Poštovani narodni poslaniče, biću relativno kratak i pokušaću da dam odgovore na dve-tri stvari koje ste pomenuli.
Prvo mislim da je sasvim na mestu vaša primedba vezana za biološku ugroženost naše države, našeg naroda. Primedba nije u smislu samog ekspozea, nego primedba da je to nešto s čim je suočena ova država. Vlada je potpuno svesna tog problema.
Znam da više umire ljudi nego što se rađa. To je, nažalost, problem koji nije samo naš, ali sigurno je da se o tom razmišlja. Izaći ćemo sa nekim merama koje možda neće biti potpuno uspešne u svemu, ali na neki način ćemo stimulisati rađanje i podmlađivanje ove države. U svakom slučaju, javio sam se da bih vam rekao da to osećam kao zaista veliki problem.
Drugo, nije mi baš sasvim jasna vaša primedba vezana za članove, za to da se vlada bira tako što stranke, koalicije daju svoje predstavnike koji su članovi stranaka. Koliko je meni poznato, to je klasična situacija u bilo kojoj državi, da stranka koja pobedi da za ministre svoje predloge i ređa je situacija da ti predlozi nisu članovi stranaka. Upravo je najčešće i normalno da to budu članovi stranaka, a upravo će ti članovi sprovoditi politiku stranaka.
Ne znam, ne sećam se, kad ste vi bili u vlasti svojevremeno devedesetih, da li ste vi nudili neke eksperte ili su vaši glavni članovi bili predloženi da budu ministri, zamenici itd. Koliko se sećam onih glavnih, sve su to bili vaši članovi. U svakom slučaju, primedba da je trebalo raščistiti sa političkim strankama i uvesti neke eksperte, mislim da je potpuno besmisleno.
Na kraju, samo da vam pomognem, u tumačenju, ona crtica između 2005. godine to znači "do". Prema tome, to treba čitati "2005. do danas" tako da nije greška, nego se to tako piše u CV.

Poštovani narodni poslaniče, osećam obavezu da vam odgovorim na ovo pitanje, vezano za citat koji ste imali iz ekspozea, zašto se spominju samo osnovni prehrambeni proizvodi, a ne svi.
Zapravo, radi se o sledećem, kada vi imate jedan fenomen koji je sada svetski fenomen, nije samo naš, a to je fenomen da cene hrane rastu i one rastu i kod nas, a i svuda u svetu, onda je posledica toga sigurno da se građani, naročito oni koji imaju niska primanja, nalaze u ogromnim teškoćama i imaju problema sa, maltene, prehranom.
U isto vreme, ako se to dogodi u zemlji koja je proizvođač hrane, onda se pojavljuju određene grupe koje od toga benefitiraju. Prosto rečeno, ako je nešto koštalo sto dinara, pa ga je proizvodio neki proizvođač, a sada košta 200 dinara, taj proizvođač će zaraditi više nego što je zarađivao do sada.
Pošto smo upravo mi ta zemlja koja proizvodi hranu i koja izvozi hranu, porast cena hrane na makronivou i pri izvozu je za nas jako dobra, a unutar zemlje je jako loša zbog inflacije i zbog ljudi koji treba da je plate.
Zbog toga je smisao te rečenice koja stoji tu u ekspozeu, iza nje sada stoji čitav niz operativnih mera, u koje nisam hteo da ulazim, smisao je jedna aktivnija uloga robnih rezervi koje bi trebalo do nivoa za snabdevanje domaćeg stanovništva da obezbede pod povoljnijim uslovima nego što su to uslovi u drugim zemljama, ali samo do nivoa bilansa količine koje su nama potrebne za osnovne proizvode, da njih drži po prihvatljivim cenama.
Količine iznetih bilansa, neka ovi proizvođači izvezu po najvišim mogućim cenama, to će biti jako dobro za državu. Dakle, smisao te rečenice je upravo to, da se država neće ponašati neutralno i pustiti, pa da kaže – dobro, rastu cene, pa šta, možemo, neka, to je tako. Ne, gledaćemo da zaštitimo stanovništvo i da pokažemo brigu upravo za ugrožene, ali u osnovi ćemo štititi kompletno stanovništvo u tim ključnim proizvodima. To je ono što je uneto u taj ekspoze. To jeste izvesna novina u odnosu na situaciju koju smo imali.
Kada govorimo o ceni šećera, moram da vam kažem da ta cena koja vama izgleda da je malo niža od ove druge, u stvari nije malo niža, ona je značajno niža, jer ova druga cena jeste cena od zaostalih zaliha i cene šećera u regularnoj prodaji će izaći na 110, 115, 120 dinara, možda će biti pod pritiskom naše cene, da ih i oni spuštaju jer neće imati kupca, ali mi smo obezbedili u dogovoru sa robnim rezervama količine šećera po toj ceni, koja se neće menjati.
Kažem, neće se menjati, bez obzira na inflaciju ili bilo šta u narednih šest meseci, dakle, do nove žetve. To je na jednom mini segmentu već učinjeno i dogovor je postignut pre nekih desetak-petnaest dana i on je već u primeni. Na slične dogovore ćemo ići za ove druge kulture.

Vrlo ću kratko. Dakle, vi ste dali neke citate i zaista ste, kao što kažete, te citate dali vremenski unazad. Te izjave, čuo sam, naravno su bile daleko unazad u odnosu na to kad je on stvarno postao kandidat i kada sam obavešten o tome da je on na stolu. Prema tome, ne možete manipulisati informacijama iz različitih trenutaka i stavljati ih u sadašnji. Znači, u datom trenutku sam bio čuo i iza toga se ovo desilo.
Priča oko toga šta je bilo u ekspozeu pre 3-4 godine, naravno, stoji. Osnovni su ciljevi i dalje isti. Naravno, kada se radi o ekonomiji drugačija je situacija. U međuvremenu smo imali ogromnu ekonomsku krizu. Ja sam o tome lepo ovde govorio.
Dakle, želim da kažem da cilj ovog ekspozea i cilj ove vlade u ovih godinu dana jeste svakako da učinimo sve i da ne žalimo truda da pomognemo građanima koji zaista teško žive. Mi ćemo to i uraditi. Koliko će ta pomoć biti velika za tih godinu dana, to je teško sada reći, ali je sigurno da će nekog pomaka pozitivnog biti, ali to je naša centralna tema o kojoj razmišljamo dnevno, noćno i pokušavamo da to razrešimo.
Što se tiče vašeg predloga za različite članove Vlade, mislim da su ti predlozi legitimni, ali u situaciji kada dođete u priliku da sastavljate Vladu. Onda izađite s predlozima i stavljajte rudare na mesto ministra za rudarstvo itd. U ovom trenutku, ipak, predloge daju one stranke koje su dobile najviše na izborima. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, želim da se svima zahvalim na ovom učešću u ovoj raspravi. Bilo je puno pitanja, bilo je predloga i mogu da kažem da, u celini posmatrano, mislim da sam uspeo da kroz ekspoze i kroz odgovore na ova pitanja pokažem da će nova Vlada ostvariti zadatke koji  se nalaze pred njom.
U to ime vas pozivam da je podržite i da nam dozvolite da uradimo ove ozbiljne obaveze koje stoje pred nama, a isto tako želim da poručim građanima da će Vlada učiniti sve da im olakša život i da stvori osnove za neko značajnije poboljšanje u periodu koji je pred nama, ali čak i da neposredno pomogne u ovoj situaciji kakva jeste. Hvala.
Pozivam vas da glasate za ovu rekonstruisanu Vladu.

Poštovani narodni poslanici i poštovani narodni poslaniče, vezano za pitanje koje ste postavili, želim da još jednom potvrdim da se ovde susrećemo s jednom kriminalnom aktivnošću, koju ne smemo da iskoristimo u politizaciju, već moramo da se borimo da zaštitimo sve žrtve u tom kriminalnom aktu. Naravno, u tome su najveće žrtve bili građani srpske nacionalnosti, ali treba imati u vidu da su žrtve bile i građani drugih nacionalnosti, a ne samo srpske.
Ono što je Vlada Republike Srbije činila i činiće, jeste da se bori upravo za uspostavljanje jednog sistema u kojem će svi oni koji su krivi morati da odgovaraju, da je krivica individualizovana i da će se sve žrtve podržati.
Vi ste čuli jedno kraće obrazloženje koje je ministar Ljajić rekao. Mi imamo tu i niz drugih podataka, koje ćemo izneti, vezano za pitanja. Ono što želim posebno da kažem jeste zapravo odgovor na vaše potpitanje oko toga ko bi trebalo da vodi istragu. Suština problema sa istragom nije u tome da li ovaj ili onaj istražni organ podržava jednu ili drugu stranu, da li je zavisan ili nezavisan, već je pitanje da li on ima autoritet i pravo da istražuje na prostoru koji uključuje više nego jednu, odnosno više čak nego dve zemlje.
Vi ste spomenuli Srbiju i Albaniju, što su sigurno zemlje u kojima je potrebno vršiti istragu, međutim, ne treba zaboraviti da su ti organi prodavani i van tih teritorija, odnosno prevashodno van tih teritorija, pa čak postoje indicije da su prodavani i van evropskog kontinenta. Zbog toga istragu treba da vrši organ koji će moći i imati pravo da na svim tim lokacijama, odnosno sa svim tim zemljama bude u kontaktu i da istragu traži.
Mi nemamo ništa protiv angažovanja Euleksa, niti smatramo da će on biti angažovan u negativnom smislu u celoj toj stvari, ali naš stav jeste da bi taj mehanizam o kome govorimo morao da ima ovlašćenja koja Euleks nema, i u tom kontekstu se vode razgovori.
Čini mi se da je opšteprihvaćeno da je potrebno da se izvrši detaljna i nepristrasna istraga. Vlada Republike Srbije će ustrajati na tome da se dobije odgovarajući mehanizam koji će biti prihvatljiv i koji će garantovati da istraga bude izvedena kompetentno, nepristrasno i do kraja. Svakako budite ubeđeni da će i istražni organi Vlade Republike Srbije aktivno participirati u tome, što oni već do sada i čine. Hvala.

Poštovani narodni poslaniče, zahvaljujem što ste otvorili pitanje koje zaista jeste veoma važno. Želim da objasnim brojku koju ste vi pomenuli vezano za broj javnih preduzeća. Ona jeste približno tačna, ali se prevashodno odnosi na javna preduzeća koja se nalaze na lokalnom nivou. Dakle, to su, u stvari, javna komunalna preduzeća, kojih zaista ima mnogo, na stotine.
Kada se radi o javnim preduzećima koja su vezana za republički nivo, tu imate ograničeni broj preduzeća. Ja bih se u odgovoru prevashodno osvrnuo na ta preduzeća, a što se tiče ovih drugih, možemo i o tome razgovarati, ali je tu u određenom smislu situacija malo drugačija.
Dakle, kada se radi o javnim preduzećima koja su na republičkom nivou, to su ovi veliki sistemi. Kao što vam je poznato, kada se radi o ovoj vladi, tu je izvršen krupan i ključni pomak u pravcu uvođenja konkurencije u ove sektore i u pravcu, praktično, povlačenja iz upravljačkih struktura ovih preduzeća.
Naveo bih primer NIS-a, koji jeste prodat i samim tim se država povukla i on je prestao više da bude plen. Mi možemo sada različito da tumačimo da li je prodaja bila uspešna, neuspešna itd., tu postoje različita mišljenja, ali svakako je sam taj čin, praktično, doveo do toga da je NIS skinut sa dnevnog reda kritike da ga država gleda kao nešto što je plen, gde će zaposliti svoje kadrovske ljude.
Mi smo, takođe, sada u procesu prodaje ''Telekoma'', za koji, kao što znate, pa čak i među vama ovde ima velike opozicije oko toga da li ga treba prodati ili ne, ali ono što je suština jeste da nije ovde prodaja samo vezana za neki novac, već je ona vezana i za način upravljanja tim preduzećem i praktično je vezana za to da bi se kroz jednu novu upravljačku kulturu i strukturu, ako tako hoćete, tim preduzećem drugačije upravljalo.
Što se tiče NIS-a, njemu predstoji, nakon transakcije, otvaranje na berzi i to će omogućiti da se upravljanju priđe na jedan drugačiji način.
Pošto će biti dosta reči o tome, samo bih još spomenuo tu ideju da se ne delegiraju predstavnici države u upravne odbore. Želim da kažem da bi to bila krajnje čudna aktivnost, čak i sa vlasničkog stanovišta, gde bi vlasnik, koji jeste država, odustao da u upravne odbore delegira svoje predstavnike. Ne znam ko bi ih onda delegirao i u čije ime i šta bi oni u tim upravnim odborima radili. Dakle, čini mi se da ovde imamo različit stav o tome na koji način se štiti vlasništvo. Hvala.

Prvo bih želeo da vam kažem da verovatno niste bili prisutni na sednici gde je donet zakon na osnovu koga je izvršena privatizacija NIS-a, tako da je kvalifikacija da je ona bila protivzakonita potpuno netačna. Možda vi niste glasali za taj zakon, ali taj zakon jeste donet ovde u Skupštini i privatizacija jeste izvršena na osnovu toga.
Kada se radi o tome da se značajne subvencije ulažu u ''Jat'' i "Železnicu", želeo bih da kažem da se vrlo značajne subvencije u direktnom smislu ulažu u "Železnicu", a u ''Jat'' nešto manje, ali mu se obezbeđuju garancije za kredite za radi obnove flote.
Moram da kažem da se mi tu kao Vlada, ili ako hoćete, ja lično se zalažem da što pre nađemo strateškog partnera za ''Jat''. Znate da smo objavili tender pre godinu i nešto dana, taj tender je bio neuspešan i mi smo se nalazili u situaciji da ili bankrotiramo i ostanemo bez avio-prevoznika ili da pokušamo da izađemo s nekom drugačijom strategijom, pošto se prethodna strategija pokazala kao neuspešna. Mi smo, naravno, izašli s novom strategijom i gledamo u budućnost s nadom da će ona biti više uspešna i da ćemo privatizovati ''Jat''.
Dakle, mi ''Jat'' ne gledamo kao bilo čiji plen, već ga gledamo kao jedno preduzeće koje će nositi ime našeg domaćeg avio-prevoznika, imati strateškog partnera i zarađivati pare i moći da živi bez subvencija. To je, dakle, naš cilj i to je strategija koju sprovodimo.
Kad se radi o "Železnici", moram da kažem da je "Železnica", u vezi sa reformama, jedno od najzaostalijih javnih preduzeća. Dakle, tu su reforme najviše kasnile. Rekao bih da su, zapravo, reforme u ozbiljnijem smislu pokrenete u poslednjih godinu i po do dve godine, gde je napravljen koncept, strategija, i mi sada otprilike idemo u pravcu određenih izmena, organizacionih promena u "Železnici" i ja se nadam da će i one u godinama pred nama da daju neke rezultate.
Procesi o kojima govorim jesu, nažalost, procesi koji traju. To je tranzicija, koja je bolna i koja se ne može završiti za godinu ili dve, već mora u kontinuitetu da se na tome radi. Zato sam se vratio unazad i pomenuo da su dva sektora, evo, već otvorena. Nama su ostali još, praktično, EPS i "Železnice". Radimo na tome. Ukoliko želite da nam pomognete oko "Železnica" savetima ili na drugi način, mi smo spremni da o tome sa vama razgovaramo.

Što se tiče prodaje "Telekoma'', već je bilo ovde različitih stavova i želeo bih da kažem da oni zaista variraju od toga da je bilo koje javno preduzeće plen i da ga treba što pre skloniti iz državnog uticaja, do stava da ga ne treba prodavati bagatelno, pa do stava koji smo sada čuli, da ga ne treba uopšte prodavati.
Stav Vlade jeste da "Telekom" ne treba prodavati bagatelno, ali da ga treba prodati, jer se upravo nakon prodaje "Telekoma" stvaraju osnovne pretpostavke da se može pratiti razvoj i da se, umesto izvlačenja dividendi, kao što smo do sada radili, te dividende, odnosno profiti, mogu ulagati u razvoj i kroz ulaganje u razvoj pružati najbolje usluge našim građanima i pratiti sve svetske trendove.
Naravno, čvrsto sam ubeđen da sav taj naučni potencijal koji imamo, a za koji ste i sami rekli da je svetski vrh, nema razloga da strahuje da li će biti angažovan od strane "Telekoma", bez obzira ko mu je vlasnik. Ovde se postavljaju problemi da li će neki koji možda nisu dovoljno kvalitetni izgubiti neke poslove, što je možda čista spekulacija, ali ja delim s vama mišljenje da mi imamo zaista kvalitetne ljude u svetskom vrhu i zaista ne vidim zašto bi oni bili izostavljeni iz tog procesa.
Što se tiče plata u "Telekomu", moram da vam kažem da zaista nisam upoznat. Mogu da se raspitam, pa ću vam reći kako se kreću plate, ali vam svakako mogu reći, kao politiku, da ne mislim da bi javna preduzeća trebalo da imaju različite tretmane i upravo je to možda jedan od razloga što je potrebno prodati "Telekom", jer dokle god vi održavate plate ispod nekog nivoa koji jeste konkurentan, a otvorili ste tržište za ulazak drugih konkurenata (kao što znate, mi smo otvorili tržište i fiksne telefonije za "Telenor", koji će za godinu, dve, tri postati vrlo ozbiljan igrač i u fiksnoj telefoniji), vi u takvim uslovima ne možete imati državno preduzeće koje može da se odupre toj konkurenciji.
Dakle, što se tiče ovog konkretnog pitanja, raspitaću se, pa ću vam pismeno dostaviti odgovor.

Hteo sam samo, ako dozvolite,  ukratko da komentarišem ovo što ste sada rekli, da je problem sa prodajom zapravo problem u budućem nedostatku sponzorstva. Moram da kažem da taj element u razmišljanju nisam uzeo u obzir, da je on toliko značajan pri odluci da li da se proda "Telekom" ili ne, ali sada, kada ste ga vi rekli, uzeće se i taj element, pa da vidimo kolika će njegova težina biti u odnosu na sve ostale elemente kod donošenja odluke.
Na prvi pogled mi se čini da je to zaista toliko marginalno i beznačajno da nije vredno ni pomena u odnosu na sve ono što se dobija ulaskom jednog strateškog partnera u sektor i stvaranjem oštre konkurencije i stvaranjem tržišta koje nam je potrebno.
S druge strane, želim da kažem da će država i nakon prodaje imati vrlo značajan manjinski udeo u "Telekomu" i na osnovu tog manjinskog udela moći da učestvuje u donošenju određenih odluka. Pa, ako je to sponzorstvo ključna stvar, mi možemo i to da stavimo kao jedan od zahteva da se ono nastavi. Hvala.

Vezano za vaše konkretno pitanje, daću reč mojim ministrima jer stvarno ne znam te ljude po imenu, kako se zovu. Ne znam da li će i oni znati, neke verovatno hoće, ali hteo sam samo da vam kažem dve stvari, za koje mislim da su važne.
Ovde smo razgovarali o transformaciji javnih preduzeća, pri čemu pod transformacijom podrazumevam vlasničku transformaciju, prodaju iz državne svojine i dovođenje strateškog partnera, ali isto tako i internu transformaciju, u smislu bolje organizacije, efikasnosti itd. Ako ste vi to nazvali korakom od sedam milja, mogu da se složim da je zaista veliki korak napravljen u vreme ove vlade. Nije on dovoljan, ali u odnosu na to šta je urađeno u prethodnom periodu je zaista veliki.
Ono što mislim da niste najbolje razumeli jeste ideja da o transformaciji javnih preduzeća saznate iz izveštaja DRI. DRI je institucija koja se uopšte ne bavi suštinskim pristupom transformaciji i uopšte preduzećima, već gleda prosto knjigovodstveno da li su uplaćene pare, nisu uplaćene itd. Tako da vas upućujem na određene studije koje su rađene na tu temu, da se vidi šta je trebalo da se uradi i šta je urađeno itd., a ne da ulazite u čisto knjigovodstvo, jer iz knjigovodstva nećete dobiti informaciju o tome.
Drugo što sam želeo da kažem jeste da je tačno sve što kažete da se ogromne subvencije daju i ''Železnicama'' i rudnicima s podzemnom eksploatacijom, međutim, to nije neka novost, da do sada nije bilo subvencije pa ju je ova vlada uvela. Naprotiv, to smo mi nasledili i grčevito pokušavamo da nađemo mogućnost kako da ta preduzeća dobiju manje subvencije, ali ne tako što ćemo im ukinuti subvencije i ostaviti ljude bez plate u ionako teškoj situaciji, već tako što ćemo poboljšati njihovu efikasnost.
To je suština i na tome se radi. Pozivam i vas, ako tu imate neku ideju, da izađete s njom, a mi smo već dali određene programe, o kojima mogu da vas obavestim ako vas to interesuje.
Sada, ako dozvolite i ako imamo vremena, da dam reč… Izvolite.

Prvo da vam kažem da se uopšte nismo razumeli. Nisam ja vas optužio ni za šta. Daleko od toga da sam vas optužio, nego sam prosto rekao, jer ste krenuli o transformaciji i rekli ste da je transformacija loša i onda da o tome govori i DRI. Ja ne optužujem, nego izlažem da se DRI bavi knjigovodstvom, a transformacija je nešto mnogo ozbiljnije i fundamentalnije.
Prosto sam to izneo, to je činjenica bez ikakvog optuživanja. Naprotiv, sa zadovoljstvom sam slušao vaše primedbe, i sa najvećim uvažavanjem. Upravo sam vam i rekao, tamo gde ste govorili o tim subvencijama, ja vas tu potpuno podržavam. Kamo sreće kad bismo mogli da kažemo da nećemo davati, Železnici – nula. Odjednom bi nam se pojavile sve te pare kao neka mogućnost da podstičemo, da pomognemo siromašnima, na kraju krajeva, ali to je tako kako je i to sam objasnio. Molim vas, nikakvog optuživanja ovde nije bilo, niti loše namere s moje strane.
Što se tiče "Srbijagasa", dao bih reč ministru Škundriću, da on da odgovor.

Zahvaljujem na pitanju. Želim da kažem isto tako da su svi, bukvalno svi predstavnici Vlade bilo kog nivoa u svim istupima govorili pozitivno o tom izveštaju i zauzeli stav za koji su se zauzimali i u ranijim slučajevima, a to je da se slučaj mora detaljno i nepristrasno istražiti do kraja.
Takođe smo se zalagali i za stav da su zločini individualizovani i da se to ne odnosi na čitav albanski narod, kao što smo se zalagali i za stavove da se zločini koje su pojedini predstavnici našeg naroda činili ne odnose na ceo srpski narod.
Veoma smo aktivni kada se radi o izveštaju Dika Martina u onome što treba da bude nastavak tog izveštaja i vi ste već imali prilike da globalno čujete o tome koje su akcije preduzete.
Želeo bih još jednom da istaknem da se mi zalažemo za jedan mehanizam koji bi imao međunarodnu prohodnost za istraživanje na svim nivoima. Mi nismo protiv aktivne uloge Euleksa, ali se bojimo da Euleks nema mandat da istražuje na teritorijama drugih zemalja.
U tom kontekstu smo već pokrenuli u UN tu inicijativu. Naš ministar spoljnih poslova je govorio na tu temu. I dalje se intenzivno radi i nadamo se da će u periodu koji je pred nama biti pronađeno neko rešenje koje će ići u pravcu ovoga o čemu sam govorio. Naravno, tu postoji problem zaštite svedoka, koji je takođe na stolu i o kome se razgovara.
Budite ubeđeni da Vladini organi, Vlada i svi drugi organi Republike Srbije, pa i svi dobronamerni ljudi žele da se ova stvar istraži do kraja i na tome ćemo insistirati i biti istrajni.

Samo ću načelno da dam odgovor, a za specifičnost ću zamoliti ministarku Malović.
Zaista ne mogu da verujem da neko može da pomisli da Vlada Republike Srbije krije informacije o zločinima nad Srbima. Zaista, ako neko tako misli, onda ne znam šta o tome da kažem.
Naravno, mi smo vršili istrage. Neke istrage su i dalje u toku, a to što se prikupi tokom istrage biće na raspolaganju u odgovarajućoj proceduri. Ali, da mi krijemo kako su Srbi mučeni, ubijani itd. a mi to sada zataškavamo, to je zaista malo preterano.

Prvo bih želeo da vam zahvalim na pitanju koje ste postavili i kažem da je televizijska emisija zaista skrenula pozornost javnosti na taj slučaj. Međutim, vi ste vrlo dobro primetili da je, u suštini, pozornost tužilaštva bila prisutna već 2008. godine. Naravno, ono što istražujete ne publikujete na televiziji da svi znaju dokle ste stigli.
Ovde su dve činjenice značajne. Jedna je pokretanje istrage 2008. godine i ubrzo nakon toga, pod novim rukovodstvom, poboljšanje finansijskih rezultata. Druga činjenica – stavite to u kontekst Vlade, koja je stala iza toga, pokrenula to i ide u pravcu razrešenja.
Sada bih zamolio ministarku Malović za detalje.

Poštovani narodni poslaniče, čini mi se da u vašem pitanju postoje dva aspekta koji se mešaju i onda nije jasno šta je u suštini pitanje. Jedan aspekt je vaš generalni stav da ne treba prodavati firmu koja je profitabilna, a drugi aspekt je pitanje na šta će se utrošiti te pare nakon prodaje.
Nije jasno da li vi pitate na šta će se utrošiti pare nakon što se proda ili zašto uopšte prodajemo kada je to profitabilno, pa ću ja pokušati da vam odgovorim i na jedno i na drugo pitanje.
Kada se radi o prvom pitanju, da li uopšte treba prodavati nešto što je profitabilno, mislim da nije mnogo velika mudrost da vam se kaže "da", jer Vlada ne treba da se bavi preduzetništvom. To je opšti princip, koji nisam izmislio ja, niti je to Srbija izmislila. Dakle, to je generalni princip, da država treba da se povlači iz ekonomskih aktivnosti i da uvodi privatni propulzivni sektor. Mislim da bi taj odgovor trebalo da vas zadovolji.
On je dodatno za nas značajan zato što smo mi u ovom trenutku otvorili konkurentsko tržište i ta profitabilnost na koju se svi pozivaju jeste, po svoj prilici, nešto što nije održivo na dugi rok ukoliko se ne promeni pristup u odnosu na to preduzeće.
Ta promena pristupa bi podrazumevala najmanje tri stvari: prvo, da se više ne povlači bilo kakva dividenda, nego da mu se dozvoli da ono to reinvestira; drugo, da mu se obezbedi menadžment koji bi bio stručan i koji ne bi imao bilo kakvog političkog uticaja; i treće, da mu se skinu obaveze koje ima kao većinsko državno preduzeće vezano za nivoe plata, za javne nabavke itd., da bi mogao da bude konkurentan.
Dakle, to je jedan blok razloga zašto ovo preduzeće mora da se proda, a ne toliko da li će se dobiti neke pare. Dakle, želim da kažem da mi se čini da ćemo na dugi rok imati problema sa funkcionisanjem preduzeća ukoliko ne okončamo tu transakciju.
Uprkos tome, postoji, naravno, opcija u kojoj se transakcija neće ostvariti, a to je opcija da se ne dobije odgovarajuća ponuda. Mi nismo za bagatelnu ponudu, ali u tom slučaju moramo da otvorimo to preduzeće na berzi i da ga tretiramo kao otvoreno akcionarsko društvo sa svim pravima i obavezama, dakle da ga maksimalno približimo onome što se zove tržišno poslovanje i u kome će biti ova tri elementa o kojima sam govorio uključena, makar da je država i većinski vlasnik u njemu.
Na kraju, vezano za prvi odgovor ali ne manje važno, jesu i očigledno ovde različiti stavovi po pitanju javnih preduzeća, partijskog plena itd. Čuli ste upravo diskusiju pre vas, koja kaže da to apsolutno treba prodati, u smislu da javna preduzeća uopšte ne treba da budu u državnom vlasništvu, a vi kažete suprotno, tako da su to stvari o kojima može da se raspravlja.
Što se tiče drugog pitanja, vezanog za upotrebu sredstava koja će se dobiti iz te transakcije, tu postoje različite izjave, ideje itd., ali da se ne bismo mnogo ubeđivali, mislim da bi najprostiji odgovor bio sledeći – mi ćemo te pare utrošiti za ono za šta se ova skupština opredeli. Dakle, neće biti nikakvog trošenja para netransparentnog, nejasnog, za neke namene koje se ne vide, nego ćemo izaći pred Skupštinu i reći – evo, to je to. Naravno, sve u okviru redovnog budžeta, rebalansa itd., tako da će biti tačno i jasno na šta će te pare biti potrošene.