Nisam sasvim jasno shvatio koje je pitanje vezano za Telekom. Pokušavao sam da kombinujem, ali nadam se da ćete imati prilike da ga, nakon odgovora, preciznije postavite. Ono što sam razumeo jeste da vi postavljate pitanje zbog čega je došlo do odlaganja, a ne do proglašenja tendera neuspelim.
Moram da vam kažem da procedura predviđa da finansijski savetnik, nakon što prouči dokumentaciju, da predlog komisiji šta ona treba da uradi. Finansijski savetnik je proučio dokumentaciju, na osnovu nje zaključio da je ona neadekvatna u odnosu na traženje i dao preporuku komisiji da donese jednu od dve odluke, gde su i jedna i druga zakonski utemeljene: odluka A – da proglasi tender neuspelim i odluka B – da da dodatni rok za ispunjavanje ovih uslova.
Komisija je, rukovodeći se najboljom namerom, prihvatila taj predlog, jedan deo tog predloga, i to je puna zakonska osnova zašto je to tako urađeno. Da li se sada to nekome dopada ili ne, to je druga stvar, ali zakonski je to potpuno čisto i jasno i postoji sva dokumentacija koja se može videti.
To je odgovor, ukoliko je pitanje bilo zašto je došlo do produžetka. Ako ste imali još neka druga pitanja, o liku i delu pojedinih ljudi, onda to možete postaviti ili kada budu opšta pitanja ili, ako je u vezi sa Telekomom, možete nakon odgovora koji će vam dati vezano za pitanje Kosova.

Pokušao sam da razaberem šta je pitanje. Na kraju, mislim da je pitanje kako je potrošen novac od privatizacije NIS-a. Pretpostavljam da je to pitanje vezano za Telekom.
Koliko se sećam, te pare su bile dogovorene i s obzirom da je sedište NIS-a na teritoriji Vojvodine, jedan deo sredstava prenet je Vojvodini, a drugi deo je ostao u budžetu. Nije postojao program da se te pare upotrebe za konkretne namene, tako da je logika stvari da su te pare otišle u finansiranje dospelih kreditnih obaveza, kao i tekućeg deficita budžeta.

Želeo bih da kažem da bojazan da će ove pare biti netransparentno utrošene apsolutno nije opravdana. Već sam rekao da će se tačno definisati poseban račun gde pare dolaze i onda će se napraviti jedan plan utrošaka.
O tome šta je bilo u ranijem periodu itd., to nije stvar koju sam spremao sada da raspravljam.
Međutim, mogu da kažem da su od para od Telekoma uložena značajna sredstva u te sitnije projekte, ali, što je još važnije, te pare su došle u momentu krize, kada su nam strane direktne investicije počele naglo da padaju, tako da je to bio vrlo značajan input.
Što se tiče ovog drugog pitanja, vezanog za Skladište gasa, nisam se spremao, ali mislim da tu vi niste potpuno u pravu. Telekom u Skladištu gasa nema nikakvog učešća, niti daje bilo kakve članove u upravni odbor, tako da možete biti potpuno spokojni da veza između Telekoma i Skladišta gasa i Srbijagasa ne postoji.

Poštovana narodna poslanice, želim da kažem da mi ovde ipak raspravljamo o jednom pitanju za koje mi se čini da je civilizacijski već postojao odgovor i zapravo insistiram na tom odgovoru. Mogu da razumem da ima i drugačijih stavova, ali mi je teško da sebe dovedem u poziciju da raspravljam o nečemu što mi se čini notornim.
Dakle, ukoliko je ova kompanija sada profitabilna u državnom vlasništvu, ona će biti još profitabilnija u privatnom vlasništvu. Definitivno je istina da je privatno vlasništvo mnogo efikasnije od državnog. Ako vi želite da kažete suprotno, onda ulazimo na teren koji zaista zahteva mnogo više stručne rasprave nego što za to ovde ima mesta.
U najboljem državnom interesu jeste da se privatizuju sve kompanije. Ne samo Telekom, nego da se privatizuje i Jat, da se sutra-prekosutra privatizuju i druge kompanije i da na taj način dođemo na nivo jedne veće efikasnosti, koja će omogućiti i bolji životni standard.
Ne znam zašto ste fascinirani trenutnim rezultatima kompanije, koji zaista jesu dobri, ali koji bi sigurno, ceteris paribus, bili bolji da je ona u privatnom vlasništvu.
Što se tiče pitanja da to ima bilo kakve veze s predizbornom kampanjom, sa izborima, sa utroškom sredstava, moram da vam kažem – da ste učestvovali u nekim od ozbiljnih transakcija, videli biste da to nema nikakve veze.
Pre svega, čak i ako bi se uspešno okončala transakcija, recimo u maju, vi imate taj tzv. ''klouzing period'', koji će trajati sigurno tri do šest meseci. Tek nakon "klouzinga" se uplaćuje novac. Taj uplaćeni novac sigurno u ovoj kalendarskoj godini, čak i kad bi neko hteo da ga utroši, ne bi mogao biti utrošen, imajući u vidu "prokjurment procedure" i uopšte način na koji se novac troši.
Mislim da bi trebalo skloniti sa stola neku navodnu dramu u budžetu Srbije. Drama u budžetu Srbije ne postoji. Budžet Srbije je stabilan. Sredstva stižu onako kako su i planirana. Postoje određena nedostajuća sredstva, koja se takođe zatvaraju i finansiraju na način koji je planiran i predviđen. Ova transakcija u osnovi nema nikakve veze niti sa tekućim budžetom niti sa finansiranjem neke kampanje, kao što sam i ranije govorio, a u najboljem interesu države jeste privatizacija.
Ne znam na čemu će insistirati vaša stranka u budućnosti, ali se nadam i želim da verujem da će i ona i druge opozicione stranke shvatiti da je pravac privatizacije sistema kao što je Telekom nešto što nas svakako čeka u budućnosti, da li ovom prilikom, prilikom ove tekuće transakcije, ili neke naredne.

Prvo da kažem u vezi s trezorskim zapisima, mada to nije tema, ali kada ste ih već pomenuli.
Trezorski zapisi su sasvim regularan način pokrivanja sredstava koja su potrebna da bi se finansirao budžet. To nismo mi izmislili niti je to samo kod nas, u svim zemljama se to radi. Vi znate koliki je taj budžetski deficit. Vi ste ga, na kraju krajeva, ovde izglasali. Prema tome, nema ni drame ni tragedije. To je jedan regularan posao koji se obavlja i odatle se prikupljaju sredstva. U poslednje vreme je ponuda sredstava čak i veća nego što je nama potrebno, tako da mi ne povlačimo sva sredstva u odnosu na ona koja su raspoloživa na tržištu.
Što se tiče ove akademske rasprave o pitanju ''privatizacija – da ili ne'', zaista mislim da nema potrebe da se ona vodi na ovom nivou. Ja sam vam rekao svoje mišljenje, a vi, umesto da citirate pojedine knjige, krenite s vašim stručnim stavom i ako on bude dobio podršku stručne javnosti, onda ću ga i ja podržati. Dokle god stručna javnost ima suprotne stavove, različite ali ipak pojedinačne stavove, zadržaću pravo da se držim onoga što većina kaže.

Poštovana narodna poslanice, otvorili ste čitav niz pitanja. Krenuću da odgovaram na njih, a ukoliko ne budem uspeo, onda ću nakon vašeg dodatnog pitanja odgovoriti.
Vi ste uneli ovde dve-tri nove stvari u odnosu na ono što smo čuli. Prva stvar jeste da je čitava transakcija protivna Ustavu. To je vrlo interesantno pitanje, koje se pokreće u još nekim krugovima, i mi smo na njega bili veoma osetljivi kada smo ga čuli svojevremeno i tražili smo pravno mišljenje, da vidimo koji to član Ustava zabranjuje da se proda Telekom, koji to zakoni zabranjuju da se proda itd. i utvrdili smo da ne postoje nikakvi zakoni koji bi zabranili, niti je to protivustavno.
Ali smo se onda pitali otkud takva ostrašćenost i zašto to ljudi uopšte postavljaju kao pitanje i, otprilike, odgovor je bio taj da se cela transakcija nije vodila od strane Agencije za privatizaciju, već ju je vodilo Ministarstvo finansija, kao onaj ko, u osnovi, gazduje sredstvima u svojini Republike Srbije.
Mi smo onda potražili pravni osnov, da vidimo da li je zaista taj naš postupak bio ispravan ili ne, zajedno sa predstavnicima i našeg savetnika i predstavnicima naše pravne službe. Odgovor koji smo dobili jeste da je transakcija potpuno u skladu sa svim postojećim propisima i da se, u osnovi, meša pitanje privatizacije po Zakonu o privatizaciji sa prodajom bilo čega što je u svojini države.
Kada se radi konkretno o Telekomu, on je organizovan kao zatvoreno akcionarsko društvo i osnivačkim aktom, kojim je on organizovan, kao ni statutom tog društva nisu određena ograničenja u prenosu akcija. Tako da se, kada se vrši prenos, odnosno prodaja akcija, primenjuje odredba člana 195. stav 2. Zakona o privrednim društvima, i to je pravni osnov na osnovu koga se sprovodi čitava transakcija. Dakle, nema govora o tome da je transakcija ni protivzakonita, a daleko od toga da je protivustavna.
Kada se radi o ovim drugim pitanjima koja ste pokrenuli, a to je da li je argument da jedna stranka organizuje prikupljanje potpisa, da stoji u odbrani stava koji je suprotan onome što je Vlada smatrala da je ispravno, mislim da taj argument, naravno, ima određenu težinu, ali otvara i neka druga pitanja koja zaista jesu ovde, da sada kažem, i pomenuo ih je opozicioni poslanik koji je zbog toga dobio kritiku drugog opozicionog poslanika.
Zapravo, možda zaista treba pokrenuti pitanje novog argumenta, a taj novi argument jeste analogija između dve transakcije kojima smo imali prilike da budemo svedoci u poslednje dve-tri godine. S jedne strane, imamo transakciju koja je izvedena kada se radi o Naftnoj industriji Srbije i, s druge strane, imamo transakciju koja je sada u toku, a to je transakcija vezana za Telekom.
Otprilike su one iste partije, pa i ta koja prikuplja peticiju i, naravno, vaša koju podržavate, s velikim entuzijazmom glasale i podržavale transakciju oko NIS-a. Naravno, i ja sam je lično podržavao, jer sam sve ono isto što smatram za prodaju Telekoma smatrao da važi i za prodaju NIS-a. Bilo bi interesantno razmotriti na koji način i koje su to ključne razlike između te dve transakcije, a koja je argumentacija koju vi navodite zbog čega ova druga transakcija ne bi trebalo da se izvede.
Upravo ste sami rekli da je u pitanju monopol i da to ne sme da se prodaje. Postavlja se pitanje da li je u momentu prodaje NIS-a, NIS bio monopol ili nije bio monopol. Mislim da je potpuno bespredmetno napomenuti da su zajedno sa NIS-om i objektivni prirodni resursi bili upakovani, a to su domaće rezerve nafte i gasa.
Dakle, ako neko kaže da NIS nije bio monopolista, da nije bio strateška kompanija za Srbiju, onda bih mogao da razumem da taj isti pravi razliku između te dve transakcije. Pošto je priča malo duža, a znam i da vreme ističe, nastaviću nakon što dobijem drugi deo.

Dakle, imamo dve transakcije – NIS i Telekom. Vi kažete – Telekom ne treba prodati zato što je to monopol. Da li je NIS u vreme prodaje bio monopol? Vi kažete da Telekom ne treba prodati zato što je to strateški resurs. Da li je NIS u to vreme bio strateški resurs? Vi ste upravo rekli da prodajom toga država ostaje bez imovine. Da li je država ostala bez imovine NIS-a? Vi kažete da je u Telekomu veliki broj radnika. Da li je veliki broj radnika bio u NIS-u?
U čemu je suštinska razlika između toga? Suštinska razlika je, rekao bih, u tome što je transakcija koja se ticala NIS-a bila transakcija bez tendera, na osnovu međudržavnog sporazuma, i to transakcija koja je potpuno legalna i legitimna, dok ova transakcija u koju smo krenuli jeste transparentna i sa tenderom.
Pogledajte rezultate NIS-a. Rezultati NIS-a su odlični. NIS je ostvario takođe veliku, pa čak i veću dobit od ove koju ste pomenuli za Telekom. Došao je drugi menadžment u NIS i investirao pola milijarde dolara u Rafineriju u Pančevu.
Dakle, s jedne strane imate privatizaciju koja je u datom trenutku izgledala kontroverzno, podržana s vaše strane, naravno podržana i od strane vladajućeg dela koji je i sada vladajući, i vidi se da smo napravili jedan jako dobar potez, gde smo jednu kompaniju koja je bila takva kakva je bila, pretvorili u profitabilnu kompaniju koja nam daje odlične rezultate i sutra će biti lider u regionu.
Vi se sada, iz te pozicije, potpuno protivite identičnoj stvari kod ove kompanije, iz čega ja postavljam pitanje – koji su uopšte bili razlozi da onda podržite onu transakciju? Pošto su za mene ti razlozi isti. Dakle, isto sam smatrao da je država loš vlasnik kada je u pitanju NIS, kao što mislim da je loš i kada je u pitanju Telekom. Isto tako sada smatram da će Telekom bolje raditi u privatnom sektoru, kao što NIS, pokazalo se, bolje radi u privatnom sektoru.
Zaista mi ostaje nejasno kako vi sada imate, kada se radi o NIS-u, jedan stav, a kada se radi o Telekomu, drugi. Čak idete i na skupljanje potpisa itd. Dakle, ovo je zaista vrlo interesantno.
(Dobacivanje iz klupa.)
Želim da kažem da se stavovi …
(Predsednik: Pročitajte član 214, biće vam jasno.)
Dakle, želim da kažem da su stavovi ostali i dalje isti. Zbog svih tih stavova, koje smo onda imali, oni ostaju i sada, i zbog toga idemo u privatizaciju. Ovo ja vama ne postavljam kao pitanje zašto ste promenili stav, nego pokušavam da vas vratim i ubedim da su argumenti koje ste, pretpostavljam, imali tada, takođe na važnosti i sada, i pozivam vas da, ukoliko ste zadržali te iste argumente (ukoliko, naravno, nisu bili neki drugi, ali moja pretpostavka je da su bili identični), onda morate podržati i prodaju Telekoma.

Evo, pokušaću ukratko da odgovorim na ova vaša pitanja. Prvo, vi ste dali antitezu stavu da država nije dobar vlasnik i naveli ste par primera. Ja polazim od pretpostavke da je vaš stav da država jeste dobar vlasnik, da se vi zalažete za to, i da ona treba da ostane u Telekomu, što naravno otvara i šire pitanje – ako je dobar, zašto bi ostala samo u Telekomu, što ne ostane svuda?
Drugo, vi ste meni stavili u usta reči i rekli da sam ja rekao da menadžment nije dobar. Ja to uopšte nisam rekao. Uopšte se nisam osvrtao na menadžment. Naprotiv, mislim da je on dobar, što su i neki članovi vaše poslaničke grupe ovde eksplicitno izjavili i rekli da je menadžment odličan. Naravno, ako se sada pokuša da generalizuje, kao što vi generalizujete, to može da znači da je menadžment koji postavi država dobar. Kada spojite ta dva stava, da je država dobar vlasnik i da treba svuda da ostane kao vlasnik, i da je dobar onaj menadžment koji postavi država i da ona uvek treba da ga postavlja, to naravno predstavlja jednu od platformi komunizma, komunističkog društva i ja nju kao takvu mogu da prihvatim, ali ne i da se s njom složim.
Naravno, uvek možete naći u stvarnom životu izuzetke koji potvrđuju pravilo. Kao što ste vi naveli sedam-osam primera gde država ima značajno učešće, ja mogu da vam nabrojim mnogo više gde ga nema, gde država zadržava manjinski paket. Isto tako mogu da vam navedem čitav niz primera gde je menadžment koji nije postavljen od strane države, već je kao profesionalan izabran na konkursu, bolji od onih državnih. To znači da ovaj slučaj, gde smo mi imali sreću da postavimo menadžment i da se ispostavi da je on odličan, jeste ipak izuzetak od nekog pravila.
Što se tiče ponude, da li je ona adekvatna ili nije, mi smo postavili uslov, smatramo da ponuda ovakva kako je data nije adekvatna i mi, naravno, nećemo ići u prodaju Telekoma ispod one cene koju smo definisali, a koju ste vi pomenuli.
Što se tiče pravne osnove na osnovu koje je data mogućnost da se cena popravi, ta pravna osnova postoji u dokumentaciji koja je pripremljena za tender i javno obnarodovana. Postoji dokument koji se zove ''instrukcije za ponuđače'' i ima još niz drugih dokumenata koji su bili pripremljeni od strane savetnika za transakciju. U jednom od članova se kaže da se može, ukoliko se pojavi da nijedna od ponuda ne zadovoljava postavljeni kriterijum, doneti odluka ili o tome da se postupak odmah obustavi, da se tender proglasi neuspešnim ili da se otvore pregovori.
Mi smo smatrali, odnosno Komisija je smatrala, na predlog savetnika, da je dobro da se otvori mogućnost da se ponuda popravi, što niti znači niti implicira da ćemo mi odustati od onoga stava koji smo postavili. Mi i dalje ostajemo pri tom stavu, što će se videti 3. maja, odnosno 4. maja ili već kad istekne ovaj rok.

Kao što ste rekli, izjavio sam da neće biti prihvaćena ponuda ispod 1,4 i ostajem pri toj izjavi. Da li neki listovi pišu šta će ko da uradi, to je, naravno, njihovo pravo i ne znam da li želite da sada ulazim u uređivačku i drugu politiku, ali ja svakako to ne želim.
Dakle, naš zahtev je jasan i mi ostajemo pri tom zahtevu. Ukoliko taj zahtev bude ispunjen, onda će transakcija pozitivno da se završi, ukoliko ne bude, neće, i to je to. Šta će da kažu ovi drugi, koji su bili spremni da daju manje, to je opet njihov problem. U svakom slučaju, budite ubeđeni da nas nijedan potez koji smo povukli neće dovesti u situaciju da napravimo neki prekršaj koji bi nas sutra doveo u neki sudski spor. To je moj odgovor oko stava Vlade po tom pitanju.
Želim da prokomentarišem jedan stav koji ste rekli i koji sam zaista prvi put čuo, ali je interesantan i glasi da bi država trebalo da usvoji strategiju da svuda gde ima profita ona bude većinski vlasnik. Pošto postoji masa preduzeća koja ima profit, ne znam da li bi trebalo u narednim budžetima da predviđamo pare pa da otkupljujemo ta preduzeća koja rade s profitom ili bi možda jeftinije bilo da uđemo u neku vrstu nacionalizacije pa da ih pokupimo sve bez izdataka sredstava. U svakom slučaju, ovo je interesantna teza. Do sada je nisam čuo, ali će ostati zabeležena kao jedna od opcija za neko buduće društvo. Hvala.

Zapravo ne znam na koje pitanje da odgovorim. Ako je pitanje da li stručna javnost u većoj meri podržava privatizaciju ili je protiv nje, mislim da je bespredmetno da po stoti put kažem da postoji opšte, planetarno shvatanje da država nije dobar vlasnik u poređenju s vlasnikom koji je privatni. I odatle slede svi zaključci. Vi možete da nađete neke papire, da je neko rekao ovo ili ono, to je u redu, ali zvanična, vladajuća ekonomska teorija vam kaže ovo što vam ja kažem.
Voleo bih kad bi ti drugi, kojih naravno ima, kažem da postoje i drugačija društveno-politička uređenja koja smatraju da je država bolja, da je idealna itd., ali kada bi to postalo vladajuće shvatanje u ovoj državi, kada bismo se mi vratili na izgradnju komunističkog društva, onda biste vi bili potpuno u pravu.
Mislim da ovo nije forum, da raspravljamo o tako fundamentalnim pitanjima kao što je izbor ove države da li će ići u komunizam ili će nastaviti da gradi tržišnu ekonomiju. Mi smo se opredelili za tržišnu ekonomiju i u tom kontekstu su svi naši postupci koji su ovde u igri.
Dozvolite mi samo da podsetim, a vidim da nije o tome bilo ovde reči, mada je svojevremeno o tome puno pričano, na vezu između političkih struktura i javnih preduzeća, gde one doživljavaju javna preduzeća kao plen. Upravo ovo jeste jedan od načina da se političke strukture, država, a samim tim i političke strukture izvuku iz privrednih aktivnosti i dozvole privredi da krene.
U tom kontekstu mislim da je nebrojano mnogo argumenata koji govore u pravcu o kome sam govorio, a isto tako sam spreman da vam dostavim i stavove te druge stručne javnosti, da ne morate da ih čitate pred samu sednicu, već da imate više vremena da se time bavite.

Vrlo ću kratko.
Zašto se nisam tom logikom rukovodio? Ne razumem na osnovu čega ste došli do zaključka da nisam. Ako pogledate istoriju Agencije za privatizaciju, koja je počela 2002. godine pa evo traje i dan-danas, dakle punih osam-devet godina, videćete da je u jednoj godini došlo do najvećeg broja privatizovanih preduzeća. U jednoj jedinoj godini, koja je u odnosu na sve druge, i pre i posle, bar dva puta više preduzeća privatizovala. To je godina kada sam ja bio tamo. Bio sam svega godinu dana u Agenciji, a ovo traje već, kao što sam rekao, deset-jedanaest godina.
Prema tome, potpuno sam se borio i svestan sam da će privatna svojina biti osnov za razvoj našeg društva i da će nam ona obezbediti boljitak.
Što se tiče Jata i Železnice, opet ne razumem zašto mislite da neko štiti i želi da se Jat ne privatizuje. Upravo suprotno, vi znate da je pokušana jedna prodaja Jata i da je tender bio neuspešan. U ovom trenutku je razvijena jedna strategija i namerava se još jedan pokušaj. Dakle, evo i vas pozivam, ukoliko imate da se neko interesuje kod vaše stranke, ali, naravno, mi tražimo strateškog partnera, da ga uputite i ohrabrite da učestvuje u prodaji Jata i, budite bez brige, vrlo brzo će tender biti otvoren.
Što se tiče Železnice, ona je u jednom programu restrukturiranja koji je prilično ozbiljan, jer je ona u dosta zaostalom stanju, i u organizacionom smislu, i mi u ovom trenutku razmatramo pitanje kako da Železnicu napravimo da bude profitabilnija, da ne povlači više subvencije i u tom kontekstu smo zainteresovani za privatnu inicijativu, ali to nije baš tako lako i nije moguće da se ostvari u nekom kraćem roku.
Konačno, što se tiče minimalne cene, mislim da vi pod minimalnom podrazumevate nešto što je malo, a mi smo pod minimalnim podrazumevali nešto što bi se zvalo najmanje. Ovo što smo mi tražili pokazuje da su vaše procene o velikoj profitabilnosti Telekoma u stvari potpuno pogrešne. Jer, da je on toliko profitabilan, da opravdava tu cenu, onda ne bismo imali samo jednu, i to ponudu koja je ispod te cene, nego bi bilo na desetine ponuda i mogli bismo onda da biramo i da pravimo pravi transparentan postupak.
Činjenica je, po svoj prilici, da smo mi taj prag podigli suviše visoko, što nam sada pokazuje da su naše percepcije o tome kolika je vrednost Telekoma možda bile drugačije od realnosti, a što će pokazati budućnost koja je neposredno pred nama. Hvala.

Želeo bih samo da dam neku vrstu odgovora u smislu konstatacija, jer mi se čini da je, gos'n Šami, vaša izjava u jednom delu netačna, ili u dva dela.
Prvo, mislim da matematički nije dobro poređenje između dve vrste cena, ne samo zbog različitog vremena u kome su one nastale, već prosto zbog različitog procenta koji se prodaje. Kada se radi o Mobtelu, on je prodat sa 100%, i to bez ikakvih obaveza, kao novoformirano preduzeće, naravno sa određenim portfeljom korisnika. To je jedna priča.
Vi ovde imate situaciju da, pre svega, ne prodajete jedno preduzeće, prodajete 51% a ne 100%, što samim tim ovih 1.400.000.000 već diže na 2.800.000.000, uporedivih, i plus kada oduzmete dugove koji se tu nalaze, doći ćete do toga da su te cene možda približno slične. Ja nisam računao, to se radi preko nekih multipla, da ne ulazimo sada u te stručne obračune, ali sigurno jeste činjenica da nema mesta poređenju ove dve cifre, jer se odnose na različite procente, na različite situacije i na različito vreme.
Drugo, meni se sviđa poređenje koje ste dali sa seljakom koji prodaje krompir na pijaci i baš me interesuje, pitam sebe ovako nakon vašeg izlaganja – da seljak ode na pijacu, ponudi krompir i vrati se kući bez kilograma prodatog krompira i onda dođe do zaključka da je cena koju je nudio bila suviše niska. Dakle, to je otprilike ono što se može izvući iz vašeg izlaganja i zato mislim da to ipak ne bismo mogli uzeti kao tačno. Hvala vam.

Mislim da je nepotrebna da ovde sada razvijamo ovu kalkulaciju i računamo dva i dva. Samo bih želeo, i tu ste upravu, da ovaj moj primer sa seljakom malo prilagodim ovome što ste rekli. Dakle, primer jeste takav da nije seljak bio na pijaci, nego je on dao svom prijatelju da proda to njegovo, pa kad se vratio i rekao - evo ništa nisam prodao, onda je ovaj rekao - to je zato što sam ti rekao cenu koja je suviše niska, pa zato niko nije hteo da kupi.
Što se tiče ovog drugog, ja sasvim pošteno radim svojim posao sa dubokim ubeđenjem da je on od koristi, bez ikakvih ličnih ili bilo kakvih drugih interesa. Potpuno mirno spavam i tako ću i ubuduće.

Razumeo sam da je pitanje – zašto Telekom Austrija?
Imate dve vrste prodaje. Jedna vrsta prodaje je kada idete u direktne pregovore i druga vrsta prodaje je ono što zovemo transparentno, kada raspišete neku vrstu oglasa i kažete – izvol'te, ko želi da učestvuje, neka se javi. Mi smo protiv tih direktnih pregovora, zato što oni rađaju korupciju. Čim imate direktne pregovore, odmah se postavlja pitanje da li je cena adekvatna, da l' se niste dogovorili itd.
Zbog toga je ovaj proces išao u pravcu da se raspiše taj javni tender, javni poziv, i da se kaže – izvolite, svi koji želite da učestvujete u kupovini našeg preduzeća koje nudimo, a strateški ste partneri, dakle bavite se tom delatnošću, niste neki investicioni fondovi koji imaju pare ali nemaju iskustva, izvolite, javite se, pa ko da najveću cenu, taj će biti pobednik, s tim što mi nećemo to da prodamo ispod određene cene. Dakle, to je bila procedura. Ona je prosta za razumevanje, jednostavna i potpuno isključuje mogućnost korupcije.
Na kraju, nama se javio samo Telekom Austrije i vi ne možete sada da nas pitate – zašto Telekom Austrije, a nije Telekom Francuske. Telekom Francuske je takođe učestvovao u onim prethodnim radnjama, uzeo tendersku dokumentaciju, obišao Telekom, obavio razgovore, kalkulacije itd. i javio nam se telefonom i rekao – znate šta, mi smo jako zainteresovani za Telekom Srbije, ali je cena koju vi tražite suviše visoka za nas i mi ne možemo da učestvujemo u tome. Eto zašto ne Telekom Francuske. Da su se oni javili, mi bismo takođe bili zadovoljni i sa njima bismo razgovarali.
Smisao mog odgovora jeste da nismo mi izabrali s kim ćemo razgovarati i ko će biti naš potencijalni partner, nego je, prosto, jedna procedura, koja je takva kako sam je objasnio, dovela do toga da je Telekom Austrije sada taj s kim razgovaramo. To što mi razgovaramo, odnosno to što oni ponudu treba da poprave, ne znači da ćemo odustati od našeg osnovnog stava koji smo rekli. Dakle, 3. maj je blizu, 4. maj je blizu i mi ćemo vrlo brzo znati gde se nalazimo. Hvala.

Evo da vam kažem – to je bila jedna legitimna opcija. Kada dobijete ponudu koja je neodgovarajuća, imate više opcija. Prva opcija je da kažete – iako je neodgovarajuća, to je najbolje što sam mogao da postignem, prihvatam je. Druga opcija je bila – to je bezobrazno, ne želim o tome da razgovaram i neću više da ih vidim. Treća opcija je – ponuda je loša, ali možda postoji mogućnost da bude bolja; odnosno, ne samo da bude bolja, nego da bude onakva kako smo zamislili.
Mi smo izabrali ovu treću opciju. Izborom te treće opcije ni u kom slučaju nismo prejudicirali to da ćemo prihvatiti ponudu onakvu kakva je data. Ponovo vam tvrdim – postavili smo kriterijume i rekli smo koja je cena; ako dobijemo tu cenu, završićemo pozitivno transakciju; ako ne, nećemo. Dakle, nije ovo produžetak roka, kao što neki insinuiraju, da bismo onda izašli sa nižom cenom, pa da kažemo – sve smo probali, nismo mogli milijardu i četiristo, evo dali smo za milijardu. Ne, to uopšte nije ideja i ponovo vam tvrdim da ćemo mi ostati na stavu koji smo dali.