Dame i gospodo narodni poslanici, zakon je bez smisla i logike, što dokazuje i ovaj član 2. tačka 6. U članu 2. u tački 6. se kaže, pre svega član 2. govori o tome da se sistemom obrazovanja i vaspitanja obezbeđuje podsticanje učenika za sticanje što višeg nivoa obrazovanja, što je u redu, ali je u daljem tekstu i što veće uključenje u proces doživotnog učenja. Šta znači doživotno učenje? Možda je ministar mislio na Lenjina i ono njegovo geslo i devizu - učiti, učiti i samo učiti.
Jednostavno, ovaj deo teksta je suvišan, ali u ovom predlogu zakona ima mnogo toga što je suvišno. Suvišni su razni saveti, centri i jednostavno čemu sve to. Jedino je možda neko opravdanje da će se u tim centrima i tim savetima zaposliti brojni ljudi i da će i onako mali budžet, koji je predviđen za prosvetu, dodatno opteretiti. Smatramo da i ova odredba u članu 2. u tački 6. je na neki način apsurdna, ali mnogo toga je apsurdno u ovom predlogu zakona, pa i to kada ministar kaže da će se upravo ovim zakonom izvršiti depolitizacija školstva. Ako uzmemo samo jedan primer, način izbora organa upravljanja, a to su npr. školski odbori u osnovnim školama, gde će predstavnici lokalne samouprave imati četiri člana, a zaposleni tri člana i kakva je to depolitizacija, jer će školama defakto upravljati političari. Šta su nosioci vlasti u lokalnim samoupravama do ljudi iz partija koje pobede na izborima.
Jednostavno, ceo ovaj zakon nije reformski, kako se kaže, jedino ako se pod reformama ne podrazumevaju razna opisna ocenjivanja, prelazak u više razrede sa deset i više nedovoljnih ocena ili licence za profesore, nastavnike, učitelje, što je na neki način uvođenje moralno-političke podobnosti.
Na kraju, ministar kao član Vlade može da nam kaže, a mi se uopšte ne slažemo sa njihovim reformama, šta su reforme koje DOS predlaže. To su reforme koje podrazumevaju fabrike bez radnika, vojske bez vojnika, a škole bez učenja i znanja.

Dame i gospodo, narodni poslanici, sam pristup ili razlozi za donošenje ovog zakona su pogrešni. Ovde predlagač kaže da je ovakav sličan zakon donet u brojnim zemljama Istočne Evrope, pominje se Poljska, Češka, Istočna Nemačka, Bugaska, Rumunija i tačno je, ti zakoni su doneti u ovim zemljama, ali najviše zbog štetnog uticaja stranog faktora. Nisu u pitanju neka druga kršenja ljudskih prava i nije u pitanju drugi štetni uticaj. Kod nas tog štetnog uticaja nije bilo, ako ne u nekom drugom vremenu, nije bilo u vremenu od 1990. do 2000. godine, tako da ovi razlozi u ovom delu nigde ne stoje.
Kada je reč o samom članu 11, koji govori o tome koja su lica podložna odgovornosti, mislim da će se ovo, pre svega, obiti o glavu sadašnjoj vlasti, jer se mnoge stvari neće odnositi na našu stranku, izbori će vrlo brzo doći i na tim izborima pobediće patriotske snage, sasvim izvesno, ali je moguće da će nam nedostajati nekolicina poslanika; znate, vlast je vlast i nikad se ne zna. U toj situaciji moguća je koalicija sa DOS-om, sve je moguće.
Ali je sada tu veliki problem. Mi bismo najradije sa Čovićem i Mihajlovićem, sa njima smo uvek bili. Međutim, šta ćemo ako se pokaže tačnim da je Čović vezan za ovu aferu sa ovim čepovima, sa ovom fabrikom, sa onim dugim cevima 150, a vezano za 5. oktobar; Čović će biti lustriran? Neće moći. Hajde onda sa Mihajlovićem.

Sve je ovo tema.

Kako nije tema, ovde se govori ko može da bude lustriran.

Molim vas za drugačiji pristup, lustracija će se najverovatnije odnositi, neću da govorim o koaliciji, dobro, evo, na ministra Mihajlovića. On je građanima Srbije rekao još 2001. godine da nema više organizovanog kriminala, taman je odahnuo, dobro je, a iza toga je bilo  toliko kriminala, više ubistava za dve godine nego za proteklih 10 godina.
Ovde svakako za lustraciju je i Vladan Batić, jer je sve vreme vršio pritisak na pravosuđe, na sudije, a jedno od osnovnih ljudskih prava je pravedno suđenje. Lustraciji bi svakako podlegao i sadašnji aktuelni premijer Zoran Živković, jer je pozivao građane da ne plaćaju struju, ljudi taman odahnuli, nećemo plaćati struju, došli računi po 100.000, 200.000, to je sada veliki stres, to je šikaniranje i oni nemaju te pare i novce da to plate.
Svakako moraju da budu lustrirani i Vlahović, Milovanović i Đelić, jer su rasprodali fabrike, ukinuli osnovno pravo, ljudsko pravo na rad. Danas je u Srbiji milion ljudi bez posla, a od dolsaka DOS-a sigurno 400.000 do 500.000.
Konačno, Dinkić; on je puškama ušao u Narodnu banku, on mora da bude lustriran i neće moći da bude na nekoj sličnoj dužnosti.
Na kraju, sasvim je jasno...

... mi bismo sutradan vrlo rado podržali i gospođu Natašu Mićić, bez obzira na sve, jer ona je nama simpatična, i srednjoj i mlađoj generaciji u SPS-u, ali ovi stariji se bune i kažu - ne možemo nju nikada da podržimo, jer je kršila Poslovnik, stalno nas kažnjavala. Njima to ne smeta, nama ne smeta, ali generalno gledajući, sve opcije će se obiti o glavu sadašnjoj vlasti i najbolje bi bilo da se ovaj zakon povuče i da se ne glasa.

Uvažene kolege narodni poslanici, razmatrajući danas Predlog izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, mi smo očekivali da će se ovaj veoma restriktivan akt promeniti, bar u onom smislu kakav je bio u vremenu naše vlasti.
Očekivali smo da će se vratiti odredbe po kojima je svaki poslanik imao pravo da govori o svakom zakonu 10 minuta, ali od toga, naravno, nema ništa.
Očekivali smo da će se promeniti sadašnje odredbe i da će se vratiti one odredbe po kojima je svaki poslanik mogao da predloži amandman na svaki član, ali, naravno, ni od toga nema ništa.
Mislili smo da će se DOS setiti da precizira odredbe vezane za direktne televizijske prenose, jer je to bila velika tekovina ondašnje opozicije, sadašnje vlasti. Naravno, ni od toga nema ništa.
Šta se nama nudi u ovom predlogu odluke izmena i dopuna Poslovnika - formiranje nekoliko novih odbora. Čemu sve to kada je očigledno da je ovoj vlasti došao kraj, kada se duboko zagazilo u treću godinu mandata. S druge strane, sasvim je jasno da se obrazovanjem svih ovih odbora - za privredne reforme, smanjenje siromaštva, evropske integracije - neće ništa promeniti po svim ovim veoma važnim pitanjima; niti će se privredne reforme pospešiti, niti će se unaprediti evropske integracije, niti će se smanjiti siromaštvo u Srbiji, koje je veoma evidentno.
Kada je reč o privrednim reformama, mi znamo kakve su reforme i kakvi su zakoni doneti u ovoj skupštini. Sve su to reforme, kako to kaže vlast, veoma bolne, ali sve one ništa dobro nisu donele. Danas je privreda u Srbiji u kolapsu, stala, industrijska proizvodnja je ispod one u vreme rata, znači u vreme i 1999, i u vreme sankcija 2000. godine. Ono što je veoma važno - sve je gore i gore. Znači, i ono malo entuzijazma, znanja i pameti što je bilo do 2000. godine - sve se to iscrpljuje; 2001. godina je gora nego 2000; 2002. je gora nego 2001; 2003. će biti gora nego 2002; a 2004, ako ova vlast ostane, biće totalni kolaps. Znači, ništa nas dobro ne očekuje.
S druge strane, odbor za privredne reforme - kakve će to reforme biti, na primer, oličene u zakonu? Mi znamo da su u ovoj skupštini doneti zakoni što uglavnom, vi ih nazivate reformskim, znače smanjenja prava radnika, nezaposlenih, penzionera, nameti, porezi, to su reforme ove vlasti. Zato je sasvim nepotrebno formiranje ovakvog odbora.
Kada govorim o odboru za smanjenje siromaštva, danas je u Srbiji najveće siromaštvo. Možda je samo Albanija gora od nas. Broj nezaposlenih je preko 30%. To nigde u Evropi nema. Sasvim je jasno da je ova vlast prihvatila koncept MMF-a, to je koncept sveopšte pljačke, a svodi se na rasprodaju materijalnih resursa i na smanjenje prava radnika i seljaka, zaposlenih i nezaposlenih.
To je četvrta faza u tzv. konceptu strukturalnog prilagođavanja, već je viđen u svim zemljama oko nas i taj koncept će svakako biti na snazi i u Srbiji. Znači, formiranjem ovog odbora neće doći do smanjenja siromaštva. Naprotiv, siromaštvo će biti sve veće i veće.
Vlada je ovih dana donela strategiju za redukciju siromaštva. I to je već viđeno. U svim ovim zemljama, u Bugarskoj i u Rumuniji - to je ta četvrta faza. Prva je faza - brza rasprodaja svega što vredi; druga faza - tržišno utemeljenje cena; treća - liberalizacija tržišta kapitala; i četvrta - strategija za redukciju siromaštva.
Šta znači uopšte strategija i šta znači, na neki način, i ovaj odbor? Siromaštvo će se povećavati. To znači invaziju strane robe i gašenje domaće proizvodnje. Prema tome, i ovaj odbor je sasvim nepotreban. Pre svega, predstavlja marketinški potez, propagandni trik i zamajavanje naroda.
Na kraju, i oko evropskih integracija. Svako jutro mi se budimo i gledamo na televiziji lidere DOS-a koji govore samo o evropskim integracijama. Da se razumemo, niko nema ništa protiv evropskih integracija. Svi smo mi za evropske integracije. A da li se tom pričom može nešto, u ovom trenutku, popraviti? Da li se rešavaju pitanja nezaposlenosti, proizvodnje? Ništa se ne rešava. Lideri DOS-a o tome uopšte ne govore. Samo - mi ulazimo u Evropu i rešavamo sva pitanja. Samom pričom se ništa ne rešava.
Ne znam koja je svrha formiranja ovog odbora? Možda jedino može neko opravdanje da se nađe, naravno, to nije sa našeg aspekta nikako opravdano rešenje. Lideri DOS-a vole mnogo da putuju. Sada, pošto su poslanici možda uskraćeni i nemaju u toj meri te mogućnosti, formiranjem ovog odbora za evropske integracije, sada će i poslanici moći da putuju po svetu, da razmenjuju iskustva, a naravno, tu će se naći i ovi drugi dobri poslanici iz opozicije, pomagači DOS-a, videćete da će i oni biti u svim tim delegacijama za razna putovanja po Evropi, a uostalom, evo i ovih drugih odbora, da vidimo ko će ići u Berlin za nekoliko dana. Znači, pored poslanika DOS-a, biće i ovi dobri poslanici opozicije.
Prema tome, sve u svemu, nećemo podržati ovaj predlog izmena i dopuna, jer ništa dobro ne donosi. Ovo je zamajavanje. Ni jedno goruće pitanje, gorući problem u Srbiji neće se rešiti formiranjem ovih odbora, niti će se privredna aktivnost pospešiti, niti će se unaprediti evropske integracije, niti će se smanjiti siromaštvo. Prema tome, sve se vidi, sve se zna, ništa novo, ali ima i ona druga deviza - sve se vraća, sve se plaća.

Dame i gospodo narodni poslanici, neprihvatljivo je da se ovako važan zakon, zakon o javnom informisanju, usvaja i donosi u uslovima vanrednog stanja i u uslovima kada nema TV prenosa. Doduše, potpredsednik Vlade Žarko Korać reče da javnost nije isključena, bez obzira što nema televizije. Međutim, sasvim je jasno da je javnost isključena i da ćemo veoma brzo to videti, koliko već sutra u sredstvima informisanja pojaviće se i potpuno izlaganje potpredsednika Vlade Žarka Koraća, predsednika Bojana Pajtića, delimično Mihajlova, a kada je reč o kompletnoj opoziciji, biće jedna polurečenica - opozicija se po ko zna koji put nije složila sa Predlogom zakona.
Pošto imam samo malo vremena, osvrnuo bih se samo na dva pitanja. Prvo, to je faktički grupa članova o zabrani distribucije informacije, smatramo da je ovo na neki način preventivna cenzura, jer ove odredbe nemaju nikakve veze ili, bolje reći, u dubokoj su suprotnosti sa evropskim modelima i standardima, jer po modelu Evrope nema zabrane novina, već ima samo konkretnih odgovornosti za konkretne pojedince i konkretne krivice.
Ne mogu se zabranjivati novine odokativno i bez valjanih dokaza. Primera radi, ovih dana je zabranjen možda jedini list koji nije bio provladin list, kažu zbog saradnje sa kriminalnim grupama. Možda je to istina, a možda i nije. Šta ako se vremenom dokaže da to nije bila istina. Ko će odgovarati za to? Zato što su građani uskraćeni za određene informacije.
Ili, kada je reč o odredbama člana 30. u kome se kaže da novinaru ne može prestati radni odnos zbog mišljenja izraženog u javnom glasilu, izuzev ako je to mišljenje u protivrečenosti sa uređivačkom koncepcijom. Kako se definiše uređivačka koncepcija? Na koji način? Da li to znači da ako novinar podnese određeni tekst sa kojim se urednik ne slaže, može da dobije otkaz, nezavisno da li je taj tekst i objavljen. Da li ove odredbe znače da urednik može naterati novinara da objavi tekstove koji nemaju nikakvo uporište i nemaju nikakve veze sa istinama?
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Primera radi, mi smo negde 2000. godine u listu "Danas", 24. marta ili možda dan ranije, imali sledeći tekst - Sa NATO bombama dolazi demokratija u Srbiju. Šta će biti ako dođe do sličnih zahteva od strane urednika prema novinarima. Znamo da sa NATO bombama nije došla demokratija, došlo je do uništenja ljudi, materijalnih resursa. Znači, sve su te solucije moguće i po ovom zakonu. Mislim da je zakon neprihvatljiv za nas, jer je u funkciji apsolutne kontrole vlasti nad sredstvima informisanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle silnih najava i galame o potrebi promene postojećeg ustava, danas raspravljamo o zakonu o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, a da pri tom nismo imali niti jednu ozbiljniju reč niti argument zašto se ovaj ustav menja. Uglavnom se govori o tome da je to ustav iz jednopartijskog sistema, da je ustav vezan za bivši režim i da su neodržive odrednice vezane za društvenu svojinu.
Kolege iz SRS su osporavale i naziv i sadržaj ovog zakona, a ja se slažem sa njima po tom pitanju. Zadržao bih se pre svega na sadržini predloženog zakona. On je za nas neprihvatljiv, tako reći, po svim tačkama.
Kada je reč o samoj komisiji, o sastavu komisije, neprihvatljivo je da u sastav komisije ulaze i predstavnici Vlade, poslanici iz Vojvodine, poslanici sa Kosova i Metohije. Jednostavno, svi oni su već sadržani u postojećoj većini, kada je reč o Vladi, većina je DOS-ovska. Poslanici Vojvodine i Kosova takođe imaju svoje predstavnike ovde u republičkom parlamentu.
Možda je jedino pravo rešenje da se pored ove parlamentarne komisije našlo mesta i za stručnjake, jer ih mi u Srbiji imamo; i ako ste bili spremni da angažujete eksperte za neke sitne male zakone, svakako je to bila obaveza i za ovaj najznačajniji politički i pravni dokument koji donosi jedna država.
Sama javna rasprava, iako je to naizgled beznačajno pitanje, od 45 dana, koja treba da se vodi u vremenu od 15. juna do 1. avgusta, jasno govori da ovde ne postoje ozbiljne namere da se održi stvarna i ozbiljna rasprava o ovakvom krupnom pitanju. Neko je govorio da je referendum potreban, ali kao prethodno izjašnjavanje. Stvarno, ovde su krupna pitanja. Neke kolege su govorile o tome. Koja su to krupna pitanja? To je državno uređenje, izbor predsednika Srbije i teritorijalna organizacija.
Kada je reč o državnom uređenju, imamo dva zalaganja: za monarhiju i za republiku, iako je sasvim jasno da je monarhija jedno anahrono rešenje i da se samo zemlje koje dođu u totalno beznađe, i ekonomsko i socijalno, opredeljuju se za takvo rešenje, povratak kralja i monarhije. Mi znamo kakvi su ti rezultati. S druge strane, u ovoj tankoj većini DOS-a, imamo različitih zalaganja. Neki su za monarhiju, a neki su za republiku.
Izbor predsednika Srbije je isto krupno pitanje, jer sigurno je da je pravno rešenje neposredan izbor predsednika, ali, imajući u vidu da je veliki broj stranaka u DOS-u, stranke koje nemaju prave kandidate za predsednika Srbije, će se ovde tom tankom većinom opredeliti za izbor predsednika u parlamentu.
Kada je reč o samoj teritorijalnoj organizaciji, tu će biti dosta problema. Imamo različita zalaganja oko regionalizacije Srbije ili teritorijalne organizacije, u smislu asimetrične decentralizacije. Sve će to ispasti na kraju naopako. Najbolje rešenje je bilo sadašnje rešenje, znači jedinstvena Srbija sa okruzima; okruzi su potvrdili ispravnost takve politike i takvog rešenja.
Pitanje je kako će ova tanka većina DOS-a rešiti neka druga pitanja, koja naizgled izgledaju nevažna, kao što su himna, zastava. Danas na nivou državne zajednice Srbije i Crne Gore postavlja se pitanje - kakva će zastava da bude. Crnogorci kažu - treba da bude plavičasta, a trenutno većinska Srbija kaže - treba da bude plava. Ko će se tu dogovoriti na pravi način?
Imajući sve ovo u vidu, imajući u vidu da je DOS konglomerat i monarhista, i mondijalista, i neokomunista, i liberala i raznih autonomaša, mislim da nećemo naći nikakvo rešenje o svim ovim krupnim pitanjima koje ste vi, odnosno profesor Lilić zacrtao i govorio u sredstvima javnog informisanja.
Ovakvo usvajanje ustava je za nas neprihvatljivo. Kvalifikovana, odnosno dvotrećinska većina je pravo rešenje, jer samo se na taj način postiže prava saglasnost. Ovako, sa 126 poslanika, ispada da ustav donosimo po istom sistemu kao kada se donosi npr. Zakon o budžetu ili kao kada se bira jedan ministar Vlade Srbije. Nije valjda to isto i sigurno da nije isto.
Sve u svemu, usvajanje ustava na ovakav način - sa 126 poslanika, sa 25% podrške birača, a to je negde oko milion i 600 hiljada birača u uslovima kada Srbija ima šest i po miliona birača - sasvim je neozbiljna stvar. I, sasvim je sigurno, ovaj ustav neće izdržati probu vremena, veoma kratko će trajati. S druge strane, ustav skrojen na ovaj način, duboko verujem, biće, sa ovim akterima, nalik onom ustavu iz 1974. godine, kada je Srbija razbijena. SPS neće glasati za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, ozbiljne primedbe koje smo imali povodom usvajanja budžeta novmebra i decembra prošle godine i danas su na snazi prilikom razmatranja rebalansa budžeta. Naša osnovna primedba, u ono vreme i danas, vezana je za deficitarnost budžeta. Ministar reče da će se deficit budžeta pokriti, pre svega, putem privatizacije, donacija, kredita međunarodnih finansijskih organizacija i domaćih banaka.
Naravno, ovde je i istaknuto da će sredstva od privatizacije biti nešto niža, ali da će zato donacije biti veće. Jasno je i razumljivo da će sredstva od privatizacije biti manja i niža, jer se danas u Srbiji rasprodaje sve i svašta, fabrike, hoteli, trgovačka preduzeća, sve je to po daleko manjim cenama od stvarnih cena.
Svi treba da znamo da je isplativa investicija za svakog stranog investitora, pre svega, ona investicija koja se može vratiti za 7 do 10 godina. Koliko je takvih prodaja bilo u Srbiji tokom ove dve godine? Skoro da ih nema. Ne može da bude isplativa investicija za ovu državu, za ovu vladu, na primer prodaja fabrike šećera u Crvenki, jer će se novac uložen u ovu fabriku vratiti kupcu za manje od godinu dana. Iz tih razloga naravno da je jasno da će ova sredstva biti značajno umanjena.
Sa druge strane mi smo apsolutno protiv da se sredstva od privatizacije ulažu, odnosno izdvajaju i daju u budžet, već ih treba koristiti, pre svega, za investicije i za pokretanje proizvodnje. Kada govorimo o donacijama treba ponovo da podvučemo da će donacija biti sve manje. Najbolji primer je vezan za Crveni krst i za raseljena lica. Jednostavno, uslovi za donacije u ovoj godini biće veoma teški, moguće i ponižavajući, jer će biti vezani za odricanje od ratne štete, za potpunu saradnju sa Haškim tribunalom i ko zna šta sve neće izmisliti da bi dali to malo donacija, a sa druge strane, znamo da nijedna država ne sme i ne može da počiva na donacijama, a da je jedini pravi lek pokretanje proizvodnje i upošljavanje novih kapaciteta.
Kada se govori o pokriću deficita, mi smo veoma oprezni kada su u pitanju međunarodni krediti! Gorka su iskustva mnogih zemalja oko nas vezano za korišćenje međunarodnih kredita. Sve te zemlje, Bugarska, Rumunija, pa i one malo dalje, Poljska i one najdalje, Argentina i Brazil su posle svih tih međunarodnih kredita, kredita međunarodnih finansijskih organizacija ostale u dužničkom ropstvu!
Njihovi dugovi su stotinu i više milijardi. Sa druge strane znamo kako to stanovništvo u svim tim zemljama živi - veoma teško, 80% tog stanovništva živi u krajnjoj bedi. Jednostavno, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka veoma često znaju da hvale reforme, kažu da su veoma dobre, sve je dobro, a na kraju ceo sistem pukne i ništa ne ostaje.
Nisam pažljivo gledao u svim ovim tabelama gde ima određenih povećanja, ali se već na prvi pogled vidi da su značajna povećanja vezana za razne agencije, što nam je sasvim nepotrebno, za nevladine organizacije, koje imaju krajnji efekat za ovu državu i narod. S druge strane nismo sagledali, jer je juče bila neka mala tabela gde se kaže da se za zapošljavanje izdvaja dodatnih 200 miliona. To su mizerna sredstva, imajući u vidu da je ukupnim budžetom predviđeno oko 7 milijardi za novčanu naknadu i da ove isplate vezano za ovo ministarstvo kasne. Mislim na novčane naknade za nezaposlena lica, lica koja su ostala bez posla i te novčane naknade kasne četiri-pet meseci.
Pred nama će svakako biti novi zakon o zapošljavanju i po njemu će se prepoloviti broj korisnika. Nije se imala u vidu i činjenica da će u ovoj godini nekoliko stotina hiljada, bar je tako govorio ministar Vlahović, ostati bez posla i biti upravo na ovom zavodu.
Ministra Đelića ovde nema. On je čovek koji je napravio fantastičnu, švajcarsku formulu za isplatu penzija, gde se penzije usklađuju tromesečno sa 50% rasta troškova života i 50% rasta plata. Već danas znamo da su se penzije svele na 60% od prosečne plate. A sve cene danas se kalkulišu prema platama. Naravno, tih plata je sve manje, sve je manji broj ljudi koji je zaposlen. U ovom rebalansu nema ničega vezano za penzionere, da će se ove dotacije njima uvećati.
Teško da će se ovaj budžet ostvariti u 2003. godini, ako se ima u vidu da su i porez na promet i porez na dohodak građana, glavne stavke, dovedeni u pitanje. Sve je manji broj koji plaća porez, sve je manji promet u Srbiji, tako da je ovaj budžet nerealan.

Dame i gospodo narodni poslanici, i za ovo kratko vreme dokazaću da je zakon loš.
Pored toga što je sistem obračuna restriktivan i loš, brojna prava se ukidaju, a postojala su u važećem zakonu. Pored prava po osnovu smanjene radne sposobnosti, prava na novčanu naknadu za pomoć i negu, o čemu su svi govorili, niko nije pomenuo i neka druga prava koja su postojala u važećem zakonu. To je društveni standard penzionera, koji je finansiran iz republičkog fonda.
Bilo je zapisano, iako nikada nije bilo primenjeno, pravo na razliku u plati. Ministar će reći da se promenio sistem, pravo na produženo osiguranje, a to je slučaj stečaja, pa su radnici mogli sami da uplaćuju svoje doprinose. Poseban staž sada se samo odnosi na majke sa trećim detetom.
Šta je sa ostalim licima? To je bilo regulisano u saveznom zakonu. Šta je sa pretežnim stažom? U članu 82. i 83, koji su kontradiktorni, govori se o tome da se pravo iz penzijskog osiguranja ostvaruje kod fonda kod koga je osiguranik poslednji put bio osiguran.

Šta je sa stažom radnika sa Kosova i Metohije i ovo prevođenje privremene naknade?

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o korišćenju sredstava penzijsko-invalidskog osiguranja. U važećem zakonu ova sredstva se troše za isplatu penzija i drugih novčanih naknada, za pokrivanje troškova za rad organa Fonda i za obavljanje raznih analitičkih, pravnih, administrativnih, ekonomskih poslova, za društveni standard penzionera i za druge obaveze utvrđene zakonom.
Po novom predlogu, briše se ova odredba vezana za društveni standard penzionera. Vlada u svom obrazloženju kaže da je to zbog stabilnosti Fonda i zbog redovnosti isplate penzija, a veoma dobro znamo da je u važećem zakonu ovo rešenje na neki način bilo uslovno, znači, samo u uslovima ako ima para i ako se penzije izmiruju redovno.
Ali, bez obzira na formalnost ili uslovnost ove odredbe, smatramo da ovu odredbu treba zadržati. Jednostavno, penzioneri su u veoma teškom položaju, danas njih 60% prima penziju manju prosečne i treba ovu odredbu zadržati.
Ministarka je više puta ovde govorila o određenim nemogućnostima, vezano za predložene amandmane, a ono što je bitno, penzije ne treba da budu 60% od plate, kako je danas situacija, nego recimo 80 ili 85%, a ako se nastavi sa ovim modelom, prosečna penzija će možda za dve godine biti i 40% od plate.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto nema TV prenosa, nosim se mišlju da priložim diskusiju, a nije bilo ni ministarke Matković. Međutim, pošto je ministar sada ovde, odustaću od toga i reći ću zbog čega sam izdvojio mišljenje na Odboru za rad i zapošljavanje.

Pred nama je nazovireformski zakon. DOS-ovska vlast sve ove zakone u oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva naziva reformskim, naravno i u ovim drugim oblastima. Po nama iz SPS-a, ničeg reformskog ovde nema, ni u onim drugim zakonima, kao što je Zakon o radu, Zakon o privatizaciji, a ničeg reformskog nema ni u zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. Svuda su prisutna brojna ograničenja, restrikcije, suspendovanje ili ukidanje prava, negde radnika, zaposlenih, ovde se radi o penzionerima, sadašnjim i budućim.

Ovaj zakon se, pre svega, odnosi na buduće penzionere. Međutim, i sadašnji penzioneri su već doživeli reformu prethodnim zakonodavnim aktivnostima i ovog ministarstva i Ministarstva finansija. Podsetio bih vas samo da je čuvenom formulom Bože Đelića, tzv. švajcarska formula, po kojoj se penzije usklađuju tromesečno sa 50% rasta plata i 50% rasta troškova života, došlo do situacije da je danas prosečna penzija cirka 60% u odnosu na prosečnu platu.

Ukoliko se ovaj sistem nastavi i ukoliko se primenjuje i ubuduće, mi ćemo najverovatnije biti u takvom položaju da prosečna penzija bude i ispod 50% od prosečne plate. To su te velike reforme koje su veoma restriktivne po sadašnje penzionere.

Ovde je gospođa Matković govorila da se ništa ne menja kada je reč o uslovima za starosnu penziju. Pa, već se to promenilo. Pooštrili smo te uslove za tri godine. Ne znam kada je to bilo, možda pre godinu dana. Nije trebalo žuriti sa takvim pooštrenjem tih uslova.

U svim ovim nazovireformskim zakonima, pa i u ovom, postoje neke krucijalne odredbe zbog kojih se de facto i donose zakoni. Krucijalne u ovom su odredbe od člana 61. do člana 70, a koje govore o načinu i sistemu obračuna penzija. Po ovim rešenjima ćemo imati takav obračun da se u obzir uzima čitav radni vek, umesto 10 najpovoljnijih godina.

Nema nikakvog logičnog objašnjenja da je ovaj sistem povoljniji ili čak i pravedniji. U svakoj fabrici, u svakoj ustanovi postoji 10 najpovoljnijih godina. I za radnike, za inženjere, za direktore, za čistačice, za profesore i za lekare, postoji 10 najpovoljnijih godina.

Ovo rešenje nikako ne može da bude ni pravedno, jer šta ćemo imati posle ovog zakona? Ko ima malu ostaće mu takva penzijama, a ko trenutno ima srednju ili veću penziju - 15, 20 hiljada, iako znamo da ta sredstva nisu bog zna šta - dobija znatno manju penzije. To je suština ovog zakona - da se smanje sredstva potrebna za Fond.

Ono što je važno i što treba reći, svaki sadašnji penzioner je ovim sistemom obračuna, ovom Đelićevom formulom, u proseku za 2002. godinu dobio 10.000 dinara manje, to su pažljivi analitičari izračunali. Ministar i Vlada moraju da znaju da se ovim rešenjima situacija neće ništa poboljšati.

Za poboljšanje položaja penzionera nije izlaz u donošenju ovakvih zakona. Izlaz je, pre svega, da se pokrene proizvodnja, da se uposle ljudi, da imamo nova radna mesta. Suština je u tome što smo čak i 1995. godine imali izvorna sredstva od doprinosa. Učešće izvornih sredstava je bilo 86%, a učešće dotacija 14%. Sada, takoreći, imamo pola-pola, a znamo kakve su dotacije. Dotacije su iz budžeta.

Juče na Odboru sam razgovarao sa ministrom i govorio da je bilo situacija u nekim zemljama gde je MMF, koji sve diktira, rekao - nema više dotacija iz budžeta kada je reč o penzijskom fondu. Onda dolazimo do situacije: koliko para, toliko penzija. Potom ćemo doći i do toga da budući penzioneri neće imati ništa, pošto je proizvodnja pala, nema novih radnih mesta.

Malo sam produžio, imam pet minuta. Znači, brojna su ograničenja, ovaj zakon je veoma loš po sve i mi nećemo glasati za njega.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, Socijalistička partija Srbije neće podržati izbor nove ili kako neki rekoše stare Vlade. Srbija se danas nalazi u dubokoj ekonomskoj, socijalnoj, političkoj i državnoj krizi. Nismo ubeđeni da će sastav ove vlade uspeti da reši brojne nagomilane probleme. Kandidat za predsednika Vlade je u svom, doduše šturom, ekspozeu samo dotakao nekoliko krucijalnih pitanja, a neka otvorena pitanja nije ni pomenuo, pa bih iskoristio priliku da mu postavim ta pitanja i da čujemo njegov odgovor.
Govoreći o najvažnijim državnim pitanjima Zoran Živković je rekao da je Kosovo i Metohija večna tema. Mi se slažemo, ali nije nam rekao kako ćemo rešiti ili kako će nova Vlada rešiti problem Kosova i Metohije, jer već viđeni scenario je na delu, uslovna nezavisnost Kosova i Metohije. To je viđeni predlog međunarodne krizne grupe u kojoj su Vesli Klark, Marti Ahtisari i brojni srpski neprijatelji. Čović govori o tome da je na pragu uslovna nezavisnost Kosova i Metohije. Nas zanima šta će ova vlada, koja sebe naziva demokratskom, učiniti po tom najvažnijem državnom pitanju Srbije.
Mandatar ništa nije rekao o problemima na jugu Srbije, gde je evidentan i terorizam i separatizam albnaskih i terorista i separatista. Danas sa pravom možemo da pitamo DOS-ovsku vlast zašto su raspisali izbore kada smo tim izborima de fakto samo izgubili Bujanovac. Ništa nije rečeno o mogućim problemima u Vojvodini, gde je donet nacrt osnovnog zakona i gde jasno vidimo prikriveni separatizam i Kase i Čanka. Naravno, ovako koncipirana vlada teško će moći da se suprotstavi, jer upravo od tih poslanika, Kasinih i Čankovih, zavisi i opstanak ove vlasti.
Malo je rečeno o pokretanju proizvodnje, o ekonomskoj situaciji u zemlji. Danas je sve stalo, sve fabrike, preduzeća. Sve je mnogo gore nego u vreme rata i sankcija. Kako će se zaposliti brojni nezaposleni? Sada ih je negde oko milion, a ministar Vlahović je najavio pre nekoliko dana da će koliko u narednih nekoliko meseci biti još stotinu hiljada bez posla.
Šta će Vlada preduzeti povodom ovih veoma važnih pitanja; gospodo, morate da znate, vi ste i najviše došli na vlast jer ste govorili narodu - biće bolji život, rešićemo sve ekonomske i socijalne probleme. Naravno, sada vam je druga priča, sve je teško, ali sam bar nekoliko puta u Skupštini govorio, a vi ste to negirali, vi ste prihvatili koncept Međunarodnog monetarnog fonda, koncept strukturnog prilagođavanja. Taj koncept je poguban i pokazao se pogubnim u svim zemljama oko nas.
Taj koncept je i danas na delu. To je gašenje domaće proizvodnje. Svesni smo gde je naša poljoprivredna proizvodnja, koje su cene poljoprivrednih proizvoda. Obespravljivanje radnika, ukidanje socijalnih davanja, restrukturiranje javnih poslova i javnih preduzeća, sve je to na delu.
Znači, taj koncept je poguban, ali isti taj koncept vi ste očigledno prihvatili. Ovde se govorilo i Zoran Živković je govorio da će nastaviti reformski kurs i kada je reč o zakonodavnim aktivnostima. Po nama, ničeg reformskog nije bilo u protekle dve godine kada je reč o ključnim zakonima. Zakon o radu je najtragičniji zakon donet u ovoj skupštini. Radnici su totalno obespravljeni. Zakon o privatizaciji je isto poguban jer se sve rasprodaje budzašto.
Novi zakoni se najavljuju, kao zakon o zapošljavanju. Koliko su Zakon o radu i Zakon o privatizaciji bili tragični za sve zaposlene, toliko će novi zakon o zapošljavanju biti tragičan po sve nezaposlene. Ono malo prava koja sada uživaju biće ukinuta: novčane naknade, osiguranja, a pre svega zdravstveno osiguranje. Prema tome, ničeg reformskog nije bilo.
Mandatar je istakao da su sada penzije redovne, a imamo zaostatak u penzijama tri meseca. Novi sistem koji je obezbedio Božidar Đelić, tzv. švajcarski sistem, dovešće do toga i već je doveo da je prosečna penzija 60% prosečne plate, a ići će još gore i još nepovoljnije po same penzionere, jer je to takav sistem. Znači, tromesečno usklađivanje sa 50% rasta plata i 50% rasta troškova (iz sale- nema TV prenosa).
Nema veze.