Molim vas, šta je tema, zašto RTS-a a ne RUS?

Apsolutno, ja sam u pravu. Molim vas, znamo mi vrlo dobro da je RTS imao i grešaka, ali te greške su se ogledale pre svega u tome što nije više prostora RTS obezbedila za Protića, Mihajlovića, možda profesora Koraća, jer da je narod to gledao, nikada DOS ne bi dobio (Čeda je bio anoniman, niko nije znao za Čedu), DOS nikada ne bi pobedio na izborima.
I na kraju, ja se nikako ne bih složio da je iza nas deset godina tragične vladavine. Bilo je to teško vreme, vreme preživljavanja, ali i vreme časti i dostojanstva. Sada imamo veoma tešku i ekonomsku i socijalnu situaciju, a kao narod i kao država smo beskrajno poniženi.

Molim vas, koncept je isti: znači, mi se zalažemo za Radio - televiziju Srbije, a ne za radiodifuznu ustanovu Srbije, a ako bi bilo tako, onda bi se brisao ovaj stav 2. Znači, ne bi bilo deobnog bilansa između radiodifuzne ustanove Srbije i Vojvodine, ostala bi jedinstvena Radio - televizija Srbije; a u ovom trećem stavu gde se govori o nepokretnostima i sredstvima emisione infrastrukture, znači o zgradama i antenskim sistemima, sve bi to bilo dato na korišćenje RTS-u bez naknade, a ne sa nekim ugovorom sa Direkcijom za imovinu Republike Srbije. To je suština ovog amandmana.

Ovde se radi o izboru generalnog direktora, radi se faktički o poslovima ili pravima i dužnostima generalnog direktora. Poslanička grupa SPS je predložila da se kao zakonska regulativa unese i odredba u kojoj bi se reklo da generalni direktor mora imati najmanje visoku stručnu spremu i najmanje pet godina radnog iskustva u novinarstvu. Naravno, u stavu 3. imamo promenu: umesto radiodifuzne ustanove - Radio-televizija Srbije. Mislim da je veoma loše iskustvo, naročito na lokalnom nivou. Ne mora da znači da je sada to neka prava projekcija, ali na lokalnom nivou veoma često, upravo od dolaska DOS-a na vlast, mnogi direktori javnih preduzeća i državnih organa su ljudi sa srednjom, sa nižom stručnom spremom, i dajmo da ovde preciziramo vrlo jasno ove uslove.

Uvažene kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS predložio sam... nema nikakvog krila, SPS je jedinstvena partija na čijem je čelu predsednik Slobodan Milošević.
Naš amandman se odnosi na član 25. koji govori o nespojivosti sa članstvom u savetu. Predlagač u tački 3) kaže da funkcioneri političkih stranaka ne mogu biti članovi saveta. Ova definicija nije precizna, jer je reč o članovima glavnog odbora, izvršnih odbora, predsednicima stranaka, a naša formulacija je malo preciznija, jer kažemo da članovi saveta ne mogu biti članovi organa političkih stranaka od opštinskog do saveznog nivoa.
Naravno, mi smo išli malo dalje pa smo predložili da članovi saveta ne mogu biti ni funkcioneri nevladinih organizacija. Radi se pre svega o onim nevladinim organizacijama čiji su funkcioneri svakog dana na RTS-u, Pinku i BK televiziji. Jednostavno, to su one nevladine organizacije koje su instrument stranih obaveštajnih službi i koje se uglavnom bave krivicom srpskog naroda i srpske države, koje nema ili je ima mnogo manje nego što je krivica muslimana, Šiptara i Hrvata. Biljana Kovačević, Kandić, Sonja Biserko jednostavno govore jezikom mržnje i te nevladine organizacije treba zabraniti, tako da je naš predlog da funkcioneri ovih nevladinih organizacija ne mogu biti članovi saveta veoma umesan.
Naravno, mi znamo da će članovi saveta biti izabrani po volji DOS-a i u startu nemamo nikakvo poverenje u te članove. Jedino u svemu tome može da nas demantuje vreme. Međutim, mi ne verujemo u taj ishod i bio bi to presedan od kada je DOS na vlasti. Savet treba da bude sastavljen pre svega od predstavnika političkih partija srazmerno snazi u parlamentu, i možda je to najbolje rešenje.

Uvažene kolege narodni poslanici, i pored velikih najava da je ovo sistemski zakon, da je ovo reformski zakon, ovaj predlog zakona je samo predlog za jednokratnu upotrebu, za upotrebu u vremenu ove vlasti i vlasti DOS-a.
Naše primedbe su brojne; principijelne i počeću upravo od člana 23, gde se govori o tome kako se formira savet agencije. Faktički to je organ koji će imati najvažnije i najznačajnije prerogative u ovoj oblasti. Ovo uopšte nije nezavisni organ. To je organ koji je paralelan sa Vladom Srbije ili, bolje reći, organ koji će biti u funkciji Vlade Srbije, jer kako drugačije tumačiti da će najveći broj članova biti biran upravo od strane vladajuće većine, znači Skupštine Srbije, a znamo ko je u Skupštini Srbije. Skupština bira, ali ko je ovlašćen da predlaže i na to mislim - u pitanju je Skupština Srbije, Skupština Vojvodine, Vlada Srbije, Izvršno veće Vojvodine.
Kada govorimo o rektorima, jasno je da i rektore bira sadašnja vlast i ova udruženja su apsolutno pod uticajem vladajuće strukture. Kada govorimo o domaćim nevladinim organizacijama, mi smo apsolutno protiv učešća nevladinih organizacija, jer one ništa dobro ovoj Srbiji nisu donele. Ili bi bar ovde trebalo napraviti neku formulaciju kojom bi se konstatovalo da one nevladine organizacije koje su na izrazito antisrpskom programu ne mogu da učestvuju u radu ove agencije, a govorili smo svi o kojim je nevladinim organizacijama reč. To su organizacije na čijem čelu su Sonja Biserko, Kandićka, Liht, Biljana Kovačević-Vučo. Prema tome, da je u pitanju možda Beogradski forum, ja bih se složio sa jednom takvom nevladinim organizacijom, ali sa ovim nevladnim organizacijama nikako.
Ovde je izbačena Srpska akademija nauka i umetnosti, što mislim da je veoma loše rešenje. Na kraju, kada je reč o crkvi i o verskim zajednicama, sa pravom reče malopre jedan poslanik - ko će to crkvi da naloži da predloži kandidate za članove saveta. Možda bi ova vlast najlakše ovo pitanje rešila ako bi uzela predstavnike katoličke crkve, Papa voli da dođe u Beograd, Evropa to podržava, Vatikan će svesrdno podržati i na taj način bi rešili taj problem, a sa druge strane i pravoslavna crkva bi videla kuda vodi ova vlast.
Mnogi poslanici su govorili sa pravom o članu 21, gde je reč o odrednici seksualna opredeljenost. Svaka zdrava nacija mora da bude protiv homoseksualaca i protiv lezbejki. Jednostavno na ovaj način, preko ovog člana, dolazimo do afirmacije ovih nastranosti ili, kako to neko reče, ovih bolesti.
Naše primedbe su vezane i za neke druge članove, kao što je član 25, gde se govori o tome ko ne može biti član saveta, pa se govori o funkcionerima političkih stranaka. To nije dobra definicija i trebalo bi je precizirati, jer se ne zna na kom nivou je ova odredba data. Ili, kada je reč o Zakonu o telekomunikacijama, koji je morao da bude donet prethodno i (naravno, on se donosi u Saveznoj skupštini), pa da se onda ide sa ovim zakonom. Ili, pak, član 53. Ja ću to baš pročitati, kaže se - savet će prilikom donošenja odluke o izdavanju dozvole za emitovanje programa uzeti u obzir i doprinos tog podnosioca prijave razvoju demokratskih odnosa. Očigledno da se ponovo ovde uvodi kategorija moralno-političke podobnosti, a imajući u vidu da je i potpredsednik Vlade, (žao mi je što nije tu), Žarko Korać bio jedan od visokih funkcionera u Savezu komunista, to sve potvrđuje ono što smo govorili da su ipak sada u najvećoj meri na vlasti poražene snage sa Osme sednice.
Mi smo protiv ove promene radiodifuzne ustanove Srbije. Mi smo za RTS, da to ostane. Protiv smo toga da se obrazuje i radiodifuzna ustanova Vojvodine, jer, znate, svaki separatizam započinje pre svega u sportu, kulturi i medijima, a onda se kreće nadalje. I čemu treba da služi - pre svega nekoj afirmaciji politike Čanka, Isakova i ovih separatista u Vojvodini.
Na kraju, u vezi sa ovim što je govorio potpredsednik Vlade Žarko Korać, evo jedne kratke analize. Ovaj sistemski zakon nije sistemski i trajaće veoma kratko, znači samo dok traje DOS. Da se ovim zakonom dolazi do demokratizacije medija, ne dolazi se. Mediji su apsolutno blokirani za sve prave opozicione stranke. Doduše, neke se pojavljuju, ali to nisu opozicione stranke.
Depolitizacija ove oblasti - čak i jedan "Pink" u naše vreme nije imao informativni program, a sada je apsolutno u funkciji DOS-a i ima informativni program, jer mora. Uvodi se pretplata i o tome se govori kao da je nešto pozitivno i dobro. Daleko od toga da je pozitivno i dobro. Obećavali ste da je neće biti i najavljivali ste kao veliki dan kada će se ukinuti TV pretplata, a evo posle dve godine se vraća. Žarko Korać kaže da je ovo dobar dan za Srbiju. Ne znam po čemu dobar. Po jednom novom nametu od 200 i nekoliko dinara. Znači, nije dobar dan.
Da je sve usklađeno sa zahtevima Evrope, ni to nije tačno. Čuli smo par poslanika koji su eksperti za ovu oblast i koji kažu da sve ovo nije usaglašeno sa Komitetom saveta ministara Evrope. I na kraju, znate i sami da je Drnovšek pre nekoliko nedelja bio u Srbiji i rekao - mislite malo svojom glavom, nemojte se oslanjati na strane eksperte, jer ničemu dobrom ne dovode. Prema tome, ovaj zakon je za nas neprihvatljiv i ništa napredno i ništa dobro neće doneti.

Uvažene kolege narodni poslanici, sa grupom poslanika SPS-a predložio sam amandman na član 3. Radi se o sledećem. U članu 3. se kaže: "Regulisanje odnosa u oblasti radiodifuzije zasniva se na načelima: 1) slobode, profesionalizma i nezavisnosti radiodifuznih javnih glasila, kao garancije ukupnog razvoja demokratije i društvene harmonije". Umesto reči: "društvene harmonije", predložio sam: "socijalno pravedenog društva".
Zašto? Kategorija socijalne pravde skoro da je izbrisana od kad je DOS na vlasti. Sva društva u tranziciji na neki način prihvataju ovu kategoriju društvene harmonije, što samo po sebi ništa ne znači. Ta društva su danas, posle deset godina, u velikom ćorsokaku. To su društva dvoslojna, sa 5% prebogatih i sa 70% ljudi koji nemaju šta da jedu, koji su gladni, bez posla i bez ikakve perspektive. Zato se i zalažemo da na neki način ponovo uvedemo ovaj termin socijalne pravde.
Kada je reč o tački 3) gde se govori o zabrani svakog oblika cenzure ili uticaja na rad radiodifuznih javnih glasila, predložili smo brisanje reči "ili uticaja", jer smatramo da ako već imamo zabranu cenzure onda se podrazumeva i zabrana uticaja na rad. Ali, sasvim je jasno, bez obzira na naše amandmane i na sve, da će sa DOS-om sve ostati isto, sve će ostati na snazi, i cenzura i uticaj, i ništa se tu neće promeniti.

Uvažene kolege narodni poslanici, predlog izmene i dopune Zakona o radnim odnosima u državnim organima je dobrim delom rezultat usklađivanja sa Zakonom o radu, a što sam predlagač potvrđuje u obrazloženju, ukazujući da su radni odnosi uređeni pre svega odredbama Zakona o radu i da se ove odredbe primenjuju i na zaposlene u državnim organima i organizacijama.
Međutim, zbog određenih specifičnosti upravo ove oblasti državnih organa i rada u njima, postoji i Zakon o radnim odnosima u državnim organima. Na zaposlene u državnim orgranima supsidijarno se primenjuju i odredbe Zakona o radu. Samo bih da podsetim, za razliku od predlagača, koji je veličao Zakon o radu kao jedno vrhunsko dostignuće, kao jednu posebnu atmosferu rada, za nas socijaliste Zakon o radu je jedan od najtragičnijih zakona koji je donet u ovoj skupštini, sa dalekosežnim posledicama po sve zaposlene i po sve radnike.
To je zakon koji je ukinuo kolektivno ugovaranje, vrhunsko dostignuće i radničke klase i sindikata. To je zakon koji je ukinuo i oglašavanje. Vi znate da su u Zakonu o radu i oglas i konkurs prebrisani, a ovde se decidno govori da nema oglasa kada je reč o radu na određeno vreme.
Možda predlagač ima pre svega u vidu da su oglasi i nepotrebni, jer jednostavno u Srbiji od kada je DOS na vlasti ne znam ko se zaposlio, a 300 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Tako da je pomalo i bespredmetno govoriti o oglasima i konkursima. Taj antiradnički zakon je produžio probni rad, produžio prekovremeni rad, smanjio je godišnje odmore, smanjio je plaćeno odsustvo, smanjio je otpremnine.
Otkaz od strane poslodavaca je po tom zakonu veoma laka stvar. Setimo se tih odredbi zbog rezultata rada, zbog iznenada utvrđene nesposobnosti radnika koji rade možda 15 ili 20 godina, usled tehničkih, tehnoloških i organizacionih promena, zbog ponašanja se može dobiti otkaz. Bilo je sve i svaša u tom zakonu.
U svakom slučaju, centralna stvar, jeste da se taj zakon primenjuje i na zaposlene u državnim organima: to je zakon po kome su radnici najobičniji robovi, a poslodavci apsolutne gazde. Novčane naknade, setimo se, po tom zakonu smanjene su na dve do pet zarada. O višku zaposlenih uvek odlučuje poslodavac. Ovde je razlika, o višku zaposlenih sada odlučuje ne poslodavac, nego funkcioner koji rukovodi državnim organom. Iako je ovaj predlog zakona stvarno mali, imajući u vidu broj članova, dvadesetak svega, on je u suštini restriktivan, rigorozan i veoma nepovoljan po sve zaposlene u državnim organima. Tako je to od samog početka. Na primer, od člana 1, gde se upravo govori o radu na određeno vreme, da nije potreban nikakav oglas. Znate, vremena su veoma teška. Danas je svakom čoveku koji ostane bez posla sa visokom, sa višom spremom na primer, koji se najčešće zapošljavaju u državnim organima, veoma dragoceni mesec - dva i jedna godina, a kako će oni znati da uopšte ima upražnjenih mesta ako nema oglasa.
S druge strane, svi vrlo dobro znamo da je rad na određeno vreme na neki način ulaznica i za stalan posao. Brisanje člana 19, a to je član 2. u ovom predlogu zakona, za nas je takođe neprihvatljiva stvar; jednostavno, to je bilo jedno lepo rešenje i izbrisano je zato što je bilo u skladu sa Zakonom o radnim odnosima, a protivnom Zakonom o radu.
U tom članu se kaže: ako je zaposleni u državnim organima duže od tri meseca ne obavlja posao na zadovoljavajući način raspoređuje se na druge poslove. To je na neki način restriktivna odredba, ali dosta prihvatljiva za ove poslove u državnim službama. Međutim, ovde predlagač ide mnogo dalje, briše, jer to nije ni potrebno, bez posla se ostaje veoma brzo i veoma lako.
Zatim, imamo uvođenje zvanja višeg savetnika. Do sada smo imali savetnike, samostalne stručne saradnike, više stručne saradnike i stručne saradnike, a sada uvodimo jedno novo zvanje. Nije ni to sporno, ali sporno je što već u nekom drugom stavu imamo odrednicu da to zvanje može steći samo 5% zaposlenih, a zašto ne 6. Primera radi, ako u jednoj organizaciji, državnom organu, ima 100 zaposlenih, njih petoro imaju pravo na ovo zvanje. Možda neko zaslužuje svojim kvalitetom i svim drugim propisanim uslovima da bude šesti. On ne može, jer je ovde striktna odredba kako se to pitanje reguliše.
U zadnjem stavu, Vlada kaže, moguće je još 5%. To znači, ne onaj šesti, nego deseti, a što po nama nije nikakav specijalni napredak. Promena člana 35, po kome se brzo gubi zvanje, a još brže posao, mislimo da i taj član jednostavno ništa specijalno ne znači. U stvari, znači u smislu restriktivnosti i rigoroznosti.
Član 35. je do sada glasio: "Zvanje, stečeno u skladu sa ovim zakonom, zaposleni može izgubiti ukoliko dve godine uzastopno bude ocenjen najnižom ocenom". To je bilo normalno vreme, ako dve godine ne radi kako treba, ide u niže zvanje. Sada predlagač kaže: "Zaposleni koji je ocenjen najnižom ocenom gubi zvanje, prelazi u neposredno niže zvanje u okviru iste školske spreme". Na kraju se kaže: "Ako ne postoji odgovarajuće radno mesto na koje se može rasporediti, prestaje mu radni odnos". Najverovatnije da će ovo biti glavni stav, najvažniji stav u ovom članu.
Kada je reč o godišnjim odmorima, imamo restriktivno rešenje, gde je ograničenje na 25 radnih dana. Molim vas, u državnim organima i organizacijama postoje poslovi koji su veoma složeni, koji su veoma teški. Zašto ne ići sa 30 radnih dana za one koji imaju 30 godina radnog staža. Mislim da je to rešenje i pravednije i bolje nego ovo što ste vi ponudili po ovom zakonu.
Kada govorimo o lakšim povredama radnih obaveza i dužnosti, i tu se ide restriktivno. Tu se kaže da je neopravdani izostanak s posla jedan dan dovoljan za lakšu povredu radne obaveze. Imamo već novčanu kaznu, koja je sad oko 20% od plate. U vreme socijalističke vlade to je bilo mnogo povoljnije, dva dana uzastopno je moglo da se ne radi i 10% je bila kazna od plate. To je razlika između socijalizma i ovog divljeg kapitalizma koji vi sprovodite i izvršavate po nalogu zapadnih mentora. Nešto jeste.
Kada je reč o težim povredama radnih obaveza, i tu ste veoma restriktivni. Neopravdani izostanak s posla najmanje dva dana, to je sada već teža povreda radnih obaveza i dužnosti. Naravno, tu su i ove novčane sankcije, veće do 35%. Svuda u vašim zakonima su samo sankcije, kazne, sankcije, kazne, kazne, kazne i samo to.
Posebno je za nas neprihvatljiv član 15, to je dodatni član, u kome se govori o otkazu, odnosno: "Zaposlenom se otkazuje radni odnos u sledećim slučajevima: ako odbije da radi na radnom mestu na koje je raspoređeni upućen". Šta to znači? Veoma brzo će ova vlast uputiti nekog državnog činovnika iz Sombora u Jagodinu. Njemu se ne isplati da putuje, da plati stan ne može, jer su vaše cene visoke. Naravno, on će odustati od takvog posla.
Ili, ako izgubi zvanje, a videli smo da se kod vas, po ovom zakonu, zvanje gubi veoma brzo. Najniža ocena i odmah se zvanje gubi. Ko odlučuje o tome, samo funkcioner koji rukovodi državnim organom. Kada je reč o tom članu - "usled organizacionih promena". Promena organizacije je moguća u svakom trenutku. Znači, rukovodilac državnog organa u svakom trenutku može da smisli da je došlo do određene promene u organizaciji i umesto 15 zaposlenih da kaže da mu ne treba više od 10, a ono petoro ide na ulicu. To su te odredbe.
Najrigorozniji i najrigidniji je član 17, u kome se kaže da se u roku od šest meseci, od dana stupanja na snagu ovog zakona, može sprovesti postupak vanrednog ocenjivanja rada zaposlenog. Šta to znači? To znači da je moguća ocena naknadno i to je na neki način neka vrsta lustracije u državnim organima. Žao mi je što nije ministar Batić ovde, jer on stalno govori o lustraciji. Lustracija je neko prečišćenje, ali od čega? To je prečišćenje od stranog štetnog uticaja. Strani štetni uticaj nije bio 10 godina, kako vi to pričate. Sada je strani štetni uticaj. Dobar je zakon o lustraciji, ali biće primenjen na DOS.

Uvažene kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS predložila je brisanje člana 2.  koji je pak predvideo brisanje člana 19. postojećeg, važećeg zakona. U članu 19. se kaže - ako zaposleni u državnom organu duže od tri meseca uzastopno ne pokazuje zadovoljavajuće rezultate, funkcioner koji rukovodi državnim organom može da ga rasporedi na drugo radno mesto u skladu sa njegovim sposobnostima.
U tom članu se govori i o tome da prilikom raspoređivanja tog zaposlenog državni funkcioner mora da vodi računa i o mišljenju nadležne komisije. Naravno, DOS je sve što se tiče komisija prebrisao. Nema više komisija; tu je samo funkcioner koji odgovara o svemu, koji odlučuje o svemu. Prema tome, ovaj član bi bio potreban i trebalo bi da ostane. On je humaniji i pravedniji, ali je očigledno da ministar to ne prihvata.
Možda ovo, u krajnjem slučaju, i nije veliki problem. Mnogo su veći problemi to što je Ministarstvo za energetiku poskupelo struju za 50%. U stvari, više se ne zna koliko je poskupela, da li 50, da li 105% ili je problem izjava ministarke Kori koja penzionerima predlaže da prodaju dvosobne stanove da bi kupili garsonjere i da bi im struja bila jeftinija.

Uvažene kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS predložila je brisanje člana 15, a radi se o otkazu zaposlenom; naročito su za nas rigidne i neprihvatljive tačke 3), 4) i 6).
U tački 3) - zaposleni dobija otkaz ako odbije da radi na radnom mestu na koje je upućen. To je ovo o čemu sam govorio malopre kada sam govorio u načelu. Dakle, uputi se na posao 200 - 300 kilometara daleko, to je de fakto otkaz jer neće njemu da se isplati da putuje ili da stanuje toliko daleko, a to će ova vlast svakako primeniti.
Tačka 4) - ako izgubi zvanje, a zvanje će se veoma brzo gubiti po ovom zakonu. Ili - ako dođe do promene u organizaciji. To će biti veoma lak posao za funkcionera koji rukovodi državnim organom. Naravno, to su sada dostignuća nove vlasti. U naše vreme to je bilo drugačije.
Teža povreda radnih obaveza i dužnosti - otkaz se dobija kada? Kada je načinjena šteta državnom organu, kada je ta šteta učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata. Da, i u slučaju ako ne postoji olakšavajuća okolnost, i u tim uslovima se dobija otkaz.
E, sada neka radnici državnih organa vide kakva smo mi vlast bili, koliko smo mislili na njih, a šta radi ova vlast. Naravno, mogu da se složim sa ministrom Šabićem, ovo jeste problem, ali nije toliko veliki problem u krajnjem slučaju. Mnogo je veći problem to što su Koštunica, Đinđić i nažalost Pavković napravili pravi državni i opšti haos u ovoj aferi.

Ili je problem što ministar policije kaže da zna ko su 50 mafijaških bosova u Srbiji, a ništa ne čini da ih privede pravdi. To su problemi, veliki.

Uvažene kolege narodni poslanici, posle dugo najavljivane rekonstrukcije Vlade Republike Srbije, danas već imamo rekonstrukciju. Naravno, ovo nije ozbiljna rekonstrukcija, jer se radi samo o obrazovanju par novih ministarstava i o izboru nekoliko ministara.
Po mišljenju SPS-a ozbiljna rekonstrukcija bi bila npr. ostavka ministra Dušana Mihajlovića, jer je kriminal u poslednje dve godine ili godinu i po dana u odnosu na godine za nama porastao za 50% i nema dana a da ne čujemo da se desilo novo ubistvo, otmica, pljačka banke, pošte, samousluge. Ministar Dušan Mihajlović revnostan je jedino u saradnji sa Haškim tribunalom i u izručenju Srba ovom političkom sudu.
Ozbiljna rekonstrukcija Vlade bi bila i ostavka ili smena ministra prosvete Gaša Kneževića, jer ono što je uradio za godinu i po dana je samo uvođenje velikih školarina, i do 150.000 dinara, tako da će teško veliki broj mladih, đaka, dobrih studenata, moći uopšte da studira.
Ili, ozbiljna rekonstrukcija bi bila ostavka ministra Đelića koji je za ovo vreme uveo nove takse, dažbine, poreze od čega građane Srbije boli glava i mnogi neće moći da ispune najosnovnije građanske obaveze.
Svakako je najporazniji rezultat ministra Dragana Milovanovića, jer su on i njegovo ministarstvo za ovo vreme doneli čuveni Zakon o radu. To je najtragičniji zakon. Radnici su tako postali savremeni robovi. Uz to, pod okriljem ovog ministarstva, samo za 18 meseci 300.000 ljudi je ostalo bez posla.
Ozbiljna rekonstrukcija bi svakako bila i smena ili ostavka ili razrešenje ministra Vladana Batića. S pravom kaže predsednica Okružnog suda, Vida Petrović-Škero, da se Vladan Batić ne meša u svoj posao.Osim toga što je izvršio izbor predsednika sudova koji su članovi njegove stranke ili neke članice DOS-a, jedino što radi Vladan Batić je - bavi se pitanjem samostalne Srbije, organizuje ovaj lažni kongres SPS-a sa Banetom Ivkovićem, i stvarno treba u najmanju ruku da podnese ostavku.
To bi za nas bila ozbiljna rekonstrukcija Vlade.
Kada je reč o predloženim kandidatima, sasvim je jasno, ako govorimo o potpredsedniku Miletu Isakovu, da je to jedna nagodba da bi se još nekolicina poslanika našla tu pri ruci i da bi Vlada imala što veću stabilnost.
Rodoljub Šabić će možda biti dobar ministar. Sporan je njegov mandat kao poslanika, jer znamo da ga je registrovao Vladan Batić. Možda i nas ta sudbina čeka, preko Baneta Ivkovića i Vladana Batića, ali, kažem, sporan je taj njegov status poslanika, a kao ministar - videćemo.
Gospođa Udovički - sasvim jasno da je predlog Međunarodnog monetarnog fonda; naša Vlada mora da izvrši sve ono što MMF kaže. Đinđić je nama obećao pre godinu i po dana da neće prihvatiti koncept MMF-a, a on se sprovodi: liberalizacija tržišta kapitala sa bankrotom preduzeća i banaka već se desila; tržišno utemeljenje cena - i to imamo. Cena struje, komunalne usluge, hrana - 40% je skuplja nego u Evropi, i sve se to prihvata. Otuda moje veliko nepoverenje prema gospođi koja je predložena.
Jednostavno, nije ovo ozbiljna rekonstrukcija, jer teško da se može nešto unaprediti od onoga što je premijer Đinđić govorio 25. januara. Tada je rekao da će ova vlada preduzeti sve da dođe do opšte političke stabilnosti, a od opšte političke stabilnosti nema ništa, mislim pre svega na državna pitanja, sve je gore; obećao je izgradnju i stabilnost demokratskih institucija i od toga nema ništa. Donošenje reformskih zakona - ako sa ovom novom vladom misli Zoran Đinđić da će doneti reformski zakon, i od toga nema ništa, jer za godinu i po dana nijedan reformski zakon nije donet. Govorio je i o dinamičnom ekonomskom razvoju i zapošljavanju nezaposlenih, a danas je mnogo veći broj nezaposlenih, proizvodnja ne postoji, sve je stalo. I, na kraju, ono što je posebno Đinđić govorio pre godinu i po dana - biće bolji život, a od boljeg života nema ništa, sve je gore, mnogo je gore u svim aspektima.
Na kraju, mislim da Srbija ima izlaza za ovu vladu: ne kongres, izlaz je da Vlada podnese ostavku. Srbija se nalazi danas u jednom velikom beznađu i Srbija je danas protektorat. Ništa se ova vlast ne pita. Razlika između nas i naše braće u Republici Srpskoj je samo u tome što tamo SFOR hapsi, a ovde hapse, nažalost, naši policajci. Mislim da je izlaz da Vlada podnese ostavku, da raspišemo izbore i da vidimo koliki je i kakav je učinak ove vlade. To je jedini izlaz.

Uvažene kolege narodni poslanici, Vlada je predložila u drugom stavu ovog člana da birački odbor u stalnom sastavu čine predsednik i najmanje četiri člana. Naš predlog, odnosno predlog poslaničke grupe glasi "Birački odbor u stalnom sastavu čine predsednik i najmanje dva člana"; imajući u vidu da će pored biračkog odbora prema predlogu Vlade Republike Srbije, znači sa predsednikom i četiri člana, biti zamenika, da je to već desetak ljudi na biračkom mestu, i ako uzmemo u obzir činjenicu da će veliki broj političkih partija, koje će učestvovati na predstojećim izborima imati svoje predstavnike, možemo doći u situaciju da na biračkom mestu imamo 20 i 30 članova biračkog odbora, bez obzira da li je reč o članovima u stalnom sastavu ili o onim drugim članovima koji idu ispred političkih partija.
Čak i u uslovima kada se izbori odvijaju u izbornim jedinicama grada, gde su uslovi daleko bolji, gde imamo škole, mesne kancelarije, to je veoma veliki broj članova u biračkom odboru. Zato treba izvršiti ovu redukciju, da stalni sastav ima predsednika i dva člana, a naravno analogno tome i - zamenika bi bilo isto, znači bio bi zamenik predsednika i dva zamenika člana. Još je gora situacija ako govorimo o mesnim zajednicama ili izbornim jedinicama u seoskim sredinama.
Primera radi, u opštinama kao što je Jagodina, ili u opštini Rekovac, postoje sela sa 30 ili 40 birača; i za ta sela se moraju organizovati birački odbori i izbori na tim biračkim mestima. Upravo zbog toga dolazimo u apsurdnu situaciju da će biti više članova biračkog odbora u tim selima nego što će biti birača. Smatram zbog toga da je ovaj predlog da se smanji broj članova stalnog sastava veoma umesan i mislim da biste mogli da ga prihvatite.
Ujedno bih iskoristio priliku, a žao mi je što ovde nije prisutan ovlašćeni predlagač, gospodin Vladan Batić, koji daje veliku logistiku za predstojeći "lažni" kongres SPS-a, da kažem - pošto daje toliko veliku logistiku bilo bi logično da ga na tom kongresu izaberu za kopredsednika zajedno sa Banetom Ivkovićem.

Uvažene kolege narodni poslanici, razmatranje Predloga zakona o lokalnim izborima i njegovo usvajanje po hitnom postupku, na vanrednoj sednici Skupštine Srbije, jasno nam ukazuje da Vlada Srbije želi eventualnim lokalnim izborima da skrene pažnju sa dramatičnih problema sa kojima se država i narod susreću ovih meseci.
To je, pre svega, pitanje problema na Kosovu i Metohiji, gde su Srbi izloženi neviđenom teroru i progonu. To su problemi u oblasti socijalne politike, jer predsednik Vlade pre nekoliko nedelja reče da nema dovoljno para za socijalne programe, a po dolasku na vlast jasno se isticalo da će biti para za sve. Naravno, pošto predstoji otpuštanje nekoliko stotina hiljada radnika, pošto nema dovoljno para, po rečima predsednika Vlade, znači neće dobiti ni te crkavice od par hiljada maraka.
Ili, kada je reč o ekonomskim problemima koji su sve izraženiji, jer je industrijska proizvodnja u padu a fabrike su se takoreći pogasile, donošenje ovog zakona ili eventualni izbori neće rešiti sve ove nagomilane probleme, premda smo mi apsolutno za izbore na lokalnom nivou, jer su i lokalne samouprave u velikom haosu.
Sam Predlog zakona ima dosta manjkavosti i loših rešenja, od kojih ću navesti samo nekoliko. Predlagač se zalaže za proporcionalni izborni sistem, sa opštinom kao jednom izbornom jedinicom, što je u suprotnosti sa našim jasnim stavom - zalažemo se za većinski sistem, jer samo po većinskom sistemu do punog izražaja mogu doći kvaliteti kandidata.
Kod proporcionalnog sistema najvažnija karika je rejting stranke, popularnost stranke, što nije sporno. Ali, većinski sistem je simbioza i snage stranke i ugleda kandidata. No, sasvim je jasno da iza ovog predloga stoje male stranke, koje teško da bi mogle da nađu kandidate u većini mesnih zajednica. Takve stranke su i stranka Nebojše Čovića, stranka Vladana Batića i sasvim je jasno da u selima Jagodine, Kruševca, kao i Paraćina teško da bi mogli da nađu kandidate i za 10% ako bi išli po većinskom sistemu.
Za nas je neprihvatljiv i predlog da cenzus bude 3%, već je neophodno da se vrati i podigne na 5%, kada je reč o jednoj političkoj partiji ili da se podigne na neki veći procenat, kada je reč o koaliciji dve ili više partija. Cenzus od 3% je još jedan ustupak malim strankama čije je članstvo tako brojno da se uglavnom sastoji od članova njihovih porodica.
Kakvi su rezultati članica DOS-a od 5. oktobra do današnjeg dana teško da će i ovaj cenzus biti dovoljan za njih. I 3% će biti veliki zalogaj. Možda bi prava stvar bila da se upravo ovim zakonom u Srbiji normalizuje situacija kada je reč o političkim partijama i da ih svedemo na pet do šest, koliko je takvih značajnih partija u čitavom svetu.
Kada je reč o ovim drugim detaljima, vezano za član 18, zalažemo se da izborne liste političke stranke ili koalicije moraju imati potpis podrške za svakog kandidata, znači po 30 potpisa, a ne ovo - 200, to treba brisati. Jer, ko ne može da sakupi 30 potpisa za svakog kandidata ne treba ni da izlazi na izbore.
Na kraju, sasvim je sigurno da se ovaj zakon donosi na ovaj način i po ovom postupku da bi se što pre stvorili izbori na jugu Srbije. Neko kao da želi da i u Bujanovcu, a možda i u Medveđi ustoličimo novog Rizu Halimija. A, vrlo dobro znamo do čega dolazi kada Albanci preuzmu mehanizme upravljanja - dolazi do terora i progona Srba.
Ne znam sada kako potpredsednik Vlade Nebojša Čović tumači albansku zastavu u Velikom Trnovcu a naša milicija ne sme ni da prigviri tamo, ili zahtev Mihela Štajnera da se ukinu paralelne institucije na Kosovu i Metohiji. Nebojša Čović ovih dana govori na televiziji da međunarodna zajednica ima dvostruke standarde, dvostruke aršine. Mi smo tako govorili deset godina, i Nebojša Čović je govorio sedam godina, ali je očigledno da se sada Nebojša Čović promenio.
I na kraju vezano za 30% žena i za prilagođavanje nekim evropskim standardima - smatram da je to greška, pošto-poto prihvatiti sve iz Evrope. To je ogromna greška.
Ovih dana i potpredsednik Savezne vlade Labus govori o potrebi strukturnog prilagođavanja. To jeste velika greška, jer sve zemlje koje su primenile taj proces strukturnog prilagođavanja vrlo brzo su bile i opljačkane i eksploatisane. Da podsetim, to je, znači, ad hok privatizacija, liberalizacija tržišta kapitala i tržišno utemeljenje cena. Svuda u istočnoj Evropi gde je taj princip zastupljen došlo je do totalne propasti i privrede i tih država u celini.

Uvažene kolege narodni poslanici, prvo, nije Nebojša Čović nadležan da ocenjuje rad poslanika.
Drugo, gro mog izlaganja bio je vezan za proporcionalni sistem i za cenzus, ali Nebojša Čović to nije pratio.
Treće, zakon će se prvo primeniti na jugu Srbije izborom gradonačelnika Bujanovca, Preševa i Medveđe, a učinak Nebojše Čovića na jugu Srbije je jedinica čista, kao što je učinak na Kosovu i Metohiji. Danas je na Kosovu i Metohiji sto puta gore nego u vremenu vlasti SPS-a; u vreme vlasti SPS-a nosila se humanitarna pomoć, naši funkcioneri su stalno odlazili, a oni ne smeju da se pojave na Kosovu i Metohiji, a navodno imaju podršku čitave međunarodne zajednice.
Molim vas, sankcije još nisu ukinute, a Buš je izjavio da ih je produžio, i pored tolike demokratije, pored tolike servilnosti.