Zahvaljujem što ste tačno citirali ta dva osnovna prioriteta. Dakle, ovo je Vlada koja je proevropska, ali koja istovremeno ne želi da odustane od odbrane svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Vezano za prvo pitanje koje ste postavili – kada ćemo ući u EU, moram da kažem da u Ekspozeu nije bio postavljen cilj da se uđe u EU u mandatu ove vlade, već da to bude kretanje u tom pravcu. Istina je da su neki od ministara licitirali do tog meseca, do te godine itd. Ja nisam nikada licitirao i ne želim da licitiram, ali ono na čemu mi radimo, na čemu smo radili i ono što ćemo raditi u budućnosti jeste da se svakog dana sve više približavamo EU u pogledu jednog sistema koji želimo da unesemo, jednog uspešnog privrednog ambijenta i jednog uređenog društva sa vladavinom prava. Mi to i činimo, tako da je to u stvari naša orijentacija i na taj način treba očekivati da će ova vlada raditi i u narednom periodu.
Što se tiče toga šta preduzimamo, to je vaše drugo pitanje, za odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta, pre svega bih želeo da kažem da, kao što ste imali prilike da vidite u Ekspozeu a i čujete u našim nastupima, mi preduzimamo sva raspoloživa, ali diplomatska i miroljubiva sredstva. Dakle, mi ne idemo za tim da stvaramo neke tenzije, da upotrebljavamo sredstva iz arsenala koji se ranije upotrebljavao, već se isključivo fokusiramo na ono što, u krajnjoj liniji, ta Evropa i priznaje, a to su diplomatska i miroljubiva sredstva. Pošto je vaše pitanje bilo vezano i za konkretne aktivnosti na terenu, u tom kontekstu bih zamolio ministra za KiM da da par informacija o konkretnim stvarima koje su učinjene u poslednjih nekoliko meseci.

Vrlo kratko ću dati odgovor, pošto sam razumeo da niste bili zadovoljni što vam odgovor na pitanje oko rada na terenu nisam dao ja, nego ministar za KiM. Želim da vam kažem da mi nemamo unutar Vlade različite politike i da sad ja imam jednu, Ministarstvo za Kosovo drugu, Ministarstvo energetike treću, već je to jedna zajednička politika. Upravo iz tog razloga sam, u želji da što bolje budete informisani o tome šta se radi na Kosovu i terenu, dao reč ministru Bogdanoviću. Mislim da nisam pogrešio jer ste od njega dobili mnogo iscrpniji odgovor nego što bih ja bio u mogućnosti da vam ga dam, pošto on vodi te poslove.
Vezano za ova pitanja koja ste postavljali o našim ljudima koji rade u njihovim privremenim institucijama, o šest tačaka itd., mi smo zapravo kroz pitanje šest tačaka nastojali i nastojimo da razrešimo te probleme, a da istovremeno uz korišćenje, kao što sam rekao, pravnih, miroljubivih i drugih načina koji ne podrazumevaju nasilje, da se borimo, naravno diplomatski, za očuvanje našeg suvereniteta. Budite ubeđeni da ćemo u tome istrajati. Naravno, svaku mogućnost koja nam se pruži, mi ćemo iskoristiti u tom pravcu.
Isto tako bih želeo da kažem da, kada se radi o elektroenergetici, ako pitate da li saosećamo kao ljudi kad vidimo da neko nema struje po nekoliko dana, naravno da saosećamo i naravno da radimo i da naši ljudi idu i da se razgovara.
Dakle, to su poslovi koji se u kontinuitetu rade, ali o detaljima tih poslova ipak ne mogu da vam dam precizne odgovore, nego će to upravo ljudi koji su tu direktno bili umešani i vodili pregovore i razgovore, a to je, kao što sam rekao, pre svega resorni ministar kome sam dao reč. Sada bih zamolio ministra za energetiku da vam da odgovor vezano za energetiku.

U vezi sa ovim poslednjim pitanjem tražiću od Ministarstva životne sredine informaciju o situaciji koja je povezana sa osiromašenim uranijumom.
Međutim, za ovo pitanje koje ste mi postavili i dali materijal, da bih mogao da ga procesuiram, molim vas da mi date još neke dodatne informacije.
Znači, zakonom je predviđeno da, kada se obavi javna nabavka u kojoj se pojavljuju oštećene strane, onda one imaju pravo da se žale i da se odgovarajući organi oglase na te žalbe.
Moje pitanje je da li se ovde oštećena strana žalila, da li je ovo prošlo kroz neki sistem pa ste vi nezadovoljni s tim kako je on odreagovao ili je ovo tek taj prvi deo gde je neka javna nabavka urađena i sada ona nije u redu, a niko nije preduzimao bilo kakve dalje korake.

Daću odgovor vezano za finansijska pitanja, a zamoliću kolegu Škundrića da odgovori na ova tehnička pitanja.
U vezi sa završnim računom, slika poslovanja NIS-a za 2008. godinu je urađena. Taj završni račun je revidovan od strane ovlašćenog revidenta, koji pripada grupi od četiri najveća revidenta u svetu, i on je pokazao da je NIS poslovao sa gubitkom u 2008. godini, nasuprot očekivanjima koja su bila pre toga.
Naravno, pošto se u organima upravljanja NIS-a pored predstavnika većinskog partnera nalaze i predstavnici manjinskog, u ovom slučaju Vlade, i pošto kupoprodajni ugovor predviđa da se određene odluke donose konsenzusom i pošto predviđa određena prava i zaštitu manjinskog akcionara, manjinski akcionar je u mogućnosti da ospori ovaj izveštaj i da angažuje svog revidenta, koji bi ili potvrdio nalaze ili ih opovrgao na kvalitetan način.
Mislim da pitanje završnog računa i uopšte rezultata poslovanja nije pitanje političkog karaktera, niti su to stvari o kojima treba licitirati da li je više ili manje, nego je isključivo stručnog karaktera. I manjinski partner, odnosno država je pokrenula pitanje da, isto tako, angažuje revizora, s tim što će revizor takođe biti angažovan iz grupe od četiri najveća revizora na svetu, da bude u istom rangu kao i onaj koji je radio i prezentirao sadašnje rezultate.
Dogovoreno je sa većinskim partnerom da se odloži odluka o usvajanju ovog završnog računa, ovakvog kako je sada prezentiran, dok se ne napravi taj tzv. kompletni odit od strane revizora koga će izabrati naša strana. Očekujemo da uskoro uđemo u izbor i da u narednih nekoliko meseci imamo mišljenje našeg revizora. Ukoliko naš revizor potvrdi stavove koje smo dobili od revizora koji je do sada vršio reviziju, onda znači da je nesporno da je preduzeće bilo u gubitku. U suprotnom, sešćemo sa većinskim partnerom i usaglasiti dalje stavove.
Što se tiče pitanja u vezi s tim da mi zato što smo prodali NIS sada imamo najskuplju cenu gasa, mislim da je to nerazumevanje. To su tri transakcije, koje su bile potpuno nezavisne, ali povezane u sklopu jedinstvenog paketa gde smo mi, između ostalog, tražili da se one na neki način ostvare sve tri, jer smo kroz celinu očekivali da imamo pozitivan ishod iz svega ovoga.
Mislim da sa zadovoljstvom možemo da kažemo, pošto je pitanje Južnog toka svojevremeno bilo da li će ga biti ili neće itd., da su se sada stvorili uslovi, pa ne samo da će ga biti, nego će ga biti čak i u onom skraćenom roku. Verovalo se da će možda kasniti zbog finansijske krize, ali najverovatnije do toga neće doći.
Evo, toliko. Zamolio bih ministra energetike da nastavi.

Zahvaljujem na dodatnim pitanjima. Želeo bih samo da kažem da ste očigledno vrlo loše informisani o nekim stvarima, a zapravo bi bilo logično očekivati da su te stvari manje-više poznate.
Opšte je pravilo da se završni račun za prethodnu godinu predaje 28. februara tekuće godine. Zašto se on predaje 28. februara, a ne 1. januara? Zato što je potrebno mesec, pa često i više dana da se završni račun napravi. Nije bilo moguće, ni teoretski, napraviti račun 31. decembra i sve priče o tome kako je NIS bio u dobitku, pa je neko predao račun sa plusom, a onda se pojavio račun sa minusom - netačne su.
Tačno je da su vršene procene, veoma grube, i da se u tim grubim procenama došlo do zaključka da bi NIS bio pozitivan. Ali, to je veoma daleko od toga kada vršite procene. Pitanje je i od strane koga su one vršene, verovatno internih ljudi tamo iz finansija. Apsolutno je netačno da je napravljen završni račun, da je taj završni račun predat sa plusom, da je onda povučen, pa se pojavio sa minusom. Dakle, tu se radi o procenama.
Onog trenutka kada je strani strateški partner ušao u preduzeće, a to je bilo 1. januara, on je imao u vidu potrebu i obavezu, pa je angažovao, kao što ste rekli, revizorsku firmu (zbog reklame neću da je pominjem) koja se bavila obradom. Da je ovo tačno potvrđuje i činjenica da je Skupština, organ upravljanja koji odražava starog vlasnika, dakle državu, u decembru donela odluku o raspodeli buduće dobiti koja nije utvrđena. Da je bila utvrđena, ona bi rekla i kolika je i na koji način će se raspodeliti. Dakle, teoretski je nemoguće napraviti završni račun za godinu koja je u toku.
To je što se tiče pitanja završnog računa. Naravno, činjenica je jedna, ponavljam, zaista smatram da pitanje završnog računa nije za licitaciju i da on treba da se utvrdi od strane nezavisnog revizora i onda ćemo ga prihvatiti takvog kao što jeste.
Pošto je prošlo tri minuta, ovde ću prekinuti, uz napomenu da me čudi da se onima kojima se postavljaju pitanja i od kojih poslanici žele da čuju odgovore ograničava vreme i mogućnost da te odgovore daju, ali ipak ću se toga držati. Hvala.

Vrlo kratko bih dao odgovor. Opisujete da je stanje u Agenciji loše. Ja nemam te informacije. U svakom slučaju, imam informaciju da je direktorka podnela ostavku, ali tamo postoji  zamenik. Ne znam da li je ona otišla ili je još uvek tamo. U svakom slučaju, budite ubeđeni da institucija postoji kao takva i da postoje procedure za takve situacije. Kad neko da ostavku ili ode, zna se kako to ide i sve će normalno funkcionisati.

Hteo bih da kažem dve stvari. Prvo, ovaj deo vezan za infrastrukturu koji nije pomenuo ministar Mrkonjić, a to je pitanje Beograda, konkretno mosta Borča-Zemun i metroa.
Naš prioritet (Predsednik: Gospodo poslanici, molim za tišinu.) jeste svakako Koridor 10. Za finansiranje Koridora 10, kao prioriteta, obezbeđujemo sredstva iz nekoliko izvora. Glavni izvor su, pre svega, naša sredstva iz budžeta, a zatim tu dolaze i sredstva od međunarodnih finansijskih institucija.
Ova dva projekta koja ste pomenuli nisu alternativa da ta sredstva koja imamo preusmerimo na njih, nego su to projekti za koje povlačimo projektne zajmove koji mogu isključivo za te namene da se koriste. Dakle, oni bi bili plus ovome što se odnosi na Koridor 10.
Ne možete supstituisati taj most, takvi su pregovori u toku, pa da kažete - neću metro Beograd, umesto toga hoću Niš. Oni su, prosto, projekti vezani za izvođače radova, za izvođenje radova i oni nose svaki svoje finansiranje. Možemo tu da kažemo sledeće - nećemo njih uopšte, pa da radimo samo Koridor 10, ili da kažemo - radićemo i jedno i drugo. Mislim da bi svako normalan rekao - radićemo i jedno i drugo. Dakle, tu nema konkurencije, to nisu uzajamno isključivi projekti.
Što se tiče pitanja trase gasovoda, pošto ministar energetike nije tu, želim da dam direktan odgovor na pitanje da li je Vlada razmatrala trasu i da li je donela bilo kakve odluke u tom pogledu. Odgovor je – ne. Otkada je ova Vlada formirana, trasa kao takva nije bila na Vladi razmatrana, niti su bilo kakve odluke u vezi sa tim donete.
Osim toga, moram da vam kažem da meni nikad ne bi pala na pamet ideja da neko može političkom odlukom, pa neka je to i Rus, da utiče na trasu. Trasa je čisto komercijalna stvar i ona će se zaista definisati kroz studiju izvodljivosti, a mi ćemo onda, ili bilo ko, tamo gde prolazi taj gasovod, za unutrašnje stvari, a opet polazeći od komercijalnog interesa, prema najvećoj koncentraciji potrošača da puštamo naše krakove koji će ići u tom pravcu.
Svakako bi mi bilo jako čudno da neki gasovod koji košta milijarde evra i nemojte ga posmatrati samo kao parče koje ide kroz našu zemlju, imate ga prethodno kroz celu Bugarsku, pa krak dole za Grčku, pa preko Crnog mora itd. (Predsednik: Vreme.) Dakle, on će se sigurno, i svaki normalan bi ga utvrdio kroz fizibiliti studiju, koja bi u izboru varijanti uzela onu najpovoljniju.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, želim da izrazim zadovoljstvo što, prema novom poslovniku, imamo obavezu, ali isto tako i pravo da se viđamo jednom mesečno i direktno razgovaramo i dajemo odgovore na razna pitanja. Pokušaću da odgovorim na ova pitanja koja su postavljena, uz napomenu da možda nisam sa svime upoznat i da ne znam baš sve odgovore, a napomenuću te koje ne znam.
Što se tiče prvog pitanja i 1.000 evra po jednom građaninu, to jeste bilo predizborno obećanje i, u skladu sa tim predizbornim obećanjem, definisan je zakon koji omogućava participaciju stanovništva u podeli besplatnih akcija. Nakon toga, kao što vam je poznato, došlo je do ekonomske krize i velikog pada berzi, s jedne strane.
S druge strane, pitanje podele akcija bilo je vezano za privatizaciju konkretnih preduzeća. Mislim da je o tome bilo puno reči i u štampi, razgovaralo se i ne mislim da je moguće u ovom trenutku procenjivati kako će se kretati vrednost akcija preduzeća, od kojih su neka prodata a neka nisu, tako da u oceni ovoga treba sačekati određeno vreme i videti šta će iz toga da bude.
Ono što u ime Vlade mogu da kažem, jeste da je Vlada, u skladu sa tim obećanjima, usvojila određeni zakon. Na osnovu tog zakona izvršeno je evidentiranje. Dakle, sve one akcije koje su administrativnog karaktera i koje je Vlada morala da uradi, ona je uradila. Što se tiče tržišta i njegove vrednosti, to je nešto što ćemo čekati da vidimo šta će se desiti.
Na ova druga dva pitanja, nažalost, ja nemam odgovore, a ministarka za sport nije tu. Smatram da "Crvena zvezda" jeste neki naš brend i da, svakako, događaji koji se tamo odvijaju nisu događaji sa kojima bilo ko u ovoj državi može da bude zadovoljan, međutim, iskoristiću mogućnost koju daje Poslovnik, a to je da vas o konkretnim merama obavestimo pismeno.
Isto važi i za stihove Emira Kusturice, koje, moram da priznam, nisam imao prilike ni da čujem i ne znam o čemu se radi. Hvala.

Radi razjašnjenja i dobrog razumevanja, ja sam, kada se radi o „Crvenoj zvezdi“, rekao da nju doživljavam kao naš brend i da smatram da ne postoji niko ko je zadovoljan ovim što se događa. Isto tako sam rekao da ćemo pismeno dati odgovor o tome šta se preduzima, imajući u vidu da moj resorni ministar, nažalost, nije ovde prisutan. Zato ne bih želeo da se ovo protumači kao da je Vlada preuzela neke finansijske obaveze ili bilo šta. Za to ćemo videti šta se može učiniti.
Ovo je bilo potrebno da kažem radi razjašnjenja, a inače, potpuno stojim na stanovištu koje je izrečeno, da je „Crvena zvezda“ zaista brend ove države, čak je bila brend i one velike države, i ne možemo biti ravnodušni i zadovoljni događajima u njoj. Hvala.

Samo kratko, vezano za ova tri pitanja koja se odnose na energetiku. Ministar energetike, nažalost, nije tu, pa će mu pitanja biti preneta i on će vam dati odgovor. On ima čitav dosije o tome. Bio sam upoznat sa tim problemima u razgovoru baš u Kladovu, kada su se žalili zato što je ukinuta ta renta, ali o tome postoje podaci i dobićete odgovor.
Što se tiče poslednjeg pitanja, zamolio bih ministra zdravlja da odgovori.

Dame i gospodo, odgovoriću na prvo pitanje i daću kratak komentar na treće, a daću reč kolegi Milosavljeviću u vezi s drugim pitanjem, koje smatram izuzetno značajnim.
Što se tiče pitanja brojnosti Kabineta i svega onoga o čemu je bilo puno reči u javnosti, prvo bih želeo da kažem da je broj ministara prisutnih ovde neka vrsta demonstracije koliko Vlada uvažava Skupštinu i ovaj dom, a nije osnova da se kaže kako ih je puno i da se iz toga izvlače neki zaključci.
O smanjenju Kabineta se ne vode bilo kakvi pregovori, već pitanje smanjenja Kabineta jeste jedno regularno pitanje koje se razmatra u okviru koalicije, pri čemu nema ničeg od onoga što se čita u novinama (jedan hoće, drugi neće). Prosto, razmatra se njegova najbolja funkcionalnost.
U oceni veličine Kabineta jeste bilo priče da je on veliki, ali moram da kažem da nije baš tako mnogo veći nego neki prethodni kabineti. Prethodni kabinet je imao 25 članova, a ovaj ima 27.
Tako da pitanje smanjenja Kabineta polako postaje više politički nego ekonomski problem. Naravno, ukoliko koalicioni partneri dođu do zaključka da je efikasniji i bolji rad sa nekim smanjenim kabinetom, to će se i desiti. Za sada ne bih rekao da se ovde radi o bilo kakvim pregovorima, već više o razmatranju raznih ideja, pa između ostalog i te ideje.

Što se tiče prvog pitanja, želim da kažem da je Ustav najviši pravni akt jedne zemlje, kao što znate, i da on daleko prevazilazi kapacitete jedne vlade. Dakle, u njegovu pripremu moraju da budu uključene pre svega političke stranke koje čine vladu, a zatim i šire, imajući u vidu način na koji se Ustav donosi.
Ukoliko želite da vam dam formalni odgovor na pitanje da li je Vlada na svojim sednicama razmatrala pitanje promene Ustava, odgovor je – ne, a ukoliko želite da vam dam odgovor na pitanje da li je to na stolu u okviru ukupnih reformi, gde se priča o svemu, odgovor je – da.
Ali, cela ta stvar je veoma ozbiljna, koja se ne preseca preko kolena. Tu imamo čitav niz različitih ideja. Neke od njih ste imali prilike da čujete, a ima i drugih ideja. U svakom slučaju, ništa što bude išlo u tom pravcu neće biti urađeno ni na skriven način, niti kao bilo kakvo veliko iznenađenje za radne ljude koji, u krajnjoj liniji, na referendumu to moraju da potvrde ili ne.
Kada se radi o drugom pitanju, nisam potpuno razumeo o kom ministru se radi, ko je šta davao itd., tako da bih zamolio da u okviru vašeg dopunskog komentara objasnite ovo drugo pitanje, da bih mogao da dam odgovor na njega.

Sada sam, nakon dopune, razumeo na šta se odnosilo drugo pitanje i moj odgovor je sledeći. Dva državna sekretara su bila povezana sa tim dopisom, jedan iz Ministarstva ekonomije, a drugi… To nije to? Onda ne znam odgovor. Moraću da se raspitam. Izvinjavam se.

Što se tiče prvog pitanja, oko dvojnih standarda, moram da kažem da niste dovoljno informisani kada se radi o "Alpini-Por". Dakle, nije Vlada raskinula bilo kakav ugovor, već su oni, prilikom razgovora koji su vođeni u poslednjem kvartalu prošle godine, nagovestili da žele da izađu iz ugovora.
Suština čitavog problema je bila u tome što smo mi, uvažavajući neki stav da oni neće moći da zatvore konstrukciju finansiranja, ušli sa njima u razgovore sa idejom da se sporazumno raziđemo, međutim ne insistirajući na toj ideji i uvek ostavljajući mogućnost da oni zatvore konstrukciju finansiranja do roka koji im je bio ostavljen. Nažalost, oni su pred kraj razgovora rekli da žele da raskinu ugovor, o čemu imamo pismeni dopis.
Tako je došao taj prvi januar, a da Vlada nijedan korak u pravcu raskida nije preduzela, već je ugovor, prosto, sam po sebi bio stavljen van snage, imajući u vidu da je to bio trenutak kada je trebalo da bude obezbeđena bankarska garancija.
Ovo je, međutim, faktičko pitanje, o kome će, po svoj prilici, da se izjasni arbitraža, tako da možda nije čak ni mnogo pametno o tome previše razgovarati, nego pustimo da se sada izađe sa sudskim argumentima koje će ta arbitraža da ceni i videće se ko je bio u pravu, a ko ne. U svakom slučaju, ne radi se o tome da Vlada ima dvostruke standarde, da u odnosu na nekog preduzima mere, a u odnosu na nekog drugog ne preduzima. Što se tiče pitanja ugovora sa "Fijatom" i događaja koji su usledili, naravno, uvek je lako kada se dese neke stvari kao što je ova. Napominjem da se mi ovde nalazimo u situaciji kada je kriza, koja je ne samo sa našeg stanovišta, nego je opštepoznato da ona jeste uvezena, da nije kriza nešto što je izazvala ni ova Vlada, ni ovi građani ove države, pa ni građani Balkana, dakle, ušli smo u jedan objektivni problem, koji je došao sa strane. Opšte je poznato da je kriza došla sa strane i mi u okviru toga pokušavamo da povlačimo najbolje poteze.
Moram da kažem, a to je možda i odgovor na komentar koji je jedan od narodnih poslanika postavio kao pitanje, ali u okviru komentara želim da kažem da mere koje je Vlada preduzela imaju već određenih pozitivnih efekata. Naime, ako gledate kretanje industrijske proizvodnje, ono je otprilike, izgleda, dostiglo to propadanje, dno, negde u možda januaru-februaru, nakon čega u martu imamo ne samo zaustavljanje drastičnog pada u odnosu na prethodne mesece, već imamo praktično blagi oporavak, mereno mart prema februaru.
Naravno, mi smo i dalje u padu u odnosu na prethodnu godinu, ali cifarski to vam izgleda otprilike ovako - da je pad industrijske proizvodnje u februaru iznosio negde oko 19%, a u martu oko 14%, tako da vidimo da je došlo do blagog oporavka, kao posledica mera koja je Vlada počela da preduzima. U okviru tih mera se, naravno, nalaze i mere gde se mi prilagođavamo u novonastaloj situaciji u odnosu na "Fijat" i njegovu investiciju. Naravno, kada se radi o "Alpini-Por", gde pokušava da se napravi paralela, mi, još jednom bih hteo da zaključim, ni jednog trenutka nismo povukli unilateralni potez, već oni nisu zatvorili konstrukciju finansiranja i rekli su nam da oni izlaze iz ugovora.

Hvala. Želeo bih da dam odgovor na pitanje i ne želim nikakav alibi. Ako bih tražio alibi, mogao bih da kažem da su ti dogovori postignuti pre formiranja ove vlade, tako da ja nemam ništa s tim. Međutim, uprkos tome, želim da sebe takođe tretiram kao deo tog projekta, a u tom kontekstu ću vam dati i odgovore.
Kada radite neki posao, vi uvek imate opciju da nešto uradite ili da nešto ne uradite. U tom kontekstu, mislim da postoji ta razlika između „Alpine“ u odnosu na „Fijat“. Dakle, kada je „Alpina“ rekla - mi izlazimo iz ugovora, mi nismo imali drugu opciju, da kažemo - ne, nemojte izaći, jer oni praktično nisu zatvorili konstrukciju finansiranja i rekli su da izlaze iz ugovora.
Kada se radi o „Fijatu“, ta ekonomska kriza o kojoj sam govorio je dala opciju da se izvrše određena prilagođavanja, te da se i dalje ostane na tom poslu, za koji mi i dalje smatramo da će na dugi rok biti nešto što će biti veoma, veoma korisno za našu privredu. Sticajem okolnosti, ova kriza je najviše pogodila automobilsku industriju, a mi smo imali nesreću da smo baš napravili jedan tako ozbiljan dil u tom delu, a nismo ga napravili recimo u poljoprivredi, koja je manje pogođena krizom. Ali, tu gde smo, mi sa tim moramo da živimo i da idemo dalje.
Šta je uradila Vlada? Naravno, Vlada je uradila ono što je izabrala između dve povoljnosti. Jedna, ja vas razumem, vaš je predlog da mi njima kažemo - hvala vam, gospodo „Fijat“, ne želimo sa vama da razgovaramo. Mislim da Vlada ne bi prihvatila takav vaš predlog. Kao što vidite, i Amerikanci razgovaraju sa „Fijatom“, a kamoli da mi, jedna slabašna država, jedna slaba proizvodnja, imamo luksuz da možemo da odbijamo opcije koje nam se nude.
Zbog toga, u izboru između alternativa, mi smatramo da smo u datom trenutku izabrali najbolju alternativu i ako bi nam se desilo da ponovo biramo, ponovo bismo izabrali tu alternativu.
Što se tiče samog kvaliteta ugovora koji vi kritikujete, to je, naravno, vaše pravo. Ne znam kakav je njegov kvalitet, nisam pravnik, ali na osnovu onoga što mogu sa strane da čujem, vidim da se on realizuje uz određene anekse, a prema dogovorima kako je bilo, pri čemu ono što ja znam jeste da se nije nikada zvanično odustalo od koncepta o kome je ovde bilo reči, već je samo izvršeno pomeranje, odnosno prolongirani su određeni rokovi, uvažavajući okolnosti u kojima se nalazimo.