Pre svega, želeo bih da kažem da mala i srednja preduzeća predstavljaju, iako se zovu mala i srednja, zapravo većinu naše privrede, iako pogledate to nije retkost. Zapravo najrazvijenije zemlje imaju učešće malih i srednjih preduzeća daleko više nego velikih. Naravno, mi ne možemo da živimo bez velikih preduzeća, jer su oni glavni klijenti malih i srednjih, ali mala i srednja preduzeća jesu preduzeća koja su moto razvoja i u osnovi ona zapošljavaju najviše ljudi kroz mnoštvo tih preduzeća.
Zbog toga Vlada Republike Srbije u najvećoj meri razmatra pitanje malih i srednjih preduzeća i načina kako da u proseku ostvari jednu takvu situaciju u kojoj bi ona mogla da opstanu i da idu, da se dalje razvijaju. Jedan od glavnih problema naše privrede u ovom trenutku jeste, praktično nedostatak finansijskih sredstava i to pre svega nedostatak finansijskih sredstava koja bi bila dugoročnog karaktera i koja bi bila sa prihvatljivim, relativno niskim kamatnim stopama.
Vlada, naravno ne može da utiče na tržište i na kamatne stope, pa ne može da utiče u principu i na obezbeđenje dugoročnih depozita koji bi bili osnov za dugoročne kredite. Ali mi radimo na tome da obezbedimo određene povoljne kreditne linije i u tom kontekstu jeste obezbeđena, već od sledeće nedelje će biti operativna, ta apeks linija preko Evropske investicione banke kojima se 250 miliona evra, namenjeno upravo malim i srednjim preduzećima će se dati pod izuzetno povoljnim uslovima. To su uslovi dve, tri godine grejs perioda, dakle, ne plaćanja glavnice, zatim, sedam godina otplate sa kamatnim stopama koje su niske.
Tako da će taj kredit, mi smo to pregovarali već duže vremena, on je operativan i on će već sledeće nedelje, prvi krug tih kredita da bude raspoloživ i jedan dobar deo tih preduzeća je upoznat sa tim i oni već konkurišu preko poslovnih banaka. To će biti jedan sistem u kome će se ići na banke, a banke će onda dati, jednoj uslovno rečeno, Vladinoj komisiji, koja će pogledati da li su to odgovarajući sektori koje mi želimo da podržimo, pre svega, sa izvoznom orijentacijom u okvirima realnog sektora, a onda će ići u Evropsku investicionu banku koja će definitivno da donese odluku o tome.
Pored ovoga mi ćemo obezbediti i određene depozite, o čemu će početi razgovori narednih desetak dana, koji će omogućiti komercijalnim bankama da značajno obezbede dodatna sredstva za finansiranje malih, srednjih preduzeća i da ih prate u investicionom smislu. Takođe, na dugi rok krediti bi bili dinarski i sa kamatnim stopama koje su prihvatljive. To su ta dva, da kažem, te dve važne stvari sa kojima idemo kada se radi o onome što može da uradi Republička Vlada.
U isto vreme da bi podstakli izvoz malih i srednjih preduzeća, više malih nego srednjih, mi smo razradili sa Poštom Srbije jedan model prema kome bi se Pošta Srbije uključila u izvoz naših preduzeća za pošiljke koje bi bile manje od hiljadu evra. To je, takođe jedan novi model koji bi trebao ovih dana da bude i operacionalizovan sa svega dva dokumenta, sa minimalnim troškovima ljudi koji imaju male radionice i hoće da izvoze recimo u Republiku Srpsku, BiH i Makedoniju, moći će bez traženja špeditera i svih onih komplikacija da to urade uz pomoć pošte.
Iskustvo koje smo primenili i koje ćemo primeniti jeste preuzeto iz Brazila, gde je za kratko vreme tripliran izvoz malih i srednjih preduzeća i mislimo da će to biti dosta dobar podsticaj i sa ove strane.
Kada govorite o taksama i o potrebi da se lokalne takse praktično smanje, želim da kažem da je to stvar lokala. Apelujemo na lokalne samouprave da takse prilagodi snazi malih i srednjih preduzeća, te da na taj način oni mogu da ne dođu u situaciju da zbog tih nekih prihoda koji nisu na osnovnoj liniji, odnosno rashoda da ne mogu da posluju.
Konačno, želeo bih da kažem još dve stvari. Jedna jeste pitanje smanjenja doprinosa koja su zaista značajna ako se radi o novozaposlenim radnicima i to je nešto što već postoji. Svi oni koji sada otvaraju preduzeća, zapošljavaju nove radnike koji nisu radili u poslednjih šest meseci, moći će da prepolove doprinose i da im ta radna snaga bude daleko jeftinija nego što je ona bila bez toga.
Konačno, razmatrali smo, ali o tome možemo kasnije malo detaljnije, Vlada je razmatrala i donela jednu uredbu danas kojom se ograničava rok plaćanja prema privredi, a prevashodno će to se odnositi na mala i srednja preduzeća.

Pre svega moram da kažem da zaista dolazi u isto vreme i do otvaranja i do zatvaranja preduzeća. Zašto to kažem? Zato što smo uspeli da u zadnjih nekoliko godina, pri tome ne mislim na ovu vladu već na prethodne vlade, da u cilju stvaranja jednog povoljnog privrednog ambijenta, praktično, omogućimo vrlo lako otvaranje preduzeća. Sa 500 evra za nekoliko dana vi možete otvoriti preduzeće, što je često bio i slučaj raznih spekulacija, pa su ljudi otvarali i na desetine preduzeća, a onda su ih kasnije zatvarali. No, bez obzira na te spekulativne stvari, stalno imamo jedan talas otvaranja novih i zatvaranja starih preduzeća. U neto situaciji kad pogledate, jesmo izgubili određeni broj, ali tu pre svega mislim na preduzetnike, ne toliko na preduzeća, što je posledica ekonomske krize.
Taj podatak je malo nesiguran zato što kada neko ima tu preduzetničku firmu vi niste sigurni da li on radi, ne radi itd. Zbog toga sam, gledajući broj zaposlenih, gledao samo broj zaposlenih u pravnim licima i upoređivao kako se on kretao i zaista je opadao u periodu krize, naročito 2009. godine, pa i 2010. godine. Kasnije se nešto oporavio. Kada se posmatra stanje sa krajem septembra ove godine i uporedi sa stanjem krajem septembra prošle godine imamo nešto malo više zaposlenih ove godine nego ranije, no to nije dovoljno i mi i dalje smatramo da je ključni problem u ovoj državi visoka nezaposlenost i u tom kontekstu Vlada ima i čitav niz podsticajnih mera od koje sam neke spomenuo za mala i srednja preduzeća. Osim toga, ima i drugih mera kojima utičemo na to da nam privredni ambijent bude atraktivan i da obezbedimo interes velikih investitora koji bi došli, i velikih i malih.

Vlada Republike Srbije ne priznaje nezavisnu državu Kosovo i samim tim sve njene aktivnosti kojim pokušava da se prikaže da ima državnost za nas su ništave i njih ne prihvatamo.
Znači, ako vas interesuje koji je moj stav, to je moj stav i to je stav Vlade Republike Srbije.
Ako mislite da ćemo se za taj stav boriti oružjem, nećemo, ali ćemo se boriti dijalogom i pokušajem da se taj problem razreši. To je način na koji Vlada Republike Srbije vidi kao jedini mogući da taj problem razreši.

Poštovana narodna poslanice, pitanje bankarskog sistema je relativno kompleksno i mnogo kompleksnije nego što to vama izgleda na prvi pogled.
Bankarski sistem je u suštini neka vrsta infrastrukture čitavog ekonomskog sistema i bilo koje aktivnosti koje sada preduzimate u bankarskom sistemu, a koje odudaraju od nečega što je uobičajena i standardna praksa, moraju biti dobro proučene, jer mogu da izazovu velike neželjene efekte.
Neću da govorim o ovim državama koje ste vi spomenuli. I sami vidite da je profit svih banaka oko 17 milijardi, to je 170 miliona evra. Kako god ga dodatno oporezivali preko ostalih poreza, nije to neka dramatična cifra. Ali, nije to smisao mog odgovora. Zbog kompleksnosti posebno bankarskog sistema, pored Vlade koja prevashodno vodi fiskalnu politiku, monetarnu politiku vodi Narodna banka i te dve politike zajedno čine ekonomsku politiku jedne države. Ne možete da vodite sada različitu jednu u odnosu na drugu politiku i pitanje nivoa kamatnih stopa jeste pitanje koje je svakako vrlo stručno i ozbiljno, ali je nemoguće da Vlada donese dekret ili bar ja mislim kao ekonomista, da se kamatne stope ne mogu sprečavati time što će se one dekretom sniziti na neki niži nivo, jer to nije smisao. Mi grdimo slobodnu tržišnu privredu. Zbog toga kamatne stope može da obori samo povećana konkurencija u sistemu.
Ono na čemu mi insistiramo jeste da imamo što veću disperziju različitih banaka, različitih nepovezanih lica, koji bi sada kroz konkurenciju omogućavali da se dobiju povoljniji uslovi, da kroz konkurenciju, de fakto naša kamatna stopa padne.
Moram da vam kažem da je naša kamatna stopa vezana uglavnom sa kretanjima kursa koji predstavljaju, da kažem, jedan stub, a sa druge starne, sa tzv. referentnom kamatnom stopom i mogućnostima da se viškovi sredstava koje banka ima plasiraju u papire Narodne banke.
Do sada je zbog visoke domaće inflacije referentna stopa bila prilično visoka. Ona je bila 13,5%, 14% i to je samim tim uticalo na visinu kamatnih stopa, jer vam je to, ono što bi ekonomisti rekli, oportunitetni trošak. Dakle, kada imate relativno stabilan kurs i imate oportuniteti trošak visok, onda vi ne možete da zajmite po nižim stopama. Naravno, sa smirivanjima inflacije, čiji smo svedoci u poslednjih nekoliko meseci, praktično nakon aprila, pa evo do dana današnjeg, mi imamo prvo pad inflacije na godišnjem nivou, ali u isto vreme imamo i pad referentne kamatne stope, koja će nastaviti da pada.
Sa padanjem referentne kamatne stope uz nisku inflaciju i stabilnost kursa mi ćemo imati prilike da vidimo da će i kamatne stope koje se nude privredi takođe biti znatno niže nego što su te na tržištu. Već sam ranije govorio da mi obezbeđujemo za određene grupe, mala i srednja preduzeća, i povoljnije uslove.
Dakle, hoću da kažem da je ovo ipak malo više stručna nego politička rasprava i bolje je ne voditi je u parlamentu, nego da napravimo neki kružok stručni, gde bi došli ljudi koji to mnogo bolje znaju i od mene, da razgovaramo šta bi značilo uvođenje vođenje novog poreza itd.

Ne bih raspravljao o referentnoj stopi, to je stvarno čisto pitanje monetarne politike. Mislim da duboko grešite ako mislite da vi možete sada nekoga dekretom da uplašite i da on zbog toga smanji cene. Mislim da je to možda moguće na vrlo kratak rok, ali mi moramo da pravimo jednu tržišnu privredu gde će postojati tržišne snage koje će dovesti do tako niskih stopa.
Što se tiče toga da su neke naše kolege to učinile, da, neke jesu, ali neke i nisu. Ne bih želeo pojedinačno da govorim o efektima tih koji su to učinili, a naročito ne onih koji su to učinili ranije. Mislim da to nije korektno. Sačekajmo, već ćemo imati analize da vidimo da li su ti efekti bili tako pozitivni, kao što ja mislim da vi mislite da jesu, ili su možda bili malo drugačiji. Kažem, ne želim ovde to su ipak moje kolege, da ja sada nekome dajem savete.
Ako mene pitate da li imam hrabrosti - imam, nemam nikakvih problema sa hrabrošću. Ovde se po meni samo radi o jednom stručnom pitanju, da li bi najstručniji ljudi u ovoj zemlji dali savet da to treba da se uradi? Ukoliko bi dali savet, ja bih to uradio u roku od 15 sekundi, jer uopšte se ne plašim. Prosto mislim da bi jedna takva aktivnost imala vrlo negativne efekte, ali to je moje stručno mišljenje. Ukoliko ljudi koji bolje znaju, mi kažu da to nije tačno, svakako da bih to uradio.
Još samo na kraju da vam kažem, pošto vi to politizujete kroz tipa - ovo su zapadne banke, ovu su istočne, ili ne znam koje. Sve banke koje su ovde jesu formirane, ne kao filijale nekih banaka, već su formirane kao domaće banke.
U našem bankarskom sistemu mi imamo domaće banke, čiji su većinski vlasnici kod nekih stranci, a kod nekih su naši. Sve su banke firme koje su registrovane po našim propisaima i funkcionišu po našim propisima. Nema u tom kontekstu bilo kakve razlike, a niti biste vi mogli da pravite distinkciju, pa ćete sada da uvodite ovome da, ovome ne. To apsolutno nije moguće. Ako uđete u takvu arbitrarnost, vi uvodite potpuni haos u sistem i onda mislim da je to mnogo, mnogo veća šteta nego korist.

Postavili ste čitav niz pitanja od kojih su mnoga specifična i zaslužuju odgovor i u tom kontekstu mi ćemo pripremiti odgovore na ova pitanja. Želeo bih samo da prokomentarišem ono kad ste rekli da se radi o nekada velikim centrima i proizvođačima, to jeste tačno, ali iz vaše diskusije neko bi mogao da pomisli da su oni pre četiri godine bili veliki i ogromni proizvođači, a kad je došla ova vlada oni su odjednom pali na kolena.
Istina, na žalost, jeste sasvim suprotna od toga. Oni jesu bili veliki i značajni proizvođači, ali ne pre četiri godine, nego pre 24 godine. Onda su oni pali na kolena i oni su na kolenima već 20 godina i nakon tih 20 godina oni se polako uzdižu sa tih kolena. Naravno, nisu svi uspeli da se podignu, naravno, nismo zadovoljni sa tim, naročito što se pojavljuju neka koja imaju teškoće od kojih su mnoge možda nepremostive, ukoliko ne dođe do ozbiljne reorganizacije, ali jedno je sigurno, da u tom sektoru jeste učinjen pozitivan pomak upravo u mandatu ove vlade.
Kada se radi direktno o pitanjima za konkretna preduzeća SDPR itd, dobićete odgovor u skladu sa Poslovnikom, odnosno pisanim putem.

Ne znam da je bilo koja afera skinuta. Ove afere koje ste spomenuli za neke od njih nisam ni čuo, za većinu onih koje sam čuo i koje su značajno obeležile neki trenutak, naročito naš finansijski, one su se desile pre ove vlade. Ova vlada je bila u situaciji da mora finansijski da pokriva to što se desilo. Meni je to jako žao, iskreno da vam kažem.
Želeo bih da kažem vezano za SDPR i zašto, jer iz vaše diskusije ispostavlja se kao da je to maltene neko privatno preduzeće koje sada koristi neke posebne okolnosti. Zapravo, radi se o državnom preduzeću koje je potpuno pod našom kontrolom i logika je stvari da državno preduzeće se i bavi izvozom, naročito naoružanjem. To je posebno važno da vam kažem kada, imajući u vidu da je izvoz naoružanja jedna od veoma osetljivih aktivnosti, pod oštrim monitoringom i međunarodne zajednice, pa i nas. Davanje izvoznih dozvola je takođe pod posebnim režimom, tako da je u stvari bavljenje privatnim biznisom u tom domenu u nekim slučajevima unosno kao i bavljenje drogom. Zbog toga država preferira da ima pod kontrolom taj segment. I zato je naravno SDPR tu naš partner, ali ujedno i naše preduzeće koje je u punom našem vlasništvu.
Ukoliko su potrebne dodatne informacije oko tih preduzeća koje je ono formiralo, razlozi, itd, kao što sam rekao, daćemo vam pismeni odgovor.

Poštovani narodni poslanici, prilikom predlaganja ovih zakona vi ste dobili za svaki od njih detaljno obrazloženje. Zato neću detaljnije da ih obrazlažem. No, smatram potrebnim da u nekoliko rečenica se osvrnem na svaki od ova tri zakona i da ukažem na najznačajnije njegove elemente.
Prvi zakon koji se odnosi na regulisanje odnosa između Republike Srbije i dužnika, kada je predat Skupštini on je doživeo neku vrstu interesovanja javnosti, jer je sasvim pogrešno protumačen, da se tu radi o povećanju javnog duga i da država sada preuzima obaveze nekih javnih preduzeća i umesto da oni budu dužni, postaje ona dužna.
Zapravo ovde je istina sasvim drugačija. Ovaj zakon zapravo omogućava da se u knjigama dužnika uvede ono stanje koje jeste faktičko. Ovde se radi o dugovima koji su nastali pre 1990. godine, dakle dugovi od pre 20 a neki i pre 30 godina i o tim dugovima Republika Srbija je imala razgovor u okviru diskusije sa Pariskim i Londonskim klubom nege 2002. godine, 2003. godine i tom prilikom je Republika Srbija uz odgovarajući popust preuzela te obaveze i ona ih do sada redovno servisira. Dakle oni se već nalaze u javnom dugu i onim ciframa koje imate.
Međutim, te obaveze, kada se radi o krajnjim dužnicima, odnosno preduzećima, ostale u njihovim knjigama, tako da se sada njihove knjige vode sa velikim obavezama i prikazuju se rezultati koji nerealistično odražavaju njihovo tekuće poslovanje. Imajući to u vidu ovaj zakon nema ništa drugo za zadatak već da definiše način na koji će ti dugovi biti u knjigama dužnika, dakle praktično da se izvrši njihov otpis, a inače je država Srbija već uključila u svoje obaveze i u servisiranje tih dugova obaveze prema inostranim kreditorima. Dakle, to je suština ovog zakona, a ne bilo kakvo povećanje javnog duga.
Kada se radi o drugom zakonu tj. o ratifikacija jedne kreditne linije koja se dobija KfW. To je izuzetno povoljna kreditna linija. Radi se o iznosu od 100 miliona evra sa uslovima, kamatna stopa između 1,5 i 3%, rok otplate pet do sedam godina, a uglavnom će ova sredstva biti upotrebljena za lokalnu infrastrukturu i za još neke manje projekte iz oblasti energetske efikasnosti, takođe na lokalu.
Konačno Zakon o igram na sreću bilo je nužno da se izmeni, odnosno donese ovaj novi zakon, imajući u vidu da je ova oblast doživela u poslednjih nekoliko godina veliku ekspanziju, ne samo u Srbiji već i u drugim zemljama i bilo je potrebno da se donese jedan moderniji zakon kojim bi se obezbedila liberalizacija tržišta, uvođenje elektronskog pristupa igrama na sreću, ali isto tako da se uvede elektronski nadzor nad priređivačima igre na sreću i konačno da se ukaže na društvenu odgovornost priređivača u odnosu na maloletnike i na zavisnike od igara na sreću. Dakle, to je ukratko suština ova tri zakona.
Ja vas pozivam da kroz konstruktivnu diskusiju utičete na njihovo popravljanje ili da mu date podršku, a na kraju da svi glasamo, odnosno pozivam vas da ove zakone usvojite. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, pošto je završena rasprava po prvom članu, želeo bih da dam nekoliko komentara i odgovore na pitanja koja su bila.
Pre svega, treba razumeti da ovaj prvi član predstavlja rekapitulaciju cifara koji slede iz detaljne elaboracije koja je data u članu 4. Zbog toga nije moguće izvršiti bilo kakve promene u rekapitulaciji a da one nisu izvršene u osnovnom tekstu, jer taj osnovni tekst u stvari jeste budžet, a rekapitulaciju možete napraviti na veoma različite načine. U tom kontekstu bilo kakvo smanjenje ili povećanje u samoj rekapitulaciji podrazumeva i potrebu da se u osnovnom tekstu definiše šta je to i na kojim pozicijama se smanjuje. Dakle, pri tome te pozicije ne mogu i ne smeju da budu agregatne već veoma precizno definisane i to je jedan od razloga zašto je dobar broj amandmana odbijen.
Takođe, imate nekoliko amandmana koja su išla u pravcu smanjenja pozicija plata i uz neku konstataciju da je time javna potrošnja velika itd, da je broj zaposlenih preveliki. Pre svega želim da kažem da je ova vlada u potpunosti, kada se radi o broju zaposlenih, poštovala zakon o smanjenju broja zaposlenih i imamo smanjeni broj zaposlenih u administraciji i taj broj je u skladu sa zakonskim ograničenjima koje je donela ova Narodna skupština. U isto vreme mi posmatramo javnu potrošnju kao njeno učešće u BDP i u tom kontekstu važno je uočiti da se ovim budžetom ona smanjuju u odnosu na prethodnu godinu i to za preko 1% mereno u odnosu na BDP.
Naravno, ukoliko bilo koji narodni poslanik, bez obzira da li se radi o poziciji ili opoziciji, ima ideju kako da se dalje smanjuju plate itd, mislim da bi to bilo dobro da to detaljnije elaborira.
Bili smo mišljenja da, kad se radi o platama, mora da se poštuje i Zakon o platama i da bi neko generalno smanjenje bilo potpuno neprihvatljivo i u tom kontekstu i ovaj budžet, ali budući da na ta pitanja imamo amandmane, evo, pozivam narodne poslanike da daju tačno sa koliko bi oni smanjivali plate i da li misle da su plate zaista tako visoke kad znamo kako ljudi teško žive.
Takođe je bio jedan niz pitanja koji nisam razumeo da se odnose na član 1. Vrlo kratko bih odgovorio na njih, pošto se stvara neka vrsta konfuzije oko toga da li je Vlada kroz te tzv. evroobveznice radila u skladu sa zakonom ili da li je ova skupština bila o tome informisana ili ne. Dakle, narodni poslanik koji je pokrenuo ta pitanja, želim da mu kažem da je on potpuno pogrešio, imajući u vidu budžete koji postoje. U postojećem budžetu postoji predviđeno zaduženje za obveznice i on ga može naći tamo, tako da je Vlada u stvari realizovala ono što je već usvojila ova Narodna skupština.
U isto vreme, cifra od milijardu koja je spomenuta odnosi se na dolare, a ne na evre i u tom kontekstu se sada smanjuje 700 i nešto miliona evra, a ne milijardu, zato što obveznice i nisu bile prodate u evrima, nego u dolarima, a to što se zovu evroobveznice, pa neko misli da je to evro oznaka valute. Evro nije oznaka valute, već oznaka da se radi o obveznicama koje su prodate na evro-tržištu, odnosno na međunarodnom tržištu. Dakle, možete imati i evroobveznice u dinarima i to je nešto o čemu takođe ima smisla puno razmišljati.
Konačno likvidnost bankarskog sektora se ne štiti time što se prodaju obveznice na evro-tržištu, već se time izbegava konkurencija pred bankarskim sektorom u odnosu na privredu. Dakle, država ne želi da bude konkurent privredi, jer je ona uvek atraktivnija za banke i u tom kontekstu se ona povlači na drugo spoljno tržište, a ne ovde, inače to nema nikakve veze sa likvidnošću banaka. Hvala.

Vrlo kratko. Poštovani narodni poslaniče, rekli ste da je bankarski sektor potpuno izvan kontrole Vlade i tu ste u pravu, Vlada i ne treba da kontroliše bankarski sektor. Kontrolni organ za bankarski sektor je NBS. Ako bi se Vlada tu umešala onda bismo napravili potpuni haos.
Što se tiče obveznica, zahvaljujem se na podršci koju ste nam dali, jer upravo jeste to bila naša ideja, da i konkurišemo, znači, preduzećima i zbog toga smo se sa obveznicama pojavili na stranom tržištu. Ovo tržište smo prepustili da, preduzeća međusobno konkurišu, tako da vidim da tu imamo jedan zajednički pristup.
Što se tiče kamata, naravno, možemo razgovarati o njihovoj visini, ali postoji neka veza između kamatne stope i stope inflacije. Ovde govorim o dinarskim kamatama. Ako je inflacija u aprilu mesecu na godišnjem nivou bila 14%, do pre mesec dana preko 10%, onda kamatne stope između 12-13%, zaista nisu visoke.
Očekujem da nakon što je inflacija pala na 9,3% i nakon što i dalje nastavi da pada, da će to povući i pad stopa koje će se plaćati za državne papire. Pri tome, treba imati u vidu da je u stvari, ne Trezor, nego NBS će uvek držati papire kroz tzv. repo operacije.
Konačno oko plata agencija i direktora, ovde razgovaramo o budžetu. Ogroman broj tih agencija ako ne i sve, nisu budžetski korisnici i mi ne možemo kroz budžet da radimo na smanjenju njihovih plata. Pokrenuli smo jednu inicijativu, da vas podsetim, i mislimo da su neke plate previsoke. Ta inicijativa je i dala određenih efekata. Hvala.

Poštovani narodni poslaniče, niste me čuli. Na samom početku sam rekao, da kada se radi o broju  zaposlenih, da mi u potpunosti poštujemo taj zakon koji je donela ova Narodna skupština. Izvršili smo smanjenje broja zaposlenih.
Ako vi mislite da bi trebalo još on da se smanjuje, a ne da se smanjuju plate, dajte i taj predlog, u kojim sektorima, u kojim službama da se smanje i koliko ljudi da se smanji i, spreman sam da to razmotrim i vidim da li ima smisla i da li postoji mogućnost a da se ne ugrozi funkcionisanje države.

Kada se radi o platama i tome što vi vidite da je njihova cifra sada veća nego što je bila, ona je veća na osnovu zakona koji predviđa da se plate povećavaju u skladu sa inflacijom, i tom se procentu još dodaje određeni deo rasta BDP, a konkretno, to je 50% od rasta.
Što se tiče pitanja – da li poštujemo zakon? Tvrdim da poštujemo. Naravno, nisam mislio da je ovo rasprava o broju zaposlenih. Ali možemo pripremiti podatke da vidite koliko nam daje zakon kao obavezu, a koliko ima zaposlenih. Tvrdim da broj zaposlenih jeste manji od onog broja koji nam dozvoljava zakon. To je činjenica.

Poštovani narodni poslanici, na kraju ove rasprave ja bih želeo da se zahvalim svima koji su uzeli učešće u njoj, kako onima koji su kritikovali i davali neke drugačije stavove u odnosu na Vladu, tako i oni koji su podržavali i obzirom da je rasprava uspešno završena, pozivam vas da svi, uključujući i poziciju i opoziciju, da glasamo za ovaj rebalans, jer on predstavlja način na koji ćemo voditi finansije do kraja ove kalendarske godine. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog rebalansa budžeta za 2011. godinu. To je dokument koji je Vlada uradila pre nešto malo manje od mesec dana i dostavila ga Narodnoj skupštini pre tri nedelje. Mislim da je ovo veoma značajno što je ostavljen dovoljni period narodnim  poslanicima kako bi mogli da se detaljno upoznaju sa materijalima i da kroz jednu kvalitetnu raspravu zajednički usvojimo ovaj rebalans, uz amandmane koji će ga samo popraviti.
Koji su razlozi zašto je bilo potrebno da se donosi rebalans? Pre svega bih te razloge podelio u dve grupe. Jedna grupa razloga su razlozi na strani prihoda, druga grupa su razlozi na strani rashoda u odnosu na budžet koji je inače usvojen i koji se danas primenjuje.
Kada se radi o razlozima na strani prihoda, treba imati u vidu da su Zakonom o finansiranju lokalne samouprave predviđena određena redirekcija sredstava od poreza na zarade, u tom smislu da se, umesto uplate u centralni budžet, sada uplate u najvećoj meri prebacuju u lokalne budžete, što po definiciji dovodi do toga da će prihodi u centralnom budžetu biti nešto niži.
Takođe, nakon značajnog rasta u prva dva kvartala ove godine, u trećem kvartalu su se pojavili određeni znaci da bi možda nova kriza koja se dogodila u evro zoni, pre svega, zatim i u zemljama koje su u našem okruženju, mogla imati uticaj i na našu zemlju. Zbog toga, imajući u vidu da mi nismo izolovano ostrvo, mi smo razmatrali pitanje procene rasta bruto domaćeg proizvoda za tekuću godinu i napravljeni su novi obračuni, zaključeno je da je realistično da se taj rast planira na nivou od 2%. Pošto su prethodni planovi bili 3%, onda to smanjenje plana rasta bruto domaćeg proizvoda dovodi i do smanjenja prihoda u republičkom budžetu, pa je po tom osnovu kalkulisano da će prihodi u ovoj godini biti manji od planiranih. Dakle, to su dva razloga koja su opredelila naš pristup da smanjimo projektovani prihod.
Na strani rashoda, takođe, ima niz razloga. Ti razlozi su prevashodno vezani za određena socijalna davanja i za penzije i plate u javnom sektoru, u delu u kome se one vezuju za rast inflacije. Kao što vam je poznato, inflacija je u prvom kvartalu ove godine bila prilično visoka, da bi se negde zaustavila u aprilu, od kada beleži silazni trend. U poslednja tri meseca imamo, praktično, negativnu inflaciju. Međutim, indeksacije koje su vršene, one su vršene na bazi početka godine i zbog toga su ukupni agregati predviđeni, penzija i socijalnih davanja, koji se inače usklađuju sa procentom inflacije, usklađeni na višem nivou u odnosu na nivoe koji su bili originalno planirani, te je zbog toga bilo potrebno da dođe do korekcije na strani rashoda.
Međutim, Vlada je stala na stanovište da se radi o prihodima i očekivano smanjenim prilivima u budžet, da to mora prihvatiti kao činjenicu i to je tako i urađeno u ovom rebalansu. Dokaz da se radi o rashodima, mi smo smatrali da sva ova povećanja moraju da se realizuju na teret nekih drugih stavki gde će se pronaći uštede i tako da je osnovna koncepcija budžeta bila da se praktično ukupni nivo rashoda u rebalansu zadrži identičnim sa nivoom rashoda u osnovnom budžetu. Tu naravno postoji jedna mala razlika od neke tri milijarde koje smo dali na ime podsticaja privrednom razvoju u vidu antikrizne mere, tako da su rashodi praktično na nivou kao što su bili, uz dodatak od tri milijarde.
Odatle sledi da je suština deficita u osnovi posledica izostalih prihoda u odnosu na originalna očekivanja. Budžet, naravno, pošto mi od skora imamo nezavisni organ, fiskalni savet koji je dužan po zakonu da da mišljenje o budžetu, on je razmotrio predlog rebalansa budžeta, dao je mišljenje koje je dostavljeno Narodnoj skupštini. Verujem da ste imali prilike da ga vidite, ono je pozitivno i ja to sa zadovoljstvom ističem.
Takođe, mi smo kao što znate razgovarali sa MMF oko nastavka aranžmana koji će nam biti od velike koristi, pogotovo ukoliko dođe do zaoštravanja krize u narednom periodu. Sa zadovoljstvom mogu da vas podsetim da je 28. septembra Bord direktora MMF-a doneo odluku, zapravo potvrdio je Aranžman iz predostrožnosti sa Srbijom.
Koje su osnovne karakteristike rebalansa budžeta? Ako bi trebalo da ga definišem, mislim da su to tri. Prvo jeste da je to socijalno odgovorni budžet, a socijalna odgovornost se ogleda upravo u ovome što sam rekao, da uprkos činjenici da prihodi treba da se očekuju manji od onih koji su originalno planirani. Ipak, Vlada je odlučila da te najugroženije kategorije, one koji su primaoci socijalnih davanja, penzionere, itd, da obezbedi dovoljno sredstva, tako da su indeksacije izvršene potpuno po zakonu i oni ne moraju da brinu da će imati problema sa isplatom sredstava koja im pripadaju.
Drugo, to je budžet koji zapravo podstiče privredni rast tako što su odvojena izvesna dodatna sredstva za taj podsticaj, a i sama činjenica da je budžet sa deficitom, deficit po svojoj definiciji predstavlja oruđe koje sve vlade primenjuju u slučaju kada dođe do krize, odnosno smanjenog privrednog rasta. Konačno, ovaj rebalans potvrđuje politiku smanjenja javne potrošnje i ako to gledamo u ciframa, javna potrošnja u prethodnoj godini bila je 45,5% od bruto domaćeg proizvoda. Prema ovom budžetu ona će u ovoj godini iznositi 43,8%. To je značajno smanjenje javne potrošnje, odnosno njenog učešća u bruto domaćem proizvodu koje je blizu 2%, tačnije, 1,7%.
Malo o globalnim ciframa. Budžetski prihodi, kao što sam rekao, jesu smanjeni. Oni zaokruženo prema ovom budžetu iznose 707 milijardi dinara. Rashodi su gotovo na nivou prethodnog, uz te tri milijarde koje sam objasnio, oni iznose 850 i budžetski deficit je nešto manji od 143 milijarde dinara. Naravno, ovaj deficit jeste potpuno u skladu sa fiskalnim pravilima gde postoji veza između stope rasta bruto domaćeg proizvoda i visine deficita. Ukoliko se ta pravila poštuju, u narednim godinama kako bude rastao bruto domaći proizvod, tako će se smanjivati deficit, odnosno, jednog trenutka on će doći u suficit kada postignemo više stope rasta, što je i cilj.
Funkcionalna struktura budžeta je otprilike sledeća: 39,4% izdvaja se za socijalnu zaštitu, 17,6 za odbranu, javni red i bezbednost, 15,3 za obrazovanje i nauku, 11,8 su ekonomski poslovi, odnosno podsticaji za privredu, zapošljavanje i poljoprivredu, 3,8% su transferi ostalim nivoima vlasti, 3,7% jesu troškovi administracije u koje spadaju izvršni i zakonodavni organi, finansijski i spoljni poslovi, dakle, imamo situaciju da nam ona čista administracija učestvuje sa ispod 4% u našem budžetu, 8,4% su ostale funkcije, sport, kultura, kamate, zaštita životne sredine, itd.
Rebalansom je predviđena struktura zaduživanja neophodna za finansiranje deficita koji na konsolidovanom nivou države iznosi 153 milijarde dinara, odnosno 4,5% bruto domaćeg proizvoda, a kao što ste videli, na republičkom nivou deficit je manji, što znači da pojedini lokali, odnosno fondovi takođe funkcionišu sa deficitom. Pri tome treba imati u vidu da kapitalne investicije i podsticaji za privredu i poljoprivredu prelaze iznos deficita, odnosno zaduženja za oko 30 milijardi dinara, što suštinski znači da se zaduženje ne koristi za plate i penzije već isključivo za izgradnju infrastrukture i za podsticaje privrednog rasta.
Rebalansom je omogućen i nastavak ekonomske politike Vlade u skladu sa Strategijom ekonomskog razvoja do 2020. godine, kojom je predviđeno da se rast u narednom periodu bazira na proizvodnji razmenjivih dobara koji su izvozno orijentisani. Prve rezultate ove politike možemo jasno videti kroz povećanje izvoza u ovoj godini koje je na istorijski najvišem nivou i oko 20% viši u odnosu na do sada najbolje ostvareni rezultat u 2008. godini, pri čemu je uvoz niži za preko 10%.
Takođe, politika privlačenja stranih investicija koje treba da obezbede nova izvozna tržišta i zapošljavanje takođe daje rezultate, pošto je Srbija već dugo godina za redom ubedljivi regionalni lider u realizovanim direktnim stranim investicijama. Ovo će nekome izgledati čudno, jer se u javnosti stvorio utisak da su kod nas strane investicije nedobrodošle . Međutim, kada se pogleda kompletno okruženje, videćete, mi te podatke imamo, da je Srbija praktično lider u privlačenju stranih investicija, uprkos tome što nismo zadovoljni njihovim nivoom.
Ovi rezultati su potvrda da moramo konstantno unapređivati poslovni ambijent u zemlji kako bi se obezbedili neophodni uslovi za otvaranje novih proizvodnih radnih mesta i povećanje konkurentnosti srpske privrede. U tom smislu, pored podsticaja predviđenih rebalansom budžeta, Vlada će sprovesti i niz dodatnih mera, kako bi u postkriznom periodu obezbedila uslove za dinamičan rast srpske privrede, i to: ograničenja roka plaćanja za republičke i lokalne organe vlasti do 60 dana, obezbeđenje povoljnih kreditnih linija, od kojih je jedna već raspoloživa, a odnosi se na Apeks kreditnu liniju Evropske investicione banke namenjenu za mala i srednja preduzeća i izvoznike, ukupne vrednosti od 250 miliona evra uz kamatu od svega 5,5%, sa tri godine grejs perioda i devet godina perioda otplate. Do kraja ove godine takođe će biti osnovana razvojna banka koja će predstavljati novi kvalitet u pružanju podrške izvoznim segmentima srpske privrede.
U naredne dve nedelje, pred vama će se naći, izmene Zakona o poreskom postupku kojim će se uvesti obaveznost uplate doprinosa zaposlenim prilikom isplate neto zarada čime će se obezbediti ne samo urednija uplata prava zaposlenih, već i viši nivo konkurentnosti na tržištu.
Konačno, Vlada će iskoristiti sve raspoložive resurse, kako bi se uveo red na tržištu rada, iskorenio rad na crno, što je jedan od osnovnih preduslova za povećanje zaposlenosti u Srbiji. Srbija se nalazi u drugoj godini umerenog privrednog oporavaka i pred potencijalno novim talasom krize. Vlada i ovog puta pravovremeno reagovala i usvojila rebalans budžeta koji se nalazi pred vama i koji će omogućiti da uvećane plate, penzije i socijalna davanja budu isplaćena u zakonom predviđenom iznosu i roku.
Pored toga, predloženo je i povećanje podsticaja usmerenih na rast privrednih aktivnosti kako bi omogućili rast zaposlenosti i povećanje životnog standarda građana. Imajući u vidu, da se ovde radi o objedinjenoj raspravi, a sa još tri zakona, ako mi dozvolite rekao bih po nekoliko rečenica o svakome od njih. Imajući u vidu da se ovde zaista ne radi o novim zakonima, već samo o izmenama, pa bih komentarisao zapravo te izmene.
Izmene Zakona o porezu na imovinu, najznačajnija izmena je pre svega, stvaranje normativnih uslova da porez na imovinu za 2012. godinu bude na nivou obaveza iz 2011. godine. To praktično znači, da se stvaraju mogućnosti da sledeće godine ne dođe do porasta obaveza građana po osnovu poreza na imovinu. Razlog zašto smo se odlučili na to, jeste pre svega činjenica da u vreme kada je zakon predlagan, da se onda računalo sa daleko višim stopama rasta, bržim oporavkom. Imajući u vidu, najavu nove krize, ne znamo koliko će ona biti duboka i da li će to uticati na standard građana, mi s toga predlažemo da se porez na imovinu naredne godine ne poveća.
Takođe, u ovim izmenama zakona izvršena su i određena preciziranja, a koja su u vezi sa predmetom oporezivanja. Naime, izuzima se od oporezivanja poljoprivredno i šumsko zemljište do 10 ari, a ne samo građevinsko. Drugo, kad se radi o poreskom oslobođenju, ne plaća se porez na zemljište pod objektom. Do sada je bilo oslobođeno samo na građevinskom zemljištu pod objektom.
Kada se radi o izmenama Zakona o javnom dugu, suština tih izmena su izvesna preciziranja, ali što je još važnije, imajući u vidu najnovije rešenje koja su doneta u oblasti decentralizacije, pri čemu sada mislim, ne toliko na taj zakon o decentralizaciji koliko na Zakon o javnoj svojini gde se sada lokalna samouprava javlja kao titular javne svojine, onda oni mogu tu javnu svojinu, naravno da koriste kao neku vrstu koleterala, dakle da bi se zaduživali i s toga je bilo potrebno da se izmeni Zakon o javnom dugu i da se precizira mogućnost zaduživanja lokala, naravno uključujući i Vojvodinu, ali isto tako i da se precizira neka vrsta oštrije kontrole i praćenja toga šta se radi na lokalu.
Prema tome, ovim zakonom uvodi se mogućnost zaduživanja Republike Srbije radi nabavke finansijske imovine i mogućnost dugoročnog zaduživanja jedinica teritorijalne autonomije, emitovanjem dugoročnih hartija od vrednosti radi finansiranja investicionih, razvojnih i prioritetnih programa i projekata, kao što su investicije u kapitalna ulaganja i nabavku finansijske imovine. Ovim se, da kažemo, pored onog materijalnog instrumenata koji su lokali dobili, da im se i finansijski instrument.
Međutim, postoji potreba da lokalne vlasti umesto šestomesečnog izveštavanja dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove finansija, mesečni izveštaj o zaduživanju i kako bi se kvalitetnije pratio način njihovog zaduživanja i realizacija toga što su započeli i to je sada dodatna izmena u zakonu o javnom dugu.
Konačno, izmene Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, ovo je relativno manje značajna izmena, pošto se radi samo o produženju početka rada Garantnog fonda koji je prema postojećem zakonu trebao da počne da radi 11.10. ove godine. S obzirom, da se nisu stekli uslovi za početak rada, predloženo je odlaganje ovog roka na 30.6.2012. godine. Međutim, treba imati u vidu da produženjem ovog roka se ne ugrožavaju bilo kakva prava osiguranika, pošto će do početka rada, dakle do tog produženog roka, početka rada Garantnog fonda, njegove poslove obavljati Udruženje osigurovača Srbije, kao što je to slučaj i do sada.
Eto, poštovani narodni poslanici, to je ukratko o onome što nas čeka u narednih nekoliko dana. Pozivam vas da kroz konstruktivnu diskusiju, raspravu i predloge dođemo do teksta budžeta, izmenama ovih zakona koji su najbolji za građane koji to od nas očekuju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo na završetku ovog dela rasprave želeo bih da uzmem reč i da dam nekoliko komentara vezano za raspravu koja je do sada bila. Pre svega bih se zahvalio svima koji su učestvovali u ovom delu rasprave i to kako onima koji su podržali Vladu i dali pozitivne ocene o dokumentu koji se nalazi ovde, tako i isto i one koji su dali kritičke ocene. Naravno, ne želim da ulazim u polemiku sa svakim pojedinačno ali mislim da je potrebno da ipak u nekom sažetom obliku dam određene stavove, a naročito informacije vezano za pitanja koja su bila prisutna, pa možda i neka nerazumevanja. Bez neke posebne sistematizacije, a u skladu sa tokom diskusije, otprilike moj komentari su sledeći.
Prvo, bila je priča oko RZZO, znači i problematike teškoća koje on sada ima i pojavila se informacija da je sada novim budžetom RZZO doveden u situaciju da nema dovoljno sredstava. Moram da kažem, da to nije tačno, dakle novi budžet ili rebalans budžeta ni u kom pogledu nije menjao poziciju RZZO. Istina je, međutim, da oni isti razlozi koji su doveli do potrebe da se dođe, da se radi rebalans budžeta, a to je pad prihoda u budžet su imali i odgovarajući efekat na RZZO. Dakle, isto kao što su nama pali prihodi od doprinosa za penziono i socijalno osiguranje, tako su isto RZZO pali prihodi od zdravstvenog osiguranja i zbog toga se RZZO našao u određenim teškoćama. Dakle, teškoće nisu one, one zapravo postoje, mi smo svesni, mi ćemo ući u raspravu da pokušamo da ih rešimo ali ne postoji funkcionalna veza između tih teškoća i rebalansa budžeta koji je ovde. U toku svog ekspozea sam napomenuo da ćemo razmatrati i uvesti neki sistem obaveznog plaćanja doprinosa, a ne samo neto plate što će imati direktan pozitivan efekat i na RZZO ali isto tako smo spremni da otvorimo raspravu i za sva druga pitanja i mogućnosti da im se pomogne.
Drugo, vezano za Vojvodinu i raspravu koja je bila. Takođe želim da kažem da slično kao kod RZZO, Predlog rebalansa budžeta apsolutno nije promenio poziciju Vojvodine, niti njena prava u odnosu na ona koja su postojala u sadašnjem budžetu, dakle pre rebalansa. Izvesne uštede koje su nađene na pojedinim pozicijama nisu se odnosile na pozicije koje tangiraju transfere ili druga sredstva namenjene Vojvodini, tako da ukupno posmatrano tu nije bilo nikakvih promena. Mi smo spremni da otvorimo razgovore, da vidimo i taj amandman koji je podnet, da vidimo koja je njegova suština, ali ono što jeste važno i činjenica, potrebno da se shvati, a to je da se pozicija Vojvodine ovim budžetom apsolutno ne menja.
Bilo je postavljeno i pitanje oko poljoprivrednih penzionera i toga da budžetom nije predviđeno da im se plati poslednja rata, zaostala rata penzije koje su zaostale iz prethodnog perioda. Moram da kažem, ne sećam se ko je to rekao, da on nije dobro pregledao sve delove budžeta, dakle, sada zvanično da vam kažem da jeste predviđeno, postoji stavka ona se naravno ne nalazi u rashodima, već se nalazi u plaćanju ranijih dugova, to je neka vrsta javnog duga čijom će isplatom on biti podmiren. Dakle, predviđeno je da se taj deo javnog duga isplati i u narednih dva-tri meseca, praktično do kraja ove godine, ta naša obaveza biće podmirena i svi poljoprivredni penzioneri i taj dug prema poljoprivrednim penzionerima biće izmiren.
Bilo je od strane više narodnih poslanika priče oko toga da je došlo do smanjenja investicija i da to smanjenje investicija umesto da pomaže ono odmaže privredi itd. Takođe moram da kažem da to u svojoj osnovi nije tačno. Naime, radi se o sledećem. Ako se budžet posmatra kao celina, rekao sam to na početku, njegovi rashodi su u sumi ostali identični kao i rashodi postojećeg budžeta. Razlika je minorna. Osnovni razlog povećanja deficita nije povećanje rashoda već je smanjenje, očekivano smanjenje prihoda iz razloga koje sam objasnio. Sada kada se pogledaju rashodi onda i potreba da se socijalna komponenta ojača, imajući u vidu zakonske propise, naravno došlo je do smanjenja pojedinih pozicija, pa samim tim su i kapitalna ulaganja smanjena ali tu treba imati u vidu način na koji su smanjena, principi i način na koji je došlo do smanjenja i koja su posledica i efekti tog smanjenja.
Pre svega mi smo gledali svaku pojedinačnu stavku i utvrđivali da nam u periodu, recimo sedam osam meseci kada smo radili budžet i gledali koji je stepen realizacija. Na naše iznenađenje utvrdili smo da na jednom velikom broju stavki koje upravo imaju karakter kapitalnih ulaganja je stepen realizacije izuzetno nizak, pa negde čak i ispod 10%. Dakle, od planiranih 100 dinara za realizaciju vi ste potrošili pet za osam meseci. U takvim situacijama bilo je logično da se sedne i da se ponovo napravi plan i da se vidi zašto ste planirali 100, ako za osam meseci ne možete da potrošite više od pet ili šest. Prilikom tog planiranja, ponovnog, za svaku pojedinačnu stavku i na različitim nivoima mi smo došli do zaključka da je zaista na nekim mestima planiranje urađeno tako da je preoptimistički predviđen stepen keš plaćanja u toku ove kalendarske godine.
U dobrom delu tu se odnosi na određene kredite. Dakle ovde se ne radi o pitanju likvidnosti budžeta i finansiranja, već prosto pitanje da li ćemo do decembra meseca povući sa tih kreditnih linija tolike stavke ili ne. Na osnovu toga izvršena je ponovna procena i ona je rezultirala smanjenjem kapitalnih izdataka. Drugim rečima, da se jednostavno razume, smanjenje na kapitalnom delu budžeta neće ni u kom slučaju usporiti radove koji su predviđeni da se izvrše već će se oni normalno izvršiti onako kako su i planirani.
Bilo je pitanje koncesije, zašto se ona ne nalazi u budžetu, loš izvođač itd. Vrlo kratko bih tu rekao da se koncesija naravno ne nalazi u budžetu zato što stvar na arbitraži. Ne želim da bilo šta kažem, imajući u vidu da je to jedan proces koji je u toku.
Ono što mogu da kažem jeste da se ovde meša pitanje kvaliteta izvođača sa kvalitetom investitora. Ako je neko na osnovu koncesije, on je praktično investitor jer na osnovu koncesije dobija pravo popravljanja i korišćenja predmeta koncesije, dok kada se radi o izvođenju radova, to je čisto ono robno-novčani odnos, platiš mu, on ti završi posao i to je to. Ovo je znatno kompleksnije. Mogu samo radi ilustracije da kažem da je nakon pregleda dokumentacije taj severni deo koji smo u međuvremenu završili u stvari izgrađen za znatno manji iznos sredstava u odnosu na ona koja su bila predložena u okviru te koncesije. Ne bih hteo da manipulišem sa ciframa, pogotovo zbog procesa koji je u toku i za koji se nadam da će biti završen, naravno, pozitivno po državu.
Pitanje rebalansa i predloga da je trebao da bude urađen u martu nakon rekonstrukcije Vlade itd, mislim da je to pitanje postavljeno kao plod nepoznavanja propisa i nerazumevanja načina na koji se to radi.
Kada se radi o propisima, propisi kažu da u slučaju ako dođe do promene budžetskih korisnika tako što se nekih od njih spoje ili se neki razdvoje, onda zar to nije potrebno da se ide na rebalans već se za onog korisnika koji nestaje prebacuju sredstva u tekuću budžetsku rezervu, a zatim se iz tekuće budžetske rezerve ona vraćaju novom korisniku koji je nastao nakon spajanja ta dva korisnika. To vam piše lepo u zakonu, postoje članovi i to je ono što je ova vlada uradila. Dakle, ukoliko ne dolazi do probijanja ukupne sume budžetske, a nije došlo do probijanja nakon rekonstrukcije Vlade, onda nema potrebe da se ide na rebalans. To je potpuno pogrešno misliti da je napravljen bilo kakav zakonski prekršaj.
Sa druge strane, možemo i ovako da špekulišemo, postavlja se pitanje da je tada bio napravljen rebalans da li bi bio potreban još jedan rebalans. Moj odgovor je – apsolutno, da, pošto bi taj prvi rebalans bio rebalans sa tzv. nultom sumom, a mi ovde imamo rebalans koji je nastao kao posledica one dve okolnosti o kojima sam na početku govorio, a koji sintetički utiču na smanjenje prihoda. Dakle, naš rebalans je posledica smanjenih prihoda zbog određenih propisa koji su doneti zbog nove procene rasta BDP.
Kada se radi o procenama i to zašto je kod nas bila procena tri, pa je dva, pa nije veliko, pa je srazmerno veliko itd, moram da kažem da, obzirom da se ovde radi o proceni prihoda koji su, uslovno rečeno, neka egzona veličina koje država samo prikuplja, naravno da ukoliko ti prihodi budu veći država neće da kaže hvala, nemojte više uplaćivati poreze i doprinose. Naprotiv, ukoliko se ispostavi da je ta procena bila previše koncervativna to će samo imati za posledicu smanjenje planiranog deficita u odnosu na ovaj koji je bio, a nikako povećanje troškova ili rashoda.
Kao ilustraciju mogu da vam kažem da se to desilo u prošloj kalendarskoj godini, kada je naš deficit bio planiran sa 4,8%, a u stvarnom životu mi smo imali između 4,5 i 4,6. Zaista sam ubeđen da i ovih 4,5 u stvarnom životu će biti manji nego što je ovih 4,5.
Prema tome, kada se radi o tome da li su naši planovi dobri ili loši, može se zaključiti da su konzervativni i da u stvari ostvarujemo više i bolje nego što dajemo prognoze što je, na kraju krajeva, neki principi opreznosti i isto tako pokazuje naš odnos i saradnju sa MMF, kada smo sve ono što je dogovoreno izvršili i još preko toga to je bilo predviđeno.
Bilo je ovde dosta pitanja vezano za fiksni kurs ili plivajući, za repooperacije, za rezerve itd, mislim da ovde zaista postoji jedan veliki interes za širi aspekt ekonomske politike Vlade i to veoma cenim. Mnoga od ovih pitanja nisu baš suvo politička nego su u dobroj meri stručna. Za neke od njih sebe ne osećam dovoljno kompetentnim da dam stručne odgovore, ali svakako ono što treba imati u vidu jeste da ta dva stuba ekonomske politike, monetarna i fiskalna politika, jesu komplementarni ali je ključni dokument fiskalne politike zapravo budžet. Dakle, ovde razgovaramo o ključnom dokumentu fiskalne politike, a onaj ko se interesuje za monetarnu politiku isto je dobrodošao, ali prosto mislim da je neprimereno da u okviru teme koja je surovo vezana za fiskalnu politiku razmatramo još i pitanje monetarne politike. Na stranu što je monetarna politika, kao što smo od jednog govornika čuli, u rukama nezavisnog regulatornog organa koji se zove Narodna banka.
Na kraju bih spomenuo vezano za javni dug jer je neko spomenuo tri milijarde monetarni fond itd, a to važi i za ove obveznice u ovom trenutku. Mislim da je naročito za građane važno da znaju da kada se neko zaduži onda dokle god on te pare ne potroši onda to ne ugrožava njegovu finansijsku poziciju. Dakle, ne raste vama javni dug zato što ste uzeli pare već vam raste kada te uzete pare potrošite.
Mogu da vam kažem da što se tiče MMF sredstva koja su povučena nisu tri milijarde nego su 1,5, ali ono što je na rezervama i ona se ne ubrajaju u javni dug. Dakle, mi imamo o tome, pošto je vođena o tome polemika pre jedno dve godine, i zvanično tumačenje da ona formalno jesu, ali suštinski nisu javni dug. Na isti način se mogu tretirati i sredstva prikupljena iz euro obveznica i ona praktično neće ugroziti bilo kakvu našu poziciju do onog momenta dok ne budu potrošena. Pošto u ovom trenutku imamo u rezervi ne samo sredstva od tih milijardu dolara, nego imamo i još otprilike 600 miliona evra takođe u rezervi, sve je to ono što držimo i što će nam obezbediti likvidnost budžeta ne samo u ovoj kalendarskoj godini već i u dobrom delu sledeće, tako da možemo računati da li će ova vlada toj nekoj budućoj vladi ostaviti značajna sredstva i neće je dovesti u poziciju da mora da povuče iznuđene poteze.
Što se tiče samog utroška tih sredstava, to je sada spekulacija, evo imaju pare, pa će potrošiti ne namenski, tu želim da kažem da niko ne treba da brine jer mi trošimo pare isključivo u skladu sa ovim budžetom koji ste dobili i ni dinara preko pozicija koje su ovde neće biti potrošene.
Na kraju se još jednom zahvaljujem na kontribuciji u ovoj raspravi i želim da tako nastavimo i u narednom periodu, kada budemo diskutovali budžet. Hvala.