Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 25, gde predlažem da Savet umesto pet ima sedam članova.
Imajući u vidu složenost funkcija koje treba da obavlja ovaj savet, to je pre svega npr. usvajanje finansijskog plana Narodne banke, usvajanje godišnjeg računa, mislim da je ovaj predlog predlagača nekorektan i nije dobar, jer već u ovom sledećem članu 25. se kaže da se sednice Saveta održavaju ako su prisutna najmanje tri člana, a Savet donosi odluke većinom glasova. Znači da je dovoljno i dva člana da bi se donele takve važne odluke kao što je usvajanje finansijskog plana, godišnjeg računa, izbor ovlašćenog revizora itd.
Mislim da je ovaj naš predlog korektan - najmanje sedam članova. Moglo bi to da bude i više.
Ono što je važno i što je zanimljivo, ovih dana se o Savetu, kao organu Narodne banke, vodila rasprava i Dinkić je posebno istakao da će obrazovanjem ovog saveta doći do ugrožavanja nezavisnosti Narodne banke. Smatram da je ta izjava nekorektna.
Dinkić bi želeo da bude nezavisan od svih državnih institucija u zemlji, a s druge strane i te kako je zavisan od raznih međunarodnih finansijskih organizacija, kao što je MMF, Svetska banka. Na sinoćnjem TV duelu Đelića i Dinkića jasno smo videli da se oni preganjaju koji je tekst tačan, koji je bolji prevod, i ono što je suština u tom odnosu između sadašnjeg guvernera i ministra za finansije, da su i jedan i drugi samo izvršioci naloga međunarodnih finansijskih organizacija.
Sve te međunarodne organizacije, Svetska banka, MMF, za ove dve i po godine od kada je DOS na vlasti, ništa nama nisu dobro doneli. Jednostavno, povećavali su cenu struje, skoro je neshvatljivo građanstvu u Srbiji da nama MMF određuje kolika će cena struja da bude, kolike će penzije da budu, kakva će socijalna davanja da budu, da li treba gasiti domaću proizvodnju, a njihov je zahtev da sve što je proizvodnja u ovoj zemlji treba ugasiti. Po tom pitanju i Đelić i Dinkić su isti, na neki način isto će i proći, Dinkić malo ranije, Đelić malo kasnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 4. je apsolutno neprihvatljiv, bez obzira na naš konkretan amandman, i stav 1. i 2. su nekorektni. Ako napravimo neku blic analizu, ova sredstva iz javnih izvora su nedovoljna. Za celu Republiku 0,15% budžeta je negde oko 500 miliona dinara.
Ako se ima u vidu da se u stavu 2. predlaže da 30% sredstava ide linearno, bez obzira na političku snagu, da sve političke partije dobiju isto, onda ćemo imati situaciju da, primera radi, Korać sa svojom strankom koji ima jednog poslanika ima 10 ili 15 miliona, i SPS sa 30 poslanika ima isto 10 ili 15 miliona. Gde je tu realnost? Nema je nigde. S druge strane, ako govorimo o lokalnim samoupravama, 0,1% iz budžeta, obično su budžeti u lokalnim samoupravama u ovim malim opštinama negde oko stotinu miliona, u ovim srednjim 200, a u ovim malo većim 300, 400 miliona. Političke stranke koje imaju čak i dobar broj poslanika, koje se kreću na primer do nivoa 40-50%, imaće, u zavisnosti od veličine opštine, od stotinu hiljada maksimalno do 40-50 hiljada. Ako uzmemo ove male opštine sa 50 hiljada na godišnjem nivou, politička partija koja ima 50% odbornika, šta može da uradi sa 50 hiljada? To nije dovoljno samo za plaćanje telefona. Pošto je cena grejanja otišla deset puta u odnosu na 2000. godinu, za grejanje već neće biti ukoliko ima grejanja.
Mislim da je ceo ovaj član, koji je ključni, jer se ovde govori o finansiranju, o visini sredstava, jednostavno neprihvatljiv. Kriterijumi koji bi morali da budu ovde u igri su pre svega broj poslaničkih mandata i broj glasova. Dešava se da po različitim sistemima obračuna broja poslaničkih mandata dođe do toga da i broj glasova, i stotinu i 200 hiljada, ode uzalud.
Mislim da ovaj naš amandman, koji je mogao da bude i malo drugačiji, treba prihvatiti, jer suština je u tome da na osnovu ovih sredstava, na osnovu ovih kriterijuma, nijedna ozbiljna politička partija neće moći da se finansira. Naravno, oni koji su pravili ovaj zakon imaju sredstva iz drugih izvora. Njih će da finansiraju bogati pojedinci, koji su sada bliski vlastima; neće tu biti sredstva milion, dva, to su ogromna sredstva, a sa ovim sredstvima ozbiljne političke partije neće moći da se finansiraju.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo dali amandman na ovaj član i po nama su najsporniji stavovi 4. i 6. Jednostavno, ne treba praviti razliku između dobrovoljnih priloga i donacija fizičkih i pravnih lica, odnosno ne treba praviti nikakvo ograničenje, jer je sasvim svejedno da li će Bogoljub Karić dati određena sredstva kao Bogoljub Karić ili će to biti kompanija Bogoljuba Karića. Sasvim je svejedno da li će određena sredstva dati Miodrag Kostić ili će to biti kompanija MK komerc.
Sa druge strane, ovih 100 prosečnih zarada su stvarno minorna sredstva za one koji imaju donatore, koji su časni ljudi. Šta je milion dinara, jer to je tih 100 prosečnih zarada. Mi smo dali predlog da to bude 200 prosečnih zarada, premda to ne treba ograničavati.
Sa druge strane, ovaj stav 6. koji govori o tome da godišnji prihod političke stranke od imovine u vlasništvu političke stranke može predstavljati najviše 20% iznosa ukupnog godišnjeg prihoda. Ja sam računao okvirno, ako gledamo javni prihod koji će imati SPS po osnovu budžetskih sredstava, to je negde 30 miliona i ovo ograničenje bi se kod nas svodilo na nekih šest miliona dinara.
Naša nasleđena imovina je legalno nasleđena imovina, jer je SPS sledbenik Saveza komunista Srbije. Ako nas optužujete za neke loše stvari koje su bile u vremenu Saveza komunista, onda mi imamo stvarno pravo da ovu imovinu nasledimo i mislim da je jedan od ključnih razloga donošenja ovog zakona po hitnom postupku da se imovina SPS-a oduzme.
Nikako ovde ne treba stavljati u istu ravan to što SPS ima ovu imovinu od Saveza komunista Srbije i imovinu koju ima Nova demokratija preko Saveza socijalističke omladine. Jednostavno, Savez komunista Srbije je bio dobrovoljna organizacija i svako je mogao da se učlani u Savez komunista, a kada je reč o Savezu socijalističke omladine, o SSRN, to su budžetska sredstva i to stvarno treba da pripadne državi.
Mislim da su ove naše primedbe sasvim umesne i naravno sve ove podele samo mogu da odgovaraju malim strankama poput Demokratske alternative, SDP-a, Inicijative za normalnu Srbiju. Šta tim ljudima treba? Imaju jednu kancelariju, možda jednog službenika, za razliku od SPS-a koji ima 180 opštinskih odbora. Naravno, ova sredstva koja idu preko lokalne samouprave neće biti dovoljna i nikako ne treba stavljati u istu ravan ove patuljaste, minorne političke organizacije i velike i značajne organizacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, SPS je oduvek bio protiv finansiranja političkih partija spolja, znači iz inostranstva, od strane vlada zapadnih zemalja, fizičkih i pravnih lica zapadnih zemalja. Jednostavno, mi nikada nismo ni bili spremni na to, i da su hteli da nam daju pare, jer smo znali da se pare ne daju za džabe. Svaka novčana sredstva i bilo koja druga materijalna pomoć koja se dobija iz inostranstva dobijaju se iz određenih interesnih razloga.
Ti razlozi su, ako su političke partije u opoziciji, da dođu na vlast, a da onda čine sve ono što Zapad traži. To što traži najčešće je rasprodaja naših najznačajnijih preduzeća i fabrika. Uostalom, najbolji primer je veoma profitabilna fabrika u Leskovcu "Zdravlje"; prodata je za tri i po miliona evra, a zalihe u lekovima i medicinskom materijalu su bile 10 miliona evra. Znači, kupac je samo u datom trenutku, kupivši tu fabriku, bio dobar za sedam miliona evra. Gde su poslovne zgrade? Gde su mašine? Ako govorimo o drugim proizvodima, kažemo da nisu konkurentni, nisu profitabilni, a fabrike ove vrste su izuzetno profitabilne.
Znači, to su ti razlozi zbog čega se pare daju. Uostalom, mi smo danas svedoci da MMF sve diktira. On diktira ovoj vladi koja će cena struje da bude. Gde to ima? Ova ministarka, Kori Udovički, kao i drugi članovi Vlade, stalno govori o tome - rekao je MMF da moramo to i to da uradimo, a to što se radi nikada nije u interesu građana Srbije. Uvek je protiv njihovog interesa.
Danas, ćete najverovatnije smeniti Dinkića i to nije sporno i mi smo za promenu Dinkića, jer kako sam juče rekao, on je direktan izvršilac MMF-a. Ono što je najgore rešenje, neće tu doći neko ko nema neke veze sa MMF-om. Gotovo sam siguran da će upravo biti Kori Udovički, službenica MMF-a, koja je na platnom spisku najverovatnije i danas i koja treba da sprovede tu politiku rasprodaje EPS-a, najznačajnijeg nacionalnog resursa.
S druge strane, ovim članom najverovatnije ste želeli da kontrolišete političke partije koje su sada miljenici zapadnih zemalja, a to su pre svega Labus, Dinkić, a i ovaj Vuksanović. Međutim, kako možete da ih kontrolišete preko ovog zakona. Veoma teško da će pare ići na ruke. Neće se označavati preko nekih žiro računa, ali, poznato je, bilbordi Labusa su danas izlepljeni celim Beogradom, a to je i sa Vuksanovićem...

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo zakon o finansiranju političkih stranaka po hitnom postupku. Apsolutno je nepotrebno da se ovaj zakon danas razmatra po hitnom postupku. Po nekom mom skromnom mišljenju, postoje tri razloga zašto se ovaj zakon danas razmatra po hitnom postupku.
Prvi razlog je zabrana primanja materijalne i finansijske pomoći od stranih vlada, stranih država, stranih fizičkih i pravnih lica. Posle ću objasniti zbog čega i kako. Drugi razlog je ovo linearno raspoređivanje sredstava u visini od 30% iz budžeta, jer se na taj način zadovoljavaju ove male, sitne stranke čija se vrednost i snaga meri promilima, a one su sve nezadovoljnije. Treći razlog je oduzimanje imovine SPS-u, kao pravnom nasledniku Saveza komunista Srbije.
Mi smo oduvek bili protiv finansiranja političkih partija sa strane, od stranih država, stranih vlada. Niko novac danas ne daje za džabe, uvek postoje razlozi. Ti interesi stranih vlada i stranih država se ne poklapaju sa interesima onih država čije partije dobijaju ova finansijska sredstva. Tako je bilo oduvek, tako je i danas.
Zašto sada po hitnom postupku ovo razmatramo i zašto postoji ovaj rezolutan stav, vezano za zabranu finansiranja političkih partija od strane zapadnih vlada? Sasvim je jasno da su miljenici Zapada, ministre Đeliću, vaši sadašnji, na neki način, politički protivnici Dinkić, Labus. Oni su miljenici Zapada. Moram da vam priznam da ste vi veoma loša vlast, ali Dinkić i Labus su mnogo gore rešenje. Vi ste kontrolisani od strane međunarodnih finansijskih organizacija, MMF-a i Svetske banke, ali oni su direktni izvršioci, plaćenici MMF-a i Svetske banke.
Pošto više niste miljenici kao što ste bili, vi se bojite da će se ta sredstva doznačiti i Dinkiću i Labusu i G17 plusu, a tu imamo i ove vaše političke neprijatelje, pre svega Demokratske stranke, Vuksanovića. Vuksanović je nekoliko puta govorio kako se ne gadi ni na kakve pare, sve je moguće. Videli smo, ovih meseci ili ovih godina od kad je DOS na vlasti, velike bilborde, po 15, 20, mesec dana - "Čisto lice Srbije". Jasno je da Vuksanović nema pare, jasno je da ga niko ne finansira
iz zemlje, jasno je da sredstva dolaze sa strane. Da li je to Panić ili neko drugi, nije važno, ali to sada vama smeta.
Zašto u ovim odredbama niste napravili i jednu odredbu da se ovaj zakon primenjuje retroaktivno, da ima povratno dejstvo? To bi bila prava stvar, kao što smo imali ovaj zakon o lustraciji, pa onaj Zakon o ekstraprofitu, jer bi pod udar došao gotovo celi DOS. Devedeset posto stranaka u DOS-u se tokom deset godina vladavine SPS finansiralo spolja. Uzmimo samo knjigu Tima Maršala, britanskog novinara, koji govori o tome da je u kampanji za 2000. godinu potrošeno za dosovske partije negde oko 70 ili 80 miliona dolara. Pa šta je tek dato u onim prethodnim godinama? Naravno, vama sada ne treba finansiranje spolja. Neće oni ni dati. Imate Bogoljuba Karića, imate Koleta, imate te koji će finansirati ovu sadašnju vlast, a u krajnjem slučaju imate i budžete. Svi budžeti su takoreći u vašim rukama.
Drugi glavni razlog zašto se ovaj zakon donosi po hitnom postupku jeste upravo ovo linearno finansiranje ili u jednakim iznosima za male političke partije i za velike političke partije. Tako će, na primer, SPS po ovom ključu od 30% imati isto koliko, na primer, Žarko Korać sa jednim poslanikom ovde, imaće isto koliko i ovi razdruženi koraćevci, Branko Pavlović i ovaj mali. Slična sredstva će dobijati i DA, a sve su to političke partije koje nemaju nikakvu podršku naroda, kako su to ranije radikali govorili. Naravno, od ovih stranaka nisu daleko ni Nova demokratija, Demokratski centar, Građanski savez Srbije, Batićeva stranka; njihova podrška se meri ispod jednog procenta i ovim lažnim anketama koje sprovodi "Strateški marketing", kaže se da sve ove stranke imaju ispod jednog procenta.
Sada, problemi u Skupštini su veliki. Neće da glasaju o jednom zakonu, o drugom, ucenjuju vas, i vi morate da donesete jedan ovakav zakon i da onih 30% sredstava, ovih budžetskih, dobijaju na ravne časti, kao i velike partije kao što su SPS, SRS i druge stranke.
Kada govorim o trećem delu, to je vezano za oduzimanje imovine SPS. Ako smo sledbenici Saveza komunista po mnogo čemu, onda valjda treba da budemo i sledbenici kada je reč o imovini. Ta sredstva treba razdvojiti od onih sredstava koja su upotrebljena za pravljenje zgrada Socijalističkog saveza, omladinske organizacije itd. Niko nikoga nije naterao da bude član Saveza komunista. Šta je problem? Problem je što danas u DOS-u imamo više komunista nego u SPS-u.
Izuzev nekolicine ovde, Mićovića, Ćirkovića, veliki broj su upravo članovi Saveza komunista iz onog vremena. To su komunisti koji su izašli iz šinjela Draže Markovića i njima je samo smetalo to što je na vlasti bio Slobodan Milošević i SPS. Govorili su da ne valja zastava, himna, a sada je sve dobro. To je istina.
Imamo još dosta primedbi, ali o tome ćemo govoriti u amandmanima. Samo bih još istakao par stvari, vezano za izlaganje kolege iz DSS, koji je ponovo govorio o Slobodanu Miloševiću. Mislim da nema više smisla da Demokratska stranka Srbije govori o Slobodanu Miloševiću. Slobodan Milošević je bio dominantna politička figura. Onda su sve političke stranke bile minorne. Primera radi, vaša stranka je svih tih godina imala podršku 200-300 hiljada birača. To je istina, ali, s druge strane, nije Miloševića pobedio ni DOS ni Koštunica. Pobedio je NATO pakt i pobedila su velika obećanja. To je istina.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli ovaj amandman, smatramo da je ovaj član 25. diskriminatorski i da sva prava koja se garantuju za lica, koja ostvaruju pravo materijalnog obezbeđenja, treba da uživaju i ostala nezaposlena lica. Uostalom radi se o veoma malim troškovima, to su troškovi, pre svega za pokrivanje slanja prijava za zaposlenje i to su troškovi za javni prevoz radi razgovora o zapošljavanju sa poslodavcima.
Imajući u vidu da će upravo ova služba ili Ministarstvo za ovu godinu ostvariti negde oko šest milijardi dinara prihoda po osnovu doprinosa, kada je reč o izvornim prihodima, da je republičkim budžetom predviđeno oko pet milijardi dotacija, to su veoma značajna sredstva, uz to sigurno da deo kolača od donacija treba da pripadne i ovom Ministarstvu i na taj način će se sklopiti ovaj mozaik - da sva lica koja su nezaposlena, ostvaruju ovo pravo.
Primera radi, u Pomoravskom okrugu od 25.000 nezaposlenih, ovo pravo na materijalno obezbeđenje ostvaruje svega 1.000 ljudi. Prema tome, to je mala cifra. Meni je razumljivo to što ministarstvo želi, ali ovo je diskriminacija, jer svako nezaposleno lice je u veoma teškom finansijskom i materijalnom položaju.
Ministar može da nam kaže, i meni ovde na neki način, pokazuje da se ovi prihodi ne ostvaruju. Naravno, prihodi putem ovih izvornih doprinosa, izvorni prihodi su sve manji i manji. Zašto? Zato što je sve manji broj zaposlenih ljudi, a doprinosi se ostvruju pre svega putem zarada zaposlenih. Što u Srbiji bude manji broj zaposlenih lica, to će biti manji doprinosi i manje sredstava, i kada je reč o Fondu za zdravstveno osiguranje, o Fondu za penzijsko osiguranje, a naravno i kada je reč o ovom Ministarstvu ili o tržištu rada. Mislim da, ako se sagleda činjenica da su ovo ipak mala sredstva, mislim da bi se moglo prihvatiti i da predlagač, predstavnik Vlade prihvati ovaj naš amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, SPS je predložila izmenu ovog člana tako što bi se dodala još dva nova stava i to vezano pre svega za troškove posredovanja nacionalnih službi u zapošljavanju u inostranstvu da snosi poslodavac ukoliko je strano lice. Mislim da je jasna naša namera, i naravno u ovom drugom delu preciziramo kako te pare treba da se troše i predlažemo da sredstva koja Nacionalna služba ostvari na ovaj način plasira u programe kojima se stvaraju uslovi za otvaranje novih radnih mesta. Kada je reč o domaćim poslodavcima, o nezaposlenim licima, o našim poslodavcima u inostranstvu, posredovanje Nacionalne službe treba da bude besplatno. Tako je oduvek bilo, tako i sada treba da bude.
Svi poslovi posredovanja treba da se obavljaju u interesu nezaposlenih lica i u interesu poslodavaca. Ne sporimo mogućnost da služba zapošljavanja ne ostvaruje prihode, ali samo u slučaju stranog poslodvaca u inostranstvu. Ranije smo imali te konvencije i sa Nemačkom i sa Austrijom i sa Švajcarskom i bilateralne ugovore sa stranim poslodavcima. Sećamo se poslova u oblasti građevine, poslova na plantažama. Strani poslodavci su plaćali usluge našem zavodu za tržište rada. Mislim da je jasna naša poruka zašto ovo treba raditi ovako. S druge strane, predložili smo da se ovaj zadnji stav briše u kome se kaže da su usluge iz oblasti zapošljavanja koje nisu utvrđene ovim zakonom Nacionalna služba može da obavlja uz naknadu koju utvrđuje Vlada Republike Srbije.
Koje su to posebne usluge, koje Nacionalna služba može da obavlja uz naknadu koju utvrđuje Vlada mimo ovog zakona. Ako bi ostao ovaj stav, te usluge morale bi na neki način da se precizno i jasno definišu.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema ministra, nije ministar učestvovao u raspravi, ali je bar slušao, bio je do sada tu, tako ja uvek volim da govorim kada je on tu, ali tu su njegovi saradnici.
Radi se o sledećem, kada je reč o našem amandmanu na član 34. o podsticanju novog zapošljavanja: ovde se govori o tome da poslodavac ima pravo i može da ostvari određene subvencije kada je reč o zapošljavanju ljudi koji su suficitarnog zanimanja, kada je reč o onima koji duže čekaju, znači, više od dve godine, kada je reč o onima koji teško mogu da nađu bilo kakvo zaposlenje, i te subvencije se uglavnom odnose ili odnose precizno na 12 meseci plaćanja obaveznog socijalnog osiguranja.
U narednim stavovima (ovog člana) govori se i o licima koja su životnog doba preko 50 godina, gde su ove subvencije nešto pojačane i u trajanju do 18 meseci; pa se opet odnose na plaćanje ili subvencije ili obaveznog socijalnog osiguranja.
Prva naša primedba sastoji se u tome što predlog "može da ostvari", ne može da stoji. Šta znači - "može da ostvari"? Ko će i na koji način da odlučuje ko će ove subvencije da ostvari? Ako gledamo neko iskustvo unazad nekoliko godina, to mogu da budu poslodavci koji su bliski vlastima i najverovatnije će tako biti.
Sa druge strane, zakon propisuje određeno pravo, a ne mogućnost. Mislim da je naš predlog, vezano za ove izmene u svim ovim stavovima, gde god piše - "može da ostvari", treba da stoji - "ostvaruje" ili kako je to pisalo u važećem Zakonu - "ima pravo". To su prave odredbe, jednostavno, to je činjenica sada i ne znam kako će predstavnici Vlade da odluče o ovom našem amandmanu.
Ovo je na neki način i prilika da se malo podsetimo kako je to bilo do 2000. godine, u vreme diktatorske, te nedemokratske vlasti, koliko je dobrih programa u ovoj oblasti bilo: da su poslodavci koji su zapošljavali pripravnike imali apsolutnu nadoknadu sredstava i za njihove plate, a čini mi se da je bilo oko 80% prosečne plate u Republici; da su imali isplaćena sredstva za doprinose, za poreze, a sa druge strane oni poslodavci koji su omogućili da se pripravnici zaposle na neodređeno vreme, oni su imali te dotacije, vezano i za plate i za zarade i za osiguranje....
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Pa imam još, gospođo, kako nemam, imam šest minuta.

Tako je, tri plus tri, znači, šest minuta, ali dobro neću koristiti....

Gospođo Čomić, do sada nije bilo tako, sada ako mislite da je tako i samo još jednu rečenicu.
Molim vas, ovo pravo u to vreme 2000. godine, u vreme 1998. i 1999. godine i vreme rata, to pravo je ostvarilo oko 50.000 lica i ta prava su sada značajna....
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
.... ako se pogledaju ova prava koja se nude preko ovog Ministarstva i Nacionalne službe ...

Dame i gospodo narodni poslanici, pa kolega Jović je uglavnom rekao sve vezano za ovaj naš amandman. Jednostavno, mi smatramo, kada je reč o dodatnom obrazovanju i obuci da sve troškove treba da snosi Nacionalna služba. U suprotnom stvarno ne vidim koja je to svrha Nacionalne službe.
Navešću jedan konkretan primer. Primera radi neki obućar želi da primi stotinu radnika koji su suficitarnog zanimanja, koji teško mogu da se zaposle, poput npr. tekstilaca, ili neka druga brojna zanimanja. Pa je elementarno da Nacionalna služba snosi te troškove prkvalifikacije, dokvalifikacije, stručnog osposobljavanja. Pošto je proces privatizacije u Srbiji već daleko poodmakao i očigledno je da će se ovde privatizovati bukvalno sve, mi stvarno ne vidimo kako će i na koji način brojni nezaposleni iz velikih sistema, iz velikih firmi naći posao, ako im se i ovo ne obezbedi.
A, očigledno je da su neka perspektiva upravo ta mala i srednja preduzeća i preduzeća koja će primati od 50 do 100 radnika. U suprotnom sva ova zamajavanja, koja su bila i u prethodnom članu, vezano za stručno osposobljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ništa neće značiti. Kako će se uposliti radnici "Fabrike kablova" - 3.000 će ostati bez posla vrlo brzo. Radnici "Cementare", 1.500 ljudi supsidijarnim merama gazde švajcarca je ostalo bez posla; naravno dobili su oni navodno neke pare ali to ništa ne znači jer gazda ne bi dao ni 15.000 ni 20.000 maraka po randiku da nema veliki interes. Njegov je veliki interes, a oni sa tim parama, sa tih 15.000 ili 20.000 maraka, bukvalno, teško da mogu bilo koji posao da pokrenu, jednostavno su te pare, po mojim informacijama, već potrošili, neko je kupio kola, neko sobu i sada su već na belom hlebu i nigde posla neće naći. Evo, to je neki naš predlog pa....

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste naš predlog, a čuo je i ministar. Smatramo da je nepotrebno da ministar odlučuje o ostvarivanju prava na subvencije. Jednostavno, to su na neki način poslovi koji više pripadaju organima Nacionalne službe. S druge strane, imajući u vidu da je ministar Milovanović predsednik Upravnog odbora Nacionalne službe, to će mu opet pasti u zadatak.
Jedino zbog čega bismo mogli, na neki način, da prihvatimo da ovo bude nadležnost ministra Milovanovića, zato što je još mnogo gore rešenje da o ovome odlučuje direktor Republičkog zavoda za zapošljavanje Svetozar Krstić, čovek koji je bio u svim vlastima; taj čovek je u poslednjoj godini dana poznat po onome da za sve radnike treba organizovati sajam radne snage, pa da se izređaju poslodavci i da biraju te radnike za poslove. Preporučio je da oni koji nose bele čarape na crne cipele, neće imati nikakve šanse da se zaposle.
Ovo rešenje sa ministrom nije dobro rešenje. Malopre je kolega podrobnije objasnio, kada je reč o organima i organizacijama u oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, gro tih poslova, kada je reč o zdravstvenoj zaštiti, obavlja Republički zavod za zdravstveno osiguranje, a kada je reč o poslovima penzijskog i invalidskog osiguranja, te poslove uglavnom obavlja Republički zavod za penzijsko osiguranje. Ministri su tu uglavnom figure, a kada je reč o tržištu rada, ovaj posao treba prepustiti Nacionalnoj službi ili Republilčkom zavodu za tržište rada.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Milovanoviću, samo jednom da se javim vezano za sve ove predloge, poslovni centri, klubovi, agencije. Mi smo predložili da se sve ove odredbe, ovi naslovi, da se to briše, da te organizacije ne postoje, nikakve vajde niti od agencije niti od klubova, niti od poslovnih centara. Danas u Srbiji nezaposlenost dostiže, odnosno stopa nezaposlenosti dostiže 30%, ministre Milovanoviću.
U Argentini je sa 20% nezaposlenosti došlo do haosa. Zar ne shvatate da je situacija u Srbiji alarmantna, a nema više objašnjenja koja su bila razumljiva. To su sankcije, ratovi, sve je to nametnuto, bez ikakvih razloga, povoda ili su razlozi bili da bi došli vi na vlast. To su ti razlozi bili otprilike, onda da ovi rade sa nama šta god žele.
Evo, juče je poslanik Demokratske stranke rekao jednu istinu vezano za cenu struje. Kaže da su Labus i Dinkić preuzeli obavezu da cena struje treba da bude 15% veća i da to mora da se sprovede.
Ja poslaniku Marinkoviću verujem, Labus i Dinkić su komesari MMF-a i oni moraju da izvrše svaku moguću odluku, to je činjenica. Činjenica je da je i sadašnja vlast, DOS-ovska vlast, zarobljenik tog koncpeta i te politike, a ta politika MMF-a, evo, na delu je i danas ovde. Šta su osnovne odredbe te politike? Gašenje domaće proizvodnje, danas je sve ugašeno. Evo, i "Merimu" će da ugase, u "Cementari" su otpustili već 1.500 i mnoge druge fabrike. Znači, domaća proizvodnja ne sme da postoji. I u "Fabrici kablova" u Jagodini dolaze eksperti i kažu - ne možete vi da povećate proizvodnju. Proizvodnja mora da bude još manja. To je ta politika, taj koncpet.
Drugo, smanjenje socijalnih davanja, to je ovde u vašim zakonima, u svim zakonima, "ograničenja, restrikcije" i novčane naknade i ono kada je bio Zakon o radu, godišnji odmori, plaćanja, sve što manje.
Treća stvar, isto vrlo važna, eliminisanje javnog sektora u privredi, to je ovo sa EPS-om. Ja sam jutros na prelazu razgovarao sa ovim Gerićem, pričali smo veoma korektno i on ne veruje da je taj koncept na snazi. To će tako biti, rasparčavanje, razbijanje i prodaja. To je ovde isto prisutno. Znači, manite se ovih poslovnih centara, klubova, agencija, neće to doneti ništa.

Gospođo Čomić, ministre Milovanoviću, dame i gospodo narodni poslanici, sve vas pozdravljam, kako da ne, suština ovog amandmana je već objašnjena i kada smo govorili o subvencijama i danas kada govorimo o ovom članu, a radi se o zapošljavanju van prebivališta, ne može da stoji reč "može". Treba napisati - ostvaruje, jer šta znači to - može?! Ko će odlučivati o tome ko će ostvariti pravo na jednokratnu novčanu pomoć a ko neće ostvariti to pravo.
Ali, ovo je prilika da podsetim ministra i poslanike DOS-a kakva su prava bila u naše vreme. Evo ministre, član 23, odeljak - Druga prava, znači mi smo, čitate, vidite sve, gde se kaže da nezaposleno lice ima pravo na naknadu troškova prevoza i selidbe radi zapošljavanja van mesta prebivališta i pravo na privremeni smeštaj. Znači, dali smo smeštaj i ishranu do 30 dana. Kakva su to bila velika prava. Ali, građani Srbije i narod Srbije sve više shvata da je bilo mnogo bolje do 2000. godine nego što je sada.
Teško se živelo, preživljavalo se, ali i preživljavanje je bolje nego trenutna smrt. Ova vlast sve vodi u trenutnu smrt; i proizvodnju, znači privredu, i zapošljavanje i sve ostale oblasti društvenog života. Da je to tako dokaz su i zadnji izbori bez ikakvog truda, 20% SPS je dobio, znači narod kaže dobro je bilo u odnosu na ovo što se danas radi i kako se živi.

Mislio sam da će ovo biti popodne... a koliko ima još, dva minuta?! Radi se o javnim radovima. Mi smatramo da su ovi kriterijumi vezano za javne radove nakaradni.
Kome se daje prednost u javnim radovima? Moramo da razgraničimo kakav je naš stav i kakvo je vaše mišljenje o javnim radovima. Smatramo, bar za ove nezaposlene ljude, za ova nezaposlena lica, da će ovo biti kazna, a vi smatrate da je to nagrada.
Kažete, prednost imaju oni koji duže čekaju od dve godine. Prednost imaju lica koja su starija od 50 godina. Zamislite čoveka od 50 godina koji je ostao bez posla, sav depresivan, deprimiran, - a vi ga upućujete na put, na neku ulicu da radi; ili korisnik novčane naknade, a to su ovi što su ostali bez posla, em ostao bez posla, pa opet sav depresivan, a vi kažete - hajde sada, a ministar kaže - neće biti mnogo puteva, više će biti uređenja fasada. Slušao sam ga, bio je na televiziji, nešto ga u zadnje vreme nema, ne znam zbog čega.
Mislim da ovi kriterijumi nisu dobri. Moramo uzeti u obzir i zdravstveno stanje svih tih ljudi i stručna spremna - ne može lekar, ne može profesor sada da tuca kamen na ulici. To ne može. Ne bi trebalo. Da li hoćete da umirite ovog Radosavljevića?
Znači, vaši kriterijumi nisu dobri i ovo nije dobro, jednostavno za nas je apsolutno neprihvatljivo. Ovi koji su u stanju socijalne potrebe, oni imaju prednost. A za šta prednost? Najvažnije je ministre da se otvore nove fabrike, da se tu ljudi zaposle ali, evo, za tri godine nijedna nova fabrika. Ništa. Sve je to dobro i sve je to tako.