Vrlo kratko bih se osvrnuo na ovo što ste rekli, ne znam koliko ste informisani. Međutim, mi smo razmotrili to pitanje. Naravno, problem jeste što je dug nastao u vreme prosperiteta između 2004. i 2007. godine, a moramo ga vraćati u trenutku kada imamo krizu.
Sa druge strane, mi smo svesni da tu mora nešto da se uradi i u tom kontekstu je formirana radna grupa koja će napraviti zakon i ona je krenula da radi. Izrada zakona je u toku i na osnovu tog zakona definisaće se vraćanje tog duga na sličan način kao što je to bilo i u nekim drugim slučajevima, kada smo preuzimali obaveze koje su stvorene u prethodnom periodu. Tako da, možete vašim glasačima, penzionerima vojnim reći da to više ne stoji u fioci, da je izvučeno iz fioke, da se ozbiljno razmatra i da će taj predlog zakona, verujem, u dogledno vreme, a svakako za mandata ove vlade i to relativno brzo uvideti svetlost dana.

Poštovani narodni poslaničke, ako sam dobro razumeo vašu diskusiju, vi smatrate da su rebalansom budžeta smanjena sredstva za ove namene o kojima ste govorili.
Moram da kažem da to u suštini nije tačno. Zapravo, radi se o sledećem. Pregledom vaših pozicija, znači ove dve pozicije na koordinacionom telu i na Fondu za razvoj nedovoljno razvijenih područja, došli do zaključka, da je zaključno sa 31. avgustom ove godine utrošak budžetiranih sredstava iznosio između 14% - 17%. Drugim rečima, za osam meseci vi ste potrošili, odnosno, ne vi, nego je utrošak bio ispod 20%, a planirano je da onda ostane za naredni period od četiri meseca i da se utroši više od 80%.
Pošto se radi, uglavnom, o građevinskim radovima za koje je potrebno da se prođu određene procedure javnih nabavki, da se izabere podizvođač i da on izvrši radove, da da fakturu, da se ta faktura overi itd. Došli smo do zaključka da nije moguće da vi do kraja godine potrošite planirani iznos.
Iz tog razloga smo vam skratili te pozicije, uz obavezu koju smo preuzeli, a sada je i ja javno preuzimam, ukoliko smo napravili grešku pa vi uspete da potrošite više nego što je ovaj skraćeni iznos, spremni smo da iz tekuće budžetske rezerve nadoknadimo taj deo koji budete mogli da potrošite više, od iznosa koji vam je trenutno u budžetu.
Ne radi se o bilo kakvoj želji da se to skrati, već se radi o tome da uđemo u jedno realno planiranje i to je razlog zašto je ovakvo budžetirano na tim pozicijama.

Poštovani narodni poslaniče, neću da se osvrćem na vašu terminologiju a ni na političke vaše poruke, to je vaše pravo, u svakom slučaju, to nije moj nivo, da razgovaram na taj način.
Hteo sam da se osvrnem na dve stvari koje ste spomenuli a koje su u domenu stručnog pitanja, pitanja ovog budžeta. To je pitanje odnosa deficita i privrednog rasta i pitanje nivoa kamata u ovom budžetu.
Apelovao bih na vas da pročitate malo literaturu, iz koje ćete saznati, da kada se radi o odnosu između deficita i privrednog rasta, da postoji obrnuta koleracija – što je privredni rast viši, deficit treba da bude manji. Čak, treba te stvarati suficite pri visokom privrednom rastu i obrnuto, kako vam pada privredni rast, morate ići na veći deficit. To je prosto jedna zakonitost. Deficit u situaciji niskog privrednog rasta jeste jedan od instrumenata ekonomske politike za podsticaj privrednog rasta.
Prema tome, vaša ideja da sa visokim rastom se ostvaruju visoki deficiti, to je nešto što prvi put čujem i nadam se da to ekonomisti neće uzeti kao preporuku, već više kao politički stav.
Drugo, kada se radi o kamatama i razlozima zbog čega su kamate smanjene, želeo bih da kažem da se trezorski papiri koje je Ministarstvo finansija izdavalo već dve godine i koji su služili za finansiranje likvidnosti budžeta, da su se izdavali na relativno kratak rok. Prvo je bilo mesec dana, tri, pa šest, svejedno, pošto su se oni pojavili kao paralelni papiri sa papirima iz repo operacija koje je plasirala NBS i da je za njih plaćala tzv. repo stopu, a inače su repo papiri dvonedeljni, potpuno su likvidni, da bi Ministarstvo finansija moglo da obezbedi zainteresovane da kupe njegove papire, ona je morala da ide sa stopom koja je iznad repo stope.
Ta razlika nekada nije bila velika – pola do jedan posto, ali setite se da je naša repo stopa prošle godine bila i 13%, 12%, a sada smo je smanjili na 11%. Očekuje se da sa sniženjem inflacije ona ide na dole. Sa smanjivanjem repo stope, smanjuje se i naša stopa koju mi plaćamo za naše trezorske papire. Samim tim, kamata koja je u sumi obračunata i projektovana na nivo iks koji ste videli, novi obračuni su pokazali da pri nižim stopama, a koje smo već počeli da ostvarujemo, će i ta isplatna kamata biti niža. Tu nema nikakve priče o tome da smo smanjili kamatu zbog toga što ne možemo da vraćamo dugove, to je potpuno besmisleno. Ako to stvarno mislite, tvrdim vam da ste u potpunoj zabludi. Hvala.

Poštovana narodna poslanice, vaše istupanje je u većem delu bilo političko. Ja sam pokušao da slušam onaj deo koji se tiče budžeta i da na to eventualno odgovorim, međutim, na politički deo nemam nameru da odgovaram, jer vi imate pravo na to. Ali, ono što ste govorili o budžetu, u dobroj meri ja mislim da niste razumeli. Navešću vam samo jedan primer.
Vi tvrdite da je depozit nastao kao rezultat pokrivanja ranije uzetih obaveza po kreditima. Dakle, to je potpuno netačno, ni knjigovodstveno ni suštinski, i zato prosto ne bih želeo da ulazim u druge detalje.
Što se tiče Fonda za razvoj, samo da kažem, vi ste čuli da je ideja koja je danas ovde prezentirana da se stvori jedna drugačija institucija, sa više transparentnosti, koja će se zvati razvojna banka i u tom kontekstu će se odrediti i sudbina Fonda za razvoj u narednim mesecima koji su pred nama. Hvala.

Hteo sam samo da dam informaciju oko pšenice, pošto je nisam imao u datom trenutku. Dakle, pšenica je plaćena u celini, plaćena je u iznosu od 700 miliona sa direktnog razdela robnih rezervi i 1,3 milijarde od sopstvenih prihoda. Pogledajte razdeo 56, a ne 56k.

Poštovani narodni poslaniče, dozvolite mi da dam odgovore na ovih par pitanja koja se tiču stručnog dela - zašto se plaća kamatna stopa od 12, 13, 14%,  zašto se ne uzmu dugoročni po nižim kamatnim stopama. Odgovor je sledeći. Kada se radi o dugoročnim papirima u dinarima, prosto ne postoji traženja za njima. U ovoj državi postoji malo poverenja u dinar na dugi rok i svi daju kratkoročni dinarski. Ako hoćete dugoročno, onda vam daju u deviznom znaku, što znači da ulazite u pitanje kursnih razlika koje nastaju u dugoročnom periodu. To je prosto poznata činjenica, nema nikakve veze sa ovom Vladom.
Drugo, zašto je 13, 14%, to sam objasnio, a vi verovatno niste bili ovde. Pošto postoji Narodna banka kroz tzv. repooperacije, ona prikuplja suficit likvidnosti sa tržišta na veoma kratak rok, na dve nedelje i plaća, postoji tačno kolika je stopa. Ona je bila velika, pa se polako snižava. Sada je negde oko 11%.
Da bi trezor mogao da prikupi dinarske papire, pošto je to isto stopa za dinarske papire, on mora da bude povoljniji od Narodne banke pošto nudi duže rokove. Ne može nuditi roko od dve nedelje, onda je to besmisleno. Zbog toga su naše stope upravo tako napravljene da budu nešto malo iznad stope za repooperacije.
Inače, kada se uzmu ti zapisi ili kada se povuče bilo koji kredit pa se onda sa njime vrati stari kredit, stopa zaduženosti zemlje je nula. Vi imate situaciji da ste povukli od jednog kreditora, pa ste to dali drugom. Onog jednog više nemate, drugi se pojavljuje, tako da to ne utiče na porast zaduženosti. To treba imati u vidu.
Prema tome, to su klasične operacije koje se inače rade i mi bismo želeli da kroz sistem dilerizacije obezbedimo zaista dugoročne papire u dinarima, ali za sada je takva situacija na tržištu da ne postoji tražnja za to.
Razmišljamo čak da izdamo evro bondove u dinarima i da vidimo kako će evropsko i američko tržište reagovati, da li će oni biti spremni da nam daju dinarske a ne devizne papire i po kojoj ceni. To je stvar tržišta i stvar je jednog posebnog projekta koji treba da se realizuje. Hvala.

Poštovani narodni poslaniče, pokušaću vrlo kratko da dam komentar na ovo što ste vi rekli. Naravno, i vi i ja znamo da ovo nije gradska skupština nego republička, tako da se zahvaljujem na informacijama o problemima gradske skupštine, ali ipak ne osećam se kompetentnim, ni prozvanim, niti mislim da je to mesto da o tome raspravljamo.
Što se tiče vašeg poslaničkog pitanja, nadam se da ste ga već uputili. Dobićete odgovor u redovnoj proceduri.
Suština ovog zakona i ovoga gde imamo, izgleda, neko neslaganje u stručnom stavu, jeste pitanje da li decentralizacija ima i neke konsekvence sa druge strane? Ako vi idete u sistem decentralizacije, a to je odluka koju je ova skupština usvojila, onda dajete određeno pravo, određena sredstva, ali isto tako, tražite i određene obaveze.
Prema tome ovaj zakon ide samo u pravcu okončanja zaokruženja onoga što je načeo Zakon o javnoj svojini, koji sada prenosi svojinu na različite nivoe vlasti. Republika više nije žandar koji će pratiti i biti vlasnik svega, već niži nivoi vlasti postaju vlasnici. Naravno, to je jedno veliko pravo. Ono se zatvara sa ovim finansijskim pravom vezano za zaduženja, ali isto tako, postoji obaveza.
Te obaveze će biti pod jednim mnogo strožijim monitoringom, koji će biti šest puta strožiji nego što je do sada. Kao što znate, umesto šestomesečnog, oni će morati da daju izveštaje svakog meseca.
Naravno, u lokalnoj samoupravi ne sede deca, nego su to isto tako ljudi kao što su i ovde. Svako od njih treba da preuzme odgovornost za svoj grad i odgovornost da taj grad ne uđe u neka preterana zaduženja i da mu se sutra pleni imovina.
Ne možete od Republičke skupštine tražiti da ona bude tutor bilo koga. Ona može da da pravila, a pravila su ovde. Može da da monitoring. Može, kada to zaduženje krene, a ona uoči na osnovu tih mesečnih izveštaja, da reaguje i da kaže – ne možete više. To je to i ništa više od toga. To je ono što je predloženo u ovom zakonu.

Poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, pre svega bih želeo da vas pozdravim, nismo se videli jedno malo duže vreme i prosto sam se zaželeo ovih razgovora.
U isto vreme, koristim priliku da vam čestitam na zaista velikim naporima i radu koji ste uložili, pa čak i preko tih letnjih meseci, čime smo uspeli da usvojimo veoma značajne zakone i da praktično ispunimo sve ono ili gotovo sve ono što smo planirali da uradimo.
U vezi sa pitanjem koje je postavljeno ovde, a koje se u osnovi, ako sam ja dobro razumeo, odnosi na problem visoke nezaposlenosti i na problem ekonomske migracije, da li je sada ona po osnovu traženja lažnog azila, a ima iza sebe problem ekonomije, to jeste jedan od velikih problema, pre svega države kao takve, a osim toga i nerazvijenih područja. Sličan slučaj sa velikim napuštanjem mesta rođenja i života u potrazi za boljim i srećnijim životom gde imate mogućnost da radite, imamo zabeleženo i u istočnoj Srbiji gde se veliki broj ljudi odseljava i prelazi bilo u razvijenije delove zemlje ili traži negde zaposlenje u zapadnoj Evropi, a naravno imamo i taj slučaj, kao što ste rekli, u Preševskoj dolini.
Pitanje stope nezaposlenosti jeste jedno od najtežih pitanja sa kojima se suočava ova vlada. Kod nas je nezaposlenost preko 20%. Praktično sve mere koje Vlada preduzima u svojoj osnovi imaju pokušaj da se kreiraju radna mesta i da se ovaj problem razreši. Naravno, Vlada nije preduzetnik i ona ne može da gradi fabrike, ali ono što ona radi jeste da ona menja privredni sistem i da menja ambijent poslovanja i da time stvara osnove koji bi bili podsticajni za ljude, preduzetnike, strane i domaće koji bi otvarali nove fabrike.
Naravno, to je proces, naročito ga je teško ostvariti u periodu krize koja je kod nas, nažalost, kombinovana sa periodom tranzicije. Mogu da kažem da ste i vi ovde, kroz usvajanje tih zakonskih propisa koji u dobroj meri menjaju naš ekonomski i politički sistem, praktično na zadatku da obezbedite podsticaje za veću proizvodnju i veće zapošljavanje.
Ako se radi konkretno o tome šta se u odnosu na opšte mere dodatno može uraditi za deo koji se odnosi na jug Srbije, vi znate da je osnovano Koordinaciono telo i da to Koordinaciono telo, između ostalog, ima i određene ekonomske funkcije, o čemu verovatno bolje od mene može da vam kaže ministar Marković, koji je inače rukovodilac Koordinacionog tela.

Pokušavam da definišem šta su pitanja da bih mogao da odgovorim.
Ako sam dobro razumeo, prvo pitanje je vezano za šest tačaka na osnovu kojih je došao Euleks i koje su date od strane Generalnog sekretara UN.
Verujem da je to poznato i ne razumem u čemu je sada pitanje. Ukoliko želite detaljne informacije, one se mogu pripremiti, ali to je stvar koja je opšte poznata i već rečeno.
Što se tiče drugog pitanja, oko pucanja na sanitet, daću, naravno, reč i resornom ministru da kaže nešto, ali ne mislim da bilo ko odobrava takav potez i u tom kontekstu Vlada Republike Srbije na današnjoj sednici donela je zaključak kojim od UN traži da se čitav slučaj detaljno ispita, istraži i da se dođe do činjenica, pri čemu se taj zahtev ne odnosi samo na sanitet, nego na sva događanja čiji smo svedoci.
Želim da vam kažem da se ne radi o tome da neko sada sedi, posmatra nečije patnje i pravi se ravnodušan, upravo suprotno, ova vlada u punoj meri stoji iza svoga naroda na Kosovu.
Konačno, kada se radi o pitanju većine, između ostalog, biće rebalans budžeta u roku od desetak dana ovde u Skupštini, onda ćete videti ako Vlada nema većinu da je onda to druga situacija, ali nemamo razloga da sada verbalno razgovaramo o nečemu što su čisti brojevi i što će se videti.
Konačno, nalazimo se na šest meseci ili tako nešto pred redovne izbore, tako da tu nemam šta posebno na tu temu da dodam.

Pre nego što dam reč gospodinu Stefanoviću, osećam potrebu da nešto kažem, vezano za prethodnu diskusiju, ne ovu tekuću.
Naime, Poslovnikom, kao što znate, nije predviđeno da nakon trećeg obraćanja poslanika se da reč predstavnicima Vlade, što implicitno znači da u trećem obraćanju ne mogu biti pitanja nego samo konstatacije. Suprotno tome, poslanik je postavio pitanja. Mi smo, naravno, zbog poslovničke nemogućnosti, ostali nemi. Ispostavilo se kao da mi nemamo odgovore na ta pitanja. Istina je sasvim suprotna tome, ali, prosto treba imati u vidu da nakon trećeg obraćanja mi nemamo pravo da govorimo. Zbog toga ja apelujem na druge govornike da u trećem obraćanju samo daju konstataciju i mišljenja, a ne da postavljaju pitanja.
Obzirom da je pitanje postavljeno, iskoristiću priliku da onda i na njega odgovorim vrlo kratko. Dakle, odakle Euleks? Savet bezbednosti je omogućio da Euleks dođe. Taj isti Savet bezbednosti je doneo i Rezoluciju 1244, to je isti taj organ, da tako kažem, koji je osnov za boravak Euleksa na Kosovu. Dokument od šest tačaka je javan i možete ga naći i na internetu, a kome treba, možemo da mu dostavimo.
Na kraju, treba takođe imati u vidu da u konkretnoj situaciji, s obzirom na nemile događaje sa pucanjem, nije pucao Euleks nego je pucao KFOR i zato je Vlada Republike Srbije i tražila od UN da se utvrde činjenice vezano za to. Uzgred budi rečeno, kako KFOR, tako isto i Euleks, imaju obavezu statusne neutralnosti.
Pre nego što dam dalje reč, samo bih još jednu konstataciju oko uvrede ili ponižavanja od parlamenta, kako je prethodni govornik rekao.
Ako je neko izvršio ponižavanje time što je tražio da se prijavi ministar Stanković, onda to svakako nisam bio ja. Mislio sam kolegijalno da mu dam reč nakon što je on eksplicitno bio prozvan. Hvala.

Dao bih komentar vezano za evro obveznice, imajući u vidu da vidim da je ta tema dosta usijana u javnosti, sa mnogo nerazumevanja koja se u izvesnom smislu pojavljuju, čak i u ovoj skupštini.
Pre svega, treba imati u vidu da se klasično održavanje likvidnosti budžeta radi kroz nekoliko kanala, od kojih smo mi do sada imali tri kanala. Jedan kanal jesu krediti od tzv. hifisa ili međunarodnih institucija finansijskih, koji daju kredite pod izuzetno povoljnim uslovima. Tu pre svega mislim na Svetsku banku. Mi, naravno, maksimalno koristimo taj kanal. On je, nažalost, nedovoljan i veoma mali, tako da preko njega moraju da se koriste još dodatni kanali.
Druga dva kanala koja smo do sada koristili jesu zaduživanja kod komercijalnih banaka i kanal izdavanja obveznica. Prema tome, izdavanja obveznica perse nije nikakva novost koja se sada nešto posebno desila, jedina razlika je u tome što obveznice koje je do sada država izdavala jesu bile obveznice koje su usmerene, odnosno izdavane na domaćem tržištu i njihovi kupci su bile banke sa domaćih tržišta. Te obveznice, moram da kažem, jesu bile na relativno kratak rok.
U početku su bili rokovi mesec dana, tri meseca, šest meseci, ali dalji produžetak, kada smo pokušali da te obveznice cirkulišemo na tri godine, pokazalo se da nemamo u zemlji mogućnosti da to obezbedimo, zbog toga što banke nemaju dugoročne izvore, odnosno dugoročne depozite da bi mogle da tako nešto finansiraju.
Imajući sve to u vidu, mi smo sada obveznice ponudili na evropskom tržištu, ponudili smo ih investitorima koji imaju dugoročne izvore i koji mogu da uđu u daleko duže rokove. Konkretno, ovde se radi o roku deset godina.
Prema tome, uz ova tri kanala smo obezbedili i taj četvrti kanal koji će nam omogućiti da supstituišemo bar dva od ovih kanala, ako ne u celini, ono u značajnoj meri, a to su kanali domaće banke i prodaja obveznika na domaćem tržištu.
Koje su koristi od toga? Prva korist jeste, u odnosu na privredu, što će naše povlačenje sa tog tržišta ostaviti bankama veću likvidnost od one koje one sad imaju i privreda će se naći u situaciji da može da joj bude ponuđen veći obim kreditnih sredstava, jer mi nećemo davati mogućnost da banke ulaže u državne hartije od vrednosti u obimu kao što je to bilo do sada.
Druga stvar jeste što smo se pozicionirali na, da kažem svetskom tržištu i pored onoga što smo do sada imali – razmenu roba i usluga, a sada imamo i učešće u tom finansijskom prometu. U tom kontekstu, to je značajan trenutak za ovu državu.
Ono što takođe treba imati u vidu kod izdavanja evro obveznica, rekao sam da su one na rok od deset godina, da daju nama određene pozicije na tom tržištu. Nemam nameru da pričam o tome kolika je bila ponuda, kolika tražnja, to ste imali prilike da čujete, ali to svakako jeste obogaćivanje kanala za finansiranje tekuće aktivnosti i likvidnosti budžeta. Mislim da će to omogućiti i kasnije novoj vladi da mnogo mirnije sačeka i da funkcioniše u narednom periodu.
Sa druge strane, pritužbe ili kritike da se tu radi o novom zaduženju i da je dug odjednom premašio neke procente itd, to naizgled i formalno jeste tačno, ali suštinski nije, iz sledećih razloga: vi u osnovi, kada govorite o zaduženju, možete da gledate na bruto i na neto zaduženje. O čemu se ovde radi? Ako uzmete primer pojedinačnog čoveka, ako neki čovek podigne kredit od 100 evra u jednoj banci, pa ga onda stavi na štednju u drugoj, pa ga pitate koliko je zadužen, on je formalno dužan 100 evra, ali pošto tih 100 evra nije potrošio, već ih drži na depozitu, onda on defakto i nema dugova, nema porast zaduženja. Pare koje smo dobili neće biti potrošene ili će biti trošene u sukcesiji koja će preći i na narednu godinu, te u tom kontekstu, priča o naglom porastu zaduženja jeste jedna potpuna, da kažem netačnost i nepreciznost od onih koji tu priču lansiraju.
Zaista ne samo da ne vidim problem u uvođenju diverzifikacije kanala, u tome što obezbeđujemo dodatna sredstva za privredu, u tome što smo se pozicionirali na evropskom tržištu, naprotiv, vidim samo pozitivne elemente svega toga. Konačno, treba imati u vidu da, bukvalno rečeno, sve razvijene zemlje koriste ovaj kanal i to veoma intenzivno, a na našu žalost, mi smo to uradili tek ove godine, a sve zemlje u okruženju imaju evro obveznice koje su već izdali pre godinu ili dve dana. To je jedna sasvim regularna aktivnost sa navedenim namenama koje sam spomenuo.

Sa pažnjom sam slušao vaš govor koji je bio prilično emocionalan i naravno delim određene emocije u pogledu problema sa kojim se ti ljudi sukobljavaju dole.
Naravno, sve opcije su bile o nekom razmatranju, ali na kraju ono što mogu da kažem, da je politika Vlade, da mi ne možemo da se sukobljavamo, niti da zovemo neke treće zemlje da one dolaze, da nas brane itd. Već je naša politika da problem rešavamo uz dijalog, kao što ste čuli i uz jedan otpor, miroljubivi otpor koji pokušavamo i do sada smo uspešni u tome, realizujemo na Kosovo.
Oko pitanja odlaska na Kosovo, bio bih prvi od onih koji bi otišao, a koji bi verovao da je to pomoglo, a u isto vreme moram da kažem da je naša Vlada već prisutna na Kosovu, naš ministar iz tog razloga nije ovde sa nama, on se nalazi dole.
Mi smo u stalnom kontaktu i stalnom zasedanju, da tako kažem, tako da imamo informacije oko toga šta se događa i da možemo da reagujemo u slučaju da dođe do nekih problema.
Svojevremeno smo imali još i Borka Stefanovića koji je bio zajedno sa Goranom. On je danas ovde sa nama zbog jučerašnjeg odlaska u Brisel i opet vezano za rešavanje tog problema.
Dakle, naša politika jeste dijalog, naša politika je diplomatsko sredstvo, naša politika je razgovor, naša politika su Ujedinjene nacije, naša politika je sve ono što možemo da učinimo, a da ne uključi ulazak u ratne sukobe. Uzgred, bude rečeno, neka druga politika je provocirala i ratne sukobe i svi znamo koji je efekat te druge politike.

Imajući u vidu da je pitanje u suštini identično i da sam dao odgovor, samo bi se osvrnuo na komentar koji se odnosi na našeg predsednika.
Upravo na tom primeru se vidi koliko su te depeše koje je objavio "Vikiliks" u nekim delovima neprecizne i možda je nešto pogrešno shvaćeno, jer nemamo razliku u nastupu u odnosu na Kosovo. Razlika ne postoji između predsednika Republike, Vlade Republike Srbije i svih zvaničnika.
Da je tačno to što vi kažete tu bi došlo do jednog rascepa ali, kao što vidite, mi funkcionišemo kao jedan tim i kao jedan tim sa istim stavovima izlazimo. Na svim ovim segmentima na kojima sam rekao se borimo, tako da možete biti spokojni. Nema nikakve razlike, nema laži, sve je ovako kao što javno izjavljujemo i ovde, a i na bilo kom našem nastupu.
Još nešto da kažem, sve naše aktivnosti su upravo usmerene da se to čega se vi plašite ne desi. Dakle, pokušavamo upravo kroz promovisanje tih sredstava koje imamo da obezbedimo da ne dođe do pucanja, da ne dođe više nasilnih akata i to je u stvari cilj i Vlade Republike Srbije, a i kompletnog političkog rukovodstva Republike Srbije.

Vrlo kratko ću da se osvrnem na jedan set pitanja koja predlažete da se postave narodnim poslanicima i ta pitanja su zaista i na mom meniju, ali nažalost, razumem da je ovo forum na kome poslanici postavljaju nama pitanja a ne obrnuto. Ukoliko bude napravljen kontra forum, sa zadovoljstvom ću učestvovati u njemu i postaviti i ova, a i još mnoga druga pitanja. Hvala.

Bilo je puno pitanja, ne znam da li sam ih sve zapisao.
Počeo bih od ovog prvog - zašto nisu prisutni svi ministri? Moram da vam kažem da ovo nije poziv koji je upućen meni, a onda ja vodim sa sobom ovoliko ili onoliko ministara, već obrnuto. Ovo je obaveza svakog pojedinačno i premijera i ministara i oni koji nisu prisutni, oni su trebali da se opravdaju, ali ne meni, nego da se opravdaju Skupštini. Ne znam zašto ko od njih nije došao. Verovatno da takve i informacije postoje. Dakle, ovo je individualni poziv za svakoga, a ne da sam ja ovde zadužen za njih pojedinačno.
Što se tiče šest tačaka, upravo sam sada tražio i dobiću tačno kako piše u ovom dokumentu. Inače, one se odnose na pravosuđe, na vladavinu prava, naravno i na statusnu neutralnost, na koju ste se vi pozvali, takođe, i na carine itd. ali, pošto vidim da vas interesuje, niste došli do te informacije, iako je ona već duže vremena poznata, tražio sam, pa će mi oni izdiktirati i poslati u toku ovog zasedanja, da vam je pročitam.
Što se tiče pitanja statusne neutralnosti i izlaženja iz okvira statusne neutralnosti, kako KFOR-a, tako isto i Euleksa, mi smo, takođe, u našim obraćanjima to postavljali kao pitanje i to jeste jedan od naših zahteva i prema Euleksu i prema KFOR-u, da oni moraju da se drže Rezolucije 1244 i kasnije odluke Saveta bezbednosti, vezano za Euleks, i u jednom i u drugom slučaju radi se o obavezi statusne neutralnosti i gde god vidimo ili smatramo da je ta statusna neutralnost prekršena, mi onda na to reagujemo.
Pitanje oko KFOR-a i zašto je on došao ovakav kakav jeste, zašto je vezan za NATO, da li je to NATO, jeste NATO itd, jeste pitanje koje je u svojoj osnovi pitanje vezano za onaj dokument koji je de fakto ne omogućio, nego definisao dolazak KFOR-a, a to je Rezolucija 1244 i u toj rezoluciji definisan KFOR i način na koji on treba da se ponaša na terenu. Verujem, pošto vi imate duže političko iskustvo od mene da, pretpostavljam, bolje znate, pošto je taj dokument donet pre nego što sam ja ušao u politiku.