeo, vi to više nemate i to je vaš trošak.
Ako idete u nabavku te finansijske imovine, što malo rogobatno zvuči, ali to je formalni naziv te pozicije, vi u suštini ne poklanjate nikome ništa. Vi ulažete pare i postajete vlasnik nečega. Sama reč nabavka znači da ste vi nešto nabavili. Kada odete u samoposlugu, pa nabavite hleb, vi niste ništa potrošili.
Vi trošite tek kada taj hleb pojedete, a dokle god je on kod vas, onda ste vi u istoj situaciji kao i pre njegove nabavke.
Takođe, bilo je primedaba na smanjenje pojedinih pozicija, na uštrb nekih drugih. Ja bih izvukao kao karakterističnu onu koja je data a vezana je za podsticaj poljoprivrede, što smatram da je jako dobro, ali je dat predlog da se smanje sredstva za železnicu. Treba imati u vidu da je železnica, nažalost, mi bismo voleli da nije tako, u situaciji da se fond plata finansira iz budžeta. Pare koje su predviđene u suštini pokrivaju rashode zaposlenih, kojih ima oko 20 hiljada. Sada vi kažete u svom predlogu - skinite od tih para, pa dajte poljoprivredi. U poljoprivredi je to u redu, ali verujem da bi ljudi koji rade na železnici bili jako uzbuđeni da saznaju da im je skinuto 20% od plata koje idu prema njima iz budžeta.
Znači, kada dajete takve predloge bilo bi dobro da razgovarate sa resornim ministrima i da vidite o čemu se tu radi. Meni se čini da je jedan od glavnih razloga za odbijanje amandmana taj što to nije usaglašeno sa njima. Moguće je da negde imaju uštede i da ne bi bio problem da se onda to prihvati.
Bilo je jedno pitanje što se tiče visine budžeta i njegovog rasta, odnosno, da budem precizan, prihoda u budžetu za koji je ocenjeno da je jako mali - 9,9%, ako se ima u vidu da će inflacija biti između 9 i 10% ove godine, i plus imamo rast BDP-a od nekih 7%, što je rečeno da je negde oko 15 ili 16%, a sami prihodi rastu za manje od 10%, tako da te nominalne cifre izgledaju neupareno.
Ta primedba je u osnovi tačna. Međutim, ovde se radi zapravo o tome da smo mi u prihodima koji su služili kao osnovica za upoređivanje u 2007. godini imali jednu stavku koja se zvala treća licenca, koja je praktično podigla prihod ove godine na nerealni nivo. Kada vi izvučete tu treću licencu i smanjite taj prihod na realni nivo, uporedite prihod koji je planiran u 2008. godini, onda rast nije 9,9%, nego je vrlo sličan tome o čemu se sada govori - znači, oko 16 ili 17%.
Dalje, bio je jedan veliki broj primedaba koje su se odnosile na agencije, da se ukinu, da im se obriše finansiranje, da im se promene nazivi, i u osnovi tih primedaba je bio jedan negativan stav prema agencijama, da li su to sada neki novi centri moći koji su samostalni itd. Mislim da je taj stav politički stav i ne bih davao odgovore na to. Ono što je sigurno jeste da budžet nije mesto gde se one ukidaju. Znači, postoje zakoni kojima su te agencije osnovane i ako neko smatra da one ne treba da postoje, jednostavno, ukinite te zakone i kada ih ukinete budžet će automatski da izbaci te cifre, bez ikakvih problema. Znači, budžet je refleksija nečega što je regulisano drugim propisima.
Bilo je pitanja o transfernim sredstvima i naveden je primer Bora, da su dobili manje sredstava.
Moram da vam kažem da je tačno da je Bor dobio manje sredstava ove godine. Ja sam se isto pitao zašto, međutim, morate razumeti da raspodela sredstava od republičkog budžeta ka lokalnim samoupravama nije ostavljena na arbitrarnu procenu ministru ili njegovim saradnicima u Ministarstvu finansija, već je napravljen jedan komplikovan model koji je nepristrasan u odnosu na bilo koju pojedinačnu lokalnu samoupravu. Dakle, to je model koji postoji u Trezoru; imate ulazne parametre, imate cifru i na bazi ulaznih parametara koji su karakteristika svih tih opština i na bazi ukupne cifre generiše se izlaz prema svim opštinama.
Ono što mogu da vam obećam jeste da za svaku opštinu, odnosno lokalnu samoupravu koja želi da sazna koji su ti parametri i kako je to određeno, molim vas da mi date zahtev, ja ću vam dati te izvorne liste da pogledate i da vidite kako funkcioniše taj model i zašto je došlo do povećanja, smanjenja itd. To mogu da vam dam.
Naravno, smatram da je ova okolnost mnogo bolja nego da ministar ili neko drugi može samostalno da deli, neke voli, neke ne voli, tako da je to stvar modela, s tim što u okviru toga postoji komisija koju vodi naš predstavnik iz Ministarstva, a nju inače čine predstavnici različitih stranaka.
Bilo je pitanje da li se VMA inkorporirala u naš zdravstveni sistem. To je pitanje danas postavljeno. Mogu da vas obavestim da je na Vladi doneta izmena plana mreže zdravstvenih ustanova i u okviru te izmene VMA bi trebalo da uđe u sistem od 1. januara 2008. godine, odnosno tada će Republička zajednica zdravstvenog osiguranja da zaključi ugovore sa VMA i onda će iz toga da slede prava koja proističu... Ne znam detalje, ukoliko želite još detalja, napravite poslaničko pitanje, pa ćemo vam dostaviti. Ali, ovo je informacija koju imam.
Takođe, iznete su određene primedbe i predlozi, naročito od strane predstavnika manjina, da se nekih 10 miliona skine sa nekih pozicija itd. Međutim, moram da kažem sledeće: mi se nalazimo u fazi kada polako iz tzv. linijskog budžetiranja prelazimo na programske budžete. Programski budžeti jesu takvi da umesto da se prave ukupne stavke koliko treba za plate, za troškove, za ovo i ono, u suštini se pravi neka vrsta mini-projekata, od kojih svaki ima svoje pojedinačne stavke, a zbir tih mini-projekata predstavlja aktivnost jednog ministarstva. To se zovu programski budžeti. Mi ove godine imamo pet ministarstava sa programskim budžetima. Znači, to je novo, u budućnosti ćemo imati da su sva programska.
Ti predlozi koji su dati odnosili su se na Ministarstvo vera i Ministarstvo prosvete, a to su upravo ministarstva sa programskim budžetima. Kod programskih budžeta vi ne možete iz jednog programa da iščupate stavku.
Morate da kažete - ceo program mi ne treba, supstituišem ga drugim programom. Ako iščupate iz jednog programa jednu stavku, vi obarate program i obesmišljavate one ostale stavke.
Znači, vama se obraćam, trebalo je da izađete, ako želite neki poseban program, i da kažete - ovaj program nam ne treba, umesto tog programa predlažemo taj i taj, da to usaglasite sa resornim ministrima i ne bi bilo nikakvih problema da to bude prihvaćeno. Ovako uzgred da kažem, vi ste tražili da se smanji ishrana u domovima za određeni iznos, koja je u okviru tog programa, što je, naravno, bilo neprihvatljivo.
Imamo niz pitanja vezanih za Vojvodinu. Dao bih samo sledeći odgovor, a pošto ćemo se sutra videti potražiću još malo detalja. Znači, sam Ustav kaže da se budžet Vojvodine izračunava na neki procenat, to je 7% od budžeta.
Rekli smo da budžet nema jasnu definiciju. Mi smo dali da iznos budžeta u suštini predstavlja rashode budžeta, a rashodi budžeta su, prema ovoj godini, oko 650 milijardi, što znači da bi budžet Vojvodine trebalo da iznese sedam puta šest, oko 45-46 milijardi, to možete sami izračunati. To je onako kako mi vidimo taj iznos. Odakle će se on puniti, to je sada druga stvar, tu ima raznih stavki. Gledajući na ono što će, bar sa strane republičkog budžeta i drugih izvora od Republike, da dođe mislim da će on skoro sigurno biti veći, tako da ćemo opravdati to što se kaže - najmanje 7%, pogotovo ako imate u vidu da će polovina sredstava od DDOR-a, koji će se realizovati u 2008. godini, biti preneto, a to ipak za budžet Vojvodine nije tako malo.
Malo sam bio duži nego što sam nameravao. Hvala na pažnji.

Vlada nije prihvatila osnovni amandman. Međutim, došlo je do ispravke, tako da ovaj ispravljeni amandman prihvatamo. Ne znam da li treba da vam pročitam ili ćete vi dobiti, ali taj novi, koji je došao, on je prihvaćen.

Dame i gospodo, ukratko ću se osvrnuti na neka pitanja i konstatacije koje su izrečene i dati neke odgovore i svoje stavove. Govorim o onome što je bilo celog jutra, tako da ću možda pomenuti nešto što je već zaboravljeno.
Bila je izneta konstatacija da hartije od vrednosti predstavljaju novu emisiju i da onaj ko izdaje hartije od vrednosti, a misli se na državu, u stvari, štampa dodatna sredstva, što direktno izaziva opasnost od inflacije. Ta konstatacije je netačna. Zapravo je obrnuto. Kada Narodna banka prodaje svoje papire, ona to čini, zapravo, da bi povukla likvidnost sa tržišta.
Faktički, to je mehanizam koji je suprotan novoj emisiji, jer oni to zovu sterilizacija, a u suštini se povlače pare sa tržišta, a ne ubacuju se nove. To je jedan od glavnih mehanizama upravo za zaustavljanje inflacije i održanje kursa.
Kada se radi o papirima od vrednosti koje štampa Republika, koje izdaje i prodaje, to su zaista minorne količine, a one u osnovi znače povlačenje sredstava koja se možda i troše za neke namene, ali zato se ne troše od strane onih koji su kupili papire i time se ne deluje inflatorno.
Drugo, bilo je pitanje vezano za otplatu, da li je ona potrošnja, nije potrošnja itd. To je pitanje koje je dosta stručno. Želeo bih da kažem, ne upuštajući se u neka detaljna objašnjenja, da se sama otplata glavnice kredita ne smatra delom redovnog troška, što oni koji znaju mogu da vide i u bilansima, kada se radi na nivou pojedinačnih preduzeća, a ne samo u bilansima državnih budžeta. Dakle, kamata na dugove - da, ona jeste trošak, a sama otplata, odnosno vraćanje glavnice nije trošak.
Bilo je pitanje uprave za javni dug, obaveze osnivanja, zašto nije osnovana i da li tu sada imamo neku manjkavost vizavi potrebnih informacija vezanih za javni dug. Želeo bih da kažem da je tačno da postoji zakon kojim se ustanovljava obaveza osnivanja uprave za javni dug, ali isto tako je tačno da taj zakon ne precizira trenutak kada je nužno da to stupi na snagu, tako da je moguće premostiti određeni period, što je u životu i urađeno.
Zapravo, radi se o tome da u okviru Trezora postoji Sektor za javni dug i on de fakto vrši funkcije uprave za javni dug. Zašto uprava nije osnovana? Upravo iz razloga koji su ovde bili navedeni. Dakle, uprava za javni dug biće, kada bude osnovana, jedna veoma ozbiljna institucija, koja će se baviti ozbiljnim poslom koji će obuhvatiti delatnosti kojima se sada bavi Sektor, ali napraviti i korak dalje, pošto ćemo se mi polako pojavljivati i sa mogućnošću izdavanja državnih papira, niskokamatnih, koji će možda izaći i preko granica ove države. Zbog toga je funkcija uprave za javni dug vrlo ozbiljna i nije moguće formirati je od nule, nego u momentu kad bude formirana u roku od 24 sata ona mora da bude potpuno operativna.
Zbog toga se krenulo sa idejom da se u okviru Trezora formira jedan sektor koji će imati funkcije uprave za javni dug i on će se kadrovski i na drugi način ojačavati. Kad bude dovoljno snažan on će se transferisati u upravu. Time će se omogućiti kontinuitet rada bez problema koji uvek prate institucije koje osnivate, pa nemaju kadrove, nemaju ekspertizu, nemaju opremu itd. Inače, radi informacije, naš plan je, otprilike, da bi ona mogla da se oformi u 2009. godini, ali za sada postoji vrlo ozbiljan sektor u Trezoru koji te poslove obavlja.
Drugo, bilo je postavljeno pitanje vezano za sam budžet, a i za izjavu koju sam dao, a to je da naša najveća pojedinačna obaveza jeste obaveza vraćanja građanstvu utrošene stare devizne štednje. Kritika je bila zašto nije obrazloženo ko je kriv, ko nije kriv itd. Prosto želim da kažem da budžet nije optužnica. Znači, u budžetu se, kao dokumentu, ne istražuje ko je potrošio, niti se pokreću bilo kakva kvalitativna pitanja, već budžet otkriva jednu golu činjenicu i ja sam tu golu činjenicu izrekao - da je u budžetu najveća stavka našeg pojedinačnog duga isplata stare devizne štednje građanima. Da li je ona potrošena na pravilan način, nepravilan, da li je kriv ovaj ili onaj, u budžetu o tome nema reči. To su stvari drugih analiza, o kojima možemo razgovarati, ali svakako ne u okviru ove tačke dnevnog reda.
Dalje, bilo je pitanje vezano za Upravu za javne nabavke i uopšte njene pozicije i navodne namere da joj se oduzme njen nezavisan status i da se usisa u Ministarstvo finansija. Moram da kažem da mi je jako žao što su se u javnosti pojavili izvesni različiti stavovi vezani za Upravu za javne nabavke. Međutim, normalno je da postoje različiti stavovi u trenutku kada vi imate internu raspravu. Meni je čudno i žao zašto su na tom nivou ti stavovi sada izašli u javnost, umesto da se zauzmu vladini stavovi, pa tek onda izađe u javnost. Prema tome, u ovom trenutku nije zauzet vladin stav ni da će ona biti usisana u Ministarstvo, ni da neće, već su razgovori na stolu i prerano je zaključivati ili se stavljati na jednu ili na drugu stranu u vezi sa tim pitanjem.
Sledeće pitanje vezano za budžet odnosilo se na definiciju 7%, Vojvodina itd. Želim da kažem, kada se kaže budžet, da ta definicija nije dobra i kada vi kažete 7% od budžeta, vrlo je problematično šta to znači.
Naime, sam naziv budžet, to sam već jednom komentarisao, jeste ime za jedan sistem državnih računa, kao što kažete, recimo, finansijski izveštaj, kada se radi na nivou preduzeća. Sad zamislite da vam neko kaže da treba 7% da primenite na finansijski izveštaj. Naravno, to ništa ne znači, jer taj finansijski izveštaj ima u sebi i prihode i rashode i anekse itd. Na sličan način i budžet ima svoju prihodnu stranu, ima rashodnu, ima iznad crte, ima ispod crte, ima kredite, ima garancije, ima ovo, ima ono. Ima i obrazloženje.
Jednom sam se našalio i rekao - kako ćete na tekst da primenite 7%? Zbog toga je potrebno jasnije opredeljenje šta je to budžet i koja je ta osnovica praktično, jer se ovde ne radi samo o Vojvodini. Postoje još neke druge stavke gde se to što se zove budžet smatra kao osnovica. Mi u ovom trenutku imamo pravnu prazninu, ne postoji oficijalni dokument, zakon gde se daje jasna definicija šta je ta osnovica.
Uvažavajući tu činjenicu mi smo dali predlog u okviru Zakona o budžetskom sistemu, koji je na dnevnom redu ove sednice, pa će se tu već pojaviti ta definicija i iz te definicije će se izvesti odgovarajuće cifre, koje smo mi ovde budžetirali. Smatramo da će na osnovu toga biti, prvo, nedvosmisleno, a drugo, da će budžet Republike u potpunosti ispuniti obaveze iz Ustava koji ima prema Vojvodini.
Konačno, hteo bih da se osvrnem na protivgradne rakete, ali i na još jedan niz stvari koje su sistemski slične, mada nemaju veze sa raketama. Osvrnuo bih se na sledeći način: ne znam šta su protivgradne rakete, nisam ih nikada u životu video. Da li su dva komada po jednom mestu dovoljna, ne znam. To znaju oni koji planiraju sredstva u budžetu. Prema tome, nemam ništa protiv toga da se izvrši izmena, naravno, uz saglasnost tih koji planiraju, a to su resorni ministri. To je moj odgovor na sve predloge koji kažu - smanjite ovde ovoliko, a ovde povećajte.
Sa stanovišta Ministarstva finansija, mi imamo poverenja da su resorni ministri, odnosno oni koji su zaduženi kao korisnici, dali i usaglasili predlog sa stanovišta njihovih prioriteta i da bi drugačija preraspodela te prioritete pomerila. Zbog toga su i amandmani tog tipa koji su odbijeni odbijeni prosto zato što nije dobijena saglasnost korisnika koji stoje iza svojih predloga. Ako se tokom rasprave ispostavi da je moguće postići takvu saglasnost, nema problema da ti amandmani budu prihvaćeni. Naravno, govorim samo o onima koji se nalaze u okviru ukupne budžetske cifre, koja ne sme biti promenjena. Hvala puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove objedinjene rasprave ja sam predstavnik za četiri zakona, a to su: Predlog zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona na dobit preduzeća, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama. Nameravam da dam kraće obrazloženje vezano za potrebu i sadržaj donošenja ovih zakona.
Sa izuzetkom zakona o budžetskom sistemu, ova tri zakona su klasični poreski zakoni koji se uobičajeno podnose u okviru podnošenja budžeta za narednu kalendarsku godinu. U ranijem periodu oni su čak bili objedinjeni sa budžetom. Međutim, ovog puta su objedinjeni u okviru druge tačke, no nema nikakvih problema da ih razmatramo na ovaj način.
Kada se radi o zakonu o budžetskom sistemu, treba imati u vidu da je prvi zakon donet još 2002. godine. U momentu kada je donet, on je predstavljao revolucionarno dostignuće u tom domenu, a njegov zadatak je bio da obezbedi transparentnost i omogući nesmetano odvijanje čitavog budžetskog sistema, od samog planiranja budžeta, donošenja a kasnije i njegove implementacije.
Međutim, od 2002. godine do danas došlo je do niza promena i do potrebe da se osavremeni ovaj zakon, pri čemu je bilo razmišljanja da se daju izmene i dopune. Na kraju, kada se sagledao obim promena, ipak se došlo do zaključka da bi ovo trebalo da bude novi zakon, a ne izmene postojećeg. Jedan od glavnih razloga zašto se ovo tretiralo kao novi zakon jeste potreba da se u taj novi zakon integrišu dva zakona - inicijalni zakon o budžetskom sistemu i Zakon o javnim prihodima i rashodima, koji je bio kao poseban, a čije su pojedine stavke već u međuvremenu stavljene van snage. Tako da je to je urađeno u ovom predlogu i sada imamo zakon o budžetskom sistemu koji integriše oba ova zakona.
Druga važna promena jeste davanje preciznijih definicija, pojašnjenja vezana za probleme koji su u implementaciji zakona o budžetskom sistemu do danas bili uočeni.
Takođe, novi zakon o budžetskom sistemu predviđa obavezu za uključivanje u sistem trezora određenih pravnih lica koja su osnovana u skladu sa Zakonom o agencijama, a koja do sada nisu bila uključena u sistem trezora. Bilo je veoma teško da se prate i da se obezbedi transparentnost u prikupljanju i trošenju sredstava od strane ovih pravnih lica koja su osnovana od strane države.
Konačno, treća krupna razlika koja se tiče zakona o budžetskom sistemu jeste postepeno uvođenje obaveze da se prave trogodišnji budžeti, a ne godišnji. Doduše, u sadašnjem sistemu se predlaže godišnji budžet, a u Memorandumu imamo projekcije za naredne dve godine.
Međutim, uočili smo da se u budžetima pojavljuju projekti koji su dugoročni, tako da niste u mogućnosti da ih presečete na godinu dana.
Iz tog razloga je bilo potrebno da se u zakon o budžetskom sistemu uvede i ova u početku mogućnost, a kasnije obaveza, s tim što moram da kažem da je to savremeno rešenje, koje se pojavljuje i u drugim zemljama u svetu.
Dakle, to su osnovni razlozi i osnovne novine koje su date u okviru zakona o budžetskom sistemu.
Kratko bih se osvrnuo na tri preostala zakona vezana za sam budžet. Krenuću od Zakona o porezu na dobit preduzeća. Razlog za donošenje ovog zakona je usaglašavanje sa zakonima koji su usvojeni nakon što su usvojene poslednje izmene Zakona o porezu na dobit preduzeća, tako da je bilo potrebno da se i one promene do kojih je u međuvremenu došlo uzmu u obzir, odnosno inkorporiraju u ovaj sistemski zakon.
Takođe, bilo je nužno da se preciziraju pojedina zakonska rešenja i otklone nejasnoće u njihovoj primeni. Predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća ima puno Spomenuću dve ili tri, za koje smatram da su vrlo značajne.
Prvo, prvi put se kod nas uvodi mogućnost da se tzv. fiskalna i kalendarska godina razlikuju. Do sada smo imali situaciju da su za svaki privredni subjekat kalendarska i fiskalna godina identične - počinju 1. januara a završavaju se 31. decembra.
Sada je određenim privrednim subjektima, koji dobiju dozvolu od Ministarstva finansija ili od Narodne banke i koji obrazlože te razloge, data mogućnost da njihova fiskalna godina počne nekim drugim datumom, koji je primereniji njihovim delatnostima, npr. 1. februara ili 1. maja.
Naravno, fiskalna godina, kao i kalendarska, traje uvek 12 meseci, samo što se, ako počne 1. februara, ona završava 31. januara sledeće godine. Takođe, nije moguće da ti privredni subjekti to izaberu za jednu godinu, a da se sledeće godine vrate na klasičan kalendarski sistem, već je potrebno da najmanje pet godina funkcionišu u ovom novom režimu. To je jedna od značajnih novina koja se uvodi.
Druga novina se odnosi na utvrđivanje i naplatu poreza na kapitalni dobitak, što je inače bilo predmet dosta velikog interesovanja. Pokušali smo sada, u ovom zakonu, da uvedemo određene olakšice.
To bih parafrazirao na sledeći način. Do sada je bilo nužno da se, kada se prodaju akcije i kada se utvrdi postojanje kapitalne dobiti, prilikom svake transakcije plati porez.
Ukoliko je neko učestvovao tokom godine u većem broju transakcija, onda je on više puta u toku godine plaćao porez na kapitalnu dobit.
Sada je za rezidente omogućeno da se porez plaća jednom godišnje i to kumulativno za sve transakcije koje su u toku godine ostvarene, s tim što je moguće da se u nekim od tih transakcija ostvari i kapitalni gubitak, koji bi onda bio odbitna stavka od ukupne pozicije tog subjekta koji je učestvovao na tržištu.
Treća značajna izmena jeste da se sada uvodi mogućnost da se za svrhu određivanja kapitalnog dobitka nabavna cena imovine može korigovati na procenjenu fer vrednost ukoliko je promena fer vrednosti iskazivana u celini kao prihod perioda u kome je vršena. Znači, ovde se radi praktično o mogućnosti da se ne ide na neku nominalnu vrednost, već na fer vrednost koja sada predstavlja osnovicu, odnosno od koje se polazi prilikom utvrđivanja kapitalne dobiti.
Ima još drugih promena, međutim, ovo su najvažnije.
Kada se radi o Zakonu o porezu na dohodak građana, razlozi za predložene izmene i dopune su potreba za poreskim stimulisanjem razvoja tržišta i prometa hartija od vrednosti, drugačije uređenje načina prebijanja kapitalnih gubitaka sa kapitalnim dobicima (to je ono o čemu sam govorio kod preduzeća), i širi obuhvat građana godišnjim porezom na dohodak.
Najznačajnije predložene izmene i dopune su sledeće. Da bi se dao podsticaj razvoju tržišta hartija od vrednosti predlog je da se snizi stopa kapitalne dobiti na te transakcije. U ovom trenutku je 20%. Predlog je da se prepolovi i da, od usvajanja ovog zakona, mi smo predvideli od 1. januara, nadamo se da će se usvojiti, bude 10%.
Takođe, drugačije se utvrđuje način kapitalnog dobitka. To je priča identična sa onom o preduzećima. Isto tako i kod građana, da se ona utvrđuje jedanput godišnje.
Uvode se, takođe, poreski podsticaji za razvoj poljoprivrede u vidu oslobađanja poljoprivrednika od obaveze plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva., na katastarski prihod, na period od dve godine, znači za 2008. i 2009. godinu, i, isto tako, kroz sniženje stope poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva sa 14% na 10%.
Konačno, proširuje se predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana na prihode ostvarene i po osnovu kamata, što do sada nije bio slučaj.
To su osnovne izmene u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Kada se radi o Zakonu o republičkim administrativnim taksama, izmene koje su unete i razlozi su sledeći. Pre svega, imali smo takse koje su i dalje ostale u formalnoj nadležnosti državne zajednice Srbije i Crne Gore. Bilo je potrebno izvršiti izmene, tako da se sada te takse, nakon raspada te države, definišu kao takse koje pripadaju Srbiji, što je i dato u ovom predlogu.
Bilo je, takođe, potrebno da se usaglase predmetne takse sa spisima i radnjama koje su u nadležnosti organa za čiji se rad te takse i plaćaju, što je takođe u vezi sa tim novim sistemom i prenošenjem taksi.
Izvršene su izmene taksenih obaveza za pojedine spise i radnje, i to u oba pravca - ima predloga i za smanjenje i za povećanje – a to je dato u smislu usaglašavanja sa složenošću, saglasno inicijativama koje su podnela nadležna ministarstva i drugi organi koji ove usluge i vrše.
Poštovani poslanici, to su ukratko sadržaj i razlozi za donošenje ova četiri zakona za koja sam ja izvestilac. Smatram da su predlozi koji se pred vama nalaze dobri. Takođe, mi ćemo saslušati vašu diskusiju i pregledati amandmane koje ste dali.
Na kraju, pozivam vas da date svoj glas za usvajanje ovih zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da pred kraj, ali ne i na samom kraju, kažem nekoliko rečenica. Nažalost, moram da idem na Vladu, a ono što ostane iza mene imaćemo prilike, družićemo se, imamo sto i nešto amandmana, tako da ćemo moći da pričamo.
Sada bih dao nekoliko opservacija vezano za ono što je bilo rečeno na početku, uz zaista zahvalnost za kritike, ideje i uopšte pristup koji je odisao u najvećoj meri konstruktivnošću.
S jedne strane, izraženo je i date su određene primedbe na visinu pojedinih razdela.
Pri tome je spomenuta poljoprivreda kao nešto što bi trebalo u nekom narednom budžetu da bude veće. Zatim, kod zdravstva takođe su nedovoljna sredstva i takođe da su mala sredstva za socijalnu zaštitu. U isto vreme, kritikovana je visina sredstava koja je predodređena za NIP i visina sredstava koja je predodređena, rečeno je za Mlađana Dinkića, a nije rečeno za koje ministarstvo.
Naravno, mogu da kažem da je pravo svakoga da procenjuje, ali da ćemo ove primedbe koje su bile iznesene uzeti u obzir kod razmatranja dalje politike, naravno ne za 2008. godinu.
Jedan od poslanika je ponovo aktuelizovao jučerašnju priču vezanu za vodovod na severnom Kosovu, pri tome na kraju nije tačno citirao moje reči, pa zbog toga želim da kažem da je u početku sve tačno rekao, ali je rekao da sam navodno rekao da od toga nema ništa. Ne, rekao sam da Ministarstvo finansija, u sklopu postojećeg zakona, ne može to da reši. Zato će ići na predlog da se napravi jedan specifičan zakon za taj problem, jer se bez toga on ne može rešiti.
Pitanje prevoda klastera, jer se verovatno pod njim može podrazumevati i kasetna bomba. Inače, zvanični prevod je da "klaster" znači grozd ili grupu, ili pojedine elemente koji su spakovani u jedan grozd. Ali, ako je to kritika vezano za upotrebu stranih reči, mogu da je prihvatim i da u tom smislu malo više vodimo računa.
Data je takođe konstatacija da emisija hartija od vrednosti je štampanje novca i samim tim opasna po inflaciju. Želim da kažem da to nije tačno. Zapravo, suprotno. Emisije hartija od vrednosti, ako se pod njima podrazumevaju državne hartije od vrednosti ,koje emituje bilo budžet u vrlo malom obimu ili Narodna banka u znatno većem, dakle emisija tih papira ima zadatak da povuče likvidnost.
Oni to kažu - da izvrši sterilizaciju. U suštini, time se povlači novac. To je taj novac koji se ulaže u kupovinu ovih papira i ta operacija ima sasvim suprotno dejstvo od operacije štampanja novca, gde vi sada u suštini upumpavate dodatnu količinu novca u privredu. Ovde vi novac povlačite.
Drugo, bilo je reči o konsolidovanom računu Trezora kao nečem što predstavlja element netransparentnosti u trošenju sredstava. Želim prosto da vas obavestim da konsolidovani račun Trezora jeste jedan termin koji se upotrebljava za zbir svih trezora računa. Dakle, to nije jedan račun u smislu da je to jedan pa da se svi uklapaju u njega, već tu postoji čitav niz računa raznih budžetskih korisnika i kada se kaže "konsolidovan račun trezora" to prosto znači jednu matematičku operaciju - da vi sa svih tih računa skinete salda i da ih izrazite u okviru jedne cifre, odnosno dugovnu i potražnu stranu.
Neko je takođe rekao da država ovim budžetom uzima 93 posto od građana.
U suštini bih rekao da je ovde ipak to malo neprecizno rečeno. Ne uzima se 93 posto, nego 100 posto, i to ne od građana, nego od privrede i od građana ove zemlje. Dakle, to je ono što građani i privreda stvore, bez obzira što se to zove poreski ili neporeski prihod, znači sto posto budžeta se uzima od onog kolača koji zajednički ovde stvorimo i naravno tih sto posto se i troši.
Bilo je primedbi na Državnu revizorsku instituciju i na iznos od 296 hiljada dinara koji im je dodeljen, a koji je nedovoljan. Nije mi jasan smisao primedaba, hajde da budem precizniji, imajući u vidu da je u budžetu za Državnu revizorsku instituciju predviđeno 500 puta više sredstava nego tih 296, dakle predviđeno je 150 miliona dinara, što je blizu dva miliona evra. To su sredstva koja će njoj biti na raspolaganju u narednoj godini, tako da se ne može govoriti o nekom posebnom stavljanju te institucije u lošu situaciju.
Naravno, svi počeci su teški. Verujem da ona ima problema sada kada je tek osnovana - nema prostorija, nema ničega. To je logično, ali ne zaboravimo da je ona osnovana pre mesec-dva dana, a mi ovde govorimo o nečem što će se desiti u 2008. godini.
Što se tiče bele kuge i ovih predloga, mislim da su predlozi jako interesantni i lično sam zagovornik nacionalne strategije i populacione politike, koja bi razrešila čak i taj problem oko PDV-a, odnosno razrešila bi problem uopšte - šta je to što mi želimo i na koji način želimo da delujemo podsticajno, tako da su za nas dobri ti primeri sa lokala. Još da vidimo kakve efekte daju, ali kao sugestija je to jako dobro.
Evo, time bih završio ovo kratko izlaganje. Želim da nastavimo isto ovako konstruktivno da se družimo oko amandmana i naravno preporučujem da konačno date svoj pozitivan glas za budžet. Hvala.

Vrlo kratko odgovor na pitanja koja su ovde postavljena. Dakle, ovde su vođeni razgovori između narodnog poslanika i resornih ministarstava, i mi kao Ministarstvo finansija nemamo ništa protiv, kako god se oni budu dogovorili, mi ćemo to podržati.
Sa druge strane, treba imati u vidu da čak i bez amandmana ove ideje mogu da se realizuju, obzirom da se radi u osnovi o detaljnijoj nameni sredstava koja inače postoji na aproprijacijama, a to se inače radi preko programa Vlade. Znači, da ti resorni ministri preuzmu obavezu da u programu utrošaka tih sredstava definišu jedan obim za specifične namene koje su ovde spomenute. Prema tome, mi nemamo ništa protiv, kakav god dogovor da bude postignut, mi ćemo taj dogovor ispoštovati.

Zahvaljujem na pitanjima i želeo bih odmah da odgovorim na njih, a ne da čekam par sati, mada ima još neka, ali ta neka ću ostaviti za kasnije. Koncentrisao bih se na ova koja su sada postavljena, imajući u vidu da ona esencijalna otvaraju nekoliko ključnih pitanja.
Prvo pitanje jeste - zamrzavanje plata. Drugo pitanje jeste - inflacija i veza monetarne i fiskalne politike, a u vezi sa tim i nivoa javne potrošnje. Sledeće je izborni budžet, i ovo na kraju, razvojni i socijalni budžet.
Što se tiče zamrzavanja plata situacija je sledeća, i to treba razumeti zašto, u uslovima zamrzavanja plata, one rastu u masi preko nivoa inflacije. Radi se zapravo o tome da kada vi imate u toku jedne godine, a to je recimo 2007. godina, koju konkretno posmatramo, rast plata, to možete zamisliti kao neku vrstu mesečnih izdataka za sve plate. Vi sada imate mesečne izdatke za januar, pa za februar, pa za mart itd.
U momentu kada dođe do porasta plata, onda taj mesec, ako je došlo do porasta u martu, onda aprilski račun za plate je veći od martovskog, pa se onda nastavljaju ti visoki računi, pa dođe do novog rasta, pa je septembarski veći od onog prethodnog. Na kraju imate decembarski račun kao najveći račun u toku te godine, ukoliko je dolazilo do rasta plata, a što jeste dolazilo.
Ako biste pošli od pretpostavke zamrzavanja plata na nominalnom nivou, to znači na nivou iz decembra, onda bi vama naredna godina bila 12 puta decembar.
A 12 puta decembar je mnogo više nego zbir ovih meseci, od kojih je januar bio znatno manji od decembra, maj bio nešto manji, septembar nešto manji - to je taj, prosto, matematički preneseni rast plata, koji u našem konkretnom slučaju, kada se radi o budžetu za 2008. godinu, predstavlja najveći deo rasta.
Evo, sada ću vam reći i cifre približno. Dakle, našu ukupni fond plata u budžetu je planiran negde blizu 177 milijardi, znači 176 i nešto. U ovoj godini je recimo 153. Prema tome, tu je razlika od 20 i nešto. Ukoliko ne bismo išli apsolutno na jedan jedini dinar rasta u 2008. godini, dakle, ukoliko bismo multiplicirali decembar 12 puta, naš bi ukupni račun iznosio između 172 i 173 milijarde.
Dakle, ova razlika koja u suštini znači održavanje realnog nivoa plata, zamrzavanje plata na realnom nivou, mnogo manje košta nego ovaj preneti efekat o kome smo govorili. Ovo košta svega pet miliona, a preneti efekat je 20 miliona. Prema tome, da zaključim.
Stvar sa zamrzavanjem plata je i dalje ostala onako kao što je rečeno svojevremeno, s tim što su one zamrznute na realnom nivou, polazeći od toga da će na kraju 2008. godine one iznositi šest posto više nego što su na početku ove godine.
Kada se radi o inflaciji i odgovornosti monetarne i fiskalne politike, ovde je izneta jedna teza otprilike koja glasi - da je fiskalna politika tako koncipirana da jedino monetarnoj politici ostaje da se bori za održanje stabilnosti. Ta teza je poznata i već je lansirana u toku ove godine, još od donošenja ovog budžeta, pa evo do pre, recimo, jedno mesec dana, kada je utihnula teza.
Suština priče jeste da je, navodno, fiskalna politika previše labava i ona stvara veliki prostor za inflaciju, a onda monetarna politika tu uskoči sa svojim restriktivnim merama, obezbedi stabilnost. Međutim, kada vi gledate u stvarnom životu šta se desilo, a to je prezentirano u konkretnim ciframa koje su bile dostupne u poslednjih mesec dana, i tad je utihnula ta kritika, vi ćete videti da u 2007. godini praktično je budžet bio ne samo izbalansiran, već i sa značajnim suficitom u tekućem poslovanju.
Prema tome, nije moguće da suficitan budžet generiše potrebu za nekom posebno aktivnom monetarnom politikom, odnosno mora da postoje neki drugi makroekonomski razlozi.
Postavlja se pitanje - šta se događa u 2008. godini i da li deficit od 14,8 milijardi u odnosu na 650 milijardi ili, ajde tako da kažem, kao 0,5 procenata od bruto društvenog proizvoda, može da izazove značajne destabilizacije? Odgovor je sigurno - ne.
Naravno, biće potrebna koordinacija monetarne i fiskalne politike, ali je vrlo važno da ostanemo u ovom okviru i da ne probijamo dalje nivoe koje smo zacrtali u ovom budžetu, posebno vezano za nivo plata.
Pitanje da li je ovaj budžet izborni ili ne? Naravno da nije izborni, jer da je izborni ne bismo imali štrajkove. Zamislite kakav je to izborni budžet gde vi nemate ni jednog jedinog korisnika budžetskih sredstava koji nije nezadovoljan onim što mu je dato - valjda su izborni budžeti takvi da postoji zadovoljstvo i da su svi srećni.
Mi prolazimo kroz veoma teške i na sreću za sada uspešne pregovore sa čitavim nizom raznih sindikata, od sitnih pa do krupnih korisnika, sa kojima rešavamo probleme i održavamo ovaj nivo potrošnje koji je dat ovde. Izborni budžet, budite ubeđeni, izgledao bi sasvim drugačije.
Na kraju da se osvrnem i na pitanje razvojne komponente budžeta i koji je smisao da se iz budžeta kroz NIP ulaže, a onda se to što se izgradi prodaje. Naravno da se potpuno slažem sa time - da bi bilo neprihvatljivo da se iz NIP-a pravi fabrika cipela, a onda da se ona u procesu privatizacije prodaje. Međutim, ovde razvojna komponenta i nije vezana za proizvodne aktivnosti, već za infrastrukturu.
Znači, mi smo dužni, upravo da bismo privukli one koji bi došli ovde da rade, bilo kroz regularnu privatizaciju ili kroz grinfild, mi upravo kroz razvojnu komponentu budžeta ulažemo u puteve, u železnicu itd, što je nužni infrastrukturni osnov da bismo dalje radili. Inače se potpuno slažem sa opaskom da bi ulaganje u proizvodne kapacitete bilo potpuno deplasirano. Zahvaljujem.

Komentar na ovo pitanje, vezano za fondove. Dakle, mi ovde razgovaramo o zakonu o budžetu za 2008. godinu i ono što se dogodilo u tom zakonu vizavi fondova, to je samo refleksija jednog procesa koji je krenuo 2005. godine, kada je donet zakon o penzionoj reformi, odnosno sistemu. Te 2005. godine je bilo predviđeno da dođe do spajanja tih fondova i to u nekom postupnom periodu, pri čemu je to sada, ta prva tačka, došla da se desi početkom 2008. godine. Zatim, ide značajan vremenski trenutak je 2011. godine itd.
Dakle, budžet sam po sebi niti spaja, niti razdvaja fondove, već to čini zakon o penzionom sistemu, a budžet preslikava ono što se dešava u tom segmentu i ne može tu niti da pomogne niti da odmogne.
Dao bih vam otprilike moje mišljenje zašto se to događa, gde smo stigli i koji su budući koraci. Zašto uopšte i odakle ideja o spajanju fondova? Ideja jeste nastala odatle što su svi ti fondovi u svojoj osnovi prihodi, to su javni prihodi, a obaveze koje ti fondovi generišu jesu u svojoj osnovi javne obaveze.
Činjenica da je jedan fond u dosadašnjem periodu ostvarivao značajne suficite, a neki drugi fondovi značajne deficite, nije toliko rezultat toga da neko super radi, vrhunski je organizovan, a neko drugi to loše radi, već pre svega odnosa između onih koji uplaćuju doprinose za penziju i onih koji ta sredstva koriste da bi penzije bile isplaćene.
Sticajem okolnosti da fond koji se odnosi na samostalne delatnosti ima odnos između onih koji doprinose i onih koji iz njega primaju penzije je veoma povoljan u odnosu na taj racio kod fonda klasično zaposlenih, tako da je ovaj suficit koji se ostvaruje u osnovi privremenog karaktera i taj fond će, procene koje sam gledao, ući u deficit negde od 2015. i 2018. godine, kada se broj ovih koji primaju penziju bude povećao u toj meri, onda će se pojaviti deficit i kod ovog fonda, što će biti osnov za državu da i njega ubaci u okvir transfera i da obezbedi i ta nedostajuća sredstva.
Ovo što je urađeno za sada nije nikakvo uništavanje tog fonda u finansijskom smislu, dakle, sva ta tri fonda i dalje ostaju sa svojim posebnim računima, gde se sredstva jasno evidentiraju čija su i kom fondu pripadaju, ali jeste obavljena konsolidacija u organizacionom smislu, tako da se sada pojavljuje to da se javlja jedan upravni odbor, jedna uprava, ali imamo posebne račune i sredstva se i dalje ne mešaju između ovih fondova.
Planirano je da se faktička konsolidacija u finansijskom smislu izvrši sa početkom od 2011. godine, tako da će do nje doći tek za tri ili četiri godine od danas, kada ona stvarno nastane. U ovom trenutku, reforma je stigla dotle da je samo u organizacionom smislu izvršila ukrupnjavanja, ali ne u finansijskom delu, gde su računi i dalje odvojeni i jasno se zna koje su čija sredstva.
To bi bio moj odgovor, uz napomenu da mi sada raspravljamo o budžetu, a da pitanje penzionog sistema i njegove reforme, jeste nešto što ide svojim tokom i ukoliko narodni poslanici imaju u tom pogledu različita mišljenja, onda to treba otvoriti posebno i nezavisno od budžeta, a isto tako i sa drugim resornim ministrom koji o tome ima mnogo bolja saznanja nego što ih imam ja. Hvala.

Vrlo kratko bih dao odgovor. Prvo, zašto se tri-četiri puta javljao, a ne dajem odgovor. Koncentrišem se prevashodno na pitanja koja su iz domena budžeta za 2008. godinu. Što se tiče budžeta za 2007. godinu, koliko je trošen, to je stvar koja će biti u završnom računu, u narednom veku.
Naravno, ukoliko su poslanici zainteresovani za ta pitanja, dobiće ih, ali ne bismo trošili vreme sada, nego će pismeno da dobiju.
Što se tiče ovog budžeta, dao sam već odgovor gde se Vojvodina nalazi. Znači, Vojvodina će dobiti tačno onih 7%, najmanje će dobiti 7%, kao što Ustav definiše. Ukazao sam juče tačno koje su to stavke i po kojim osnovama. Što pojedini poslanici smatraju da je stavka koja je vezana za plate na teritoriji Vojvodine samo da kažemo fiktiva, isto sam objasnio, da je svaki budžet protočni bojler, da i republički budžet prima stavke za plate, pa ih onda isplaćuje i nema tu nikakve razlike. Hvala.

Dame i gospodo, pokušaću da dam odgovore na nekoliko ključnih i najvažnijih pitanja, kako ih procenjujem. Ima jedan broj pitanja koja su specifična, tako da su mi potrebne dodatne informacije. Radi se o pitanjima, na primer, da li je sud u Kruševcu uključen ili nije. Dobio sam informaciju da jeste, ali taj tip pitanja ostaviću za sutra.
Na ova malo globalnija pitanja bih sada odgovorio. Krenuo bih od ovog poslednjeg, zato što je nekako ostalo u vazduhu kao veoma važno, a isto ga smatram veoma važnim, to je pitanje Fonda za mlade talente i ocena da je 21 milion, koliko je za njega opredeljeno, mala cifra. Zbog toga je tu data jedna kritika. Smatram da je ta kritika sasvim na mestu, s tim što je ta cifra od 21 milion pogrešno pročitana.
Prema našem, mi smo za Fond za mlade talente opredelili 410 miliona, a ne 21 milion. Dakle, cifra koju mi nudimo je 20 puta veća od ove koja je bila podložna kritici, tako da se kritici pridružujem. Evo, već jedan od tih problema imamo rešen.
Sada bih se vratio na ona pitanja koja su ostala neodgovorena, a spadaju u grupu ozbiljnijih. Prvo od njih se odnosi na izvesne paritete i uspostavljanje relativnih odnosa između pojedinih budžetskih stavki, iz čega se izvlače zaključci da nešto verovatno nije u redu. Na primer, kaže se - kako je moguće da, recimo, Ministarstvo zdravlja ima manje pare nego policija, ili da je Ministarstvo vera veće od Ministarstva za državnu upravu, ili da je veće tri puta od telekomunikacija, da je BIA veća od Skupštine, itd.
Dakle, prave se neki pariteti i poređenja i odatle izvlače negativni zaključci.
Naravno, pozitivni ili negativni zaključci se izvlače u zavisnosti od kvalitativne ocene i stava prema jednom, odnosno drugom segmentu. Primera radi, na pitanje da je Ministarstvo vera veća stavka nego telekomunikacije, vernici će reći - super, budžet je izvanredan, a ateisti će reći - zašto ste uopšte dali tamo para, trebaju nam za telekomunikacije.
Očigledno je da ovde postoji svojevrsno da li nerazumevanje ili zamena teza, ali u osnovi bi moj odgovor na ovo pitanje bio sledeći: čitava oblast raznih aktivnosti, koje se finansiraju kroz budžet, sve te aktivnosti imaju svoju internu logiku, interne troškove i sve one su potrebne ovoj državi i zato ih ona i finansira. Ne treba kvalitativno stati i suditi - meni se više sviđa ovo ili ono, jer bi se onda došlo do sasvim apsurdnih zaključaka, tipa zašto je bicikl skuplji od antibiotika, kad antibiotikom možemo da spasimo život, a bicikl nam služi da idemo na plažu.
Zbog toga vas molim da kod takvih poređenja ne polazite od ocene da li volim policiju ili ne, već od činjenice da svaka od ovih aktivnosti ima svoju internu logiku i troškove, i ako se ne slažete, onda nemojte ići kroz poređenje, već kroz skeniranje sume izdataka koji su vezani za pojedinačnu stavku.
Drugo pitanje je bilo od strane jednog narodnog poslanika, koji je takođe spomenuo pitanje transfera koji idu u Beograd, vizavi ovih drugih gradova, dakle, ovde se ne referiše samo na poslednje izlaganje, bilo je još jedno slično. U tom drugom je čak iznet stav da je povećan broj izvršilaca koji se finansiraju iz budžeta, što u suštini nije tačno. Nešto je smanjen broj za 2008. godinu u odnosu na 2007.
Što se tiče samog transfera, osećam potrebu da objasnim da to pitanje transfera prema lokalu, a u osnovi je to raspodela neke sume sredstava na vrlo veliki broj korisnika različitih karakteristika, dakle ta aktivnost u sebi omogućava veliku netransparentnost, ukoliko bi se prepustilo npr. Ministarstvu finansija da ono samo ocenjuje ko mu se više sviđa, ko je gde na vlasti i da te transfere deli po nekom sopstvenom ključu.
Umesto toga, napravljen je jedan, da tako kažem, model u kome su uključeni razni inputi, odnosno parametri ili karakteristike pojedine lokalne zajednice koja se finansira. Zatim se u taj model ubacuje ukupna suma sredstava i taj softver, koji postoji, on, po automatizmu, ni po babu ni po stričevima, izvrši tu raspodelu koju onda Ministarstvo finansija primenjuje.
Pri tome, postoji jedna paritetna komisija koja razgleda sve to i utvrđuje da li je to u redu. Tu komisiju vodi predstavnik Ministarstva finansija, ali je čitava stvar napravljena tako da pojedinac nema mogućnosti da ključno utiče na transfere, inače bi onda nastao čitav haos i stalno bi bilo pitanje da li ovom treba dati više, ovom manje. Uglavnom, transferi se po automatizmu realizuju, pa je tako i Beograd po automatizmu dobio onoliko koliko je dobio.
Postoji jedna stvar koju treba napomenuti, a to je da je prilikom određivanja transfera za ovu godinu izvršena nadoknada gubitaka koje su lokali imali po osnovu redukcije poreza kod stanova, koji su izvorni prihodi lokala. Po tom osnovu se ispostavilo da su različiti gubici u različitim lokalnim zajednicama, pri čemu su najveći gubici, zapravo, u velikim gradovima, odnosno Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a znatno manji gubici po ovim nižim zajednicama, gde tih prometa gotovo da nije bilo ili ih je bilo jako malo.
Zbog toga je Beogradu trebalo da bude učinjena jedna značajna nadoknada po osnovu tih gubitaka. Međutim, imajući u vidu da on ima neki svoj fiskalni kapacitet, onda je na Konferenciji gradova napravljen jedan takav kompromis, gde je Beograd dobio manje nego što bi mu to sledovalo da je direktno primenjena formula u tom delu kada se radi o tim gubicima. To je što se tiče transfera.
Sledeće pitanje je bilo vezano za vodosnabdevanje Kosovske Mitrovice i još nekih gradova, koje je vrlo problematično i koje je došlo na Vladu Srbije da se reši kao problem. Vlada je donela neki zaključak i sada se nešto očekuje od Ministarstva finansija. Ovde je jedan od poslanika pitao zašto se to ne realizuje, pa bih iskoristio priliku da dam odgovor.
Zapravo, radi se o tome da je Vlada dala zaključak Ministarstvu finansija da, u skladu sa zakonom, reši taj problem. Mi nismo mogli da nađemo zakonski utemeljeno i brzo rešenje, iz prostog razloga što se čitava ta stvar sastoji u tome da su lokalne zajednice sa jednom stranom firmom potpisale ugovor o realizaciji tog projekta, a zatim ta firma neće da uđe u ugovor, već traži, praktično, da Vlada da garanciju da će se taj ugovor izvršiti, odnosno da plati ukoliko ne dođe do izvršenja ugovora.
Uključivanje države u ugovor koji su zaključile dve strane jeste, u osnovi, povećanje javnog duga i to ne može Vlada sama da uradi bez skupštine. Morao bi da se napravi jedan poseban zakon koji bi tretirao to pitanje. Mi smo mislili, ideja je bila da to ubacimo kao deo ovog budžeta. Međutim, to nije bilo moguće, iz prostog razloga što javni dug, kada se preuzima, onda moraju naši ljudi da učestvuju od početka u pregovaranju, da bismo utvrdili da je bio transparentan proces itd.
Ovde u konkretnom slučaju je praktično ugovor već bio zaključen. Nismo imali uvida da li je možda bila neka povoljnija cena, mogućnost itd. Dovedeni smo u jednu vrlo neugodnu situaciju. Moj će predlog u osnovi biti da idemo ka rešavanju toga kroz poseban zakon, gde ćemo da damo odrednice specifikuma, ako možemo to da rešimo.
Inače, kroz klasične mehanizme koje posedujemo, nemamo mogućnosti to da rešimo, a da ne napravimo neku grešku.
Sledeće pitanje, neko od narodnih poslanika je kritikovao što se iz sredstava privatizacije finansiraju otplate u okviru javnog duga.
Moram da kažem da mi nije bila jasna ta primedba, jer upravo su sredstva privatizacije glavni izvor za finansiranje dugova koje smo uzeli i to je svuda tako. One se, inače, za druge namene problematično mogu koristiti, ali za finansiranje dugova one deluju potpuno neinflatorno.
Postavljeno je pitanje, čak je i imenom apostrofiran Harold Hiršhofer i šta on misli. On je lokalni predstavnik MMF i on ima svoja mišljenja. Međutim, mi smo nezavisno od toga imali jednu misiju koja je došla i dala odgovarajuće predloge. Ti predlozi, naravno, nisu obavezujući, jer smo otplatili sve naše obaveze, ali smo bili prijatno iznenađeni činjenicom da u identifikaciji problema oni nisu došli do bilo čega novog što mi nismo znali do momenta kada smo dobili njihov izveštaj.
Istina je da su oni predlagali da se ide na suficitan budžet, da bi se omogućilo i olakšala deficitna pozicija privatnog sektora. Mi se s tim slažemo. Čini mi se da je jedini problem u našem sagledavanju trenutka kada ćemo dotle doći. Mislimo da nam tu trebaju jedno dve-tri godine. Oni smatraju kraće. Pitanje je sada da li baš i oni su toliko sigurni u to da može za godinu dana. Imali smo konstruktivne razgovore i održavamo vrlo dobre odnose.
Jedan od narodnih poslanika je kritikovao budžet za poljoprivredu i apostrofirajući deficit od 80 miliona, iz koga se pokazalo da će taj budžet biti u velikim problemima zato što nema tih 80 miliona. Kada gledam cifre, ipak sam to shvatio više kao pohvalu nego kao kritiku, iz razloga što je suma budžeta negde oko 19,3 milijarde i nešto malo više, a tih 80 miliona u odnosu na 19 milijardi i 300i nešto miliona, oni učestvuju ispod pola od jednog procenta, znači 0,4 posto, 0,3 posto.
Ako je tačno da smo mi sa 99,7 pogodili budžet, a promašili za ta tri, onda verujem da smo super planirali, jer do sada nisam imao tako veliki uspeh u preciznijem planiranju od ovog.
Konačno, bio je jedan niz kritika na temu zašto nisu predviđena sredstva za otvaranje fabrika od strane vlade, da li Srbiji trebaju veliki sistemi itd. Ovu rečenicu, odnosno glagol otvaranje, nisam mislio na sečenje vrpci, nego u smislu investiranja u izgradnju fabrika. Ako sam to dobro shvatio, moram da kažem da je to jedno pitanje gde postoji konceptualna razlika između onih koji smatraju da država treba da se bavi privrednim aktivnostima i da gradi fabrike i onih koji smatraju da to treba da uradi tržište.
Oba stava su legitimna, ali je jasno da oni koji smatraju da država treba da ima aktivnu ulogu tu, oni se u osnovi zalažu za jedan etatistički sistem privređivanja. Ne mora da bude nužno komunizam, ali nešto što je jako slično komunizmu.
Bio sam malo iznenađen, jer to dolazi iz Radikalne stranke, koju sam doživljavao kao stranku koja je više desno orijentisana prema privatnoj inicijativi.
Svejedno, svako ima pravo na stav koji će da kaže. U svakom slučaju, odgovor na ovo jeste da država nema nameru da ulaže u otvaranje i izgradnju fabrika, onda bi bila besmislena privatizacija. Da je to koncept, zašto bi prodavali nešto što je već državno. Naprotiv, još bi krenuli dalje da kupujemo i nema onda potrebe ni za bilo kakvom tranzicijom.
Što se tiče velikih sistema, ako se ovde misli na velike infrastrukturne sisteme, oni su, svakako, od interesa za državu i država ih i drži. A kada se radi o velikim sistemima u okviru regularnih aktivnosti koji se nalaze u nemonopolskim granama, kao što je, recimo, auto-industrija i slično, onda odgovor na to da li su oni Srbiji potrebni pre svega će dati tržište, a ne neki arbitrarni eksterni organ.
Toliko sam hteo. Malo možda duže nego što sam planirao, ali hvala vam na pažnji.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi predlog budžeta za 2008. godinu.
Tim povodom želim da vam predstavim osnovne elemente budžeta, kao i ekonomsku i fiskalnu politiku koja će se sprovoditi kroz predloženi budžet u 2008. godini.
Predlog budžeta Srbije za 2008. godinu zasniva se na aktuelnim makroekonomskim tendencijama i projekcijama srednjoročnog razvoja privrede Srbije i planiranoj ekonomskoj i fiskalnoj politici u 2008. godini.
Sada bih se malo osvrnuo na makroekonomska kretanja i projekcije. U privredi Srbije u 2007. godini, slično kao i u prethodnim godinama, preovlađuju pozitivne tendencije. Privredna aktivnost, izvoz i devizne rezerve zemlje su značajno povećane, ostvaren je solidaran iznos direktnih stranih investicija, a štednja u bankama značajno raste.
Procenjuje se da će bruto društveni proizvod u 2007. godini biti veći za oko 7% u odnosu na prethodnu godinu, a to je jedna od najvećih stopa rasta u Evropi. Kumulativni rast bruto društvenog proizvoda u periodu od 2001. do 2007. godine iznosi 44%, odnosno 5,3% prosečno godišnje. Procenjuje se da će rast izvoza roba i usluga u 2008. godini iznositi 23%, tako da će dostići 8,5 milijardi evra, što je za oko 3,1 puta više nego što je bio izvoz u 2001. godini.
Direktne investicije u Srbiji iznosiće između dve i dve i po milijarde evra, što se može oceniti kao solidan iznos, s obzirom da u toku 2007. godine nije bilo značajnijih priliva stranog kapitala po osnovu privatizacije, pa se najveći deo stranih investicija odnosi na grinfild investicije, uključujući i dokapitalizacije postojećih već privatizovanih preduzeća i banaka.
Krajem oktobra devizne rezerve zemlje dostigle su 10 milijardi evra, tako da sada približno odgovaraju osmomesečnoj vrednosti uvoza roba i usluga.
Za razliku od ovih pomenutih pozitivnih tendencija, u oblasti spoljnoekonomskih odnosa sa inostranstvom, kao i na tržištu rada, ostvarene su relativno nepovoljne tendencije. Procenjuje se da će spoljnotrgovinski deficit u 2007. godini iznositi preko 20% bruto društvenog proizvoda, dok će deficit tekućeg računa platnog bilansa biti nešto niži od 15% bruto društvenog proizvoda, čime nas svrstava u zemlje sa rekordnim deficitom tekućih plaćanja.
Visoki rast spoljnotrgovinskog i tekućeg računa platnog bilansa, uprkos visokom rastu izvoza, posledica je snažnog rasta uvoza. Analize pokazuju da je rast uvoza posledica visokog rasta domaće tražnje, koji je započet fiskalnom ekspanzijom krajem 2006. godine, a čiji je ključni element bio rast plata u državnom sektoru. Tokom 2007. godine tražnja je generisana nastavkom visokog rasta plata, ali i snažnom kreditnom aktivnošću banaka.
Na tržištu rada još uvek su prisutne negativne tendencije, nezaposlenost se i dalje povećava, dok plate zaposlenih rastu brže od produktivnosti. Pri tome su ove dve tendencije međusobno povezane, naime, brži rast plata od produktivnosti smanjuje tražnju za radnom snagom i na taj način dodatno utiče na povećanje nezaposlenosti.
Procenjuje se da će stopa inflacije u 2007. godini iznositi oko 9,5%, što je za oko tri procentna poena više nego u 2006. godini. Prirast inflacije u odnosu na prethodnu godinu rezultat je najvećim delom nepredvidivih faktora koji su van kontrole Vlade, kao što su rast cena energenata na svetskom tržištu i suša u regionu jugoistočne Evrope, a ne sistemskih ekonomskih faktora.
Srbija u tome nije izuzetak, jer su navedeni faktori uticali na povećanje inflacije u celom regionu jugoistočne Evrope. Bazna inflacija koja je pokazatelj uticaja sistemskih makroekonomskih faktora, kao što su fiskalna i monetarna politika, politika plata, kurs dinara i drugo, iznosiće u 2007. godini oko 5%, što je za oko jedan procentni poen manje nego u prethodnoj godini.
U 2008. godini, na osnovu postojećih tendencija planiranih ekonomskih politika i reformi, kao i očekivanih uticaja iz međunarodnog okruženja, očekuje se nastavak pozitivnih tendencija u privredi Srbije. Prema konzervativnoj proceni stopa rasta bruto društvenog proizvoda u 2008. godini iznosiće 6%, što je nešto niže nego u ovoj godini, ali će to i dalje biti jedna od najviših stopa rasta u Evropi.
Najvažniji generatori privrednog rasta su do sada sprovedene reforme privrednog sistema, među kojima su važnije liberalizacije privrednih tokova, privatizacija društvenih preduzeća i banaka, stimulativan poreski sistem, reforme privrednog zakonodavstva i drugo. Navedene reforme su suštinski doprinele unapređenju privrednog ambijenta za domaće i strane investicije, a time i za brz privredni rast.
Na osnovu novih tendencija i planiranih mera ekonomske politike, očekuje se da će u narednoj godini stopa inflacije biti niža nego u 2007. godini, odnosno da će iznositi oko 6%, kao i da će bazna inflacija biti nešto niža od ovogodišnje.
Planirane mere fiskalne politike, koje treba da utiču na obuzdavanje domaće tražnje i spoljnotrgovinskog deficita, istovremeno će uticati i na obuzdavanje inflacionih pritisaka. U 2008. godini očekuje se smanjenje deficita u spoljnotrgovinskom i tekućem platnom bilansu u odnosu na bruto društveni proizvod.
Očekivano smanjenje spoljnih deficita jednim delom će biti rezultat povećanja konkurentnosti privrede Srbije usled primene strukturnih reformi, a drugim delom rezultat planiranih mera ekonomske politike.
Smanjenjem spoljnotrgovinskog deficita obezbediće se da spoljni dug Srbije, privatni i javni, raste sporije od rasta bruto društvenog proizvoda. Takođe, očekuje se da će u narednoj godini započeti zaokret na tržištu rada Srbije u pravcu postepenog povećanja broja zaposlenih. Očekivani rast zaposlenosti je sintetički rezultat realizovanih reformi i planiranih mera ekonomske politike u 2008. godini.
Što se tiče projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja, želim samo da istaknem da je procena da će bruto društveni proizvod u ovoj godini iznositi oko 2.450 milijardi dinara, ili svedeno na glavu stanovnika, oko 4.058 evra, a projekcija za 2008. godinu jeste bruto društveni proizvod od 2.779 milijardi, odnosno po glavi stanovnika 4.573 evra.
Sada bih se osvrnuo na rezultate fiskalne politike u tekućoj 2007. godini. Rezultati fiskalne politike u proteklom delu godine, kao i u konsolidovanom sektoru države, kako u konsolidovanom sektoru države tako i u budžetu Republike Srbije povoljniji su nego što je to planirano. Povoljniji rezultati su posledica primene programa štednje i racionalizacije na svim nivoima države.
U prva tri kvartala 2007. godine ostvaren je suficit u konsolidovanom sektoru države u iznosu od 50,6 milijardi dinara. Suficit je ostvaren na nivou Republike, na nivou lokalnih zajednica i Fonda PIO samostalnih delatnosti, dok su ostale fiskalne institucije bile u ravnoteži. Ukoliko se iz prihoda isključi licenca, a u rashode uključi isplata duga penzionerima i neto pozajmice, što odgovara metodologiji MMF, onda je suficit iznosio oko 11,1 milijardu dinara.
Imajući navedeno u vidu može se konstatovati da fiskalna politika u proteklom delu 2007. godine nije bila odgovorna za ubrzanje inflacije i za rast spoljnotrgovinskog deficita.
Izvršenje budžeta Republike Srbije u prvih 11 meseci je takođe nešto povoljnije nego što bi to odgovaralo dinamici koja je u skladu sa Zakonom o budžetu za 2007. godinu. Pri tome su prihodi otprilike na nivou plana, dok su rashodi i deficit manji nego što je planirano.
Budžet Republike je uredno izmirivao sve obaveze iz tekuće godine, ali je takođe serivisirao oko dve milijarde dinara zaostalih obaveza iz prethodnih godina. Prema metodologiji koju primenjuje Ministarstvo finansija u prvih 11 meseci u budžetu Srbije ostvaren je suficit u iznosu od oko 39 milijardi dinara.
Ukoliko se iz prihoda isključi licenca za trećeg operatera mobilne telefonije, a u rashode uključi isplata duga penzionerima i neto pozajmice.
Dakle, metodologija MMF, onda otprilike nema suficita, odnosno ni deficita, tu smo negde izbalansirani, odnosno suficit je oko 0,5 milijardi dinara.
Prema tome, bez obzira da li se primenjuje metodologija domaća, odnosno ona koja je propisana propisima kojih se drži Ministarstvo finansija ili metodologija MMF, budžet Republike Srbije u prvih 11 meseci ove godine nije kreirao dodatnu likvidnost, pa samim tim nije preko tražnje uticao na rast spoljnog deficita i inflacije.
Ukupni javni dug Republike Srbije krajem septembra 2007. godine iznosio je 713 milijardi dinara, odnosno oko 9 milijardi evra, što iznosi oko 30 posto procenjenog bruto društvenog proizvoda Srbije u 2007. godini. Krajem septembra 2007. godine javni dug Srbije bio je manji za oko 300 miliona evra u odnosu na stanje krajem 2006. godine, dok je u odnosu na stanje krajem 2000. godine javni dug Srbije smanjen za 36,2 posto, odnosno za 5,1 milijardu evra.
Stepen zaduženosti Republike Srbije meren odnosom javnog duga prema bruto društvenom proizvodu u 2007. godini je relativno nizak, iznosi oko 30 posto bruto društvenog proizvoda i može se oceniti kao veoma nizak, i to kako u odnosu na mastrihtske uslove koji govore o 60 posto kao maksimumu, tako isto i u odnosu na zaduženost u zemljama u okruženju.
Najveći deo javnog duga odnosi se na direktan javni dug, koji je krajem septembra 2007. godine iznosio 8,2 milijarde evra, dok je indirektan dug, a tu se radi o dugu po osnovu izdatih garancija, on je iznosio 0,8 milijardi evra. U okviru direktnog duga domaći dug iznosi 3,5 milijardi evra ili 43,2 posto, dok je strani dug iznosio 4,7 milijardi evra, odnosno 56,8 posto. Od ukupnog iznosa domaćeg javnog duga čak 87,6 posto denominirano je u evrima, dok dinarski dug iznosi oko 12,4 posto. Ova okolnost je relativno nepovoljna zbog velike količine duga domaćeg nominiranog u evrima.
Dug po osnovu stare devizne štednje u iznosu od oko 3,1 milijarde evra predstavljao je i predstavlja najveću pojedinačnu poziciju u okviru ukupnog javnog duga Republike Srbije.
U nastavku bih pričao o makroekonomskoj i fiskalnoj politici koja je planirana za 2008. godinu.
Nastavak brzog privrednog rasta, uz održavanje makroekonomske stabilnosti, zahteva ubrzanje ekonomskih reformi, ali i određene promene u ekonomskim politikama, sa ciljem da se neravnoteže u privredi Srbije smanje na održiv nivo. Osnovne neravnoteže u privredi Srbije su nizak nivo domaće štednje u odnosu na investicije i visok nivo potrošnje stanovnika u odnosu na dohotke.
Kombinacija ekonomskih politika, koje je tokom prethodnih godina primenjivano, uticala je da se ove fundamentalne neravnoteže gotovo u celini prenesu na spoljnotrgovinski bilans, dok je njihov uticaj na inflaciju bio relativno mali. U kratkom i srednjem roku ove neravnoteže se mogu redukovati odgovarajućom kombinacijom mera ekonomske politike, dok u dugom roku presudne su strukturne ekonomske reforme.
Ubrzavanje ekonomskih reformi u pravcu izgradnje celovite tržišne privrede treba da obezbedi ključni doprinos povećanju domaće štednje i unapređenju konkurentnosti privrede Srbije. Sa stanovišta unapređenja konkurentnosti, ključne reforme u narednim godinama su sledeće - dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, unapređenje politike konkurencije, stvaranje pogodnijeg ambijenta za investiranje, stvaranje uslova za konkurenciju u infrastrukturnim delatnostima i delimična privatizacija infrastrukturnih preduzeća. Rast domaće štednje i unapređenje konkurentnosti će neposredno uticati na smanjenje jaza između štednje i investicija, a posredno na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita kao njegove ključne manifestacije.
Uloga fiskalne politike je da u narednim godinama smanji učešće javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu, kako bi se smanjila ukupna domaća tražnja u odnosu na domaću ponudu. Takođe, neophodno je da se postepeno pređe na suficit, kojim bi se delimično pokrili deficiti u privatnom sektoru, tj. kako bi se stvorio prostor privredi da se sopstvena sredstva, amortizacija i profit, koja nisu dovoljna, povećaju kroz dodatno zaduženje i kroz dodatne investicije.
Važan instrument usporavanja rasta agregatne tražnje je i efikasna kontrola plata u republičkim i lokalnim javnim preduzećima. Usporavanje rasta i promene strukture agregatne tražnje zahtevaju i odgovarajuće mere u okviru monetarne politike i politike kursa dinara.
Predloženi budžet Republike Srbije i ukupna fiskalna politika za 2008. godinu predstavljaju korak u tom pravcu. Procenjuje se da će učešće predloženog budžeta u bruto društvenom proizvodu u 2008. godini biti za oko 0,7 procentnih poena manje, odnosno niže nego u 2007. godini, dok će učešće konsolidovane javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu biti manje za oko 0,8 procentnih poena.
Učešće deficita budžeta Republike Srbije u bruto društvenom proizvodu u 2008. godini iznosiće oko 0,5%, što je nešto niže od planiranog deficita u 2007. godini, ali je pri tome neophodno podsetiti da je u prihod za 2007. godinu bio uključen i prihod od licence za trećeg mobilnog operatera u iznosu od oko 25 milijardi dinara, što je oko 1% bruto društvenog proizvoda.
Ostvarenje neophodnog zaokreta u pravcu dugoročno održivog rasta zahteva u narednim godinama dodatno smanjenje javne potrošnje u odnosu na bruto društveni proizvod, kao i prelazak sa fiskalnog deficita na fiskalni suficit. Ograničavanje rasta plata do nivoa očekivane inflacije predstavlja ključnu meru za redukciju javne potrošnje u 2008 godini.
Učešće plata zaposlenih u državnom sektoru iznosi 9,7 % bruto društvenog proizvoda i ono je među najvećim u Evropi. Visoko učešće troškova rada u javnim rashodima i bruto društvenom proizvodu predstavlja najveću distorziju u strukturi javnih rashoda u Srbiji. Zbog visokog prenetog nivoa plata iz 2007. godine, ova mera neće ispoljiti pune efekte u 2008. godini, ali ona stvara povoljnu osnovu za smanjenje troškova rada u okviru javne potrošnje u narednim godinama.
Tokom 2008. godine Vlada će inicirati detaljnu analizu kojom bi se ispitale sve mogućnosti smanjenja troškova državnog sektora u bruto društvenom proizvodu. U okviru ove analize ispitaće se i mogućnost smanjivanja broja zaposlenih u državnom sektoru. Osim predloženog, neophodno je uspostaviti i kontrolu plata u republičkim, lokalnim, komunalnim i javnim preduzećima.
Druga pozitivna promena u strukturi javne potrošnje koja je započeta u 2006. godini jeste povećanje izdataka za javne investicije. Iako su predviđena budžetska sredstva za javne investicije u 2008. godini nešto niže nego u 2007, ukupne javne investicije će biti znatno veće zbog toga što se u 2008. godini planira korišćenje kredita za finansiranje javnih investicija. Osim toga, u 2008. godini planira se promena strukture javnih investicija u pravcu rasta učešća krupnih infrastrukturnih projekata.
Fiskalna politika treba da doprinese stvaranju povoljnih uslova za investiranje i privredni rast i kroz poresku politiku. Tokom prethodnih godina u ovoj oblasti je ostvaren značajni napredak, tako da je poreski sistem u Srbiji konkurentan u odnosu na zemlje u regionu Jugoistočne Evrope. Poreske stope na glavne fiskalne instrumente u Srbiji su niže ili na nivou proseka u zemljama u regionu.
Na drugoj strani, fiskalna pozicija Srbije u nekoliko narednih godina ne pruža mogućnost za smanjenje poreskih stopa za važnije fiskalne instrumente. Naravno, moguće su takve promene u poreskim stopama kojima bi se smanjivanje jednih poreskih stopa kompenzovalo povećanjem drugih. Stoga će stvaranje podsticajnih uslova za funkcionisanje privrede kroz poresku politiku u narednih nekoliko godina biti fokusirano na pojednostavljenje poreskog sistema i unapređenje njegove alokativne efikasnosti.
Predložene izmene poreskih zakona, koje su upućene Narodnoj skupštini zajedno sa predlogom budžeta, usmerene su u tom pravcu i one neće imati značajniji uticaj na ukupni iznos i strukturu prihoda budžeta Republike Srbije u 2008. i narednim godinama.
Kada se radi o prihodima, planirana ukupna primanja budžeta u 2008. godini iznose oko 640 milijardi dinara, što je za 9,9% više nego u 2007. godini. Ukupno izdavanje budžeta za 2008. godinu predloženo je u iznosu od 654,4 milijarde dinara, što je takođe za 9,9% više nego u 2007. godini.
Budžetski deficit za 2008. godinu planira se u iznosu od 14,8 milijardi dinara, što je za 8% više nego u prethodnoj godini. Osim za podmirenje javnih rashoda, Zakon o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu predviđa značajna sredstva za finansiranje javnog duga, kao i sredstva za ulaganje u finansijsku imovinu.
Za otplatu glavnice domaćeg i stranog javnog duga predviđena su sredstva u iznosu od 48,3 milijarde dinara, a za nabavku finansijske imovine predviđeno je 26,1 milijarda dinara.
Prema tome, ukupna sredstva potrebna za finansiranje budžetskog deficita, servisiranje glavnice javnog duga i nabavku finansijske imovine u 2008. godini iznose 89,3 milijarde dinara. Neophodna sredstva za finansiranje navedenih namena najvećim delom, odnosno u celini su već obezbeđena u depozitu koji je formiran od prihoda od privatizacije, od prodaje licenci na mobilnu telefoniju, a čija vrednost iznosi oko 90 milijardi dinara.
Tokom 2008. godine planirani su dodatni prihodi od privatizacije društvenih i javnih preduzeća, kao i od prodaje imovine, kojima će se obezbediti dodatna sredstva za finansiranje nakon 2008. godine.
Plan primanja budžeta sačinjen je na bazi ostvarenih primanja budžeta Republike Srbije u prvih 10 meseci 2007. godine i procenama ostvarenje do kraja 2007. godine, zatim na bazi očekivanog nastavka pozitivnog trenda u kretanju privredne aktivnosti u 2008. godini, zatim na osnovu planiranih izmena poreske politike i konačno na osnovu očekivanog smanjenja sive ekonomije putem povećanja stepena naplate poreskih prihoda.
Primanja budžeta Srbije za 2008. godinu planirana su u iznosu od oko 639,6 milijardi dinara i u njima poreski prihodi iznose oko 93%, a neporeski prihodi blizu 7%. U 2008. godini u odnosu na prethodnu godinu svi poreski prihodi planirani su na višem nivou, a najveći rast se očekuje kod poreza na dobit preduzeća, koji je značajan ne samo po visini prihoda po ovom osnovu, već mnogo više, kao pokazatelj dobrog poslovanja privrede. Relativno je visok i rast prihoda od poreza na potrošnju, PDV, akciza i carine, koje održavaju rast domaće tražnje.
U strukturi primanja budžeta dominantnu ulogu imaju prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost. Oni iznose 48,7%. U odnosu na 2007. godinu prihodi po osnovu PDV-a nominalno su veći za 15,2%.
Prihodi po osnovu akciza su drugi po značaju u ukupnim prihodima budžeta i njihovi učešće iznosi 17,4% od ukupnih prihoda, a oni su izračunati tako da nominalno povećanje u odnosu na 2007. godinu iznosi 12,6%.
Planirani prihodi od poreza na dohodak građana iznose 72 milijarde dinara, odnosno 11,3% ukupnih prihoda budžeta. Nominalno planirani prihodi od ovog poreskog oblika su veći za 17,2% u odnosu na plan za 2007. godinu. Prihodi po osnovu poreza na dohodak su projektovani na višem nivou u odnosu na prethodnu godinu, u skladu sa visokim prenetim nivoom zarade iz 2007. godine i očekivanim rastom zarada i drugih oporezivih dohodaka, kao i proširenjem predmeta oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana u narednom periodu.
Projektovani prihodi od carina iznose 60,5 milijardi dinara ili 9,6% ukupnog prihoda budžeta.
Prihodi od poreza na dobit preduzeća i banaka postaju sve značajniji prihod budžeta Republike Srbije. U 2008. godini procena je da će oni iznositi oko 34 milijardi dinara, odnosno 5,3 % ukupnih prihoda budžeta. U odnosu na prethodnu godinu prihodi od poreza na dobit su nominalno veći za 24,6%.
Planirani neporeski prihodi iznose 43,4 milijarde dinara, što čini 6,8% ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. U odnosu na plan za 2007. godinu projektovani neporeski prihodi nominalno su manji za 32,7%. Razlog ovolikog pada je što je u 2007. godini ova kategorija prihoda obuhvatala i priliv sredstava po osnovu prodaje licence za mobilnu telefoniju, a koga u 2008. godini neće biti.
Izdaci budžeta: predloženo je da ukupni izdaci budžeta Republike Srbije u 2008. godini iznose 654,4 milijarde dinara, a što je, kao što sam rekao, 9,9% veće od izdataka u 2007. godini. Od ukupnog povećanja budžeta, 53,1 milijarda dinara ili 91% odnosi se na dve komponente rashoda, i to: povećanje transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i drugim nivoima vlasti i povećanje rashoda za zaposlene.
Prirast transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i drugim nivoima vlasti gotovo u potpunosti je posledica primene važećih ustavnih i zakonskih obaveza, kao što su obaveze usklađivanja odnosa prosečne penzije i prosečne plate do nivoa do 60%. Drugo, Ustavom propisani odnos budžeta prihoda AP Vojvodine i budžeta Republike Srbije. Treće, zakonom propisani iznos transfera Republike Srbije ka lokalnim zajednicama u iznosu od 1,7% bruto društvenog proizvoda.
Kao posledica primene važećih propisa, navedeni transferi veći su za oko 30 milijardi dinara nego u 2007. godini, što je preko 50% od ukupnog predloženog povećanja budžeta. Najveći porast transfera ostvariće se kod Fonda PIO, oko 15 milijardi dinara, čija je namena jednokratno usklađivanje odnosa prosečnih penzija, a isto tako i 10 milijardi dinara koji su vezani za AP Vojvodinu i lokalne zajednice.
Izdaci za zaposlene u 2008. godini biće veći za 23,6 milijardi dinara u odnosu na 2007. godinu. Od navedenog prirasta rashoda na zaposlene, čak 18,5 milijardi dinara odnosi se na tzv. preneti rast, tj. na rast koji bi se ostvario kada bi plate tokom cele 2008. godine bile zamrznute. Planirano povećanje plata tokom 2008. godine jeste samo do nivoa inflacije od 6%.
Sada bih želeo ukratko da obrazložim predložene iznose najkrupnijih pozicija rashoda u budžetu.
Dotacije i transferi. Dotacije i transferi ubedljivo je najkrupnija pozicija u strukturi ukupnih izdataka budžeta Republike Srbije. Predloženo je da dotacije i transferi iznose 233,2 milijarde dinara, što predstavlja 35,6% ukupnih rashoda budžeta Republike Srbije. Kao što je prethodno rečeno, iznos dotacija i transfera, gotovo u celini je određen ustavnim i zakonskim rešenjima.
Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Predloženi transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iznose 165,6 milijardi dinara, što predstavlja 25,3% ukupnih rashoda budžeta Republike Srbije. Namena predloženih transfera po korisnicima je sledeća: 127,1 milijarda dinara Republički fond za PIO, 18,5 milijardi dinara za penzije vojnih osiguranika, 15 milijardi dinara Nacionalna služba za zapošljavanje, 4,8 milijardi dinara Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, u čemu četiri milijarde dinara za neosigurana lica i 878 miliona za investicije u zdravstvene ustanove.
Transferi iz budžeta Republike Fonda PIO nalaze se na dve budžetske pozicije, i to u Ministarstvu finansija od 104,6 milijardi i Ministarstvu rada i socijalne politike u iznosu od 22,5 milijardi.
Prihod po osnovu transfera iz budžeta Republike predstavlja značajan izvor finansiranja Fonda za PIO i njegovo učešće u prihodima Fonda u 2008. godini iznosiće jedna trećina, dakle 33% budžet će učestvovati u ukupnom finansiranju. Obaveze budžeta Republike Srbije po osnovu transfera Fondu PIO definisana je Zakonom o PIO.
Predloženi iznos transfera iz budžeta Republike Srbije Fondu PIO u 2008. godini je veći za 15 milijardi u odnosu na 2007. godinu. Ovakav prirast transfera posledica je zakonske odredbe o kojoj je već bilo reči, a odnosi se na usklađivanje prosečnog nivoa penzija.
Posmatrano sa makroekonomskog stanovišta, navedeno usklađivanje odnosa prosečnih penzija i prosečnih zarada posledica je, pre svega, velikog rasta zarada krajem 2006. i 2007. godine, koja je napravila ovu diskrepancu do koje je došlo i koju mi moramo odmah početkom 2008. godine da uskladimo.
Kada se radi o transferima Nacionalnoj službi za zapošljavanje, one iznose 15 milijardi dinara i predstavljaju čak 47,6% ukupnih planiranih primanja ove službe u 2008. godini. Ova sredstva najvećim delom koriste se za isplatu redovnih mesečnih novčanih naknada za slučaj nezaposlenosti i privremenih naknada lica sa teritorija AP Kosova i Metohija.
U 2008. godini planirana je isplata 12 novčanih naknada za 78.000 korisnika novčane naknade, kao i 12 privremenih naknada za oko 23.000 korisnika. Ovim bi se izvršila isplata prava za period od septembra 2007. godine, sa isplatom za avgust 2008. godine, tako da bi kašnjenje u isplati ovih prava bilo svega tri meseca.
Transferna sredstva za Republički zavod za zdravstveno osiguranje u iznosu od četiri milijarde dinara namenjena su za doprinose za zdravstvenu zaštitu osiguranika iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju. Naime, ovim zakonom propisano je da se određenim licima – deca do 15 godine, studenti do 26 godine života, žene u vezi sa planiranjem porodica, lica starija od 65 godina itd – koja inače ne ostvaruju prihod, mora obezbediti zdravstveno osiguranje, bez obzira što ne vrše uplatu. U tom smislu se sada pojavljuje republički budžet koji nadoknađuje troškove vršenja ovih usluga.
Osim navedenih četiri milijarde za ove namene, u budžetu je predviđeno i 878 miliona dinara za investicije u zdravstvene ustanove. U ovoj cifri se ne nalaze investicije koje se obezbeđuju kroz kredite.
Kada se radi o transferima ostalim nivoima vlasti, oni su predviđeni u ukupnom iznosu u 2008. godini oko 67 milijardi dinara i predstavljaju 10,3% ukupnih rashoda budžeta. Ustavom Republike Srbije regulisano je da transfer AP Vojvodini iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta Pokrajine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.
Sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodina obezbediće se iz dela poreza na dohodak građana, poreza na zaradu u visini od 18% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodina, dela prihoda od poreza na dobit preduzeća u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodina i ostalih prihoda ostvarenih na teritoriji AP Vojvodina, a koja pripadaju budžetu AP Vojvodina.
Sredstva za rashode za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodina obezbediće se iz budžeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom, u iznosu od 22,7 milijardi dinara.
Rashodi za finansiranje dela programa u oblasti kulture u sredstva u iznosu od oko 0,8 milijardi dinara. Preostali iznos sredstava do najmanje 7% budžeta preneće se budžetu AP Vojvodina preko razdela Vladine Kancelarije za nacionalni investicioni plan i kroz ostale projekte NIP.
Kada se radi o lokalnoj samoupravi, transferi lokalnim nivoima vlasti iznose oko 36 milijardi dinara i određeni su u skladu sa članom 37. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, odnosno u visini 1,7% ostvarenog bruto društvenog proizvoda za 2006. godinu.
Rashodi za zaposlene za 2008. godinu iznose 176,7 miliona dinara i u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 27%. Najveći deo ovih izdataka u iznosu od 160,8 milijardi dinara odnosi se na plate zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Sredstva za rashode za zaposlene imaće porast od 15,6% u odnosu na 2007. godinu. U okviru planiranih sredstava za plate, sredstva za plate u Ministarstvu odbrane će imati najveći rast, s obzirom na dvogodišnje zaostajanje plata u ovom ministarstvu u odnosu na druge budžetske korisnike.
Socijalno osiguranje i socijalna zaštita, sredstva za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu odnose se na naknadu za socijalnu zaštitu iz budžeta i učestvuje u strukturi ukupnih izdataka sa 10,2%, a planirana su u ukupnom iznosu od 66,7 milijardi dinara.
Rashodi za korišćenje roba i usluga u 2008. godini planirana su u ukupnom iznosu od 45,8 milijardi dinara, tako da u strukturi ukupnih rashoda učestvuje sa 7%. Planirana sredstva za ovu namenu veća su za 6,8% u odnosu na budžet u 2007. godini.
Kada se radi o subvencijama, onda su ukupne subvencije planirane u iznosu od 39,6 milijardi dinara i u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 6%. Od ovog iznosa, najveći deo subvencija se odnosi na subvencije u poljoprivredi u iznosu od 17,3 milijarde dinara, zatim, subvencije za JP "Železnice Srbije" u iznosu od 10,6 milijardi dinara, subvencija u privredi svega tri milijarde dinara, dakle, manje nego u prethodnoj godini, subvencija u turizmu 2,7, subvencije u kulturi od 0,9 i ostale subvencije od oko 4 milijarde dinara.
Za NIP predviđeno je iz budžeta iznos od 34,5 milijardi dinara i on u ukupnim rashodima učestvuje sa 5,3%. Za Nacionalni investicioni plan su za teritoriju AP Vojvodina predviđena sredstva u iznosu od 9 milijardi dinara, a sredstva u iznosu od 10 milijardi dinara za ostale projekte preko Kancelarije za NIP usmeriće se takođe preko resornih ministarstava.
Osnovna sredstva, zgrade i građevinski objekti planirana su u ukupnom iznosu od 29,7 milijardi dinara i u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 4,5%. Planirano povećanje ovih kategorija rashoda u odnosu na 2007. godinu iznosi oko 20%.
Ostali rashodi u strukturi ukupnih rashoda učestvuju svega sa 1%. Sredstva rezerve planirana su svega u iznosu od 3,3 milijarde dinara.
Sada bih rekao nešto o javnom dugu i nabavci nefinansijske imovine. Republika Srbija od početka 2001. godine izdvojila je značajna sredstva za izmirenje obaveza po osnovu javnog duga. Ukupno isplaćena sredstva za servisiranje javnog duga od 1. januara 2001. do septembra 2007. godine iznosila su 3,4 milijarde evra, od čega 1,9 milijardi evra se odnosi na finansiranje unutrašnjeg duga, a 1,5 milijardi evra na servisiranje spoljnog duga.
U okviru navedenih rashoda, troškovi servisiranja stare devizne štednje su najveća pojedinačna pozicija i oni su u navedenom periodu iznosili 1,2 milijarde dinara. U prva tri kvartala 2007. godine ukupni troškovi servisiranja javnog duga u Srbiji su iznosili preko 600 miliona evra.
Vlada Republike Srbije će u 2008. godini nastaviti sa redovnim servisiranjem svih obaveza po osnovu javnog duga. Redovnim servisiranjem javnog duga Republika Srbija je povratila kredibilitet, kako na međunarodnom finansijskom tržištu, tako i u Srbiji. U budžetu Republike Srbije za 2008. godinu za ovu namenu su planirana sredstva u iznosu od 65,3 milijarde dinara, što po sadašnjem kursu iznosi preko 800 miliona evra.
Nabavka finansijske imovine. Predlog budžeta Republike Srbije za 2008. godinu sadrži izdatke po osnovu ulaganja države u finansijsku imovinu u iznosu od 26,1 milijardi dinara. Ulaganje u finansijsku imovinu sastoji se od dve glavne komponente. Prva komponenta odnosi se na kredite koje država odobrava po povoljnim nekomercijalnim uslovima, za razvoj poljoprivrede, zapošljavanje i implementaciju tehnoloških inovacija. Druga komponenta se odnosi na učešće države u dokapitalizaciji banaka i nekomercijalnih institucija, kao što su Fond za osiguranje depozita, Nacionalna korporacija za stambene kredite itd.
Dakle, ovim sam dao otprilike u relativno kratkim crtama osvrt na pojedine stavke prihoda i rashoda budžeta i na osnovu izloženog možemo da dođemo do sledećih zaključaka: pre svega, planirana fiskalna politika u 2008. godini predstavlja korak u pravcu smanjenja učešća javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu, smanjenja likvidnosnog uticaja države na agregatnu tražnju i poboljšanje strukture javne potrošnje. Stoga predloženi budžet Republike Srbije podržava makroekonomsku stabilnost i nastavak visokih stopa rasta privrede, ali obezbeđuje finansijsku osnovu za ubrzanje reformi privrede i društva.
Predloženi budžet sadrži izbalansirani odnos između socijalnih i razvojnih funkcija države, kao što je prethodno rečeno, planirani rashodi budžeta Republike Srbije u 2008. godini, nominalno će biti veći za 9,9%, što u odnosu na planiranu inflaciju predstavlja realni rast za oko 2%.
U okviru relativno skromnog rasta ukupnih budžetskih rashoda, obezbeđena su sredstva za servisiranje kako redovnih, tako i vanrednih rashoda. Predloženi budžet sadrži dodatna sredstva za transfere od čak 30 milijardi dinara. U budžetu su takođe obezbeđena sredstva za finansiranje dodatnih projekata, kao što su Univerzijada, Evrovizija, projekti u MUP-u, vojsci, pravosuđu i drugo u iznosu od oko 14 milijardi dinara.
Osim toga, u budžetu je predviđeno i tri milijarde dinara za izmirenje ranije nastalih docni u izmirenju obaveza prema ratnim vojnim invalidima, dijaspori, pravosuđu, železnici i drugo. U okviru predloženog budžeta predviđena su i sredstva u iznosu od 34,5 milijardi dinara za realizaciju javnih investicija u okviru NIP-a. Planirana sredstva za ovu namenu, zajedno sa očekivanim prilivom garantovanih i projektnih kredita, generisaće visok nivo javnih investicija, koje će predstavljati jednu od glavnih pokretača rasta privrede u 2008. godini, pa i u narednim godinama.
S obzirom da planirani budžetski rashodi i budžetski deficit rastu sporije od rasta nominalnog bruto društvenog proizvoda, predloženi budžet za 2008. godinu nije ekspanzivan. Međutim, visok nivo spoljnotrgovinskog deficita nameće neophodnost da se u narednim godinama nastavi sa politikom fiskalnog prilagođavanja, sa ciljem da se dodatno smanji učešće rashoda budžeta i ukupne javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu, kao i da se pređe sa budžetskog deficita na budžetski suficit.
Smanjenje javne potrošnje i deficita u odnosu na bruto društveni proizvod je neophodno, da bi se smanjile makroekonomske neravnoteže, bez obzira što država poseduje visok iznos privatizacionih depozita. Trošenje ovih depozita, koji nisu formirani iz redovnih budžetskih prihoda, povećava razliku između domaće ponude i tražnje i na taj način neposredno utiče na povećanje spoljnotrgovinskog deficita.
Smanjenje javne potrošnje i ostvarenje suficita zahteva primenu srednjoročne politike racionalizacije realnih rashoda, čiji glavni elementi treba da budu sporiji rast prosečnih plata od rasta nominalno bruto društvenog proizvoda, smanjenje broja zaposlenih u državnom sektoru, smanjenje subvencija, racionalizacija mreže ustanova u vlasništvu države i prenošenje dela obaveza sa nivoa Republike na AP Vojvodinu i lokalne zajednice, srazmerno povećanju učešća u javnim rashodima.
Na ovaj način izložio sam osnovne elemente budžeta. Nekima su oni bili zanimljivi, nekima nisu. Nadam se da ćete u jednoj konstruktivnoj raspravi koja sledi ukazati na dobre strane, nedostatke i dati neke dobre ideje, a u krajnjoj liniji, glasati i podržati ovaj budžet. Hvala.

Dame i gospodo, obzirom da su šefovi poslaničkih grupa završili, želeo bih u nekoliko rečenica da prokomentarišem, možda i odgovorim na neka pitanja, pri tome ću se držati na onih na koje potpredsednik Đelić nije dao odgovore, a nije ni bio tu kada su postavljena.
Jedno od pitanja koje je preovladavalo kod nekoliko narodnih poslanika je bilo vezano za Vojvodinu, da li je budžet u skladu sa Ustavom, da li se dovoljno sredstava odvaja za Vojvodinu, da li je Vojvodina protočni bojler za ove 24 milijarde koje idu za plate u prosveti, pa bih pokušao da dam odgovor na to.
Prvo, što se tiče same cifre, i to je isto bilo postavljeno pitanje, definicija budžeta, šta je to budžet, da li su budžet prihodi, da li su rashodi, da li su ispod cifre, iznad cifre, zbirno, nezbirno itd. Tu postoje različiti stavovi i nažalost ne postoji formalna definicija u nekom od dokumenata. Naravno, mi znamo da je budžet, ako hoćete da budete u izvesnom smislu cinični, da može da se da definicija da je to prihod i rashod, da je to jedan sistem računa, pa da on uključuje i tekstualna obrazloženja, tako da ne znate kako ćete na tekstualna obrazloženja da primenite procenu.
Da bismo izbegli takav način, mi smo u Predlogu novog zakona o budžetskom sistemu, koji je na ovoj sednici, dali predlog definicije šta je to, koja je to osnovica na koju se imaju primenjivati ovih 7%, kao i još neke stavke gde je budžet dat kao definicija za osnovicu.
Uglavnom, obračun koji je ovde jedan od poslanika rekao, on je uzeo i 7% primenio na ovih 650 milijardi, pa je rekao sedam puta šest 42 i 7 puta 5 je 35, došao je do 47 i približno do obračuna sa kojim smo mi računali i ta sredstva su obezbeđena u budžetu. Već je pomenuto, negde oko 24 milijarde su plate u prosveti, plus ima nešto malo u kulturi. Imamo još 18 milijardi, od kojih su devet milijardi izvorni prihodi koje ostvaruje sama Vojvodina i devet milijardi su keš sredstva preko NIP-a koja će se transferisati, što daje oko 42 milijarde, i razlika će se obezbediti kroz privatizacione prihode.
Znate da je DDOR privatizovan i da će polovina od tog iznosa nakon što se uplati, a uplate će biti u narednoj godini, biti transferisana u budžet Vojvodine, tako da nije sporno da će budžet Vojvodine raspolagati sa ovim sredstvima o kojima je bilo reči.
Na primedbu da je to protočni bojler, kao prikupe sredstva, pa odmah prođu, ta primedba je na mestu, ali ona važi za bilo koji budžet. Znači, isto tako i republički budžet prikupi sredstva, pa ih deli za plate. Vi kada gledate, to je apsolutno jedan takav pristup. Moguće da je ovde primedba vezana za to ko donosi odluke o upotrebi, da li treba Vojvodina da donese odluke o upotrebi tih sredstava za davanje plata ljudi u prosveti, ali to je pitanje političkih odnosa i ne bih ušao u ta razmatranja. U svakom slučaju, smatram da treba da se ide na decentralizaciju, do mere koja ne ugrožava državnost Srbije. To je vezano za sredstva za Vojvodinu.
Bila je jedna primedba da u budžetu nema dovoljno sredstava za razvoj. Kada se kaže da nema dovoljno sredstava, onda je to jedan kvalitativni sud, što znači da mora da postoji poređenje sa nečim, da li je primedba da je manje sredstava sada nego prošle godine i mogao bih da kažem da nije tačno. Sam budžet sadrži nešto manje sredstava na poziciji NIP-a, ali su zato otvorene kreditne linije, tako da će u razvojnom smislu čak biti na raspolaganju i više sredstava, tako da u tom kontekstu se pojavljuje ta razvojna komponenta budžeta.
Sa druge strane, bila je primedba vezano za definiciju smanjenja javne potrošnje, vizavi plata gde su bile različite kritike. Mislim i zapravo moja poruka odavde jeste da kada se gleda javna potrošnja i kada se postavi kao cilj da se ona smanji, u osnovi treba gledati kako se kreće njeno učešće u ukupnom bruto društvenom proizvodu.
Kad vam se smanjuje javna potrošnja u bruto društvenom proizvodu, to znači da veći deo ostaje na raspolaganju onima koji su to stvorili i onda oni sada mogu da ulažu, a to je upravo demonstrirano ovim budžetom, kojim se smanjila javna potrošnja na konsolidovanom nivou za 0,8% u odnosu na plan za 2007. godinu. Prema tome, to je nešto što je sigurno jedan dobar rezultat i ide u pravcu ovih zalaganja oko suficitnog budžeta.
Lično se isto zalažem da budžet uđe u suficit, ali pokazalo se da to nije moguće učiniti u kratkom roku, kako su neki narodni poslanici čak i ovde predlagali, iz prostog razloga što je najveći deo budžeta u osnovi već definisan i vi nemate pozicije gde biste mogli da realizujete tu vrstu uštede. Daću vam, radi spekulacije, cifre da vidite kako to izgleda. Ako vam je bruto društveni proizvod koji je ocenjen za sledeću godinu negde oko dve hiljade sedamsto milijardi, onda tih dva tri posto suficita koji su predloženi iznose reda veličine sedamdesetak milijardi, što znači da treba negde skinuti.
Kad pogledate samo tri stavke, to su transferi, a to je ovo što upućujemo raznoraznim lokalima, Vojvodini itd.
Zatim uzmete drugu stavku, to su plate od ovih 176 milijardi koje je neko pomenuo i tu dodate još socijalu od blizu 70, samo te tri stavke kad saberete vidite da to već izlazi preko 450 milijardi. Sada imate svega 100 milijardi na kojih treba da uštedite 60. To prosto nije moguće.
Pravac je dobar, u tom pravcu se ide, ali za godinu dana je to nemoguće postići. Moram da kažem, pitanje vezano za deficit koji je ovde kritikovan, voleli bi da smo na nuli, ali je ovaj deficit mnogo kvalitetniji od deficita iz 2007. godine, jer u osnovi nemamo tzv. treću licencu koja nosi oko 25 milijardi dinara, tako da je de fakto ovaj deficit iz ove godine za 25 milijardi veći, ako smatramo da ta licenca nije prihod, nego što je nominalno prikazano, što znači da smo mi u jednoj godini apsorbovali tu razliku od 25 milijardi, što je uspeh. Ako to uspemo sledeće godine, već ćemo imati suficit, i one druge ćemo imati čak i suficit u željenom nivou, koji je ovde bio pomenut.
U vezi RZZO-a, prvo, neko je rekao da nisu prikazana sva sredstva. Ne, prikazana su sva sredstva. Problem je u tome što je pitanje definicije zakona i kakav je odnos između lečenja neosiguranih lica. Dakle, sasvim pogrešno je protumačeno da ova država ne želi da leči neosigurana lica. Nije tačno, sva neosigurana lica će biti lečena. Ovde je pitanje samo mogućnosti sredstava koja bi bila u vidu donacije, odnosno plaćanja za naknade tih troškova preneta na RZZO. Kao što ste videli, tu smo preneli nešto manje od pet milijardi, od čega jedan deo od četiri direktno za te namene i nešto manje od milijardu za investicije u tim ustanovama.
Bilo je postavljeno pitanje - zašto to nije usaglašeno sa zakonom. Mogu da vam kažem da je to pitanje legitimno. Jesmo usaglasili to sa zakonom, u tom smislu da je zakon pripremljen i on ide ka Skupštini. Mislili smo da to bude objedinjena rasprava, ali kao što vidite, nismo uspeli ni da objedinimo sa budžetom ostale poreske zakone koji, po prirodi stvari, idu sa njim.
Neko je spomenuo, ali to je više politička floskula, vezano za Savet za borbu protiv korupcije, da je dobio manje para nego prošle godine. Međutim, mi imamo informaciju da su oni dobili koliko su tražili. Jeste da je manje nego prošle godine, ali nije im zakinut ni dinar, onoliko koliko su tražili, toliko su dobili i mislim da je to sasvim u redu, tako su bar meni preneli. Inače, to je jako mala stavka i potpuno je beznačajna.
Drugo, hteo bih da kažem da je bilo primedbi oko spoljnotrgovinskog deficita, jedna ideja da se on reši uvođenjem visokih carina itd. To je deo jednog miljea koji je malo drugačiji nego što razumem način na koji to treba rešiti. Teoretski posmatrano, kad zabranite totalno uvoz, onda nema ni deficita, ali način na koji se to rešava ipak jeste kroz podizanje konkurentske sposobnosti ove privrede, strukturne reforme itd, a ne kroz zabrane koje samo otežavaju stvar na dugi rok.
Bilo je pitanje, takođe, vezano za PDV i bebi-opremu i to pitanje se pojavljuje na više mesta. Otprilike, ovde je glavni problem definicija tog pitanja - da li je brisanje PDV-a cilj koji želi da se postigne ili je to sredstvo za postizanje drugog cilja?
Ministarstvo finansija je smatralo da je ukidanje PDV-a sredstvo za postizanje nekog drugog cilja, onda je razmatralo koji je taj drugi cilj i dalo čitav niz predloga za koje smatra da su mnogo bolji nego da se ukida PDV.
Međutim, ovde se to potpuno razdvojilo i ide se, targetira samo na PDV kao osnovni cilj i možemo i tako da ga posmatramo. Naravno, onda bi morali da povećamo npr. neku drugu stopu, možda opštu stopu PDV-a na 19, tako bismo izbalansirali gubitke, ali zaista mi je teško da razumem da je nekome cilj da ukine nešto, izuzev ako iza toga ne stoje neki materijalni interesi. Zahvaljujem.