Pokušaću da dam odgovor na ovo pitanje, ali taj odgovor ima dva dela. Jedan deo je kako je to bilo do sada i drugi deo je kako će to biti u budućnosti, nezavisno od toga da li će transakcije uspeti ili ne.
Kako je bilo do sada? Do sada je dobit koja se ostvari pripadala 80% državi Srbiji, a 20% grčkom OTE. Postojalo je jedno pravilo, da smo od ukupne dobiti, recimo kao da smo rekli – na 100 dinara 50 dinara ostavljamo Telekomu, jer mora on da se zanavlja itd., a ovih drugih 50 dinara delimo u srazmeri 8:2 između Republike Srbije i grčkog OTE, tako da je dva dinara išlo u OTE, a osam dinara je išlo u budžet. To je bio model koji je bio važeći zaključno s prošlom godinom.
Mi se sada nalazimo u jednom specifičnom trenutku, kada se situacija menja u budućnosti, nezavisno od transakcije. Zašto se situacija menja? Menja se zbog toga što je otvoren proces podele besplatnih akcija građanima i zaposlenima i što ćemo mi praktično pokloniti oko 22% vrednosti Telekoma, od čega 15% građanima i 6-7% (nemojte me baš držati za reč, ali recimo da je to 7%) zaposlenima.
Dakle, ukupno, ako ne bi došlo do transakcije, bismo imali jednu trostranu strukturu, gde imate grčkog partnera sa 20, imate sa 22 jednu masu građana i država bi ostala sa ostalih, recimo, 57-58.
U takvoj konstelaciji, ako bi se došlo do podele dobiti u narednom periodu, onda bi svi koji se nalaze u ovoj strukturi morali na neki način da beneficiraju od te dobiti, tako da bi se dobit, po definiciji, značajno smanjila državi. Čak i ako bi se primenio identičan model, onda bismo od pola dobiti mi dobili pola, a time bismo onemogućili razvoj, jer onih pola nije bilo dovoljno.
Zbog toga smo smatrali da je mnogo bolje da se sada ide na prodaju Telekoma, pogotovo što su realna očekivanja da u narednim godinama on neće moći da ostvaruje visoke stope niti rasta nekog prihoda niti profita, jer se pojavljuje drugi ozbiljni fiksni operator i zbog toga što tržište počinje drugačije da se konfiguriše, sa strateškim partnerom ili bez njega.
Ukoliko ne dođe do transakcije, mi ćemo, nakon što se objavi da li je transakcija bila ili ne, izaći s jednim planom šta i kako dalje sa Telekomom, uvažavajući činjenicu da se država sada značajno smanjuje u njegovom vlasništvu zbog podele besplatnih akcija, gde se pojavljuje taj treći, uslovno, igrač, iako su to milioni ljudi sa sitnim akcijama.

Odgovor na pitanje monopola bi bio sledeći – Telekom Srbija jeste monopolista. U fiksnoj telefoniji 98% tržišta je pokriveno monopolom. On je monopolista bez obzira da li došlo do transakcije ili ne. Znači, ako ga sutra neko kupi, isto će biti monopolista, sve dotle dok ovaj drugi operator ne dođe, recimo, na 50%, što je pitanje koliko će godina proći.
Prema tome, ovde nije sporno postojanje monopola. Ono sigurno postoji. Znam da se Telekom Austrije vrlo često pokušava diskvalifikovati zbog velikog učešća u mobilnoj telefoniji, pošto već ima VIP, pa će sada doći još i ovo iz Telekoma, pa će doći na 70%, ali se zaboravlja da on u fiksnoj već ima 98%. Prema tome, ako govorimo o postojanju monopola, 98% je više nego 70%. Prema tome, monopol postoji.
Ono što je specifično ovde jeste da je ovo grana ili industrija, kako god hoćete, u koju se ne može ući bez licence, a kad imate granu s licencom, onda u principu imate mali broj igrača. Praktično, jedan veliki broj njih ili gotovo svi imaju značajno učešće na tržištu. Teoretski, ako vam je tržište 100%, a vi imate dva igrača, onda su oni u idealnim slučajevima 50:50. U bilo kom drugom vi imate jednog s natpolovičnom većinom.
Prema tome, monopol nije sporan, ili, kako se to kaže, dominantna pozicija nije sporna. Ovde je pitanje da li će nosilac monopola zloupotrebiti tu svoju dominantnu poziciju. Odgovor na to pitanje se nalazi u našoj zakonskoj regulativi, gde imate Komisiju za zaštitu konkurencije.
Da vas podsetim, ona je ovde izabrana i to je telo koje je nezavisno od Vlade. Dakle, to je nezavisna regulatorna institucija koja ima zadatak da štiti konkurenciju, a to u konkretnom slučaju znači da sankcioniše bilo koje ponašanje koje bi Telekom Srbija kao monopolista uradio koristeći taj svoj monopolski položaj.
Ta komisija ima ozbiljan zadatak, ali smo joj odnedavno dali i ozbiljna prava. Ona ima pravo i da finansijski kažnjava, da izriče kaznene mere, a ne samo da daje opomene itd. Mi kao Vlada, naravno, podržavamo rad te komisije, pre svega u smislu njene nezavisnosti, ali poštujemo odluke koje će ona doneti.
Ako pitate načelno kako će se Vlada boriti protiv monopola, ovde je očigledno, iz mog objašnjenja ste razumeli da to nije stvar Vlade, nego te komisije koja je za tu svrhu i osnovana i, naravno, to će biti taj glavni vid borbe gde će se sankcionisati zloupotreba dominantnog položaja, a Vlada će, sa svoje strane, na tržišni način, tržišnim mehanizmima, kroz intervencije robnih rezervi itd. vršiti pritisak, naročito kada se radi o cenama hrane, da one budu niže nego što bi mogle da budu ako dođe do nekih kartelskih sporazuma i dogovora.
Ta komisija će, isto tako, da štiti konkurenciju i da kažnjava. Već su prve kazne izrečene. Ne bih želeo da spominjem firme, da to ne bi sada bilo negativno, ali hoću da kažem da je to relativna novina i da u narednom periodu treba očekivati da će u tom kontekstu biti sve više i više akcija, tj. sve više i više suzbijanja monopola.

Vlada nije odlučila da ga proda pošto-poto, već da ga proda najmanje po minimalnoj ceni koju je dala.

Postoji referentna kuća koja je utvrdila procenu. To ne mogu da vam kažem dok traje tender, ali obećavam  da ću 4. maja da vam dam... Ne smem da vam kažem zato što još uvek pregovaramo, ali ću vam 4. maja dostaviti tu cenu, a cena koju vi spominjete je potpuno besmislena.

Prvo da kažem da vaše konstatacije vezane za rupe u budžetu itd. nisu tačne. Ja sam to već rekao, ali je, izgleda potrebno više puta ponavljati. Mi nemamo problema s tekućim republičkim budžetom. U ovom trenutku čak imamo preko 800 miliona evra koji čekaju na određene isplate koje nam slede i koji su praktično neka vrsta budžetske rezerve koja stoji sa strane. Toliko o tome da li nam znači Telekom – prodaja ili ne. Ne, nije problem u parama. Ovde je problem strateškog tipa.
U vezi s vašim pitanjem, a razumeo sam da se malo pomerio fokus sa Telekoma na druga javna preduzeća, rekao bih vam ukratko, bez obzira što to nije tema sednice, da ste vi u pravu da postoji negde oko 550 javnih preduzeća, ali najveći broj tih javnih preduzeća, 90 i nešto posto, jesu lokalna javna preduzeća. Znate da ima oko 170 opština i da ih svaka opština ima bar po jedno, dva do tri, i to su sada ta javna preduzeća koja se formalno vode u registru.
Što se tiče Republike, ona ih ima desetak. To su ona preduzeća koja ste spomenuli – Jat, Železnica, EPS, Telekom itd. Tako da Republika dosta pomno prati situaciju u ovim javnim preduzećima, pravi strategije itd. Kada se radi o lokalnim javnim preduzećima, onda je to stvar lokalne samouprave, gde smo mi spremni da im pomognemo, ali, u krajnjoj liniji, lokalna samouprava o tome treba da brine. Verujem da vi imate u lokalu neke vaše odbornike, pa biste mogli tamo gde ih imate da se raspitate kakva je situacija sa javnim preduzećima na tom nivou.
Ono što ja očekujem da se desi u narednom, relativno brzom periodu, jeste da će doći do donošenja zakona o javnoj svojini, gde će se javna svojina spuštati na niže nivoe. U okviru toga će se doneti odluka o pitanju šta će se desiti s javnim preduzećima, da li će ona i formalno preći u vlasništvo lokalnih samouprava (ali to je stvar o kojoj se diskutuje), i u tom slučaju će biti pod potpunom ne samo kontrolom, nego i pod direktnim ingerencijama lokala. Ona su i sada pod ingerencijama, republička vlada daje samo opšte smernice, ali su u stvari glavni problemi na lokalu, a njih je preko 90% od ovog broja koji ste rekli.

Prvo, izvinjavam se ako sam vas pogrešno razumeo, ali i vi ste mene sigurno pogrešno razumeli da sam vas pitao da li imate odbornike. Ja znam da je sigurno da ih imate, nego sam prosto rekao da preko njih možete da se informišete o situaciji na lokalu. Inače, slažem se s vama i cilj ove vlade jeste da se smanje subvencije i da ta javna preduzeća počnu da funkcionišu na mnogo solidnijim osnovama. Tu imamo potpuno identični stav. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, čast mi je i zadovoljstvo da predstavim program rekonstruisane Vlade Srbije, koju čine koalicija Za evropsku Srbiju, koalicija SPS-PUPS-JS i grupa manjinskih stranaka. Rekonstruisana Vlada će sprovoditi strateške prioritete države u narednih godinu dana.
Ovde sam kako bih vam, cenjeni narodni poslanici, rekao šta Vlada ima u svom planu delovanja i kako bih zatražio vašu podršku za realizaciju programa koji ću sada izložiti.
Prioriteti Vlade Srbije, na osnovu kojih je i formirana u junu 2008. godine, ostaju, naravno, nepromenjeni, a to su: puna posvećenost što bržem ulasku Srbije u EU, očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, razvoj privrede Srbije i poboljšanje životnog standarda njenih građana, razvoj socijalno odgovorne države i solidarnog društva, beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije i puna saradnja sa Haškim tribunalom.
Srbija, vođena Vladom koju sam do sada imao čast da predvodim, dosledno sprovodeći reforme u svim segmentima društva, napravila je odlučan i suštinski iskorak ka punopravnom članstvu u EU.
Pred nama je nastavak realizacije Akcionog plana usaglašen sa Evropskom komisijom i nastavak reformi srpskog društva na putu ka EU. Da bi se ovi reformski zadaci u potpunosti realizovali, Vlada će u narednim mesecima dostaviti Skupštini na usvajanje niz sistemskih zakona, kojima će se urediti način izbora narodnih poslanika, pitanja blanko ostavke, definisanje javne svojine, pitanje restitucije itd, uz istovremeno preduzimanje energičnih mera, usaglašenih sa Evropskom komisijom, kojima će se uspešno dovršiti započete reforme u pravosuđu.
U toku je ratifikacija SSP u parlamentima preostalih 11 država EU koje to do sada nisu uradile. Do sada je ovaj dokument ratifikovan od strane parlamenata 16 zemalja EU, a to su Španija, Nemačka, Velika Britanija, Italija, Malta, Bugarska, Estonija, Grčka, Slovačka, Mađarska, Češka, Danska, Kipar, Austrija, Slovenija i Luksemburg, a SSP je ratifikovan i u Evropskom parlamentu.
Uspešno okončanje planiranih reformskih procesa omogućiće da Srbija do kraja ove godine suštinski unapredi pravni poredak i privredni sistem zemlje, čime će ga u najvećoj meri približiti standardima EU, i da, poštovani narodni poslanici, dobije status kandidata za punopravno članstvo u EU, čime će ova vlada ispuniti najvažniji zadatak koji su pred nju postavili građani Srbije.
Za uspešnu realizaciju Akcionog plana mobilisaćemo sve segmente društva, državne institucije, civilno društvo i najširu javnost, a verujem da će i ovaj visoki dom, kao i u prethodnom periodu, efikasno sprovoditi reforme iz nadležnosti Narodne skupštine.
Punopravno članstvo u EU kao istorijski cilj i dobijanje statusa kandidata kao neophodni i najvažniji uslov na putu za ostvarenje tog cilja od suštinskog je interesa za Srbiju i sve naše građane. Zato ova vlada i svi mi zajedno imamo veliku odgovornost i obavezu da iskoristimo ovu istorijsku priliku i načinimo ozbiljan korak ka boljem i sigurnijem životu Srbije i njenih građana u evropskoj porodici država.
Naravno, visok standard i kvalitet života ljudi u zemljama koje su članice EU jedan je od ključnih razloga što je članstvo Srbije u EU za ovu vladu, kao i za čitavu Srbiju, nesumnjivo najbolja alternativa. Zato će Vlada odlučno raditi na završetku svih reformskih procesa koje je naša koalicija zacrtala kao svoj osnovni cilj prilikom formiranja Vlade 2008. godine.
Na delu smo pokazali da naše opredeljenje za ulazak Srbije u EU ide u korak sa namerom da i dalje i više razvijamo što bolje političke, ekonomske, kulturne odnose sa svim zemljama sveta, naročito sa zemljama našeg regiona. Osim toga, ova vlada je formulisala i sprovodi državnu politiku koja pored svog osnovnog cilja, a to je članstvo u EU, podrazumeva najbolje moguće odnose i sa drugim najznačajnijim državama u svetu, a to su pre svega SAD, Ruska Federacija i Kina.
Poštovani narodni poslanici, smatram da je veoma važno što je Srbija država koja je napravila ključni korak u unapređenju dobrosusedskih odnosa sa zemljama regiona i postala centralna tačka regionalne saradnje, a to je osnovna pretpostavka za stabilnost i dugoročni prosperitet u našem delu Evrope.
Vlada Republike Srbije odlučna je i dosledna u stavu da nikada neće priznati nezavisnost KiM i preduzima sve raspoložive diplomatske aktivnosti za očuvanje KiM u sastavu Republike Srbije. U tom smislu, Vlada može biti zadovoljna dosadašnjim rezultatima u ograničenju broja država koje su priznale tzv. nezavisnost Kosova.
Vlada će i ubuduće svesno, odgovorno i predano biti posvećena očuvanju KiM unutar Srbije i rukovođena Ustavom i odlukama Narodne skupštine učiniti sve što je u njenoj moći da se mirnim i diplomatskim putem dođe do rešenja koje će omogućiti istorijsko pomirenje srpskog i albanskog naroda.
Od samog početka smo verovali da je dijalog jedini način da se pronađe obostrano prihvatljivo rešenje koje je dugotrajno održivo i koje će garantovati dugoročnu stabilnost regiona. Srbija je uspela da u svojim naporima, na osnovu Rezolucije Generalne skupštine UN, uspostavi dijalog sa predstavnicima privremenih vlasti u Prištini. Pored ostalog, ovaj dijalog predstavlja dodatnu podršku naporima Vlade i aktivnostima koje sprovodi u cilju opstanka srpskog naroda na KiM, kao i poboljšanju njegovog ekonomskog i socijalnog položaja.
Poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je neposredno po formiranju, u jesen 2008. godine, bila suočena sa izazovima najveće ekonomske krize u istoriji sveta. Takav nezapamćeni finansijski slom stvorio je situaciju koja je ozbiljno uzdrmala ekonomije najbogatijih zemalja sveta i koja je neke od zemalja EU dovela na rub bankrotstva. Preko noći, bili smo svedoci, rušile su se finansijske institucije, svetske poznate kompanije odlazile su u stečaj, a ogromna armija ljudi u svetu svakodnevno je ostajala bez posla.
U takvim uslovima, po svetskim merilima izuzetno nepovoljnim uslovima, Vlada Republike Srbije uspela je svojim merama da minimizuje posledice krize po privredu zemlje i očuva stabilnost. Ipak, efekti ekonomske krize pogodili su i našu privredu i svakog našeg građanina i toga smo svi, i ja lično, veoma svesni. Vrlo dobro znamo koliki je broj stanovnika ostao bez posla, kako naši ljudi žive i sa kakvim se teškoćama sreću u svakodnevnom životu.
Zbog toga, u narednih godinu dana pred Vladom Republike Srbije stoji najveći izazov, a to je svakodnevni intenzivan rad na smanjenju nezaposlenosti i povećanju životnog standarda građana Srbije.
Želeo bih sa ovog mesta da poručim da Vlada Srbije neće žaliti truda kako bi uspela u ostvarenju ovog cilja. Građani Srbije treba da žive bolje danas i odmah i mi ćemo učiniti sve da do toga i dođe.
Na makroplanu uspeli smo da sačuvamo velike privredne sisteme i banke od propadanja u najgorem periodu krize, ali sada fokus moramo prebaciti na strateške sektore koji će predstavljati generatore razvoja u postkriznom periodu. Samo dinamički rast obima i konkurentnosti srpske privrede predstavlja realnu osnovu za povećanje zaposlenosti i rast životnog standarda svakog stanovnika Srbije.
Da bismo ostvarili ove ciljeve, sprovodićemo razvojnu ekonomsku politiku, što je i predviđeno novim modelom ekonomskog rasta u okviru koncepta razvoja Srbije 20-20, plana koji je pripremljen od strane vodećih srpskih ekonomista i kojim će se Vlada rukovoditi u narednom periodu.
Dakle, da bi realizovali ove ciljeve i poboljšali standard građana, ova vlada će u mesecima koji su pred nama sprovesti mere ekonomske politike koje će omogućiti: 1) snabdevenost osnovnim životnim namirnicama po prihvatljivim cenama za sve građane; 2) povećanje zaposlenosti kroz nove oblike podsticaja za otvaranje novih radnih mesta; 3) dalje smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita, kako bi se obezbedila dugoročna makroekonomska stabilnost… (Predsednik: Gospodo poslanici, molim da omogućite da čujemo premijera.);
4) dinamičan rast privredne aktivnosti na bazi proizvodnje razmenjivih dobara; 5) veća ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju usmerenu ka većim prinosima i višem stepenu finalizacije proizvoda; 6) podrška izvoznim delatnostima kroz osnivanje razvojne banke i efikasnijeg mehanizma garancija za izvozne poslove; 7) privlačenjem novih investicija kroz unapređenje poslovnog ambijenta i ravnomerni regionalni razvoj; 8) sistemsku podršku sektoru malih i srednjih preduzeća i inovativnim delatnostima; 9) reformu javnih preduzeća, koja podrazumeva ukidanje monopola, uvođenje profesionalnog rukovodstva i smanjenje subvencija i 10) efikasnije upravljanje velikim infrastrukturnim objektima.
Svesni smo da i investicioni potencijal u izgradnji infrastrukture, kako saobraćajne, tako i energetske, poljoprivredne i informacione, nije dovoljno iskorišćen, što predstavlja dodatni interni resurs, koji će početi da daje veći doprinos privrednom rastu već u toku ove kalendarske godine.
Fokusiraćemo se na resurse kojima Srbija raspolaže, a nedovoljno racionalno koristi, a to su: poljoprivreda, prehrambena industrija, rudarstvo, energetika i najvažnije od svega, inovativni duh građana.
Poštovani narodni poslanici, ulaganje u dinamični rast privrede ni na koji način neće umanjiti socijalnu odgovornost ove vlade i naše napore da zaštitimo najugroženije kategorije stanovništva.
U tom smislu, novi zakon o socijalnoj zaštiti, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, značajno će unaprediti kvalitet zaštite onih koji su najugroženiji i obuhvatiće veći broj korisnika socijalne zaštite.
Socijalna odgovornost Vlade ne odnosi se samo na zaštitu najugroženijih grupa građana kojima posvećujemo posebnu pažnju, već i na sve građane Srbije. Vlada će stoga i u narednom periodu donositi nužne, neophodne odluke, vodeći računa o interesima najširih slojeva stanovništva, kako bi se u isto vreme značajno smanjio broj siromašnih i poboljšali uslovi života svih građana.
Vlada je napravila krupne korake u izgradnji efikasnog sistema borbe protiv svih oblika korupcije i kriminala, svesna da je upravo suzbijanje ovih društvenih problema pitanje budućnosti Srbije i jedan od ključnih uslova za priključenje EU.
Usvojen je Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela i osnovana je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom. Rezultati ostvareni primenom zakona nedvosmisleno su pokazali da je reč o veoma moćnom i efikasnom mehanizmu u borbi protiv svih vidova kriminala.
Primenom ovog zakona u prethodne dve godine privremeno ili trajno oduzeta je imovina čija je vrednost procenjena na preko 300 miliona evra. Ova imovina je privremeno ili trajno oduzeta od oko 200 fizičkih lica, protiv kojih se vode postupci, kao i od sa njima povezanih pravnih i fizičkih lica. Time je zadata ozbiljan udarac organizovanom kriminalu.
U isto vreme, presečeni su ključni kanali međunarodne trgovine narkoticima i ljudima. Na taj način Srbija je dala značajan doprinos međunarodnoj borbi protiv organizovanog kriminala.
U narednom periodu jedan od prioritetnih zadataka biće povećanje efikasnosti, rasvetljavanje krivičnih dela i skraćenje rokova za sprovođenje krivičnih postupaka. Takođe, u okviru borbe protiv korupcije osnovana je i Agencija za borbu protiv korupcije, drastično su pooštrene kazne za slučaj otkrivanja korupcije, a uvedena je i zakonska obaveza da svi državni funkcioneri na republičkom i lokalnom nivou, rukovodioci državnih ustanova, javnih preduzeća, javno saopštavaju o imovini koju poseduju.
Dobro je uspostavljen mehanizam za borbu protiv kriminala i korupcije. Moramo stalno unapređivati i beskompromisno i neselektivno koristiti kako bi pravilno otklonili izvor korupcije i kaznili sve oni koji su pokušali da ostvare korist na nezakonit način.
Konačno, do kraja mandata Vlade će se u potpunosti sprovesti reforma pravosuđa kojom će se izgraditi efikasno i nezavisno sudstvo i tužilaštvo, učvrstiti vladavina prava i pravna sigurnost.
Na polju međunarodnog prava Vlada će, kao i u dosadašnjem periodu, nastaviti politiku striktnog poslovanja svih međunarodnih obaveza naše zemlje, uključujući saradnju sa međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu. U skladu s takvom politikom Srbija je u potpunosti posvećena uspešnom okončanju saradnje sa ovim sudom, što uključuje i izručenje preostala dva begunca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, Vlada Srbije ostaje dosledna u borbi za ostvarenje principa na kojima je formirana. Kao premijer učiniću da ona u narednom periodu bude još jedinstvenija i još odlučnija u realizaciji ključnih ciljeva, da radi i da deluje kao tim i da brzo reaguje na potrebe i probleme građana.
U evropskim integracijama prešli smo ogroman put zahvaljujući izuzetnim naporima svih institucija, ali u prvom redu građana Srbije. Zbog toga građani imaju prava da kritikuju, da budu nezadovoljni, a mi smo ti koji sve te kritike treba da primimo i istrpimo i svoj rad učinimo boljim i efikasnijim.
Zbog toga ću se lično potruditi da uvedem nultu toleranciju za nerad, bahatost i sve ono što iskače iz zacrtane zajedničke politike. Svi članovi ove Vlade moraće od danas da budu još odgovorniji u svom radu, skromni u svom držanju, vredni u cilju postizanja rezultata, sa još više sluha za potrebe građana zbog kojih se nalaze tu gde jesu.
Interes građana i rešavanje njihovih problema biće još mnogo viši nego do sada vrhunski prioritet za svakog člana Vlade. Iz tog razloga, poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije do kraja svog mandata će realizovati sistemske mere kojima će se dugoročno povećati zaposlenost i životni standard svih građana Srbije, ali i preduzeti operativne mere koje će u kratkom roku dovesti do olakšanja aktuelnih teškoća najugroženijih slojeva stanovništva i poboljšanja života građana.
Ova Vlada je pokazala da ima hrabrosti da donosi teške odluke koje su u interesu građana Srbije i donosiće ih i ubuduće. Samo na taj način može se obezbediti izvesnost za dugoročni prosperitet naše zemlje i za generacije koje dolaze posle nas, ali i bolji život za sve naše građane danas i odmah.
Uveren sam da članovi Vlade koje predlažem imaju potrebno znanje, energiju i odgovornost da obave veliki posao koji je pred nama i ostvare ciljeve koji su u interesu svih nas. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, pošto se sad prvi put zvanično javljam za reč, pozdravljam vas. Nisam nameravao da odgovaram na opšte stavove koje iznose poslaničke partije, već da se uključim u razgovor kada počne diskusija po narodnim poslanicima, tako da je to razlog zašto se nisam javljao, a ne zato što sam se slagao ili ne slagao sa onim što je rečeno. Tako da, kada bude krenula rasprava, ja ću u njoj, naravno, i učestvovati.

Hvala. Poštovani narodni poslaniče, evo ako dozvolite da se osvrnem na ove vaše kritike vezano za ekspoze.
Prvo, što se tiče zahvalnosti pojedincima, to sam učinio, ali ne u ekspozeu nego individualno i sa svakim od svojih bivših ministara sam razgovarao i dogovarali smo se oko toga. Prvo smo pogledali šta je bilo urađeno, šta nije bilo i šta je to što nas čeka u budućnosti, i razgovarao sam o njihovim budućim angažmanima, da li u Vladi ili u nekim drugim institucijama, tako da želim prosto da vas informišem da sam to radio na jedan, da kažem, ljudski i kolegijalan način i da se ništa nije radilo tako preko kolena, a da niko o tome nije znao. Međutim, smatrao sam to nekim svojim ličnim odnosom, a ne nečim što bi zasluživalo da uđe u ekspoze.
Druga stvar, vi ste spomenuli reformu pravosuđa, nije mi bilo jasno u kom kontekstu. U ekspozeu sam pomenuo to na dva mesta. Suština te reforme jeste u tome što je ona i dalje u toku, što se trenutno nalazi na jednom pravcu koji je nesumnjivo dobar, što je taj pravac dogovoren sa Evropskom komisijom, što je uključena Venecijanska komisija, što su bukvalno svaki od tih narednih koraka prvo isplanirani i ono što se preduzima tačno se zna zašto je preduzet na ovaj način, zašto na onaj.
Naravno tu imamo puno, individualno, uopšte ljudi koji smatraju da su pogođeni. Neki od njih i dalje dižu galamu itd. Ali, prosto, osećam to kao svoj zadatak. U tu reformu sam se uključio pre otprilike dva meseca, kada su nastali ti veliki problemi. To zajedno se odvija i preuzimamo odgovornost da će se ona uspešno okončati u periodu koji je pred nama i da neće predstavljati kočnicu za naše evropske integracije.
Drugo pitanje ste postavili vezano za samu strukturu ekspozea. Zaista sam bio u dilemi da li da ekspoze sadrži generalne pravce ili da sadrži konkretne operativne mere. Došlo se do zaključka da nije parlament mesto na kome se raspravljaju operativne mere, iako imam za svaku od ovih generalnih pravaca bar po jednu do dve operativne mere koje ćete videti u periodu koji je pred nama i maltene za 15 do 20 dana će neke od tih mera biti vidljive.
One će ići u pravcu ispunjenja onih postavljenih strateških ciljeva. Pri tome, te mere će imati dvostruko dejstvo. Neke od njih će imati odmah i neposredno uticaj na rešenje problema, a neke će postavljati fundamente i imaće efekte u dugoročnom periodu.
Na kraju, odlučio sam se kod koncepcije da izložim samo te strateške, odnosno ne toliko strateške, nego samo te pravce, ali ne i operativne mere zbog karaktera diskusije koja može uslediti.
Međutim, to što sam sada rekao, napisao sam u jednoj rečenici, da će se Vlada baviti merama koje će imati strateški i operativni karakter. Mislim da je neko drugi pisao ekspoze, možda bi se upustio i u razmatranje pojedinačnih mera, a ja sam smatrao da to nije potrebno.

Poštovani narodni poslaniče, nije tačno da sam rekao da ne želim o strategiji da razgovaram, nego o operativnim merama, o strategiji želim da razgovaram. Ove mere ovde koje ste videli jesu strateške, ali ne operativne. Dakle, izbegao sam da uđem u ekspoze sa operativnim merama, tipa – sutra ću uraditi to i to, ali sam ušao sa strategijom.
Strategiju imamo, strategija 2020 je bila objavljena, postoji ovako debela knjiga i ko god želi može da je vidi. Meni nije poznato da neko nju ne poznaje. Ukoliko želite kao poslanička grupa, ja ću sa zadovoljstvom da vam pošaljem onaj deo kako ga vidi Vlada Srbije, to imamo, i pozvaću vas i na razgovor, dovedite vaše ekonomiste. Sa zadovoljstvom otvaram vrata svima koji žele da stručno razgovaraju.
Dakle, apsolutno ne prihvatam da smo mi autistični, imamo svoju ideju i guramo napred. Nije tačno. Evo, sad vam odavde kažem da ćemo napraviti kopiju te strategije i pozvaću vas na stručni razgovor.
Ali, stručni razgovor tipa – da li je bolji Razvojni fond ili Razvojna banka, koju vi sad stavljate, to nije razgovor za parlament. Jer, sad treba da vam objasnim da Razvojni fond nema kapaciteta da daje državne garancije za izvozne poslove, a Razvojna banka bi to možda imala. Drugo, kakvo je mesto Razvojne banke u našem sistemu, da li je to banka u klasičnom bankarskom sistemu ili ne? Dakle, to nisu teme za parlament.
Iz tog razloga vam kažem da ćemo ovde razgovarati o strategiji, a možete kod mene u kabinetu kad god želite, i vi ili vaš ekonomski tim, da razgovaramo o ekonomskim aktivnostima, uključujući čak i na operativnom nivou da pričamo o tome.

Poštovani narodni poslaniče, u svom nadahnutom izlaganju razmotrili ste čitav niz tema. Zadržao bih se na onoj koja tangira ekspoze, odnosno buduću vladu, jer smatram da ste tu takođe otvorili neki prostor za razmatranje i raspravu.
Prvo, spomenuli ste naš plan 20-20, uz konstataciju da nije dobro da se pravi plan za neki period kada Vlada koja ga pravi neće biti tu, nego će doći neka druga itd. Želim da vam kažem da onda imamo potpuno nerazumevanje o čemu se ovde radi.
Dakle, ovde se ne radi ni o kakvom partijskom ili Vladinom planu, već se radi o planu ove države za koga je irelevantno ko će ga sprovoditi, samo je pitanje da li je to najbolji plan koji ova država može da sprovede.
U tom kontekstu ovaj plan 2020 nije pravila nikakva vlada, nisu pravili nikakvi partijski ekonomisti, već je pravila grupa najboljih ekonomista koje imamo u ovoj državi, od kojih većina nisu članovi nikakvih partija niti pripadaju ili imaju stavove pozitivne za jednog ili za drugog.
Dakle, plan koji je ovde na stolu i koji promovišemo, sa kojim želimo da ova država u narednih deset godina napravi jedan značajan iskorak u nekom pozitivnom pravcu, jeste plan koji će pomoći državi, a ne bilo kojoj partiji, kako god da se u budućnosti smenjivale vlasti.
Nadam se da nemate neki vaš partijski plan kojim ćete zameniti ovaj državni plan i koji će, samim tim što je partijski, imati drugačije ne samo horizonte nego i stavove, tako da želim da izrazim veliko neslaganje protiv partijskih planova, a da podržim državne planove koji su potrebni ovoj državi.
Drugo, pomenuli ste razvojnu banku u kontekstu pitanja depozita koji se stavljaju, pa se uzimaju velike kamate itd. Zaista mislim da ovo pitanje jeste previše stručno za raspravu u parlamentu, ali kada ste već to spomenuli, da objasnite kako to ima neki kontekst sa uzimanjem para, želim da vam kažem da razvojna banka nije institucija koja uzima depozite.
To nije institucija koja funkcioniše u bankarskom sistemu, već je to institucija koja je posebna i ona ne prima depozite na način na koji se radi u bankarskom sistemu. Mi na razvojnoj banci radimo već više od godinu dana. Imamo kontakte sa određenim stranim razvojnim bankama koje nam daju svoja iskustva i rade fizibiliti studiju, i to je ono na osnovu čega ćemo mi ući u osnivanje razvojne banke, a ne da je neko čisto stavio prst na čelo pa je rekao – u, to je divna ideja, sada ću da uradim.
Ne, ova ideja je stara već godinu i više dana i ona je u izvesnom smislu na nekom nevidljivom kanalu za javnost, veoma detaljno analizirana, uz angažman puno ljudi, naročito stranaca i stranih uspešnih razvojnih banaka, gde ćemo imati završenu fizibiliti studiju otprilike za tri do četiri meseca i onda ćemo moći da priđemo realizaciji.
Treće što sam želeo da kažem, jako sam se iznenadio kada ste dali jednu konstataciju koja je glasila otprilike – vi nemate para da isplatite penzionere. Stekao sam utisak iz te konstatacije da mislite da mislim da su pare moje, pa onda ja nemam para. Dakle, apsolutno nije tako. Smatram da je ovo budžet ove države, ovih građana i da ovi građani treba da budu bogati i nikada neću da kažem bilo kome ko je na vlasti – vi nemate para.
Naprotiv, država je kakva jeste, budžet je takav kakav jeste, a da li je on dobar, mali ili veliki, o tome možemo razgovarati, ali je, po meni, vrlo značajna činjenica da eksperti iz te oblasti kao što su, na primer, MMF, stoje iza toga da politika ekonomska, pre svega fiskalna, a i monetarna koja se vodila u ovoj državi jeste ispravna, ona ima podršku i na taj način ne želim da svakako pomislim da je to nešto što je sada vaše, a ovo je naše, ovo smo mi, a ovo ste vi.
Dakle, zaista hoću da kažem da pare za penzije ima na način kako je budžetirano, da je taj budžet kvalitetno urađen i da to vi nemate para, mi nemamo, apsolutno treba da se iz diskusije izbaci.
Četvrta stvar koju sam želeo da spomenem je takođe vezana za vaše konstatacije tipa kako vi to zamišljate državu, ne treba nam socijalni program, mi želimo da damo priliku da se radi itd. Koliko god da ova floskula delovala politički interesantno, ona je u svojoj suštini netačna.
Dakle, niko ovde, a naročito sadašnja garnitura, ne želi da se odrekne socijalnog pristupa zato što će nekome ponuditi posao. Upravo obrnuto, istovremeno će država raditi i jednu i drugu stvar.
Ona će stvarati mogućnosti i podsticati zapošljavanje, ali se nikada nećemo odreći socijale, jer čak u najrazvijenijim zemljama postoje ranjive grupe iz bilo kojih razloga i upravo je državna funkcija da ona njima pomogne i da ne dozvoli da oni gladuju ili budu ostavljeni sami sebi.
Na kraju, zapravo pretposlednje, želim da kažem da je sastanak na koji su došli vaši ljudi kod mene da razgovaramo o ekonomiji prošao zaista u jednom razgovoru, čak se ne sećam ijedne ideje koju sam čuo pa da sam je odbacio. Ako grešim, sada vas pozivam da te ideje koje sam odbacio mi dostavite, sa zadovoljstvom ću da ih uzmem u razmatranje na isti način kao i ideje bilo koga iz političkih stranaka iz opozicije i pozicije, pa čak i nestranačkih ličnosti. Ko god ima neku ideju, moja vrata su za te ideje otvorena.
Na kraju, jako mi je žao što ste izašli sa stavovima kako su neki trljali ruke za procenat. Koliko zaista imate takvih informacija da je neko bilo šta radio, mislim da vi postajete saučesnik toga što to ne prijavite, a ukoliko ih nemate onda nije korektno da takve tvrdnje iznosite. Hvala.

Poštovani narodni poslaniče, želeo bih da vam dam odgovore na nekoliko pitanja koje ste ovde pokrenuli. Jedan deo izlaganja je bio opšteg karaktera gde ste izlagali vaše stavove i pokušao sam iz njega da izvučem zapravo samo one segmente koji su relevantni za ovo o čemu sada razgovaramo i koji se mogu definisati kao konkretna pitanja.
Uspeo sam da nađem neka tri ili četiri segmenta. Mada ovaj prvi nije baš direktno vezan za današnju temu, ali jeste ga vi pokrenuli, dakle, razmotrili ste pitanje Zakona o Vladi i dali ste mišljenje o pojedinim stavovima. Mislim da bi bilo bolje da ste ta mišljenja izložili u vreme kad je taj zakon usvajan, jer je onda imalo šanse da, eventualno, ako ste ubedljivi, ubedite većinu poslanika i da onda te svoje stavove ugradite, a ovako sada mi možemo eks-post razgovarati, ali od toga nema mnogo koristi.
Drugo pitanje jeste kako su birani ljudi za novu Vladu i šta ih je preporučivalo. Znate da se koalicione vlade formiraju tako što koalicioni partneri daju svoje predloge, a onda se ti predlozi nađu na jednom mestu i ukoliko nema direktnog protivljenja nekih drugih onda ti predlozi budu prihvaćeni, tako da je otprilike ova Vlada nastala kao rezultata delegiranja najboljih ljudi po mišljenju pojedinih koalicionih partnera. Na osnovu toga su i imenovani, odnosno na osnovu toga sam ja i predložio ljude ovako kako ih imam u predlogu.
Treće pitanje, rekli ste da niste videli u ekspozeu koja su najveća dostignuća dosadašnje Vlade. Istina je da nisam želeo da ekspoze iskoristim kao neku vrstu reklamnog pamfleta za ono što je do sada rađeno.
Inače, imamo prilike da o tome šta je Vlada uradila govorimo u nekim godišnjim izveštajima, pa kažemo – za prethodnih godinu dana urađeno je ovo ili ono. Ali, ako me pitate direktno, evo, mislim, naravno, da tih dostignuća ima puno, ali da uzmem tri, onako kako ih ja vidim kao najznačajnija.
Mislim da će ti uspesi, odnosno ta dostignuća i ostati kao nešto što će biti zabeleženo vezano za mandat ove Vlade. Prvo, mislim da će biti sigurno zabeleženo da su u mandatu ove Vlade ukinute vize i time je na neki način vraćeno dostojanstvo našim građanima, da ne moraju da čekaju u ogromnim redovima pred ambasadama itd. Tako da je to nešto što će sigurno ostati, bez obzira da li ga mi koristili ili ne, ali znamo da smo sada dostojanstveni ljudi.
Drugo, mislim da će takođe ostati zabeleženo, kao dostignuće, da je napravljen jedan ključni pomak u evropskim integracijama, jer za nepune tri godine ove vlade smo prošli jedan jako veliki put. Da vas samo podsetim da na početku, odnosno kada je Vlada formirana, u tom momentu još nismo imali ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, tek nakon formiranja Vlade, ovaj novi parlament ga je usvojio.
Dakle, od nekog inicijalnog prvoga, pa čak ne ni celog koraka, prvog polukoraka, mi smo za manje od tri godine došli dotle da smo završili praktično sa upitnikom i za par meseci očekujemo da uredimo još određene reforme i da dobijem status kandidata. Dakle, za tri i po godine, od nule do statusa kandidata, to zaista mora ostati zabeleženo kao dostignuće.
Konačno, kao treće, to je svakako ukidanje obaveznog vojnog roka, uz ostavljanje mogućnosti za one koji žele da se prijave dobrovoljno da mogu, ali ipak će ovo ostati zabeleženo kao tekovina ove Vlade. To su, po mom mišljenju, tri najznačajnije, naravno ima ih još.
Konačno, četvrto ili peto pitanje koje ste pokrenuli, jeste zašto se ne koristi Agencija za borbu protiv korupcije? Moram da vam kažem da Agencija za borbu protiv korupcije jeste nezavisno regulatorno telo i svaki pokušaj od strane Vlade da nju iskoristi za neke ciljeve, makar koliko ti ciljevi bili možda plemeniti, bi predstavljalo potpuno rušenje jednog koncepta nezavisnih tela i rušenje principa na kojima je zasnovana ova vlada u smislu načina kako treba da funkcioniše. Toliko.

Poštovani narodni poslaniče, pošto ste imali svega minut i po javio sam se da kažem možda jednu rečenicu i da vam pružim mogućnost da dobijete još dva minuta.
Ta rečenica će biti da me čudi da ste vi očekivali da je ista koalicija koja formira Vladu, a da ekspoze treba da se razlikuje. Ciljevi su isti. Nismo promenili koaliciju, nismo promenili ciljeve. Zašto bi ekspoze u bazičnom delu trebalo da bude različit? To sam samo hteo da vas pitam i da vam dam ta dva minuta dodatno.

Poštovani narodni poslaniče, želeo bih da malo prokomentarišem i da dam odgovore na ova pitanja. Ostalo mi je samo nejasno, obzirom da je vaša politička opcija protiv EU, da li su ovo kritike ili su pohvale, jer ste rekli da mi nećemo stići do EU, što znači da ako to zaista mislite, to bi trebala da bude pohvala sa vaše strane.
No, da kažem nešto oko ovoga što ste vi naveli. Dakle, tačno je da su u onom ekspozeu koji je pisan u trenutku jednog velikog privrednog zaleta stavljene određene makrocifre koje zaista nisu mogle biti održane. Tako i ovaj rast od 7% koji ste spomenuli, koji je tada izgledao nadohvat ruke, jer otprilike do početka krize on je bio blizu 8, pa je onda u toj prvoj godini, pošto je kriza došla u zadnjem kvartalu, pao negde na 5,5.
Međutim, nakon konsolidacije iza krize naš rast se sada u ovoj godini očekuje da bude negde oko tri ili možda između tri i četiri posto, što znači da se stvaraju osnovi za rast koji će prema ovom našem planu 2020 u proseku biti negde između 6 i 7%.
Što se tiče pitanja odnosa Narodne banke i kreditnog zaduženja, moram da kažem da to jeste inicijativa Vlade, ali da se ona svakako ne odvija autonomno i ne odvija van Narodne banke, tako da smo mi u stalnom kontaktu i na osnovu tih kontakata, kao i kontakata sa poslovnim bankama koji se očekuju, mislim već u toku sutrašnjeg dana, mi ćemo imati jedan predlog za koji verujem da će zaista olakšati život ljudima koji su uzimali kredite, jer će im omogućiti da preko grejs perioda, praktično, smanje svoje obaveze za otplatu u narednih 18 meseci do dve godine.
Time će im se povećati kupovna moć koju oni mogu iskoristiti za neposrednu tekuću potrošnju ili, pak, za uzimanje novih kredita u tom periodu, grejs periodu, znači do dve godine, tako da mogu čak i da kupe neku trajnu potrošnu robu.
Mislim da, umesto da kritikujete ovu meru, morate biti veoma zadovoljni, jer je svima nama cilj da život ljudima bude bolji. Napominjem da je ovo tek prva mera na kojoj će raditi ova vlada, a i u narednom periodu ćemo inicirati još niz drugih mera za olakšavanje života ljudi.
Što se tiče radnih mesta da se ona obezbede, naravno, Vlada ne može obezbeđivati radna mesta kako to vi mislite, ali će ona obezbediti značajne podsticaje na svim nivoima, i kod malih i srednjih preduzeća, i u okviru poljoprivredne delatnosti, tako da mislimo da će se stvoriti fundamenti da se polako krene u pravcu kreiranja mogućnosti ljudi da rade i zarade.
Kada se radi o pitanju privatizacije društvenih preduzeća, što je bio jedan od zadataka, koliko je meni poznato, ta privatizacija jeste okončana. Preduzeća koja su ostala jesu u državnoj svojini, a mislim da društvena preduzeća više ne postoje kao organizacioni oblik.
Što se tiče pokretanja privatizacije javnih preduzeća, pa vi sami znate da je privatizovan NIS, to je jedno od najvećih javnih preduzeća koje smo imali, znate da je u toku privatizacija "Telekoma", protiv koje vi jeste, a koje je isto tako javno preduzeće. Znate isto tako da je neuspešno pokušana privatizacija JAT-a, da se sada pravi nova strategija, pa će se ići ponovo na privatizaciju. Dakle, ovde se ne radi o obećanjima koja su prazna, već o nečemu na čemu se dosta radilo.
Što se tiče sveobuhvatne reforme propisa koju ste spomenuli, ona je urađena, naravno to nije akt, nego čin, ona se i dalje sprovodi, ali je ogroman broj propisa stavljen van snage, formirana je posebna kancelarija koja se time bavi i ta aktivnost već daje neke rezultate, a još će ih više biti u budućnosti.
Konačno, kada govorite o spoljnotrgovinskom deficitu, moram da kažem ako gledamo cifre, da je spoljnotrgovinski deficit kod nas u poslednjih godinu dana bio najniži istorijski, odnosno istorijski imamo najviši stepen pokrića našeg uvoza izvozom koji je prešao 50%, negde je oko 58%, a izvoz nam beleži izuzetno visoke stope rasta, čak i ove godine te stope su dvocifrene, i to preko 20% u prošloj godini, a za početak ove godine čak i oko 30%-tak posto, tako da se može reći da određenih pozitivnih pomaka ima.
Ono što jeste najveći problem i ono na čemu će Vlada najviše da radi jeste zapravo da pomogne ljudima da lakše žive, imajući u vidu da je ekonomska kriza zaista zaustavila taj rast koji je bio do početka formiranja Vlade i praktično je Vlada bila počela sa radom u trenutku kada je startovala kriza. To je bio trenutak koji, nažalost, nismo mogli da biramo i sada je na nama da učinimo sve da ljudima olakšamo, a onima koji ne mogu da im kroz određene socijalne programe pomognemo.

Želim samo kratko da kažem. Spominjete katastar. Kad neko sa strane sluša, mogao bi zaključiti kako je katastar postojao i kada je došla ova vlada, ona ga je uništila, pa ga sad nema. Taj katastar je trebalo da postoji pre 20 godina. Ova vlada je pokrenula izradu katastra i on ne može da se napravi za godinu dana, zato što je to veliki posao, ali smo pokrenuli i taj katastar će biti napravljen i onda ćemo ga imati.
Dakle, mi se nalazimo u jednoj objektivno siromašnoj zemlji koja je u mnogo čemu zaostala. Mi pokrećemo određene postupke, završavamo stvari, neke se završavaju sada, neke će se završavati u narednom periodu.
Ali je sasvim pogrešno i nekorektno kritikovati ovu vladu zašto nema institucionalne instrumente koje bi trebalo da ima. Naravno da bismo voleli da smo imali katastar, naravno da bismo voleli da smo dobili uređen sistem u svakom pogledu. Upravo suprotno tome, mi na svemu tome moramo da radimo i da ga menjamo. Pokušavamo da te promene budu brze. Voleo bih, verovatno kao i vi, da budu još brže, ali osuđivati ovu vladu što je sistem takav je potpuno besmisleno.