Na početku bih želeo da se zahvalim na rečima podrške vezano za evropske integracije i da kažem da nam je ova podrška veoma značajna, imajući u vidu obim poslova koji se nalazi pred nama.
Kao što znate, dobili smo upitnik od 2.483 pitanja i odmah smo se organizovali na način kako bismo uspeli da taj upitnik završimo i da ga vratimo do kraja januara sledeće godine. Moram da kažem da taj upitnik, odnosno odgovori na taj upitnik u svojoj osnovi će prikazati stanje kakvo ono jeste i to znači da, osim upitnika, za nas je od mnogo većeg značaja, ili bar ako ne od većeg ono od identičnog značaja, pogotovo ako želimo da dobijemo status kandidata i termin za pregovore u sledećoj kalendarskoj godini, da postupimo po primedbama i sugestijama koje su date vezano za naš izveštaj o napretku.
Ovo spominjem posebno, zato što prilikom razgovora koje smo imali juče kod dodeljivanja upitnika, u svojoj osnovi mnogo veći deo tih razgovora bio je posvećen načinu i organizaciji, kako obezbedili da se jedan objektivni napredak u narednih nekoliko meseci koje su pred nama učini u pravcu ispravljanja određenih nedostataka koji su uočeni.
U okviru toga, dobro ste rekli, jedan od njih se odnosi i na reformu pravosuđa. Zapravo, moram da kažem da je tom problemu bio posvećen poseban sastanak na kome je učestvovala ministarka pravosuđa i delegacija iz Evropske komisije. Dobio sam informacije sa tog sastanka, koje otprilike govore, da su na tom sastanku konačno definisani zadaci koje treba obaviti i šta je to što bi se smatralo da smo, ako budemo završili, da bismo time pozitivno okončali reformu pravosuđa.
Moram isto tako da kažem da nisam pravnik i ne razumem baš sva pravna pitanja koja su otvorena, ali jesam zainteresovan da se lično uključim u organizaciju rešavanja implementacije akcionog plana koji je tom prilikom izložen i sa kojima se razgovaralo.
Isto tako smo tražili da, takođe, imamo na vezi odgovarajuće predstavnike Evropske komisije, koji bi pratili progres u odgovoru na ta pitanja.
Dakle, moj odgovor jeste da je veoma ozbiljno shvaćeno sve ono što nam je dato kao primedba i mi ćemo sa punom pažnjom prići odgovoru, odnosno postizanju progresa u tim svim elementima, gde je, kao što ste rekli, i pravosuđe jedno od šest najznačajnijih pitanja.

Vrlo ću kratko da kažem da ne verujem da je bila i da je postajala neka namera da se nešto loše uradi. Znam da je bio veliki problem, i sami ste rekli da je pravosuđe nasleđeno onako kako jeste. Znam da je to jedan ogroman posao. Znam da tu postoji jedan ogroman broj protivnika pravosuđa. Znam da se ova vlada prihvatila, zaista, zaista jednog teškog posla.
Uočavanje grešaka uz pomoć ljudi sa strane, i prihvatanje da se uđe u rešavanje, odnosno u ispravljanje grešaka koje su učinjene, mislim da je jedan značajan korak koji će nas u krajnjoj liniji dovesti do tog našeg osnovnog cilja, a to je status kandidata, ali isto tako koji će nam omogućiti da pravosuđe bude nezavisno i da obavlja upravo onu funkciju koja se od njega očekuje u jednoj evropskoj državi.

Poštovani narodni poslaniče, ako bih želeo da vam dam konkretan odgovor na ovo zadnje što ste pitali, to je da li Dežer ili bilo koji iz EU od nas zahteva da prodamo "Telekom", odgovor je ne. Zašto je on zaista na prodaji to je stvar o kojoj želim da razgovaram i da vam dam odgovore, ali naravno da se oslonim na neke stvari koje ste pomenuli.
Samo pitanje prodaje "Telekoma" ima svoje, da tako kažem, stručno obrazloženje i pro i kontra argumente, ali naravno ima i svoju političku konotaciju.
Kada gledamo političku konotaciju postoji jedan dosta jak stav koji generalno otprilike glasi – da su javna preduzeća plen političkih stranaka i da jedini način da one to prestanu da budu jeste da država izađe iz njihovog vlasništva. Verujem da taj stav podržava i većina vas koji sedite ovde nezavisno od toga kojoj stranci pripadaju.
Prema tome pitanje odnosa načelnog da li treba prodati "Telekom" ili ne sa ovog stanovišta postoje u određenom smislu sasvim drugačije nego na način koji je postavljen.
Dakle, imate sa jedne strane prosto jedno insistiranje da se država izvuče iz javnih preduzeća, a sa druge stane na moje iznenađenje, odjednom se pojavljuju i sasvim drugi zahtevi da država opstane u javnom preduzeću.
Želeo bih sad da pređem malo na ekonomski teren i da dam odgovor dakle, ne sa političkog stanovišta, već sa ekonomskog stanovišta. Država ne treba da se bavi privredom, ne treba da ubira profite od svojih javnih preduzeća i ona treba da praktično ostane samo u onim sektorima i segmentima privredne aktivnosti, koji inače imaju visoke eksterne efekte i za koji nemate zainteresovane privatne investitore koji bi ostali u njima.
Dokle god imate monopol, a mi praktično u periodu tranzicije izlazimo iz jedne monopolističke privrede i krećemo se ka tržišnoj privredi koju smo u dobroj meri i ostvarili, ali ne potpuno, vi morate da državu zadržavate jedno vreme u monopolskim sektorima, kako ne biste stvorili privatne monopole. To je bila tipična situacija sa Telekomom Srbija.
Otvaranjem mogućnosti da se stvori konkurencija, pored mobilne telefonije, da ona sad uđe i u segment fiksne telefonije, mi "Telekom" Srbije izlažemo oštroj konkurenciji koju on ne može da izdrži ukoliko nema mogućnosti da učestvuje u tržišnoj utakmici na bazi identične startne pozicije kao i drugi konkurenti.
Šta to praktično znači? Ako ne biste prodali "Telekom", ne samo da on ne bi ostvarivao te profite o kojima vi govorite, već bi naprotiv on morao da ide dole i dole zato što bi se suočio sa konkurencijom koja je mnogo fleksibilnija, nije vezana za probleme koji inače jesu vezani za sva javna preduzeća, niti za plate menadžera, niti za plate uopšte u samoj firmi. To privatne firme mnogo bolje i efikasnije rešavaju.
Dakle, otvaranje konkurencije je siguran znak i obaveza da se krene u prodaju "Telekoma". S druge strane, po kome ne treba prodati "Telekom", zato što pravi profite, jer verovatno iza toga stoji i sledeća rečenica, a te profite treba da uzme država, a što je i do sad bio slučaj. Upravo takva aktivnost je siguran način da se zaustavi razvoj u jednoj propulzivnoj grani koja je u osnovi infrastrukture i nužna za razvoj svih ostalih grana.
Ovo što govorite o izvesnim intervencijama države koja je nastala u periodu krize i koje su bile kratkotrajne, moram da vam kažem da mi, takođe, imamo velikih intervencija u grane koje su bile pred kolapsom, kao što su, na primer, železnica, rudnici uglja sa podzemnom eksploatacijom itd. To je nešto što nije politika i što nije svojstveno i mi bismo želeli da se iz toga što pre izvučemo.
Dakle, ne postoji, a spomenuli ste stručnu javnost koja je protiv prodaje Telekoma, a tu stručnu javnost nisam čuo. Čuo sam pojedince. Gledajući u celini, os većine ljudi s kojima sam razgovarao, a verujte da sam imao prilike da dosta sa njima razgovaram, nisam čuo ozbiljnu stručnu opoziciju prodaji Telekoma.
Drugo je pitanje sad oko dugova, na koje ću se osvrnuti, nakon što mi postavite potpitanje.

Poštovani narodni poslanici, pre svega želim da kažem da mislim da ovo nije forum o kome bismo mi raspravljali o tome da li je u svetu napušten koncept tržišne privrede  i prešli smo na državno upravljanje. Tvrdim da to nije tačno. Ako vi smatrate da je država trebalo da se vrati u privredu, onda je to nešto što sada prvi put čujem. Čuo sam za pojedinačne intervencije o kojima smo govorili, ali da je promenjen koncept ovako kako vi kažete – to je apsolutno netačno.
Što se tiče same ekonomske logike prodaje, ja sam vam već pokušao da objasnim, ali, ako želite, ponoviću. Otvaranjem konkurencije u sektoru u kome vi sami kažete da radi 10 hiljada ljudi, a da će, pretpostavljam, po vama problem biti u tome što će ostati da radi osam hiljada, znači, mi u suštini, ako bi ostavili tih deset hiljada ljudi, a pustili konkurenciju, onda bi kroz par godina radilo nula, zato što bi ta konkurencija preuzela tržište. Mi upravo da bismo zaštitili tih osam, ne deset, mi idemo na to da prodamo, a ne da bismo uništili tih deset hiljada ljudi.
Drugo, ta dividenda koja se povlači iz ovoga, lošije je da izvlačite dividendu iz preduzeća i da je koristite za državne potrebe, jer drugi koji su učesnici na tom tržištu, koji takođe stvaraju istu tu dividendu će svoju dividendu koristiti za jačanje i za modernizaciju svojih kapaciteta. Ako mislite da je moguće veštački ostati na tržištu uz jedan, da kažemo, državni način upravljanja, ja vam kažem da to nije tačno i da država gde god ima konkurenciju a ne povuče se iz sektora, već ostane unutra, ona njena preduzeća uvek gube tu utakmicu.
Pomenuo sam vam probleme sa javnim nabavkama, zapravo, sad ih pominjem. Pomenuo sam probleme sa ljudima. Vi ne možete u javnom preduzeću koje je državno vlasništvo da date adekvatnu platu menadžmentu zato što se onda to gleda na drugi način. Ako nemate adekvatnu platu, vi nemate adekvatni menadžment. I to ne samo menadžmentu, inženjerima ne možete dati onoliko plate koliko će dati taj vaš konkurent.
Dakle, ima na hiljade razloga da se kaže da je ovo možda poslednji trenutak kada treba ući u privatizaciju "Telekoma", jer ostankom u državnom vlasništvu, uz pojavu konkurenta, on samo može da izgubi. Naravno, ovde postoji druga priča i zato je prilično velika opozicija, a to je da "Telekom" sa svoje strane ima jedan niz lokalnih snabdevača koji se plaše da će dolaskom velikog igrača izgubiti posao. Ja sam čvrsto ubeđen da to nije tačno i da će oni i dalje nastaviti da pružaju te svoje usluge kao što su pružali do sada, pre svega boreći se da svojim kvalitetom i svojim cenama ostanu na tom tržištu. Ukoliko u tome uspeju, a ja sam siguran da hoće, onda je i njihova sudbina, pa čak i njihov rast zagarantovan, a ne samo rast telekomunikacionog sektora kao celine.

Ako dozvolite, pokušaću da dam odgovor, a na potpitanje će odgovoriti potpredsednik Đelić.
Želeo bih da podsetim da su u trenutku kada je formirana ova vlada naše evropske integracije bile na samom početku, a pre formiranja vlade pod znakom pitanja da li će se uopšte krenuti tim putem.
Nakon formiranja Vlade došlo je prvo do ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u ovom parlamentu, iza toga do početka primene Prelaznog sporazuma, zatim do liberalizacije viznog režima i do našeg dostavljanja aplikacije za punopravno članstvo, a zatim i prosleđivanje naše aplikacije komisiji. Juče smo imali taj svečani trenutak kada nam je upitnik dostavljen.
Dakle, kao što vidite, praktično od samog početka evropskih integracija, gotovo svi važni događaji desili su se nakon formiranja ove vlade.
Želimo da nastavimo sa ovim tempom i očekujemo, kao što sam već rekao, da u toku sledeće godine, ne samo da predamo upitnik i da odgovorimo i na dodatna pitanja, već i da dobijemo pozitivno mišljenje, status kandidata i plus da nam se odredi datum za početak pregovora. Dakle, to je naš cilj.
Imali smo prilike na današnjoj sednici da čujemo jednog poslanika opozicije koji nije zadovoljan našim učinkom na evropskim integracijama. To sam primio kao najveći kompliment, imajući u vidu da on dolazi iz stranke koja je bila, bar do sada, protiv evropskih integracija, a sada vidim da bi on želeo verovatno da budu oni brižni, čim nije zadovoljan sa onim što smo imali prilike da uradimo.
Obećavam da ćemo mi ubrzati što je do nas, čitav taj posao i da smo spremni, napravili smo timove, napravili smo akcione planove i radićemo intenzivno kako bismo ovo što nam je ostalu u toku sledeće godine ostvarili.
Što se tiče administrativnog kapaciteta, vi ste u pravu, moramo računati sa jačanjem našeg administrativnog kapaciteta i to naročito u domenima gde se otvaraju čak i neke, ako hoćete, nove oblasti, sa kojima do sada nismo imali prilike da radimo i to radimo zajedno i u dogovoru sa našim partnerima iz Evropske unije.
Želeo bih samo da vas podsetim da smo prilikom donošenja Odluke o smanjivanju tog javnog sektora i troškova, da smo iz toga izuzeli one delove i poslove koji su vezani za evropske integracije i budite ubeđeni da ćemo u tom kontekstu i voditi računa da odgovorimo našim obavezama.

Poštovana narodna poslanice, odgovaram zato što smatram da je pristojno da se odgovori kada se postavi pitanje, iako ne mogu da uđem s vama u polemiku definicije javnog skupa, da li nešto jeste ili nije, ali u svakom slučaju verujem da, ukoliko je neko prekršio zakon u smislu da je prevazišao ono što stoji u zakonu, koristeći regularna sredstva, moći da to uredi.
Zaista mi nije poznato ni ko su ti ljudi ni kada su uhapšeni, ali pošto ste postavili pitanje, uz ovu konstataciju koju sam dao, preneću ga svojoj koleginici Snežani Malović.

Pošto ste me direktno pitali, zaista ne znam ko je ovlastio ili dao bilo kom mediju pravo da nešto radi, pogotovo ne bih želeo da se mešam u uređivačku politiku niti da govorim pozitivno niti negativno o medijima. Moj odgovor je da ne znam.
Što se tiče pitanja za jeziv odgovor, moram da kažem da taj izraz ne bih upotrebio, rekao bih beskompromisan. Mi smo razgovarali oko tog izraza "jeziv" i on je više bio predmet nekog kolokvijalnog nastupa, a manje želje da se pokaže da iza toga stoji testera itd.
U svakom slučaju, mislim da treba poći od toga da odgovor države mora biti beskompromisan na udare na njene osnovne temelje.

Daću konkretan odgovor na pitanje da li mi je to poznato. Odgovor je ne, sada sam se upoznao sa tim. Na pitanje šta će Vlada preduzeti tim povodom, mi ćemo, budite ubeđeni, preduzeti sve što je u skladu sa propisima koji regulišu pitanja okupljanja, pravo na demonstracije itd, dakle, ukoliko se bilo koji od zakonskih propisa koji regulišu ovu oblast bude prekršio, Vlada će imati odgovarajuće reakcije.

Poštovani narodni poslaniče, logika stvari jeste da se trasa određuje na osnovu fizibiliti studije i to je bio smisao onog mog odgovora koji sam vam dao. Naravno, fizibiliti studija se ne radi za svaku zemlju pojedinačno, nego se radi za projekat kao takav. Ona se radi za projekat južni tok, a ne sad za prolazak kroz jednu zemlju, pa kroz drugu, pa kroz treću. I u tom kontekstu nešto što je za neku zemlju povoljnije može da bude za sam projekat manje povoljno.
Ovo govorim teoretski i ne spekulišem o konkretnom slučaju, zbog toga što mi nije jasno i lično nisam video tu studiju, da li je ona završena ili da li je nama predata, a ne znam ni da li smo se mi saglasili, bar zvanično na Vladi to nije bilo.
Pitanje ću preneti resornom ministru, koji verovatno ima o tome više informacija nego ja. U svakom slučaju, trasa je sigurno određena na bazi fizibiliti studije i sigurno je da je studija rađena za projekat i sigurno je da je studija tražila najpovoljnije rešenje. Ne znači najpovoljnije rešenje za Bugarsku, najpovoljnije za Srbiju, znači, najpovoljnije rešenje za projekat kao celinu.
Šta je ona dala? Znam da su bile opcije Zaječar, bio je i Dimitrovgrad. Šta je fizibiliti studija dala, to zaista ne znam. Hvala vam što ste postavili pitanje. Preneću ga resornom ministru.

Poštovani narodni poslaničke, pokušaću ukratko da se osvrnem na sadašnji trenutak i na ono što nas čeka u budućem periodu. Sada se nalazimo u periodu kada smo, kako to volim da kažem, statistički izašli iz krize, a to znači da ostvarujemo pozitivne stope rasta BDP, ali one su još uvek ispod nivoa koji nam je potreban za dugoročni održivi razvoj. Ne samo to, one su ispod nivoa koji omogućava da građani ozbiljnije osete poboljšanje standarda života.
Moram da kažem da su one pozitivne, nemamo više pad BDP i u tom pogledu se svrstavamo, kada se gleda u odnosu na okruženje, u zemlje koje pokazuju bolje performanse, da kažem, bolji smo od drugih zemalja.
Imam ovde i cifre po zemljama, ali ne bih želeo da vas zamaram. Uglavnom, želim da kažem da iz našeg okruženja postoji nekoliko zemalja koje se praktično još uvek nalaze u recesiji, još uvek beleže negativne stope rasta, odnosno pad BDP.
Iako ove stope deluju dosta ohrabrujuće, za ovu godinu smo planirali da imamo rast od 1,5%. Po svoj prilici ćemo taj plan i ostvariti, uz možda čak i nešto malo povoljnije rezultate. Očekuje se između 1,5 i 2%. Za narednu godinu smo planirali 3%, a zatim u narednom periodu dalji rast svake godine, dok se ne stabilizujemo na negde oko 6%, u desetogodišnjem proseku je to oko 5,8%, što je neka održiva i relativno visoka stopa rasta, koja će omogućiti da ljudi ozbiljnije osete poboljšanja u svom životnom standardu.
Pored ovih dobrih, da tako kažem, cifara i projekcija, imamo i određene stvari koje predstavljaju rizike u poslovanju, a ti rizici su pre svega vezani za naše odnose, uopšte strukturu naše privrede, strukturu našeg budžeta i odnosnom sa inostranim tržištem.
U tom kontekstu, Vlada Republike Srbije je u završnoj fazi izrade jednog projekta, koji treba da da sliku ekonomske politike u narednih 10 godina, od 2011. do 2020. godine. Taj projekat je inspirisan ostavkama koje smo imali prilike da vidimo u jednoj ozbiljnoj studiji koju je radila jedna velika grupa naših najeminentnijih ekonomista, inspirisana tim njihovim stavovima Vlada će napraviti svoju strategiju.
Očekujem da u narednih možda desetak dana to bude gotovo i da onda pustimo u javnu raspravu prvo unutar Vlade, a onda možda i šire i kada budemo na kraju usvojili tu strategiju, ona će se primenjivati u narednom desetogodišnjem periodu.
Strategija se u suštini bazira na promeni koncepta razvoja, za razliku od razvoja koji je do sada bio prevashodno baziran na razvoju domaće tražnje, koja je bila velika i posledično, s jedne strane, dovodila do visokih stopa rasta BDP, ali paralelno sa tim i do enormnog uvoza sa jedne strane, naravno, rast je bio prevashodno u domenima tzv. nerazmenljivih dobara. To su bile usluge. Onda, zbog tog rebalansa imali smo visok negativni platni bilans sa nekim stopama koje prete da ugroze makroekonomsku stabilnost.
Naš mogući razvoj biće u značajnoj meri podređen podsticaju rasta onog dela privrede kojim je moguće da proizvodi razmenjuju proizvode i da samim tim, kroz jednu izvoznu orijentaciju, iskoristimo inostrano tržište.
Druga stvar koja je značajna za taj model rasta se sastoji u tome da planiramo da u narednom periodu raste potrošnja, ali da tekuća potrošnja u manjoj meri raste, nego što će da rastu investicije, koje su takođe jedan vid potrošnje i kroz rast investicija ćemo obezbediti u dužem periodu održivi visoki rast i otvaranje novih radnih mesta.
Projekcije pokazuju da bismo mogli u narednih 10 godina da kreiramo oko 400 hiljada novih radnih mesta.
Konačno, treći, da tako kažem, deo, koji će se u tom rastu definisati, u tom novom modelu rasta, jeste da će naš deficit u budžetu da se polako smanjuje i te fiskalne delove smo praktično već dali u Zakonu o budžetskom sistemu, koji sa jedne strane definiše granice mogućih zaduživanja, a sa druge strane pokazuje kretanje budžetskog deficita, koji bi do 2015. godine trebao da dovede do nule ili do izbalansiranog budžeta i onda stabilizacije našeg javnog duga.
To su osnovni elementi na kojima se radi, ali o tome će javnost biti upoznata detaljnije kroz jednu studiju koja će vrlo brzo biti dostupna.

Poštovani narodni poslanici, prvo bih želeo da vas sve pozdravim i poželim vam uspešan rad u novoj sezoni. Nadam se da smo svi došli s jednom novom energijom. Sada bih se obratio narodnom poslaniku vezano konkretno za pitanja koja su ovde bila data.
Prvo pitanje je vezano za osnove spoljne politike Vlade Republike Srbije. Kao što vam je poznato, spoljna politika Vlade Republike Srbije prevashodno je usmerena ka evropskim integracijama i želji da ova država ide u pravcu ulaska u EU. U okviru toga učinjeni su ogromni napori, s jedne strane, a i ostvareni uspesi, s druge strane.
Ujedno koristim priliku da se i vama lično a i Skupštini u celini zahvalim jer nam je ona tu bila od velike pomoći. Mi smo prošlu kalendarsku godinu završili s odličnim rezultatima i dobili smo jedan izveštaj koji je najpozitivniji od kada je uopšte formirana bilo koja vlada Srbije. U tom kontekstu i kao rezultat toga, između ostalog, dobili smo i liberalizaciju viznog režima, podneli smo kandidaturu, ratifikovali smo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i ove godine nastavljamo da vodimo tu politiku.
Naravno, to je osnova naše spoljne politike. Pored toga, naša spoljna politika ne zanemaruje ni druge značajne partnere sa kojima želimo da budemo i u dobrim, pa i u partnerskim odnosima. Tu bih pomenuo ove najznačajnije zemlje, pre svega Rusku Federaciju, SAD, Kinu itd. Vlada je na tom planu imala veoma intenzivne aktivnosti. I lično sam posetio Kinu i moj zamenik gospodin Dinkić se u ovom trenutku nalazi u Kini. Takođe, imamo intenzivne odnose sa Ruskom Federacijom, SAD itd.
Pored ovih zemalja, u okviru spoljne politike ne želimo da zanemarimo ni pitanje ''trećega sveta'', dakle zemalja koje su nekada pripadale nesvrstanima. U tom kontekstu ostvarujemo jako dobre odnose, koji su u usponu. Naročito razgovaramo o ekonomiji i ono što nam dolazi kao informacija jeste da su tu tržišta daleko ispod toga da su iskorišćena. Imamo još uvek veliki ugled koji nosimo iz bivše SFRJ. To su ukratko elementi naše spoljne politike.
Što se tiče telefonske sednice Vlade, postoji Poslovnik Vlade koji jasno definiše proceduru kako se održavaju telefonske sednice. Mogao bih ukratko da vam kažem par rečenica o tome. Naravno, ako želite, možemo vam dostaviti i Poslovnik, pa ćete iz njega videti na koji način se odvijaju ne samo telefonske, već i druge aktivnosti Vlade.
Dakle, telefonske sednice se odvijaju na taj način što se pripremljeni materijali o tačkama o kojima se glasa distribuiraju svima koji treba da glasaju. Nije to prosto pozivanje telefonom nekoga ko se ne nalazi ovde, već je svako od njih prethodno dobio materijal, imao pravo i mogućnost da ga pročita i da na njega da određene komentare, reakcije itd., a zatim se pristupa glasanju i prebrojavaju se glasovi.
Telefonske sednice se vrlo često kod nas održavaju za neke stvari koje su hitne pa nije moguće sazvati redovnu sednicu. Postoje nekad i situacije kada se određene tačke sa redovnih sednica skinu zbog toga što nisu bile usaglašene. U međuvremenu dođe do usaglašavanja i na osnovu toga se telefonskom sednicom pusti da se ne bi čekala sledeća nedelja.

Hvala vam, gospodine poslaniče. Upravo sam precizno odgovarao na vaše pitanje. Ja ne smatram da je KiM stvar spoljne politike i zbog toga ga nisam ni pomenuo u objašnjavanju koji su osnovni principi spoljne politike. Ukoliko vi smatrate da je KiM neka teritorija koja je nezavisna i čiju smo nezavisnost priznali, onda bi bilo osnova da razgovaramo i o tome.
Što se tiče transparenata ''Kosovo je Srbija'', ''Kosovo je srce Srbije'' itd., oni se nose na ulicama, a ono čime će se baviti ova vlada jeste da postigne ciljeve oko toga da budemo aktivni igrač vezano za KiM i pronađemo rešenje koje će biti prihvatljivo za sve strane.

Vrlo ću kratko. Nisam rekao da nećemo razgovarati. Naprotiv, verujem da će to biti jedna od tema razgovora i mi ćemo se u tom razgovoru boriti, u najboljem interesu Srbije, za naše stavove koji su poznati. Hvala vam.
(Glasovi iz sale: Premijer nije imao pravo na reč.)

Vrlo ću kratko. Vlada dolazi u Parlament u skladu sa poslovnikom Parlamenta. Kao što Vlada ima svoj poslovnik, tako ga ima i Parlament. Koliko je meni poznato, mi dolazimo ovde da dajemo odgovore na pitanja, za to je predviđen današnji dan i svaki poslednji četvrtak u mesecu, ali postoje i tzv. tematske sednice, pri čemu su sami narodni poslanici u mogućnosti da biraju teme i sagovornike.
U tom smislu, ne vidim koji je problem da vi izaberete temu za koju smatrate da je potrebna. Mi smo uvek do sada dolazili. Da vas podsetim, to su novine u Poslovniku. Setite se prethodnih vlada, koliko su one dolazile, u kom sastavu i koliko su svog vremena davale Parlamentu, pa ćete videti da je to ipak jedan korak napred.
Ne kažem da smo mi postigli ideal demokratije, niti sam zadovoljan ovim. Naravno, svakog dana će biti sve bolje i bolje, ali svakako mislim da postoji dovoljno mogućnosti da se pokrene bilo koja tema i da se o njoj razgovara. Ako, pak, govorite o dijalogu an ženeral, mogu da kažem da Vlada vodi u kontinuitetu dijaloge s raznim institucijama i grupacijama vezano za probleme koji postoje i iz tih dijaloga se pronalaze određena rešenja i preduzimaju određene aktivnosti.
Tako da imamo dve vrste dijaloga. Jedan, koji je nezavisan od Parlamenta, i taj deo dijaloga se, praktično, sprovodi na principima odnosa između zainteresovanih strana u samoj vladi i, naravno, dijalog u Parlamentu. Mislim da ste zapravo na to mislili. Evo, predlažem vam da za sledeći mesec delegirate temu koju smatrate da vam je najznačajnija i Vlada će sa velikim zadovoljstvom doći i otvoriti raspravu o tom pitanju.

Mislim da ste bili potpuno iskreni kad ste kandidovali za predsednika Vlade. U tom kontekstu, verujem, mladi ste i jednog trenutka ćete možda i doći na to mesto. Mislim da je dobro da se jasno izraze ambicije.
Što se tiče ovog niza pitanja koji ste postavili, ne znam na koje od njih da vam odgovorim, jer bi se odgovaranje pretvorilo u monolog. Ali ajde da se, recimo, zadržim na ovom poslednjem, pošto je dato u nekom negativnom kontekstu vezano za ruski aranžman.
Pre svega, želim da kažem da je ruski aranžman urađen na osnovu međudržavnog sporazuma koji je potvrdila Narodna skupština i da je Vlada njega realizovala u svemu, kao što je to utvrđeno u Skupštini.
S druge strane, naravno, tu postoje različite percepcije o tome da li je nešto skupo, jeftino itd. Što se samog gasa tiče, moram da kažem da mi plaćamo svetsku cenu gasa, to je cena koju plaćaju svi, i plus plaćamo transport, za koji imam informaciju da je nešto skuplji. Možda bi ministar energetike o tome mogao da kaže nešto više i detaljnije.
Ono što jeste suština to je da sadašnje snabdevanje gasom nije u funkciji aranžmana o kome govorimo i što će eventualno to vezivanje za gas koji će biti posledica tog aranžmana nastati tek nakon realizacije Južnog toka i onda ćemo moći da govorimo o tome da li imamo adekvatnu cenu gasa ili ne. Zemlje u okruženju nemaju nižu cenu gasa, kao što se to često govori. Imaju neke, ali uglavnom te koje imaju nižu cenu imaju i sopstvenu proizvodnju. Hrvatska, recimo, proizvodi 60-ak posto gasa iz sopstvenih izvora i onda je, naravno, ona u mogućnosti da iskoristi taj resurs. Slično je sa Rumunijom, koja takođe ima značajnu proizvodnju.
Kada se radi o Srbiji, proizvodnja našeg lokalnog gasa je ispod 10%. Njegov kvalitet je loš i on se ne može koristiti bez mešanja sa ruskim gasom i, kao posledica toga, imamo cenu gasa takvu kakva jeste. Ona jeste berzanska. Naravno, razgovaramo i tražimo mogućnost da ona bude niža. U svakom slučaju, njeno vezivanje sa aranžmanom oko prodaje NIS-a i oko izgradnje Južnog toga i skladišta gasa nije ispravno jer je čitav aranžman oko snabdevanja gasom već prethodno bio postignut.
Pošto ste postavili čitav niz pitanja, nadam se da će se neko od poslanika vratiti na neka od njih, pa ću onda davati odgovore i na ta.