Dame i gospodo narodni poslanici, naš amandman na ovaj član 65. odnosi se na nadležnosti upravnog odbora. Konkretno, naša primedba vezana je za tačku 4) ovog člana, u kome se kaže da pored ostalih nadležnosti, upravni odbor odlučuje o poslovanju Nacionalne službe, o korišćenju sredstava Nacionalne službe u skladu sa zakonom, usvaja izveštaj o poslovanju i završni račun Nacionalne službe i ova 4) tačka utvrđuje stope doprinosa u skladu sa ovim zakonom.
Mi smatramo da su ovo prevelika ovlašćenja organa Nacionalne službe ili Republičkog zavoda za tržište rada. Jednostavno, naš predlog je da odlučujuću reč, kada je reč o visini stope doprinosa, ima Narodna skupština.
Naravno, ovde bi najlogičnije bilo da konačnu reč o visini stope doprinosa ima Skupština korisnika i davalaca usluga, kako je to bilo ranije, ali je to sada sve obesmišljeno, od toga nema više ništa, a imajući u vidu, pre svega, da se danas ovo ministarstvo i ova služba takoreći 50% finansira preko budžeta, onda ima puno razloga da se ovo pitanje, "stopa doprinosa", ipak stavi u nadležnost Narodne skupštine. Naravno, u obrazloženju predlagača kaže se da je to suprotno Ustavu, jer su organizacije socijalnog osiguranja, samostalne organizacije sa statusom javne službe, pa bi prihvatanje predloženog amandmana da Narodna skupština utvrđuje stopu doprinosa bilo suprotno Ustavu.
Bez obzira šta sve nije prekršeno kada je reč o Ustavu tokom ove dve i po godine: uvođenje vanrednog stanja, izručenje predsednika Miloševića, donošenje niz zakona koji su bili protivustavni, pa bi ponajmanje ovo pitanje bilo suprotno Ustavu.
Jednostavno, mislim da je ovo najlogičnije rešenje i predlažem da ministar ovaj naš predlog, odnosno amandman prihvati, to očekujem na kraju, valjda će se i obratiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je kolega Rajko Baralić dobro objasnio, ali uvek dodatna objašnjenja nisu naodmet. Ovde, u ovom članu 82. sve je sporno. Sporno je prvo formiranje Republičkog saveta za zapošljavanje. Šta će taj Republički savet za zapošljavanje da radi? Da li će biti neke  koristi od Republičkog saveta za zapošljavanje? Savet treba da daje mišljenje i preporuku Vladi Republike Srbije npr. vezano za organizovanje javnih radova. Ko su članovi saveta? Predstavnici Vlade, reprezentativni sindikati i reprzentativna udruženja poslodavaca.
Pričao sam jednom, tačno je to Mićoviću, ali ne vredi, ne možete da se opametite. Nema danas u Srbiji reprezentativnih sindikata. Samostalni sindikati postoje, jer su oni više organizovani na nivou opština. Imaju neku određenu snagu, ali sve je to džabe kada ta snaga, tih samostalnih sindikata, ne može da se artikuliše, jer je šef samostalnog sindikata Mika Smiljanić, čovek iz ove vlasti, do juče bio vaš kandidat za poslanika, šta sve nije bio.
Ovi drugi sindikati, koje predvodi Branislav Čanak, oni su od 1992. godine na tom istom putu i kada nešto pokrenu ovi iz samostalnog sindikata Čanak uvek kaže - nije vreme, nije trenutak itd. Ovaj sindikat o kome priča ministar Dragan Milovanović, ne postoji. Ne znam, ministre, koliko članova ima, možda 10, možda 20 članova - ovo malo porodica, familija, ali stvarno ne postoji sindikat. Nema ništa od tog sindikata.
Kada govorimo o reprezentativnim udruženjima - koja su to udruženja? Ipak se svodi na Bogoljuba Karića! On je sada najpoznatiji u Udruženju industrijalaca, obilazi Srbiju, u svakom gradu ima svoje udruženje i sada npr. takav jedan savet treba da daje mišljenje, preporuke Vladi vezano za organizovanje javnih radova. Sada će Bogoljub Karić, Mika Smiljanić, Čanak, celo to društvo, a možda i Željko Mitrović, kao Udruženje estradnih umetnika, da šalju ljude na javne radove. Mislim da ovaj član nema smisla i najbolje je da se briše.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo su ključni članovi. Članovi 91. i 93. su najvažniji, najbitniji i takoreći zbog ovih članova se ovaj zakon o zapošljavanju i osiguranju nezaposlenih lica donosi. Šta je sve sporno u ovom članu 91? Prvo se pooštravaju uslovi, odnosno obaveze nezaposlenih lica. Ja ću paralelno da kažem kakva su rešenja bila ranije ili kakva su sadašnja, važeća rešenja.
U prvom stavu se kaže: "Nezaposleni je dužan da se lično javlja Nacionalnoj službi najmanje jednom u tri meseca". Do sada je bilo jednom u četiri meseca. Znači, ovi uslovi se pooštravaju. Zatim, u stavu 2. stoji da su lica koja imaju novčanu naknadu dužna da se javljaju svakih 30 dana, a bilo je 60 dana. Kroz ovaj stav vidi se da se uslovi pooštravaju. Ono što je najgore i najneprihvatljivije u ovom članu odnosi se i vezano je za stavove 3. i 4. gde se kaže da je nezaposleni dužan svakog radnog dana da bude na određenoj adresi. To ste prihvatili? Ako ste to prihvatili onda hvala lepo.

Dame i gospodo, ministre Milovanoviću, ovo jeste ključni član i koleginica je govorila o njemu dosta detaljno, a ja bih iskoristio priliku, pored ovih odredbi koje su najnepovoljnije, mi imamo u celom ovom članu i u tački 1) i u tački 2) rešenja koja su rigidnija u odnosu na neka prethodna rešenja. Ovde se kaže da je brisanje iz evidencije moguće ako se ne jave Nacionalnoj službi u roku iz člana 91. a to je znači odjednom, a bila su dva uzastopna roka, a u tački 2) ako se ne odazove na poziv Nacionalne službe, bilo je dva puta, a sada je jednom.
Znači, svuda se vidi ta restriktivnost i ovog člana kao i čitavog zakona. Ako Nacionalna služba ne nađe nezaposleno lice na određenoj adresi, to je prihvaćeno, ali u tački 5) - ako odbije odgovarajuće ponuđeno rešenje. Odgovarajuće ponuđeno rešenje je samo u prva tri meseca. To je rešenje i u stručnoj spremi i u zanimanju.
Zašto ovde Ministarstvo nije ponudilo neko rešenje da je Nacionalna služba u obavezi da nezaposlenom licu u roku od ta tri meseca ponudi neki posao koji će biti adekvatan, kada je reč i o stručnoj spremi i o zanimanju. Sada ćemo po ovom rešenju imati situaciju, posle devet meseci, da veliki broj ljudi neće moći da prihvati određeni posao, da će izgubiti novčanu naknadu, ali ono što je najgore izgubiće i zdravstveno osiguranje. Bar će izgubiti tri meseca. Ja ne znam, razgovarali smo ranije na više sednica Odbora gde je ministar govorio malo drugačije i da to gubljenje zdravstvenog osiguranja neće biti baš tako, ali će zasigurno biti bar tri meseca, a za ta tri meseca su moguće razne bolesti. To tako obično ide, a danas vam jedna operacija na otvorenom srcu košta 20.000 evra, a ne kako je neko rekao par hiljada. Danas lečenje u bolnici košta 30.000 do 40.000 za najbezazlenije stvari. Prema tome, to je ključna stvar i ovo je najvažniji član, bar ovaj stav iako je sporan po nama čitav ovaj član, bar ovaj zadnji stav gde se kaže da posle devet meseci svako ponuđeno rešenje, svaki ponuđeni posao, jeste odgovarajući posao, to je krajnje neprihvatljivo.

Dame i gospodo, mislim da treba da privodimo ovu priču kraju. Nisam se javljao po prethodnom, a zamolio bih predsedavajuću da kažem nešto i o sledećem članu i amandmanu, da bismo završili, očigledno, bez televizije, bez svega, da nema ni svrhe.
Restriktivnog ovog zakona se ogleda i u ovom članu, kao i u prethodnom. Ovde su predstavnici ministarstva. Ja bih zamolio da me saslušaju. Red je. Kada je reč o roku za podnošenje zahteva - sada je 30 dana, bilo je 42 dana. Tih 42 dana, šest nedelja, to je po nekim međunarodnim konvencijama. U velikom broju zemalja Evrope i razvijenih zemalja sveta, stoji 42 dana. Zašto se ovo skraćuje? Da nema nekih naročitih razloga?
Ili kada govorimo o osnovici za utvrđivanje visine novčane naknade, sada se uzimaju poslednjih šest meseci. Bilo je - u prethodnom mesecu do 2000. godine, onda je došla ona izmena i dopuna kada je bilo poslednja tri meseca. Sigurno da je poslednjih šest meseci nepovoljnije rešenje za sva ova lica, čak ste i u obrazloženju rekli da ste to uradili zato što su mnoga preduzeća isplaćivala veće plate, veće zarade u zadnja tri meseca i onda su pravila veće proseke.
Mislim da su ova rešenja nepovoljna, kao što je i sledeći član 112. kada govorimo o visini novčane naknade. Ovde se uzima 60% od osnovice, ranije rešenje je bilo 70% i bilo je 2% za svaku navršenu godinu osiguranja. Sasvim je jasno da je ovo rešenje u odnosu na neka prethodna rešenja mnogo nepovoljnije po sve korisnike ovih usluga. Ili u nekom sledećem stavu gde više nema ni 60%, nego se ide sa 50%.
Znači, sva ova rešenja su restriktivna i u ovom prethodnom članu, kada je reč o roku za podnošenje zahteva i u o osnovici utvrđivanja i o visini novčanih naknada. Sva rešenja su nepovoljnija nego što su bila ranije i bez obzira, često se kaže - džabe takva rešenja kada ne mogu da se realizuju. Uvek je bolje da ta rešenja postoje, a uvek će se naći način da se ona realizuju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, član 115. je restriktivan, mnogo su gora rešenja nego što su bila do sada. Primera radi, vi ste videli: trajanje prava na novčanu naknadu, kod vas tri meseca do 24 meseca, a u naše vreme tri meseca do devet meseci rada; šest meseci - od tri do pet godina; 12 - od 15 do 20; 18 od 20 do 25; 24 od 25 do 30. Ono što je bilo najvažnije, vrhunsko dostignuće tog zakona - preko 30 godina, novčana naknada do penzije ili do iznalaženja adekvatnog posla. To je bilo rešenje. Radnici i danas žale za tim rešenjem koje će nestati koliko sutra, kada se izglasa sve ovo.
Da se ne bih javljao ponovo i o ovom članu koji govori o umanjenju novčane naknade, (član 118.), ovde se kaže: "Nezaposlenom se iznos novčane naknade srazmerno umanjuje za iznos prihoda koji ostvari na osnovu autorskog ugovora, obavljanja zanatskih i drugih poslova". Zašto da se umanjuje? Zamislite, čovek inače prima neku malu crkavicu po osnovu ove novčane naknade i sad je još plus slikar i vi ustanovite da je on za tu sliku zaradio toliko i toliko i sada - Äajde da mu smanjimo novčanu naknadu. Mislim da to rešenje nije korektno i da to treba izmeniti i prihvatiti naše amandmane koji se odnose na član 118.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Milovanoviću, nemam običaj da se obraćam članovima Vlade, jer smatram da ne zaslužuju zbog politike koju vode, ali se Draganu Milovanoviću obraćam samo iz razloga što znam da je njegov udeo u ovom zakonu minoran. Ništa se on nije ovde pitao. Ovde su jednostavno prepisane klauzule, odredbe koje je napisao možda Međunarodni monetarni fond, možda Svetska banka, možda neke druge međunarodne organizacije, a ova naša vlast, naša Vlada mora da izvršava sve naloge i sve diktate koji su krajnje nepovoljni po ovaj narod i  državu, a u ovom konkretnom primeru po sve nezaposlene ljude u Srbiji, a njih je negde oko milion.
Ministar reče da je ovo izuzetno reformski zakon. Ovaj zakon je reformski u toj meri u kojoj su i svi drugi zakoni, a ja bih danas apostrofirao Zakon o privatizaciji, Zakon o radu i Zakon o zapošljavanju, a to su sasvim sigurno tri zakona koji će imati najpogubnije posledice i dalekosažne posledice po sve ljude ovde u Srbiji. Ova prva dva zakona, Zakon o privatizaciji i Zakon o radu po sve zaposlene, a Zakon o zapošljavanju po sva nezaposlena lica.
Ako se samo malo vratimo unazad kada smo ovde govorili protiv Zakona o privatizaciji. Mi sada vidimo koliko je poguban Zakon o privatizaciji. Fabrika "Zdravlja" u Leskovcu, izuzetno značajna i profitabilna prodata je za 3,5 miliona evra, a samo je zaliha roba, znači, lekovi i medicinski materijali, bilo za 10 miliona evra. Gde je tu logika? Logika uopšte ne postoji. Brojni su drugi primeri kada je reč o Zakonu o privatizaciji.
Kada je reč o Zakonu o radu, gde je predlagač bilo ovo ministarstvo, znamo da su po ovom zakonu radnici postali savremeni robovi. Oni se ništa ne pitaju, otkaz mogu da dobiju u svakom trenutku: zbog tehnoloških promena, tehničkih, organizacionih, zbog rezultata rada, zbog discipline ili nediscipline koju utvrđuje gazda. Znači, ovaj zakon o zapošljavanju spada u red takvih pogubnih zakona koji su doneti u ovoj skupštini.
Neće se ovim zakonom, kako to reče ministar na početku, pospešiti zapošljavanje! Kakvo crno zapošljavanje! Danas se u Srbiji niko ne zapošljava - u Srbiji se ne otvaraju nova radna mesta, izuzev možda u nekim državnim organima, javnim službama gde se zapošljavaju prijatelji, rođaci DOS-a, njihovi aktivisti. Ovo drugo je stalno otpuštanje, a to se popularno kaže restrukturiranje i kada god čujete taj izraz, kada čujete socijalni program, odmah znajte da je to veliko otpuštanje.
Tako je danas u Srbiji. Stajna tačka ovog zakona, krucijalna tačka, odnosno krucijalni član je član 93. i čak i u tom članu imamo nekoliko ovih tačaka. Mislim da je najpogubnija ova 5) tačka gde se kaže da je svaki ponuđeni posao i odgovarajući posao posle devet meseci. Po ovom članu posao je samo posao u stepenu stručne spreme i zanimanju od tri meseca tajanja, šest meseci u zanimanju, a sve iza toga je svaki ponuđeni posao odgovarajući.
Tako ćemo imati prilike da lekari moraju da idu na javne radove, da se prihvataju određenih poslova. Prema tome, ovo je skroz bez ikakvog smisla i ono što je najgore u celoj ovoj priči, pored toga što će veliki broj ljudi ostati bez novčanih naknada, najgore rešenje je što će po ovom zakonu veliki broj ljudi ostati bez zdravstvenog osiguranja, znači, ostaće bez zdravstvene knjižice, a to je najpogubnija stvar. Danas u svakoj bolnici desetak dana lečenja za bezazlene stvari košta 20,30, 50 hiljada, a složenije operacije, kada su u pitanju karcinomi ili na srcu, koštaju nekoliko desetina hiljada evra.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Ko će to moći da plati? Nastaviću kasnije, ali u svakom slučaju, ovaj zakon je poguban zakon. Mi nećemo glasati za njega. On je pre svega diktat međunarodnih organizacija i on ništa nama ne donosi dobro, što će i vreme pokazati da smo u pravu.

Bez obzira što je ministar tu kao predstavnik Vlade, sala je poluprazna i nemam inspiraciju da govorim, pa da proverimo kvorum, predsedavajuća, u skladu sa članom 82, jer mislim da ću reći nešto što je poučno.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Milovanoviću, kao predlagač ovog zakona, Ministarstvo u razloge za donošenje ovog zakona ponovo ističe i stalno se poziva na tranziciju društva i ekonomije, na savremene principe civilnog društva, na demokratiju i tržišnu ekonomiju i da su to upravo glavni razlozi za donošenje jednog ovakvog zakona koji nazivaju reformskim.
Sasvim je jasno da je ovaj zakon pisan po diktatu onih sa strane i jasno je da je ta politika diktata ovu zemlju u ove tri godine DOS-ovske vlasti dovela do toga ....
(Aleksandar Radosavljević, sa mesta: DOS-manlijske.)
... DOS-manlijske, može i tako, dovela do toga da se fabrike rasprodaju, da na tržištu rada ili nezaposlenih ima negde oko milion ljudi, da se država raspada i sve je to rezultat jedne takve politike, politike koja se prihvata sa strane, a koja ništa ne donosi dobro ovom narodu.
Zakon o zapošljavanju, kao i malopre što sam rekao, neće doprineti nekom bržem zapošljavanju ljudi. Naprotiv, veliki broj ljudi koji danas uživa novčanu naknadu, mislim da ih je ispod 100.000 biće prepolovljen, a veliki broj onih koji su nezaposlena lica ostaće bez ovih elementarnih prava koja sada uživaju po izmeljenom Zakonu o zapošljavanju.
Cinično zvuči da će se ovim zakonom osigurati veća mobilnost nezaposlenih da traže posao. Gde će radnici "Fabrike kablova" posle restrukturiranja naći posao? Gde će naći posao "rudari Bora" i "Majdanpeka"? Nigde! A sa druge strane i ono malo prava koja su do sada ostvarivali putem ovog zakona, ta prava će izgubiti.
Šta je novina u ovom zakonu, na šta se ministar poziva i o čemu je govorio na Odboru? Ja bih istakao samo nekoliko tih bitnih odredbi: formiranje raznih poslovnih centara, klubova za traženje poslova, raznih agencija. To je jedno čisto zamajavanje i nikakvih rezultata neće biti, niti sa klubovima, niti sa poslovnim centrima, niti sa agencijama! To je jedan uzaludan posao, i kao što sam malopre rekao, jedino zaposlenje mogu naći preko tih klubova, odnosno u tim klubovima i poslovnim centrima, agencijama, samo aktivisti sadašnje vlasti, DOS-ove vlasti.
(Aleksandar Radosavljević, sa mesta: DOS-manlijske. Nemoj da te ispravljam.)
DOS-manlijske vlasti.
Ovde se, u ovom zakonu uvodi novi institut, institut javnih radova. Naravno, predlagač misli da će ovo biti na veliku korist svih onih koji su bez posla, a mi mislimo da je ovo samo kazna za one koji su bez posla i koji će tek ostati bez posla. Uostalom, sami kriterijumi su nakaradni u smislu prednosti onih lica koja će imati prednost prilikom organizovanja javnih radova.
Ko ima prednost? Lica koja čekaju duže od dve godine na posao, lica koja primaju novčane naknade, lica koja su starija od 50 godina i lica koja su u stanju socijalne potrebe. Neko ko ima preko 50 godina, ostao bez posla, depresivan do kraja, a sada javni rad, kopanje neke kanalizacije.
Doduše, ministar kaže da će prednost imati uređivanje fasada. Zamislite sada jednog diplomiranog inženjera iz "Lole", iz "Goše" da se pojavi, možda je ovima u Beogradu lakše, ali na primer u Palanci, Velikoj Plani, u ovim manjim gradovima da uređuje fasadu diplomirani inženjer, magistar, možda i doktor nauka - ali to je ta politika koja ne vodi računa o elementarnim stvarima.
Kada je reč o organima Nacionalne službe, ističe se da su to upravni odbor, nadzorni odbor - ali ko će biti u sastavu tih organa? Reprezentativni sindikati, reprezentativna udruženja. Koji su to sindikati? Mika Smiljanić, čovek koji je bio 1996. godine na listi sadašnjeg DOS-a, a onda Koalicije "Zajedno"; Branislav Čanak koji je dobro dotiran sa strane svih ovih godina. I sada će oni da budu predstavnici sindikata. Sve je u funkciji vlasti.
Kada govorimo o ovim udruženjima poslodavaca, možda se misli na Bogoljuba Karića. On je sada čuveni industrijalac, predsednik udruženja ili Željko Mitrović, možda će on biti predsednik udruženja estradnih umetnika, pa i on da se nađe. Ti ljudi će se naći ovde i sada oni misle ili se brinu za sudbinu milion nezaposlenih lica, koja nemaju, takoreći, ovim zakonom nikakva prava.
U članu 91. govori se o obavezama nezaposlenih lica. Svi ovi članovi su restrektivni - svi članovi i odredbe pružaju manje mogućnosti i manje prava u odnosu na prava koja su imali po "našem" zakonu, kada je na vlasti bila Socijalistička partija Srbije. Primera radi: nezaposleni je dužan da se lično javi Nacionalnoj službi jednom u tri meseca, a bilo je četiri meseca, znači povoljnije; nezaposleni koji ostvaruje naknadu dužan je da se javi lično Nacionalnoj službi svakih 30 dana, a kod nas je bilo 60 dana; posebno su sporni stavovi da svako nezaposleno lice mora da bude jedan sat na određenom mestu. To je u direktnoj koliziji sa onim zahtevom da aktivno traži posao. Kako će on aktivno da traži posao, a da sedi kod kuće i da čeka kada će ga pozvati neko iz Nacionalne službe?
Kada govorimo o brisanju sa evidencije (član 23.), što je ključna odredba u ovom zakonu, ovde se kaže ako ga predstavnik Nacionalne službe tri puta ne nađe na određenoj adresi. Ko će verovati predstavniku Nacionalne službe? Može da kaže da ga je tražio, nije ga našao, a onda sledi brisanje sa evidencije i brisanje ovih elementarnih prava.
Naravno, posebno su teške odredbe vezane za odgovarajući posao. Svaki ponuđeni posao posle devet meseci je odgovarajući posao. Stvarno ćemo imati situaciju posle isteka roka od tri meseca - onih šest meseci odgovarajuće zaposlenje je ponuđeni posao u zanimanju, i to je restriktivna odredba, ali ne u tolikoj meri. Doktor će biti prinuđen da bude medicinska sestra ili pravnik da bude ćata, diplomirani ekonomista knjigovođa, ali u uslovima kada nema posla i to je donekle prihvatljivo. Ovo je najgora odredba!
Mnogi ljudi neće prihvatiti ove odredbe i na taj način će izgubiti elementarna prava o kojima sam isto govorio, znači: zdravstvena zaštita, zdravstveno osiguranje, novčana naknada i jasno je da će tako biti. Sva ova prava su restriktivna i u drugim odredbama.
Kada je reč o pravu na novčanu naknadu i osnovici za utvrđivanje novčane naknade - sada obavezno osigurana lica imaju pravo na novčanu naknadu ako su bila osigurana najmanje 12 meseci, a ranije je bilo 9 meseci. Znači, u naše vreme, vrlo brzo se sticalo to pravo. Osnovica je prosečna zarada u poslednjih šest meseci, a u naše vreme je bilo u poslednjem, u prethodnom mesecu. Visina novčane naknade sada je 60%, a bila je 70% i plus 2% za svaku godinu osiguranja i trajanja prava na novčanu naknadu.
To je restriktivno, sve je restriktivno u ovom zakonu, sve je rigidno i sve je ovo za nas apsolutno neprihvatljivo!!
Nekada je bolje kada se zakonski konstatuju prava, pa makar ako i ne budu izvršavana u datom trenutku, nego kada se ukinu i kada ih više uopšte nema. Ovo je politika sa strane, ministar će posle to da kaže: politika Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, oni su nama odredili koja je visina novčane naknade, koliko će da traje novčana naknada, sve je to u njihovoj funkciji. Ministar kaže da su bile silne pohvale od Svetske banke, MMF-a. I kada je reč o Argentini i svim drugim zemljama bilo je slično, a na kraju su sve te zemlje doživele krah. Znači, naša sudbina je takva.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ste shvatili suštinu amandmana koji je podneo narodni poslanik Hranislav Perić, a ja ću još malo detaljnije vezano za član 4, jer mislim da je sporan takoreći u celini, tako da je ovaj naš amandman mogao da bude i širi.
Jednostavno, na samom početku se govori o nezaposlenom licu, pa se kaže da je to lice od 15 do 65 godina, bez obzira što je slična odredba bila u važećem Zakonu. Predlog da je nezaposleni lice od 15 godina, ovo je trebalo svakako eliminisati. Jer šta je to 15 godina - to su deca. Dali su deca sa 15 godina sposobna da rade neki ozbiljniji posao?
Kada govorimo o aktivnom traženju posla, kaže se da se javlja Nacionalnoj službi; sadašnja rešenja za nezaposlena lica su jednom u tri meseca, rešenja koja su bila u prethodnom ili važećem Zakonu, to je svaka četiri meseca za nezaposlena lica, a kada je reč o korisnicima novčanih naknada, isto imamo restrikciju, svakih 30 dana, a ranije je bilo svakih 60 dana ili na dva meseca.
Dalje, u tački 2) aktivno traženje posla podrazumeva i prihvatanje svakog ponuđenog posla, dosta smo govorili o ovoj temi, o članu 93. Jer šta znači to da je odgovarajući posao svaki ponuđeni posao; to je na neki način ključni član u ovom zakonu i taj član će svakako dovesti do toga da veliki broj ljudi, jednostavno, ne pristane na ponuđeni posao i veliki broj ljudi će zbog tog nepristanka ostati, ne samo bez novčanih naknada, nego će ostati, a to treba da nam objasnite, i bez zdravstvenog osiguranja što je veoma važno danas u Srbiji kada je ekonomska situacija veoma teška.
Naravno, institut oglasa je ukinut prethodnim Zakonom, odnosno Zakonom o radu i kolega je govorio o tome da Nacionalna služba mora da ima određeni zadatak, a šta se ovde kaže? Biće objava oglasa na oglasnoj tabli. Kako će nezaposleno lice svakog dana ići u zavod za zapošljavanje, odnosno u Nacionalnu službu i da vidi da li ima objavljeni oglas, a istovremeno znamo da treba da bude kod kuće na određenoj adresi ili sa druge strane, da će se sve to objavljivati na "internet" adresi, a to znači da svako nezaposleno lice treba da kupi kompjuter i da vidi gde ima slobodnih radnih mesta.
Naravno, veoma je diskutabilno i ovo vezano za dokaz, da poslodavac daje dokaz zaposlenom licu da je aktivno tražilo posao! Ko će kome dati danas potvrdu, jer situacija je veoma teška, baš briga onog trgovca koji je sada ostao, posao mu je prepolovljen, neko je došao da potraži posao - pa daj mi potvrdu i nema ništa od toga, tako da je ceo ovaj član veoma nekorektan.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ministar je na Odboru obećao da će biti direktan TV prenos pa sam se ja spremio i računao malo da se afirmišem ali ne vredi. Ne vredi, male su šanse.
A, gospođu Čomić, koju lično veoma cenim podsećam malopre je rekla jednaki uslovi za sve, jednako poštovanje Poslovnika, a malopre kada je bila u pitanju poslanička grupa DSS-a pročitala je jedno sedam osam imena ali ih nije upozorila na poštovanje Poslovnika.
Kada je reč o ovom članu kolega Golub Rajić je izneo naše argumente a ja bih još samo nešto dodao. Smatram da je ovaj član na neki način besmislen. U ovom članu se govori o sporazumu između Nacionalne službe i nezaposlenih lica. Sporazum će se praviti sa nezaposlenim licima koja duže čekaju od dve godine. Tih lica je u Srbiji negde oko 50%, možete da me ispravite, ali ako pravimo neku analogiju sa mojim okrugom u Pomoravlju 55% nezaposlenih upravo su oni koji čekaju duže od dve godine i ako se ima u vidu da se sporazumi zaključuju i sa licima koja primaju novčanu naknadu, a njih je negde oko 60.000, to je cirka 600.000 sporazuma koje treba da potpiše Nacionalna služba.
Pa, umesto da se Nacionalna služba bavi nekim krucijalnim pitanjima koja su veoma značajna, znači posredovanjem, iznalaženjem poslova - šta će da radi Nacionalna služba? Samo 600.000 sporazuma da potpiše?! Šta će da rade ti ljudi u Nacionalnoj službi? Mislim da je ovo jedno zamajavanje i da je sve ovo izlišno.
S druge strane ovaj naš predlog vezano za nezaposlena lica koja duže čekaju, da su to lica koja čekaju dve godine, mi smo predložili da to bude "tri godine", mislim da ima puno opravdanja jer jednostavno šta ta lica čeka posle dve godine. Čekaju ih javni radovi? Mislite li da je to nagrada? Mi mislimo da je to kazna.
I, još jedna stvar, ako se toliko pozivate na različite međunarodne konvencije, na neka rešenja u savremenom svetu, u Evropi i u svetu i u ovim razvijenim zemljama ova rešenja koja mi nudimo su preovlađujuća. Uglavnom su to takva rešenja. Prema tome, računam da ćete bar ovo prihvatiti. Ako niste na Odboru možda je bolje na Skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog ovog zakona je još jedno dodvoravanje određenim krugovima u međunarodnoj zajednici. Sve po onoj narodnoj - što propusti Karla del Ponte, to dočeka Batić i Mihajlović. Zašto se, uostalom, donosi poseban zakon? Očigledno je da nisu posredi nikakvi pravni razlozi, već politički razlozi. Donošenjem ovog zakona ima se za cilj otvaranje još jednog isturenog odeljenja Haškog tribunala u Beogradu, formiranje specijalnih sudova, tužilaštava. Bilo bi opravdano samo u uslovima da niko do sada nije izručen Hagu. Međutim, danas se u Hagu nalaze najviđeniji Srbi, počev od Slobodana Miloševića, a zaključno sa pukovnikom Šljivančaninom. Ko je od Hrvata, Muslimana ili Šiptara danas u Hagu zbog zločina počinjenih nad srpskim narodom? Niko.
U bivšoj Jugoslaviji desio se građanski rat, koji su započeli i nametnuli neki drugi, pre svega spoljni faktori, a zatim Hrvati, Muslimani i šiptari. Šta je naš greh u svemu tome? Greh je što smo rekli da svi Srbi treba da budu u istoj državi, jer su i bili u istoj državi. Tamo gde su bili narod morali su da budu u istoj državi, da je bilo pravde, a mislim pre svega na Bosnu i na Hrvatsku. Kada je reč o Kosovu i Metohiji, valjda ste svi svesni ovde, u sali, da je bombardovanje izvršeno znate zbog čega, zbog ugroženih ljudskih prava Šiptara. Da li su bila ugrožena ljudska prava Šiptara?
Kada je reč o samom zakonu, u članovima 2. i 3. određuje se šta se smatra ratnim zločinom, koja je to teritorija, pa se pre svega osvrće na bivšu SFRJ, a ne SRJ. Zašto se ova vlast odriče nadležnost za one zločine koji su stvarno počinjeni u našoj zemlji, a to su zločini pre svega NATO pakta. Nijedna suverena država ne bi ovo uradila, ali očigledno je da ova naša zemlja danas, pod ovom vlašću, nije suverena država.
Kako to odjednom naši sudovi postadoše sposobni da sude, ovde u zemlji? Kako to odjednom mi imamo primat nad Haškim tribunalom? Ova vlast će reći - Hag je neminovnost, to je nužnost, moramo da sarađujemo sa svetom, odnosno moramo da budemo poslušni.
Pre nekoliko dana predsednik Vlade reče - posle izručenja Šljivančanina ovo je zadnje ili biće možda još nekoliko, ali završavamo do kraja ove godine, da bi pola sata kasnije (ili jedan dan) portparol Florens Artman rekla još 18, a naravno biće još dosta ljudi. Ministar u Vladi Božidar Đelić reče, isto posle izručenja Šljivančanina - neće više biti uslovljavanja od Zapada; da bi ovaj portparol Ričard Baučer odmah rekao - kako da neće, i dalje zahtevamo apsolutnu i potpunu saradnju sa Hagom.
Naravno, pitam se, šta će se poboljšati ovim zakonom? Da li će Srbi sada moći da se vrate u Hrvatsku? Neće. Ko se vrati, ili bude uhapšen ili bude ubijen. Da li će se u Bosni decidirano sprovoditi Dejtonski sporazum? Neće. Međunarodni predstavnik samo Srbe smenjuje, i Ešdaun i Vestendorp i onaj Petrič. Danas Čović kaže, posle tri godine, da je na Kosmetu, maltene, fašizam. Mi smo govorili odavno da je tako i problem Kosova i Metohije smo rešili 1998. godine, ali je došao NATO pakt.
U samom zakonu posebno se potenciraju neka pitanja, kao što je formiranje službe za otkrivanje ratnih zločina. Zašto poseban akcenat na ovu službu? Zar nemamo dovoljno policajaca? Ranije je ova vlast govorila da je 100.000 policajaca, toliko specijalnih jedinica, a sada imamo i žandarmeriju i razne specijalne jedinice. Zašto posebna služba? Očigledno da je ovo najvažniji zadatak ovoj vlasti.
S druge strane, zašto posebno tužilaštvo, zašto posebni sudovi? Kako bi se, očigledno, sudilo po nahođenju ove vlasti.
Kada govorimo o članu 14, vezano za saslušanje putem video konferencijskih veza, to je samo dobra prilika za razne montirane procese; ili ovo ponovo, kao što je u Hagu, uvođenje zaštićenih svedoka. Znači, u Srbiji ćemo imati kao i u Hagu mnoštvo tih lažnih svedoka, ljudskih gnjida koje se danas protiv Miloševića ređaju, a on svojom briljantnom odbranom sve njihove izjave razbija u paramparčad.
Predviđaju se, naravno, i posebne plate i za tužilaštvo i za sudije, jer se računa da će na taj način biti mnogo efikasniji. Da li su ove plate nužne za ove nečasne zadatke ili te pare treba usmeriti, a radi se o 250 miliona dinara, i za penzionere i za prosvetu i nezaposlene, jer svuda je situacija veoma teška.
Na kraju, ono što treba reći, ovaj zakon je u duhu izjava najviših državnih funkcionera kako Srbije, tako i ove državne zajednice Srbije i Crne Gore. Uostalom, pre nekoliko dana, Džefri Najs, ovaj zamenik Karle del Ponte, citirao je Marovića i Đukanovića, šta je rekao Marović devedesetih godina (a hoću da kažem šta znači kada imamo ucenjene političare). Marović je rekao - Srbi su u građanskom ratu prošli devedesetih godina gore nego Jevreji u Nemačkoj. Đukanović je rekao - moramo da razgovaramo i sa ustašama, tim krvopijama koji su nam razbili zemlju. To su oni govorili 1991, 1992, 1993, a danas se najodlučnije zalažu za Hag i impresioniran je Kolin Pauel njihovom saradnjom i njihovim stavom. Muka je narodu od ucenjenih političara, a i od onih koji su odavno u potpunoj vlasti stranih mentora. Naravno, nećemo glasati za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS predložila je brisanje člana 3. koji se odnosi na izricanje mera oduzimanja predmeta upotrebljenih za izvršenje krivičnih dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnih dela. Smatramo da su ove odredbe apsolutno nepotrebne, jer u postojećem zakonu su i kaznene odredbe već rešene, napisane, tako da je ovaj deo na neki način izlišan. Znači, u važećem zakonu bez dopuna te sankcije su predvidele i novčanu kaznu i zatvorsku kaznu. Nisu ni male, odnose se na vremenski period do tri godine i na visinu novčanih kazni do 6.000 dinara.
Znači, smatramo da je ova materija već regulisana postojećim odredbama Osnovnog krivičnog zakona kojima je data mogućnost pravosudnim organima, znači sudijama, da u zavisnosti od težine krivičnog dela i ugroženosti državnog interesa izreknu meru oduzimanja predmeta upotrebljenih za izvršenje krivičnih dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnih dela. Uvođenje ovakvih odredbi o obaveznom oduzimanju predmeta, ovim predloženim izmenama i dopunama, jednostavno nije dobro. Tako se izjednačava stepen opasnosti raznih krivičnih dela.
Znači, generalno gledano, smatramo da su ove odredbe višak, da su nepotrebne i, jednostavno, čak i u uslovima kada je zakon napisan tako, kada su norme izuzetno dobre, ništa ne znači, jer ako se primenjuje selektivno neće imati svoju pravnu validnost.
Primera radi, mi smo tokom svih ovih godina imali nekoliko takvih zakona, Zakon o ekstraprofitu, a on se uglavnom odnosio na funkcionere bivšeg režima, na višak stambenog prostora, dok su one najkrupnije, najvažnije "ribe", koje su sada bliske vlasti, ostale takoreći nedodirnute. Primera radi, Zakon o prijavljivanju imovine na vrednost preko 20 miliona dinara isto će biti selektivan, gotovo sam uveren. Pre nekoliko dana produžen je rok od 30. juna do 31. oktobra. Smisao svih ovih zakona na neki način se devalvira.
Ono što je važno i što treba reći u ovom trenutku jeste da je i ovo pitanje, a konkretno, radi se o ovom mom amandmanu, znači neovlašćeno korišćenje računarske opreme ili mreže, jedno sasvim sporedno pitanje u odnosu na moguća pitanja koja je trebalo da se nađu na dnevnom redu ove skupštine, a to su pitanja vezana za ekonomiju, socijalu i pitanja od najznačajnijeg državnog interesa. Naravno, mi se time ne bavimo. Skupština se na neki način obesmišljava, pošto nema TV prenosa, a i samom tematikom o kojoj se raspravlja na Skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, grupa poslanika SPS predložila je amandman koji se odnosi na član 2. stav 3, da se reči "interval od jednog časa pre početka (utakmice ili sportske priredbe) zamenjuju rečima "interval od tri časa pre početka" (utakmice ili sportske priredbe). Radi se, naravno, o vremenu održavanja sportske priredbe. To pre svega znači šta se smatra vremenom održavanja. U ovom osnovnom predlogu se kaže da je to vremenski interval od jednog časa pre početka utakmice ili sportske priredbe do jednog časa nakon njenog završetka. Znači, mi smo ovo proširili, da faktički organizator utakmice, sportske manifestacije, bilo koje druge sportske priredbe nosi odgovornost znatno ranije, tri sata pre početka tih sportskih priredbi.
Šta je ovde najvažnije? Najvažnije je što se zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja pre svega odnosi na velike sportske manifestacije, na velike utakmice. Sada je možda Nebojša Leković, jer je on bio predlagač, ili Vlada, smatrao da više u Srbiji nema velikih utakmica, i naravno on je samo delimično u pravu, od kada je DOS došao na vlast i fudbal nam je na najnižim granama.
No, naravno, pošto će DOS vrlo brzo otići sa vlasti, onda će i fudbal da se oporavi, pa ćemo ponovo imati velike utakmice. Doći će i "Real" i "Barselona", i velike fudbalske reprezentacije, Nemačka, Holandija, gde će biti veliki broj navijača. Svi vrlo dobro znamo kada je prisutno 100.000 navijača da je potrebno da se sama organizacija spremi sa značajno većim vremenom. Navijači ulaze ne sat vremena pred utakmicu, ulaze tri - četiri sata.
Smatram da je ovaj naš amandman apsolutno sa dosta smisla. Mislim da će predlagač prihvatiti ovaj naš amandman.
S druge strane, kada govorimo o ovim malim utakmicama, zbog čega poslanici SPS insistiraju da se ta odgovornost nosi tri sata pre početka utakmice? U jednoj ligaškoj utakmici, mislim da je druga ili treća liga, tamo u mom kraju, u Svilajncu i Despotovcu, došlo je do utakmice i dva sata pre početka utakmice navijači domaćeg tima su doneli mrtvački sanduk i pripretili sudijama. Rekli su im - ako ne navijate i ne sudite u našu korist, završićete ovde. Naravno, organizator je pokušao da ih istera, ali nije vredelo. Navijači su opkolili mrtvački sanduk.
Suština je u tome. Sat vremena je malo. Ili, s druge strane, ako govorimo o ovim velikim sportskim priredbama, mi imamo velike utakmice na malim stadionima. Evo u Kranje pre nekoliko dana, samo par hiljada gledalaca je bilo. Došlo je do opšteg napada linča, ne samo naših navijača, nego najvažnijih funkcionera koji su tamo bili prisutni. Ali, srećom oni su odmah uputili demarš i slovenačkoj Vladi oštar protest, i hrvatskoj Vladi i zatražili izvinjenje od njih. Iza toga je došlo do sprečavanja svakog incidenta u Srbiji. Ali, pošto oni to nisu uputili, onda je došlo do eksplozije i napada na hrvatsku Ambasadu.

Ako su neki 10 kilometara od Stojana, ja sam pet kilometara. O Stojanu Jevtiću sve najlepše kao o čoveku. Stojan je čovek iz ugledne porodice, najbolji đak u srednjoj školi, briljantan student, čovek koji je bio na značajnim mestima, omladinski aktivista. Bio je na značajnim mestima u vremenu jednopartijskog sistema, na značajnim mestima u vremenu višepartijskog sistema, znači direktor Instituta, direktor Agrobanke i za mene nije bilo nikakvo iznenađenje kada je svojevremeno u prelaznoj vladi Stojan Jevtić bio član te prelazne vlade. Bilo je to vreme velikog političkog naboja, ali imajući u vidu njegove kvalitete, da je strpljiv, tolerantan, stručan, bio je veoma poželjan u toj vladi.
Kada je izabran za savetnika predsednika Vlade bilo mi je čudno, mislio sam ipak da njemu mesto nije tu, ali dobro, to je bila situacija kada je savetnik predsednika Vlade ipak drugorazredna funkcija. Sada sam ipak neprijatno iznenađen, ne zato što Stojan Jevtić ne zaslužuje to mesto. On svakako zaslužuje to mesto, ali ne u ovoj vladi. Jednostavno, imajući u vidu ljudske, stručne i moralne kvalitete, Stojanu Jevtiću nije mesto u ovoj vladi. Da ga podsetim, jer snaga argumenta je uvek najveća.
Ova vlada u protekle bezmalo tri godine beleži katastrofalne rezultate. Industrijska proizvodnja je iz godine u godinu manja i lošija je nego u vremenu sankcija. Spoljni deficit je samo u prošloj godini bio 3,5 milijardi, a pokrivenost uvoza izvozom je 36%. Od silnih obećanja, koja je DOS dao, nema ništa. U Srbiji se sve gore i gore živi. Milion ljudi je na ulici bez posla, bez ikakve nade i bez ikakve perspektive. Odlazak mladih ljudi u inostranstvo je veći nego u vremenu sankcija, što je istina.
Danas u Srbiji, takoreći, sve ciljne grupe su ogorčene. Samo oni koji su na vlasti ili koji su blizu vlasti mogu da kažu da je ovde dobro, da se lepo živi, a svi drugi su veoma ogorčeni, počev od penzionera, koji su sistemom obračuna Bože Đelića došli do toga da im prosečna penzija bude 60% prosečne plate, a u vremenu naše vlasti prosečna penzija bila je 95% od prosečne plate i više se moglo kupiti za tu malu penziju od 100 ili 80 maraka nego za sadašnju prosečnu od možda 300 maraka. Ogorčeni su i profesori i lekari, svi su nezadovoljni.
Iz tih razloga, smatram da nije mesto dr Jevtiću u ovakvoj vladi. Sa druge strane, ako uzmemo samo njegovu oblast, koju će sada pokrivati, šta on može da uradi u narednih godinu ili godinu i po dana, koliko maksimalno može da traje mandat ove vlade. Da li nešto može da popravi ili da nešto unapredi? Ništa. Situacija je veoma teška, ne samo zbog ministra, nego i zbog generalne politike koju je vodila Vlada. Otkupne cene malina i kupina su danas manje nego u vremenu sankcija. Štrajkovi su stalni.
Ova vlada, a govorim o DOS-ovskom režimu, ne mora da se odnosi samo na Vladu Republike Srbije, prošle godine je uvozila šljive, mleko, meso, krompir; kako možemo da uvozimo stvari gde imamo komparativnu prednost, gde počiva naš razvoj i naše unapređenje?
Konačno, zašto bi preuzeo ovu odgovornu dužnost kada znamo da i u ovoj oblasti ima mnogo skandala i mnogo afera. Recimo, ova najnovija afera sa izvozom šećera. Znate šta je Evropska unija rekla? Da je ovo velika prevara, da je izigrano poverenje. Vlada je rekla da će 1. juna staviti tačku i prozvati odgovorne za izvoz šećera. Prvi jun je prošao, a nema ništa od toga.
Zašto bi ti sada to preuzeo, a sve će to tebi da se na neki način obije o glavu, jer vremena je malo i ništa specijalno ne možeš da uradiš? Sa druge strane, možda će zbog ove elementarne nepogode, zbog suše, prinos pšenice biti najgori. Zašto bi ti bio ministar za vreme čije vladavine je proizvodnja pšenice bila najmanja u zadnjih 100 godina, a znamo da si stvarno kvalitetan čovek u svakom pogledu?
Još jedna vrlo važna stvar. Nama u Levču ili nama Levčanima je stalo do elementarnog kredibiliteta. Smatram da ti stvarno nije mesto u vladi gde su, na primer, Čović, Isakov, Batić, Mihajlović, Gašo Knežević, pa čak i ovaj naš zemljak Vlahović, koga naši zemljaci dole da ne vide više. Uz silna obećanja ništa nije uradio za naše područje, za naš kraj, a da ne govorim šta je uradio za Srbiju.
Kada govorim o kredibilitetu, da sada ne imenujem pojedinačno, potpredsednik Vlade kaže za jednog ministra, od ovih što sam govorio, da je cirkuzant, a ovaj za njega kaže da je notorni alkoholičar. Gde je tu kredibilitet vlade. Zašto bi ti bio u toj vladi? Ono što je najvažnije, svi su govorili istinu. Ne radi se samo o Batiću, o Isakovu. Radi se o Mićunoviću, o Dinkiću...
(Predsednik: Molim vas da se ne udaljavate od teme.)
Sve je to slika i prilika ove vlasti i ovog režima. Toplo preporučujem svom zemljaku i prijatelju da ne prihvati kandidaturu i da treba da odbaci ovu kandidaturu, bez obzira što ga je predsednik Vlade Živković predložio. To je suština. Živković je pre nekoliko dana pričao kako hapšenje Šljivančanina nije vezano za ultimatum američke administracije. Samo 10 sekundi kasnije na svim televizijskim stanicama Svilanović je rekao da ćemo sada dobiti pomoć, a istovremeno Kolin Pauel kaže da je impresioniran.
(Predsednik: Vi ste prešli na ministre iz državne zajednice. Molim vas da se ne udaljavate od teme dnevnog reda.)
Smatram da je Stojan Jevtić dobar kandidat, ali da mu nije mesto u ovoj vladi i predlažem mu da ipak odustane od ove kandidature.