Moram da komentarišem ono, da li me niste razumeli, verovatno. Govorim o Poslovniku i o papirima koje nije donela Vlada, nego ova skupština i u tim papirima decidirano stoji da je obaveza dolaska individualna. Prema tome, nije to moj izbor da li ću nekoga da pozovem ili ne. Zapravo se radi o individualnom pozivu svakog pojedinačno.
Mi ovde predstavljamo Vladu, ali svako je odgovoran za svoj resor. Naravno, svi oni dolaze, izuzev ako je neko sprečen, o čemu, kao što sam rekao, oni dostavljaju svoja izvinjenja.
Što se tiče "parade ponosa", prosto želim da ponovim sledeće. Pošto je bilo spekulacije oko današnje Vlade, da li je bilo razmatranja, nije bilo itd. Danas na Vladi se nije razmatralo to pitanje, ali se ne sećam da li se uopšte ikada na Vladi razmatralo bilo koje pitanje nekih ljudi koji žele da demonstriraju. To je obično upućeno policiji. Policija na osnovu sagledavanja rizika donosi odluku da li je to bezbedno ili nije i oni će verovatno u tom kontekstu i sada imati neki svoj stav po tom pitanju.
Ono što je stav Vlade kao celine, a i pojedinaca, uključivo i ministra unutrašnjih poslova, jeste da nije sporno da Ustav ove zemlje mora da se poštuje, da svako ima pravo na različitost i da mi podržavamo različitost. Drugo je sada pitanje da li će sada neka bezbednosna procena pokazati da je to previše rizično ili nije itd, pa će se doneti odluka u jednom ili drugom pravcu, ali svakako to za mene ne predstavlja nikakav poseban problem da izjavim da poštujem različitost, da poštujem Ustav i da je svaki organ dužan da u okviru svoje nadležnosti donese odgovarajuće odluke.

Pre nego što dam odgovor, krenuo bih drugačijim redosledom, da se razumemo o čemu se ovde radi. Jer, uprkos tome što se više puta neke stvari objašnjavaju, one i dalje ostaju nejasne.
Dakle, utrošak para je vezan za budžet. Budžet usvaja Skupština. Ova Vlada, niti neka druga Vlada, ukoliko ne bude kršila propise, ne može da troši više nego što piše u budžetu. Prema tome, nikakve dodatne pare ne postoje. Ja mogu da imam i milijardu evra dodatnih, koje ću morati da držim na računu ako mi ova skupština ne dozvoli da ih utrošim za neke namene, a taj utrošak i te namene su definisane budžetom.
Prema tome, neke spekulacije da su ovo sada neke pare za specijalne namene, za nacionalizaciju, za predizborne kampanje itd, ne samo da nisu tačne, nego su besmislene. Ovo zaduženje jeste zaduženje koje će se koristiti za iste one stvari za koje se koristi i tekuće zaduženje. Ja sam objasnio koji kanali postoje i kako se oni koriste.
Možda mentalni problem kod nekih ljudi jeste u tome što smo mi u mogućnosti da kada se radi o nekim sitnim dnevnim iznosima idemo na povlačenje manje količine sredstava kroz domaće obveznice, ali vi ne možete da izađete na evro tržište i da kažete – ja hoću da izdam evro obveznice u iznosu od 500 hiljada dolara ili evra. Prosto, to nije tako i vi morate da idete na veliki iznos, da biste angažovali i zainteresovali velike partnere, a onda taj iznos, naravno, ni približno neće biti trošen niti potrošen u ovoj kalendarskoj godini, već će, kao što sam rekao, biti ostavljen nekoj budućoj vladi i za naredni period. Znači, nema govora o nekom trošenju van budžeta, nema govora o nekom trošenju za neke specifične namene.

Mislim da je dobro možda da se mi vidimo pojedinačno, pa da vam ja detaljno objasnim, jer vidim da raspolažete sa informacijama koje pokazuju značajan stepen nerazumevanja.
Prvo, želim da kažem za tabelu koju ste pročitali u novinama, gde su pokazane slične zemlje, ne znam po čemu slične, da li po veličini ili po rejtingu, mogu da vam kažem da je tabela potpuno netačna, da sam ja iz kabineta reagovao na novine i rekao kako mogu da pišu netačne stvari. Hrvatska je, koliko god to nama izgledalo ovako ili onako, zemlja koja ima rejting tri puta B, znači, B B B, a da smo mi zemlja koja ima rejting BB.
Prema tome ne može biti reči o istim kreditnim rejtinzima, pa samim tim ni o istoj kamatnoj stopi.
Sa druge strane, zar vama ne pada na pamet da ti veliki investitori, između ostalog kada se određuje, sa jedne strane i rejting zemlje i kada se odlučuje čije ćeš obveznice da kupiš, da oni gledaju i raspituju se o političkoj stabilnosti. Zar vam isto ne pada na pamet da smo mi na ovoj sednici pola vremena utrošili oko pitanje naše južne pokrajine i oko pitanja da li će tamo da izbije rat ili ćemo na mira način da sve to uradimo? A sada to povežite sa političkom stabilnosti i imidžom političke stabilnosti koja je poslata sa ovog prostora, pa ćete videti da se ovde ne radi o zemljama sličnim, već o zemljama različitim, pa izvolite nađite zemlje sa BB, kao što mi imamo BB i onda uporedite ove cifre.
Sa druge strane, pitanje kamatne stope – naravno, mi smo mogli da se zadužimo od komercijalnih banaka sa stopom koja bi bila niža od 7% i onda da lišimo privredu mogućnosti, odnosno da banke trljaju ruke i da kupe državne obveznice koje imaju rizik nula, umesto da ih dovedemo u situaciju da otvore svoje kreditne potencijale za privredu. To je cena koju ova država hoće i mora da plati, ako hoćemo da podižemo privredu, a ne da, u situaciji opšte likvidnosti, povuče sve pare sa tržišta i da onda ostavi privredu, koja ionako grca, kao nelikvidnu.
Ovo zaduženje, koliko god vama izgledalo da je ono vezano za novi budžet, odgovor je da to nije tačno. Ovo zaduženje je već bilo predviđeno u budžetu koji je sada na snazi i predviđena je kupovina obveznica i dat je čak iznos, ali ne znam koliko ste bili zainteresovani u vreme kada se o tome diskutovalo ovde da to pročitate.
Što se tiče javnih preduzeća i te milijarde koju država otpisuje, koju su oni napravili, to je takođe jedna dezinformacija koja se prvo pusti u nekim novinama, a onda polako postane istina. Radi se u osnovi o sledećem: dakle, stara Jugoslavija, zaključno sa devedesetom godinom, znači do pre 20 i nešto godina, povlačila je pare kroz Londonski i Pariski klub i te pare, preko banaka koje su u međuvremenu bankrotirale, ulagala u privredu, tada su sva preduzeća bila državna. Nakon demokratskih promena 2000. godine, kada smo krenuli da pregovaramo sa tim klubom, mi smo dobili popust od 67%, jedna trećina tog duga je prihvaćena i država je taj dug ukalkulisala i redovno ga servisira prema ova dva kluba o kojima sam govorio.
Prema tome, taj dug se već sada nalazi u našim bilansima i kada gledate zaduženost i kada govorimo o onim parama, o onome što otplaćujemo, on je već unutra. Međutim, to nije sprovedeno u knjigama tih preduzeća koja su i dalje ostala dužna prema onom starom iznosu koji je još dupliran ili tripliran na osnovu kamate koja se navodno uvećavala, a radi se o dugovima koji, kao što kažem, datiraju od pre 20 i nešto godina. Sada ovaj zakon nema nikakav drugi smisao već da stvarno stanje prilagodi sa knjigovodstvenim i očisti bilanse tih preduzeća, a ne da im država bilo šta poklanja, bilo šta daje, a pogotovo da se dodatno zadužuje i uvećava svoj javni dug.
Dakle, to je istina o tom čuvenom zakonu u kome se priča o novim zaduženjima i pomoći javnim preduzećima. Sada sam od vas čuo da se to desilo još u zadnje četiri godine. Nije, nego pre 22 godine najmanje, a mnogi i pre 30 godina.

Dakle, crvena linija jeste obezbediti da se istovremeno ne odustane od evropskih integracija i da se ne odustane od borbe za Kosovo i Metohiju. To je crvena linija.

Prvo, nisam razumeo da je ovo dopunsko pitanje, razumeo sam da je isto. S druge strane, vi ste postavili generičko pitanje – dobili ste generički odgovor. Ne može se dati konkretan odgovor na pitanje – šta je crvena linija, jer je to pitanje, pre svega, generičkog tipa. Znači, vi ste mogli da pitate – šta ćete da uradite ako se desi to i to, a ne šta je crvena linija, odnosno možete i to, ali onda morate dobiti generički odgovor i to je ovaj koji sam vam dao.

Ne mogu da razumem kakve veze ima popis sa bezbednošću, ali razumeo sam da je vaše pitanje vaš odnos prema bezbednosti Srba na Kosovu.
Vi verovatno znate da je Kosovo u okviru UNMIK administracije i da Republika Srbija tamo nema svoje organe bezbednosti, policiju, vojsku itd. U tom kontekstu imamo specifičan zadatak na koji način da obezbedimo bezbednost ljudi u njihovom životu, bilo da se radi o popisu ili o bilo kom drugom aspektu njihovog života. Upravo mi pokušavamo da demonstriramo da smo za miroljubiva rešenja, za dijalog, za želju da imamo partnere i za želju da se na taj način borimo za bezbednost tih ljudi koji tamo žive, posebno je situacija sa enklavama i onima koji žive na jugu teška, jer su oni vrlo često u jednom okruženju ljudi koji baš ne vole i onda treba obezbediti da oni tamo budu bezbedni.
Dakle, pokušavamo svim diplomatskim sredstvima koja nam stoje na raspolaganju, imajući u vidu da druga sredstva ne posedujemo, da im obezbedimo bezbednost, tako da kažem.
Ono što je važno jeste da ova vlada neće nikada okrenuti leđa tim ljudima koji žive dole i videće načine kako da im pomogne, ali da tim načinima ne učini medveđu uslugu, da nešto isprovocira, da dođe do gubitaka ljudskih života, ranjavanja itd, tako da je to naš način na koji mislimo da je najbolje da se obezbeđuje bezbednost, za razliku od nekih opcija da se tamo šalje policija itd, koju ova vlada nije razmatrala, jer smatra da bi to bio jedan trenutak posle čega bi došlo do totalnog haosa i da umesto da pomogne, kao što se ranije pokušavalo, u osnovi jako loše bilo za taj narod koji dole živi.

Nisam baš razumeo pitanje, ali sam razumeo neslaganje sa diplomatskim sredstvima, pa bih vas zamolio kada budete uzeli ova dva minuta da komentarišete da predložite ta druga ne diplomatska sredstva koja mislite da bi Vlada trebala da preduzme.

Poštovani narodni poslanici i poslanice, Vlada Republike Srbije zatražila je hitnu sednicu Narodne skupštine Srbije zbog dramatičnog pogoršanja situacija na Kosovu i Metohiji. Krizu na Kosovu i Metohiji izazvale su privremene vlasti u Prištini, neodgovornim, jednostranim i politički motivisanim akcijama zabrane promena robe i pokušajem nasilnog zauzimanja administrativnih prelaza.
Njihov cilj je bio da se izmeni realno stanje na terenu, da se unese nemir među srpsko stanovništvo, da se institucije tzv. nezavisnog Kosova instaliraju na severnom delu pokrajine. Taj cilj su nameravali da postignu izazivajući incidente, pokušavajući da isprovociraju reakcije srpskog stanovništva i da otežaju međunarodnu poziciju Srbije. Suštinski namera prištinskih vlasti je bila da se nasilnim aktima isprovocira Srbija da prekine dijalog koji je počeo da daje prve rezultate.
Sadašnja pozicija Vlade Srbije na osnovu Rezolucije 1244 je da smo obavezni da sve probleme rešavamo mirno i diplomatski i isključimo upotrebu bilo kojih drugih sredstava. U izuzetno teškim uslovima i sa izrazito ograničenim manevarskim prostorom odvijale su se aktivnosti Vlade Republike Srbije tokom ovih događaja. Vlada Srbije, odnosno ministar Goran Bogdanović i šef tima za dijalog sa Prištinom Borislav Stefanović su od samog početka aktuelne krize na terenu.
Prvi zadatak je bio da se obezbedi povlačenje specijalnih policijskih snaga, privremenih vlasti u Prištini sa administrativnih prelaza. Tokom teških pregovora i u izuzetno zapaljivoj atmosferi ovaj zadatak je obavljen. Drugi zadatak naših ljudi na terenu je bio da spreče incidente i obezbede zaštitu lokalnog stanovništva i osiguraju funkcionisanje institucija Republike Srbije i lokalne samouprave u opštinama na Kosovu i Metohiji u kriznoj situaciji, kao i redovno snabdevanja stanovništva.
Osim angažovanja na terenu drugi pravac aktivnosti Vlade Srbije je bio usmeren ka mobilizaciji međunarodne zajednice i ukazivanju na uzroke i suštinu pogoršavanja stanja u našoj južnoj pokrajini. Diplomatskom i pregovaračkom aktivnošću zaustavljen je ovaj brutalni pokušaj Prištini da nametne neprihvatljiva rešenja. Mobilisana je međunarodna zajednica, zatražena je vanredna sednica, odnosno rasprava u Savetu bezbednosti UN radi razmatranja na Kosovu i Metohiji.
Uprkos privremenom i delimičnom otklanjanju opasnosti ostaju otvorena pitanja sa kojim ćemo morati da se suočimo i da definišemo dodatne pravce akcija, posebno u ovim okolnostima kada postoji očigledna spremnost dela međunarodne zajednice da postupa suprotno okvirima Rezolucije 1244 UN.
Naše glavno sredstvo u borbi za Kosovo i Metohiju je dijalog. Naše opredeljenje je da ne povučemo ni jedan potez koji bi ugrozio opstanak Srba u južnoj pokrajini i koji bi uticao na destabilizaciju regiona. Dijalog, koji je počeo da daje prve rezultate očigledno je pomutio ambicije ekstremnog dela privremenih institucija u Prištini koji žele silom da izmene staje u pokrajini. I međunarodnoj zajednici pod čijim protektoratom je Kosovo i Metohija i albanske privremene institucije u Prištini treba da bude jasno da Vlada Srbije nikada neće priznati nezavisno Kosovo, i da ne postoje ucene pod kojima bi tako nešto učinili.
Zbog toga, Vlada Srbije poziva međunarodnu zajednicu, UN, EU da se čvrsto pridržavaju Rezolucije 1244 i postignutih dogovora, kao i da postupaju u skladu sa svojim mandatom. Njihov mandat je obezbeđivanje mira i stabilnosti, a ne izgradnja nelegalne nezavisnosti Kosova i Metohije. Zahtevom od međunarodnih mirovnih misija i vojne misije KFOR da ne podržavaju jednostrane akte, provokacije i nasilje privremenih vlasti u Prištini i da svojim aktivnostima ne izazivaju strah, i nesigurnost Srba i drugih građana Kosova i Metohije.
Pozivamo UN i EU da povratkom na pređašnje stanje, reafirmišu dijalog kao način za rešenje problema i da ne dozvole da se silom i jednostranim aktima čini pokušaj nametanja rešenja. Srbija nikada neće dozvoliti takvo ucenjivanje.
Pozivam građane na Kosovu i Metohiji, pre svega Albance da se uzdrže od svakog nasilja i da ne napadaju i maltretiraju svoje sugrađane. Apelujem na kosovske Srbe da budu jedinstveni i da ne povlače ni jedan potez kojim bi učinili uslugu ekstremistima koji žele da otmu Kosovo i Metohiju. Svoje proteste izražavajte mirnim putem i sprečite provokacije huligana koji su direktno u službi albanskog ekstremizma.
Pozivam poslanike da budemo dostojanstveni i jedinstveni i pružimo podršku aktivnostima Vlade u rešavaju krize i obezbeđivanju opstanka i trajnog mira, odnosno u odbrani interesa države Srbije na Kosovu i Metohiji. Zahvaljujem.

Hvala. Pregledao sam usaglašeni tekst deklaracije i u ime predlagača želim da kažem da je za nas ovaj amandman prihvatljiv. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, pre svega mi je drago što smo se okupili (čujem priče da se ovaj period koristi za praznovanje i ovo pokazuje da to nije tačno, niti Skupština praznuje, niti Vlada praznuje) i drago mi je što imamo prilike da razgovaramo o aktuelnim temama.
Kada se radi o ovoj aktuelnoj temi, prvoj koju ste napomenuli, poštovani narodni poslaniče, nadam se da će u toku današnjeg razgovora biti prilike da se razmotre svi najvažniji aspekti pro i kontra prodaje Telekoma. Samo bih želeo da kažem da je vaša argumentacija, koja u osnovi sadrži neka tri dela, argumentacija koja može da se shvati na različite načine i da se na različite načine tumači.
Vi smatrate da Telekom ne treba prodavati – 1) zato što je to strateški resurs, 2) zato što ima veliki broj radnika i veliki broj kooperanata i 3) zato što ostvaruje profit.
Meni se čini da nijedan od ovih argumenata, dugoročno posmatrano, ne može da opstane. Pre svega, pitanje je šta znači strateški resurs. Da li to znači da Telekom posluje u nekom monopolističkom okruženju i drži monopol? Ako je to tačno, onda se postavlja i pitanje njegove dobiti. Takođe, kada se radi o velikom broju radnika i posebno kooperanata, postavlja se pitanje da li njihov kvalitet treba da se podiže ili da se zadrži na nivou, u okvirima ove države.
Pošto očekujem da će u toku prepodneva biti puno priče oko ovih argumenata pro i kontra, u ovom odgovoru bih se sadržao samo na konstataciji da smatram da svaki od argumenata koje ste napomenuli ima i svoju drugu stranu i da se može opovrgnuti na vrlo adekvatan način.
Kada se radi o pitanju broja radnika i kooperanata, svakako da je interes ove države da ti kooperanti pružaju usluge i da se razvijaju u skladu sa razvojem koji se ostvaruje u razvijenim zemljama Evrope. Njihovo zatvaranje unutar jednoga kruga sigurno neće doprineti da oni postignu rezultate koje bi inače mogli da postignu, a imali smo prilike da '90-ih godina vidimo šta znači kad je zemlja zatvorena i šta znači kada vi nemate kontakta, niti mogućnosti, niti impulsa da biste radili bolje i da biste se razvijali.
Što se tiče pitanja profita, naravno, profit jeste značajan i ostvaren veliki profit može da bude iskorišćen u značajno proširenje tehničke baze, imajući u vidu da je naš Telekom, koliko god on imao veliki broj korisnika i priključaka, još uvek u jednom delu poludigitalizovan i potrebna su mnogo veća ulaganja od iznosa profita koji ste spomenuli. Hvala.

Vrlo kratak komentar. Ako je teza da grčki partner, odnosno, kako ste vi rekli – posrednik nemačkog Telekoma, ima uticaj na kooperante, onda on svakako ima uticaj i na izbor stručne i naučne podrške. Prema tome, pitanje razvoja tog dela naše nauke nije ključni problem kada se radi o promeni vlasnika. Jer, ukoliko je taj deo na adekvatnom nivou, kao što ste i sami rekli, on će biti izabran, a ukoliko nije, ovim će mu se dati dodatni impuls da se dalje razvija.
Ova druga rečenica koju ste rekli pokazuje, čini mi se, srž neslaganja, a ono se sastoji u tome što Vlada ne misli da je potrebno da preduzeća kao što su Telekom u nekom dugom roku finansiraju budžetske potrebe. Upravo suprotno tome, taj profit koji je ostvaren treba da se vrati nazad, da se reinvestira u razvoj industrije i da taj strateški resurs, da slikovito kažem, bude još više strateški, tako što će biti tehnički na najvišem nivou, a ne da se koristi tako što će se povlačiti dividende i praktično onemogućavati razvoj, koji inače nije onemogućen drugim Telekom kompanijama u svetu, pa i ovima koje se već nalaze na našem tržištu, i koje će u narednom periodu biti sve više i više konkurentno, ne samo u mobilnoj već i u fiksnoj telefoniji.

Prvo bih zahvalio, poštovani narodni poslaniče, za analogiju koju ste upravo dali. Nameravao sam da o tome govorim nešto detaljnije kad se razbukta diskusija, ali ste me vi tu malo preduhitrili. Ipak ću zadržati pravo da se vratim na tu paralelu, za koju mislim da je jako značajna, da se vidi u čemu je razlika i šta je sada sa strateškim resursom, s monopolom, sa zaposlenima itd. i u jednom i drugom slučaju i zašto se u jednoj situaciji zauzima jedan stav, a u drugoj drugi. Ali, kažem, o tome ćemo razgovarati u narednom periodu, kako budu išla pitanja.
Što se tiče vašeg pitanja o utrošku para, mogu da vam kažem da je bilo razgovora o tome na koji način će se pare trošiti. Bilo je tu puno različitih ideja, od ideja da se jednim delom koristi za vraćanje postojećeg duga, a najveći deo za izgradnju nečega što ćemo ostaviti budućim generacijama, bilo da se radi o nekoj infrastrukturi ili o nečemu što će zaista ostati kao trajna vrednost u ovoj državi.
No, svakako će rasprava o utrošku novca biti prisutna duže vreme i nakon što se transakcija završi. Ono što jeste važno da ovde prenesem jeste da će ona svakako biti transparentna i da će se svaki dinar koji je prikupljen posebno tretirati i posmatrati njegov tok, tako da neće biti moguće da se vrše bilo koje zloupotrebe.

Vrlo kratko ću dati odgovor. Mislim da bojazan da će ta sredstva biti utrošena na neefikasan način, a naročito vizavi predstojećih izbora sledeće godine. Mislim da je ta bojazan potpuno lišena svake osnove.
Pre svega želim da kažem da je budžet definisan u skladu s budžetskim pravilima koje je donela, između ostalog, ova skupština, da je fiskalna politika pod kontrolom pre svega zakonskih propisa, s jedne strane, a s druge strane, da imamo značajnog partnera, to je MMF.
Prilikom svog boravka u Vašingtonu pre desetak-petnaest dana razgovarao sam sa predstavnicima MMF-a i konstatovali smo da je uspešno završen dvogodišnji aranžman koji je istekao u aprilu i već u maju počinjemo razgovore za nastavak aranžmana.
Tako da je verovatno da će se novi aranžman, nakon što se svi ti pregovori završe, zaključiti u avgustu ili septembru i on će takođe zadržavati ove globalne proporcije koje se nalaze u budžetu. Dakle, neće biti mogućnosti da se bilo koja dodatna sredstva plasiraju u bilo šta što nije transparentno, niti je predviđeno utroškom.
U tom kontekstu mogu da kažem da je sigurno da novac koji bude došao od Telekoma neće biti utrošen na neefikasan način, nego upravo na način, kao što sam rekao, da će se on delimično potrošiti na servisiranje obaveza koje su ranije stvorene, a jednim delom u izgradnju trajnih vrednosti koje će ostati budućim generacijama.
Što se tiče pitanja odluke i transparentnosti, odnosno liste na šta će biti utrošen, naravno da će biti moguće da se dobije i da ona bude javna. Nema nikakvih razloga da se tu radi o bilo čemu što je suprotno onome što zovemo javnost, odnosno transparentnost. Hvala.

Ograničio bih se na tri pitanja koja ste postavili u okviru ovoga. Prvo govorite o tome ko je kupac. Moram da kažem da je sam postupak vođen transparentno, u jednoj tenderskoj proceduri u kojoj vi ne znate ko će biti kupac.
Da vas podsetim samo da je svojevremeno, kada je pokrenut postupak, glavna priča bila kako je čitava stvar nameštena za Dojče Telekom. Ta priča je punila naslovne strane novina, bio je čitav niz izjava stručnjaka, raznih opozicionih političara o tome kako je ta prodaja unapred određena, međutim, pokazalo se da smo mi zaista ušli u jedan transparentan postupak, koji još uvek traje, i mislim da nije korektno u ovom trenutku razmatrati pitanje ko je kupac, da li će biti kupca, neće biti kupca itd. Sačekajmo da se postupak završi.
Utoliko pre smatram ne samo nekorektnim, nego i štetnim po državu izjave pojedinih političara, a da vas podsetim da je šef vaše stranke na jednom velikom mitingu dao izjavu da on poručuje budućem kupcu da nije dobrodošao zato što je Napredna stranka protiv toga, i možete sada zamisliti kako je to pozitivno delovalo na sam proces privatizacije Telekoma.
Što se tiče infrastrukture, moram takođe da vam kažem da, za razliku od drugih infrastruktura, kao što su recimo putna i železnička infrastruktura, telekomunikaciona infrastruktura zaista ima sasvim drugačiju mogućnost da bude dograđena i verovatno vam nije poznato da mi imamo paralelnu infrastrukturu, da je paralelnu infrastrukturu izgradila Elektroprivreda Srbije sa optičkim kablovima, tako da se pitanje infrastrukture ne može povezivati sa putnom infrastrukturom, niti je to taj red veličina novčano posmatrano, niti u tehničkom smislu.
Konačno, želim da vam kažem da već jedan dobar broj preduzeća traži i dobija dozvole za izgradnju i polaganje optičkih kablova duž koridora i isto tako želim da vam kažem da, pored te optike, dalji razvoj u oblasti telekomunikacija značajni akcenat stavlja na bežične komunikacije, te u tom kontekstu pitanje infrastrukture i otvaranje nekog procesa u kome bismo mi bili gubitnici, a dobitnici ovoga ili onoga, jeste nešto što svakako nije bilo u našem fokusu, niti smo želeli da otvaramo arbitražu u kojoj bismo izgubili.

Što se tiče pitanja transparentnosti postupka, kao što pretpostavljam da vam je poznato, uobičajena svetska, pa ako hoćete i naša praksa jeste da, kad se ulazi u velike transakcije, onda vi angažujete tzv. finansijskog savetnika. To je stručna firma koja se bavi organizacijom prodaje. Ta stručna firma u svom sastavu ima kako finansijske i ekonomske eksperte, tako i pravne eksperte. Oni u toku čitavog procesa daju savete i staraju se da taj postupak bude transparentan i da ne dođe do odstupanja ili nekih zakonskih prekršaja.
Vlada Republike Srbije jeste donela odluku, odnosno zaključak kojim je angažovan taj finansijski savetnik. Finansijski savetnik, kao što vam je poznato, jeste "Siti banka". To je jedna svetski reputabilna firma, koja je pripremala dokumentaciju i davala nam savete vezano za sam postupak i upozoravala nas ako je nešto protivzakonito. Mi smo donosili odluke u skladu s tim preporukama i sa zakonom, tako da ne vidim bilo koji zakonski propis koji smo u tom postupku prekršili.
Što se tiče spekulacija da je neko dao nekome pare, moram da kažem da su to informacije koje kolaju među vama. Ja nisam nikad čuo takvu neku informaciju. Ako vi imate takvih saznanja, morate hitno da ih prijavite odgovarajućem organu, naravno uz dokaze. Ukoliko ih ne prijavite, vi postajete saučesnici takvih nelegalnih aktivnosti.