Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, Predlog ovog zakona o zaštiti maloletnika prvi je ozbiljniji pokušaj da se celovito, a ne segmentarno, normativno uredi ova veoma važna materija. To je veoma važna materija jer se odnosi na najbitniji i najznačajniji deo društva, na decu i na mlade.
Istraživanja pokazuju znatno brži rast maloletničke delinkvencije u odnosu na porast prestupništva punoletnih lica. Ovaj predlog zakona ima pre svega preventivnu ulogu pred najezdom destruktivnih pojava, kao što su: kocka, droga, sekte, alkoholizam i druge slične pojave, koje razorno deluju na mlade ljude. Treba imati u vidu i ogromnu štetu, i za pojedince, i za društvo, od ovih devijantnih društvenih pojava.
Ovim zakonom učinio bi se snažan korak u eliminisanju ili bar ublažavanju maloletničkog kriminala, koji je i te kako bolan za sve porodice koje se susreću sa ovim problemom, i za društvo u celini. Ne mogu i ovoga puta da ne istaknem ulogu zapadnih zemalja, zapadnih sila, u podsticanju svih ovih štetnih društvenih pojava. Uvođenjem sankcija i svekolikog embarga podstaknute su ove pojave i sigurno je da nam Zapad sve ovo vreme, svih ovih 10 godina, uglavnom donosi te negativnosti.
I ono što je zanimljivo i za druge zemlje u tranziciji, Zapad ne podstiče ekonomski razvoj, ne donosi bolji društveni život, ali drogu, sekte, vrlo uspešno transportuje na sve zemlje u tranziciji.
Sam predlog zakona je veoma koncizan, precizan i jasan. Već u drugom članu definišu se prava na zaštitu maloletnika od upotrebe droge, alkohola, kocke i svih drugih negativnih pojava. Četvrti član bliže definiše zabranu korišćenja cigareta i duvanskih proizvoda. Jedanaestim članom maloletnim licima nije dozvoljen boravak u objektima gde se organizuje kocka, u dvanaestom se govori o tome da nije dozvoljeno zadržavanje maloletnih lica do 16 godina u vreme od 00 do 05 časova, a kada je reč o koncertima i sličnim manifestacijama to je dozvoljeno i tu su jasne razlike.
U članu 13. se govori o tome da nije dozvoljeno učešće maloletnika do 16 godina u manifestacijama komercijalno-propagandnog karaktera, kao što su izbori lepotice. Svi znamo vrlo dobro koliko je to degutantno i koliko je to deplasirano kada se pojave, navodno, lepotice od 13 - 14 godina na ovim manifestacijama.
U članu 16. zabranjuje se delovanje pseudoverskih i pseudofilozofskih sekti, koje putem mentalnih manipulacija mladima stvaraju psihičku i fizičku zavisnost ovih lica, u cilju njihovog iskorišćavanja.
I šta je loše u svim ovim normama - ama baš ništa. Ovim predlogom zakona predvideli smo i obrazovanje nacionalnog saveta za zaštitu omladine, sa tačno definisanom ulogom. Nacionalni savet formirala bi Vlada Srbije, koja bi svojim aktom uredila sastav, organizaciju, uslove i druga pitanja od značaja za rad ovog saveta.
Predlog zakona ima i kaznene mere, što svaki ozbiljan zakon, sa ovakvim sadržajem, treba da ima.
Naravno, za realizaciju ovog zakona potrebno je uključivanje svih relevantnih društvenih institucija u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne politike, informisanja, kulture, a smatram da ovaj zakon treba što pre usvojiti, jer je od višestrukog značaja. Nema vremena za odlaganje, jer droga, sekte, alkoholizam prosto haraju po našim gradovima. Nema ničeg restriktivnog prema mladima. Postoje samo jasne sankcije za one koji učestvuju u svim ovim razarajućim negativnostima, a što je i normalno za svako društvo koje pretenduje da neguje zdravu i mladu populaciju.
Zakon treba prihvatiti, jer je u interesu svih građana Srbije, jer omogućava da se na jedan zakonit i legalan način deluje protiv velikih zala kao što su pre svega narkomanija, sekte, ali i druge negativne pojave. Na kraju, kada je reč o jednoj sličnoj priči ovde u Skupštini, o 10 godina vladavine SPS-a, mislim da predstavnici nove vlasti treba da se okrenu pre svega sami sebi, jer svi dopunski izbori koji su održani ovih nedelja jasno pokazuju da SPS svuda dobija. Jeste, negde dobije i neka druga stranka koja se distancirala od DOS-a.

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, ne mogu da ne primetim da i ovaj predlog zakona predstava određenu restrikciju prava, da rešenja koja se nude, u svakom slučaju, predstavljaju lošija rešenja od rešenja koja su već data u prethodnom zakonu i da se ovim izmenama i dopunama ne postiže nikakav vidni napredak. Naprotiv, smatram da će ovo biti sve lošije, a radi se o jednoj veoma osetljivoj oblasti, oblasti ostvarivanja prava na dečije i materinske dodatke.
Prvo, kada je reč o članu 2. Predloga izmena i dopuna, on se odnosi na stari član 19, stav 2. koji glasi: "Materinski dodatak iznosi 30% od prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike". Promena je u tome što se umesto 30% prosečne, sada se ovo neto briše, stavlja 9% zarade po zaposlenom u Republici po bruto principu. U članu 5. Predlogu izmena i dopuna menja se član 29. Zakona u kome dodatka za decu, i to: za prvo bilo je 20%, a sada je 6%; za drugo dete bilo je 25%, a sada je 7,5%; za treće dete bilo je 30%, a sada je 9%.
Smatram, bez obzira na to što smo ovde dosta vremena proveli i polemisali oko toga šta je povoljnije, ali jasno je, i pre nekoliko dana u "Novostima" je data izjava jednog od značajnijih eksperata DOS-a koji je priznao, kada smo govorili o Zakonu o radnim odnosima, da je 6 neto zarada povoljniji i veći iznos nego dve bruto zarade, da je 12 neto zarada povoljniji i veći iznos nego 5 bruto zarada. Znači, duboko sam ubeđen, možda nisu drastične razlike kako je ovde bilo reči, ali nije ni to da su u pitanju ista sredstva. U svakom slučaju, smatram da su prethodna rešenja bila povoljnija, ne uzimajući u obzir da su troškovi života znatno porasli u poslednje vreme.
Međutim, moj suštinski predlog odnosi se na član 27. Pre toga bih vas podsetio da, kada sam govorio o Zakonu o zapošljavanju, i Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju, nisam govorio o zdravstvenom osiguranju, ali moj suštinski predlog je bio da se najniže osnovice usklađuju prema proseku plata u opštinama. Taj predlog nije prošao, nije naišao na razumevanje, iako je imao jedno sasvim solidno uporište. Primera radi, prosečna plata u opštini Blace je 1.900,00 dinara, prosečna plata u Beloj Palanci je 1.100,00 dinara, a prosečne plate u Beogradu i Pančevu su preko 5.000,00, a, na primer, u jednoj maloj opštini kakav je Kosjerić, prosečna plata je blizu 7.000,00. Sada, kada Republika ili država treba da uzme, ona uzima jednako, sve stavi na republički prosek i tako ostvaruje svoje prihode. Objašnjenje je bilo da tako treba jer, jednostavno, u pitanju su prihodi Republike, u pitanju su veoma značajne sfere, kao što je sfera zdravstva, penzijsko osiguranje itd.
Međutim, evo upravo smo danas došli do toga da, kada je reč o davanju Republike i države, sada već pravimo razlike. Razlike se prave u tome što se kod isplate dečijeg dodatka vezujemo za prosečne plate u opštinama, pa član 27. stav 2. kaže - "Ako je ukupan mesečni prihod po članu porodice ostvaren za poslednja tri meseca u prethodnoj godini iznosi do 50% od prosečne mesečne neto zarade (a neto se briše), ostvarene za poslednja tri meseca u prethodnoj godini po zaposlenom u privredi opštine, odnosno grada (to u privredi se briše), u kojoj korisnik ima prebivalište".
Tu je cela suština ovog veoma pozitivnog predloga, pošto se radi o veoma osetljivom pitanju, pitanju isplate dečijeg dodatka, da se ide na republički prosek. Tačno je i ovo da ovde postoji korektivni faktor, pa se kaže, kada je reč o najrazvijenijim opštinama, ne može prosečni dečiji dodatak da bude viši od 10% od prosečnog republičkog, kao kada je reč i o nerazvijenim opštinama ne može da bude niži od 70%. Ali i po ovakvom rešenju negde je oko 40% razlika između razvijenih i nerazvijenih opština, a mislim da to nije u redu i da je ovaj moj predlog sasvim korektan i umesan.

Uvaženi predsedniče, poštovani narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 4. zakona o izmeni i dopuni Zakona, a vezano za član 27. osnovnog zakona.
Po mom amandmanu, pravo na dodatak na decu ostvaruje se ako ukupan mesečni prihod po članu porodice, ostvaren za poslednja tri meseca u prethodnoj godini, iznosi 70%, a ne 50%, kako je predviđeno u Predlogu o izmeni i dopuni Zakona, od prosečne plate ostvarene za poslednja tri meseca u prethodnoj godini po zaposlenom u Republici, a ne u opštini, kao i ako katastarski prihod mesečno po članu porodice u prethodnoj godini ne prelazi iznos od 3% prosečnog katastarskog prihoda po jednom hektaru plodnog zemljišta u prethodnoj godini, ili je ostvaren sa zemljišta do 500 metara kvadratnih, na kome je podignuta stambena zgrada.
Šta je suština ovog amandmana? Znači, izmenjen je cenzus sa 50 na 70%.
Ovom promenom proširuje se broj korisnika ovog veoma značajnog prava, a izmene su vezane i za ostvarivanje ovog prava na nivou proseka Republike, a ne opština. Zašto? U načelnoj raspravi kad sam govorio, rekao sam da u našoj Republici imamo 17 okruga, gde je prosečna plata ispod republičkog proseka, pa samo šest okruga imaju prosečne plate iznad republičkog proseka. Ili, prevedeno po opštinama, negde 120 opština imaju prosečne plate zaposlenih ispod prosečne republičke plate i ova rešenja su mngo povoljnija za korisnike ovog prava. Smatram da je ovaj amandman dobar i da ga treba prihvatiti.

Uvaženo predsedništvo, poštovani poslanici, možda je Vlada Srbije imala dobre namere, kada je ovaj predlog zakona stavila u skupštinsku proceduru, ali poslanici SPS-a misle da ovaj zakon neće postići željeni cilj. Prvo što nije dobro, to je da se derogira sistem kolektivnog dogovaranja i ugovaranja, sistem koji je u suštini bio dobar, a vraćamo se na našto što je staro, na platne razrede, na nešto za šta smo mislili da je daleko iza nas.

Mi, socijalisti, u suštini se slažemo da se zarade u javnim službama, državnim organima, urede i usklade, ali, ako se malo bolje pogleda, šta se to uređuje ovim predlogom zakona - uređuju se plate u državnim organima, plate najvišim državnim funkcionerima, narodnim poslanicima, plate u javnim službama, koje se finansiraju iz republičkog budžeta, javnim službama koje se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, i drugim organima i organizacijama koje se finansiraju iz budžeta.

Odmah, na prvi pogled, jasno je da tu postoje određene nelogičnosti- kako to Vlada Srbije da uređuje plate, kad je reč o najvišim državnim funkcijama, kao što je predsednik Republike, kad je reč o predsedniku Narodne skupštine, poslanicima, znači, upravo organima koji biraju Vladu?

S druge strane, ako se malo bolje razmotri ovaj član 1. - šta sve obuhvataju javne službe, organizacije u oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, državni organi: to je uprava prihoda, geodetska uprava, zdravstvene ustanove, prosveta, finansijska policija, pravosuđe itd. Plate u svim ovim organima i organizacijama su veoma male i veoma niske. Pitanje je - prema kojoj organizaciji i državnom organu ćemo se ravnati? Građani su očekivali, videvši ovaj predlog zakona, a i mi poslanici, da će se na dnevnom redu ove skupštine naći jedan zakon koji treba da reguliše plate u državnim i javnim preduzećima, kao što je EPS, NIS, itd.

Upravo tu su velike razlike. Velike su razlike, jer je npr. prosek u EPS-u negde oko 10.000, možda nešto više, ili nešto manje, prosek u prosveti je negde oko 4.000, možda opet manje. Tu su te enormne razlike. Kad je reč o ovim službama i o ovim organima, postoje razlike vezano za direktore zdravstvenih ustanova, jer su tamo upravni odbori određivali njihove plate, postoje razlike u penzijskom i zdravstvenom fondu, i to samo kod radnika koji su načelnici službi, direktori. Kod svih ostalih službi, znači, te plate su veoma niske, veoma male, i zato kažemo da se možda neće postići pravi cilj ovog predloga zakona.

Suštinska stvar, zbog čega sam se javio za reč, i zbog čega odustajem od amandmana koji sam podneo, jer ću to govoriti sada, u diskusiji u načelu, je upravo član 5, gde se kaže da Vlada Srbije odlučuje o osnovicama, koeficijentima i razvrstavanju u platne grupe zaposlenih u svim ovim državnim organima i javnim službama, osim u Pokrajini Vojvodina, odnosno u teritorijalnim autonomijama, kao što je Vojvodina.

Neka me isprave predstavnici vlasti, ako to nije tačno. Koliko se sećam, a to je bilo davno, na odboru je upravo usvojen jedan amandman, gde se kaže da se organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave izuzimaju iz nadležštva Vlade, i to je na neki način odgovor. Poslanik Tomislav Nikolić je pitao - kako će Vlada da utiče na plate u Vojvodini? Pa neće nikako, ako je ovo tačno. Jednostavno, imaćemo takvu nelogičnost da predsednik Pokrajinske skupštine ima znatno veću platu nego predsednik Narodne skupštine Srbije, da mnogi direktori zavoda i državnih organa u Vojvodini imaju mnogo veće plate nego u Srbiji, i onda, jasno je kuda ide Vojvodina.

Imaju posebnu televiziju, tamo su izabrali direktora, bez saglasnosti Srbije, odnosno generalnog direktora RTS-a. Sada imamo, znači, njihove posebne plate, iza toga će doći do odvajanja fondova, iza toga do federalizacije Srbije, i to je onda kraj Srbije.

Na kraju smatram, kad je reč o ovom predlogu zakona, da se tu ništa bitnije neće popraviti i da mi zbog toga nećemo glasati za ovaj zakon, a da će korekcije koje će se izvršiti ovim zakonom, biti sasvim male, minimalne. Hvala.

Uvaženi predsedniče, poštovani narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 2. stav 4. u kome se kaže da: "Najniža osnovica, utvrđena u smislu stava 2. ovog člana usklađuje se tromesečno sa kretanjem zarada po zaposlenom u Republici, na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike". Moj predlog je da se: "Najniža osnovica, utvrđena u smislu stava 2. ovog člana, usklađuje tromesečno sa kretanjem zarada po zaposlenom u opštini, na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a iznos usklađene osnovice objavljuje Fond PIO zaposlenih".
Zašto? Smatram da je ovo rešenje u mom amandmanu pravednije, jer danas u Srbiji imamo tri četvrtine opština gde je zarada po zaposlenom ispod republičkog proseka. Jednostavno, država treba da bude selektivna kada je reč o uzimanju. Uostalom, taj princip smo proklamovali ovde na početku mandata ove vlade, da najviše treba da se uzima od onih koji imaju najviše, a najmanje od onih koji imaju najmanje. Danas u Srbiji, čak i u razvijenoj Vojvodini, imamo prosek plate po zaposlenom niži od proseka u Republici, u Sremskom okrugu i u Zapadno-bačkom okrugu. Kada je reč o samoj Srbiji, u pitanju je 17 okruga. Samo 6 okruga imaju veće proseke od prosečne republičke zarade, a negde dva okruga su na nivou te prosečne plate.
Ne mislim da neku naročitu prepreku treba da predstavlja već usvojeni Zakon o zapošljavanju, jer, jednostavno, stope, vezano za ovaj zakon, veoma su niske. One su 0,9 plus 0,9, znači, na zarade i na teret poslodavca, i ta opterećenja su veoma mala za razliku od PIO i zdravstvenog osiguranja gde su stope značajno veće. U penzijskom - 16 plus 16, kada je reč o zdravstvenom osiguranju - 9,7 plus 9,7, tako da bismo mi na ovaj način postigli jedno pravednije rešenje. Mislim da je ovaj amandman sasvim dobar i ne ruši ceo sistem. Uostalom, mi uvek treba da idemo sa nekim rešenjima koja su naprednija i koja su povoljnija i po zaposlene i po preduzeća. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, malopre nisam imao prilike da polemišem sa ministrom Matković, ali želim da kažem da je država selektivna - kada uzima, ona jednako uzima i od bogatih i od siromašnih, i to se odnosi na ovaj set zakona o radnom i socijalnom zakonodavstvu, a kada daje, kao što su npr. dečiji dodaci, onda država i te kako vodi računa o bogatima i siromašnima. Na primer, dečiji dodaci u Beogradu, u odnosu na dečije dodatke u Ćupriji, mogu da budu veći za 40%, što je duboko nepravedno i država mora da vodi računa i o principu solidarnosti, koga nema, bar kad je reč o zakonu koji će sada doći na red. Mislim da smo jasni oko toga.
Kad je reč o konkretnom amandmanu koji sam podneo na član 10, radi se o stavu 4. u kome se kaže da - pored novčane kazne za prekršaj iz stava 1. tačka 4. ovog člana, poslodavcu iz stava 1. i 2. ovog člana može se izreći mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 30 do 90 dana.
Moj predlog je da se ova reč "može", briše, i da se stavi reč "mora".
Prvo, smatram da je ceo ovaj stav izlišan i nepotreban, jer su sasvim dovoljne novčane sankcije, ali ako već ide ovaj stav, mislim da treba brisati ovo "može", jer šta to znači - ko će i kako određivati kome treba izreći meru zabrane obavljanja delatnosti od 30 do 90 dana? Mislim da je ovaj predlog veoma umesan.

Uvaženo predsedništvo, poštovani poslanici, moj amandman se odnosi na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, a vezano i za član 14. dosadašnjeg važećeg Zakona. Sve ono što su rekli poslanici, pre svega opozicionih stranaka, ja isto smatram da lica koja ostanu bez posla posle 30 godina i više godina radnog staža, treba da imaju novčanu nadoknadu do penzije ili do iznalaženja nekog adekvatnog zapošljavanja. Predlagač je u obrazloženju zašto se ne prihvata dosadašnje rešenje, regulisano ovim zakonom, istakao, da ova lica nisu bila stimulisana da traže posao. Naravno, posle ove najnovije izjave predstavnika DOS-a, nije reč o tome, reč je pre svega o nedostatku sredstava. Ovde dolazimo u jednu koliziju, jer je DOS i u izbornoj kampanji i do današnjeg dana, i danas je govorio da će sva rešenja i sve probleme efikasno i brzo rešavati. Smatram da je ovaj amandman umesan i da ga treba prihvatiti. Hvala lepo.

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici iako je ovaj predlog zakona veoma kratak istakao bih i ukazao na nekoliko važnih primedaba i dao neke sugestije a isto i ukazao na određene proizvoljnosti koje ne bi smele da se dese kada se prave bilo koji zakoni a pogotovu ne zakon u ovoj oblasti.
Prvo, smatram da su ove osnovice zaista previsoke. Ove osnovice sa 3.033,00 za nekvalifikovanog radnika do 12.000,00 za doktora nauka su visoke i one će svakako izazvati velike poremećaje i u velikim kolektivima, koji imaju veliki broj zaposlenih, koji će doći u veoma nezgodnu poziciju, ali isto tako i kada je reč o privatnim preduzetnicima.
Naravno, privatni preduzetnici će to lakše rešiti jer će oni sve te viškove koje ne mogu da plate, a koji do sada nisu bili viškovi, jednostavno otpustiti. Oni su u nekom prethodnom vremenu, u vremenu naše vlasti, često prijavljivali kao nekvalifikovane radnike diplomirane pravnike, diplomirane ekonomiste, inženjere, ali će sada u uslovima jedne rigoroznije kontrole izbeći i oni će biti svakako prinuđeni da sve te ljude za koje ne mogu da plate poreze i doprinose plate, otpuste i ti ljudi će ostati bez posla.
Iako znamo da do nekih većih promena ne može doći, a imali smo već prethodni zakon usvojen, mi uvek želimo da ukažemo na te krucijalne propuste u svakom zakonskom projektu. Dalje, stav koji govori o tome da osnovica iz st. 1. ovog člana ne može biti viša od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, mislim da ne treba da stoji. Jednostavno ne treba ništa limitirati, jer to limitiranje nije u skladu sa nekim principima solidarnosti, već naprotiv, zahvatanje više kod onih koji imaju manje a manje zahvatanje kod onih koji imaju više.
Ovde dolazimo do sledećeg stava, koji je veoma važan, bitan, a odnosi se na najnižu osnovicu kojom se utvrđuje tromesečno, po kretanju zarada, po zaposlenom u Republici i mislim i o tome sam već govorio o prošlom zakonu o zapošljavanju da je mnogo pravednije da ovo usklađivanje vršimo sa prosečnim zaradama po zaposlenom u opštinama. Zašto?
Jednostavno, nisu iste plate u jednoj opštini kao što je Rekovac ili Batočina i opštine kakve su Pančevo i Beograd. Iako su ova rešenja bila i u prethodnom periodu i sadržana u prethodnim zakonima sada treba da idemo sa novim zakonskim projektima, sa novim rešenjima, koja će predstavljati neko unapređenje. Jednostavno, ovakvim predlozima država jednako uzima i od siromašnih i od bogatih.
To treba eliminisati. A, da imamo i drugačije primere pokazuju dečji dodaci. Kada govorimo o dečjim dodacima država je tu veoma selektivna. Opštine koje su sa manjim platama imaju manje dečje dodatke iako imamo ograničenje do 70%, a opštine koje su bogatije imaju veće dečje dodatke, iako imamo ograničenje do plus 10%.
U svakom slučaju ovo su razumni predlozi i treba ih ugraditi u Predlog ovog zakona. Kada govorimo o članu 125g iako ne razumem šta znači "g", gde se potencira finansijska disciplina preko platnog prometa i poreske uprave, dobro je da se ona poboljša, ali moramo da znamo da se svi fondovi, pa i Fond PIO, ne može puniti na pravi način samo finansijskom disciplinom nego pre svega jačanjem, pokretanjem konsolidacijom i unapređenjem proizvodnje.
I, u članu 10. kada sam malopre govorio o određenim proizvoljnostima, mislio sam upravo na ovaj član, na stav koji kaže: "Pored novčane kazne za prekršaj iz stava 1. tačke 4. ovog člana poslodavcu iz st. 1. i 2. ovog člana može se izreći mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 30 do 90 dana".
Šta znači - može? Ko će to da odredi? Za koga će važiti odrednica - može, a za koga - mora? Ako smo već išli sa jednim ovakvim rešenjem onda je neophodno da ovu reč - može zamenimo rečju - mora. Ako smo već ovako to definisali. Znači, to su neke naše suštinske primedbe koje se odnose na visinu ovih osnovica koje su svakako prevelike, na limitiranje petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade, za najniže osnovice koje se usklađuju sa republičkim prosekom, i smatramo da treba da budu po opštinskim prosecima i na ovaj član 125. i član 10. Hvala lepo.

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici i ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica je restriktivan zakon i zakon koji drastično smanjuje prava svih zaposlenih lica. To je tako već u prvom članu koji kaže u odnosu na član 14. gde se briše zadnji stav koji govori o tome da nezaposlenom licu koje je bilo osigurano 30 i više godina novčana naknada ne isplaćuje se do njegovog zaposlenja, taj se stav briše, taj stav je bio dobar i u svakom slučaju smatramo i kasnije smo dali amandmane da ovaj stav treba zadržati.

U članu 3. koji govori o osnovicama, o najnižim osnovicama, smatram da su najniže osnovice dosta visoke. Naročito su visoke kada govorimo o višoj spremi, visokoj, pa i o srednjoj spremi. Ako pravimo neku paralelu, primera radi u "Fabrici kablova" u Svetozarevu (Jagodina) sa VI stepenom 7.000 i plus 7.000 biće 14.000 i to je veliki namet, čak i ako dođe do određenog rasterećenja privrede, o čemu je bilo reči i o čemu je govorio ministar Đelić, to bi opet značilo nekih 12.000, što je značajno više nego što je sada.

Sledeći stav koji govori o tome da osnovica iz stava 1. ovog člana ne može biti više od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici i prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, mislim da ga treba menjati i da ne treba praviti nikakve limite. Jednsotavno, ako neko ima 20.000 platu on će plaćati isto kao i onaj koji ima 30.000, a ovde smo se svi zalagali za to ko ima najviše tu i treba najviše da se zahvata i najviše da daju. Mislim da je ovaj limit apsolutno nepotreban.

U smislu stava 2. ovog člana - usklađuje se tromesečno sa kretanjem zarada zaposlenih u Republici na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, mislim da treba promeniti i staviti - da se usklađuje tromesečno sa kretanjem zarada po zaposlenom u opštini.

Zašto? Mi u Srbiji imamo sigurno 2/3 a možda i čak 3/4 opština koje su ispod republičkog proseka i nekorektno je tamo gde država treba da daje da ona uzima jednako i od siromašnih i od bogatih a tamo gde treba da daje, kada je reč o dečjim dodacima, onda se pravi razlika između opština.

O tome ćemo govoriti kasnije u novim zakonima. Vrlo je važno pitanje člana 27. koji govori o tome, da su organizacije za poslove platnog prometa dužne da najkasnije do kraja tekućeg meseca obaveste nadležni poreski organ, o poslodavcima koji nisu izvršili svoje obaveze.

A, ovaj poreski organ dužan je da prosledi obaveštenje poslodavcima o neizmirenim obavezama. Ne znam kako će ova nova vlast izvršiti finansijsku disciplinu, imajući u vidu da je godinama pozivala građane, poslodavce, na građansku neposlušnost, da ne treba da plaćaju ni doprinose ni poreze, ni mnoge druge dažbine, tako da će sada sve ovo na neki način biti veoma teško ostvarivo.

Možda na prvi pogled nije toliko bitno pitanje izbora članova upravnog odbora. Po novom rešenju članove upravnog odbora treba da bira udruženje poslodavaca, organizovanih na nivou Republike iz reda poslodavaca, i na predlog sindikalnih organizacija, organizovanih na nivou Republike, koje imaju više od 10.000 članova.

Mislim da i ova rešenja nisu korektna i nemaju pravo uporište. Smatram da su ranija rešenja vezana za izbor članova upravnog odbora bila solidnija, gde je rečeno da se članovi upravnog odbora imenuju iz reda poslodavaca ispred Privredne komore i iz reda Saveza sindikata. Zašto su ova rešenja bolja?

Šta znači u novim uslovima - iz reda udruženja poslodavaca? Ko će određivati koja su to udruženja i kako ćemo doći do tih imena? Radi se samo o dva člana upravnog odbora. Kada je reč o sindikatima logično bi bilo da članove upravnog odbora da većinski sindikat. Koliko znam taj većinski sindikat je Savez sindikata Srbije, koji ima možda od 700.000 do 800.000 radnika - članova i imamo ovaj Nezavisni sindikat, koji priča, i kaže da ima od 300.000 do 400.000 članova.

Logično, između ta dva sindikata, je da se biraju članovi upravnog odbora. Na kraju, ovaj zakon je u značajnoj meri smanjio prava radnika i predstavnici odnosno poslanici Socijalističke prtije Srbije ga neće prihvatiti, jer ima dosta nedostataka i manjkavosti.

Lično izražavam veliko zadovoljstvo što ćemo sutra na Skupštini govoriti o problemu Kosova i Metohije i to je na neki način prvi pokušaj nove vlasti, pokušaj otpora prema NATO agresiji, o čemu smo mi pričali godinama, znači od uvođenja sankcija pa do bombardovanja 1999. godine i kasnije. Hvala lepo.

Uvaženo predsedništvo, poštovani poslanici, moj amandman se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, i to u članu 1, a vezano za član 34. prethodnog ili osnovnog zakona, koji govori da svi zaposleni koji ostaju bez posla treba da imaju određenu nadoknadu. Smatram da su prethodna rešenja, rešenja u dosadašnjem zakonu, povoljnija za radnike i sve zaposlene i da ih treba ostaviti. Mi smo ovih dana vodili jednu raspravu oko toga šta je povoljnije, da li su povoljnija rešenja data u neto iznosima ili su povoljnija rešenja u bruto iznosima? Mislim da je 6 neto iznosa više i povoljnije  za radnike nego dva bruto iznosa i da je 12 neto iznosa ili 12 neto plata  povoljnije od 5 bruto plata.
Predlažem da se ovi neto iznosi pretvore u bruto, pošto smo bruto princip već usvojili, i na taj način došli bismo do onog pravog rešenja. U svakom slučaju, mislim da su prethodna rešenja bolja makar za 50% u odnosu na predložena rešenja. Smatram da je amandman dobar i da je povoljan za radnike, za sve zaposlene i da ga treba prihvatiti. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, zakonska rešenja koja nudi Vlada u oblasti rada, socijalne politike i zapošljavanja su restriktivna i nepovoljna i po radnike, i zaposlene i po preduzeća. Ekonomske reforme, koje su se u novoj vlasti ipak svele na nove poreske namete i dažbine, kada je reč o socijalnoj politici te reforme su se svele, pre svega, na ograničavanje određenih prava zaposlenih. Konkretno je rečeno u samom Zakonu o radnim odnosima, u članu 34. koji se menja - zaposlenom kome prestaje radni odnos po bilo kom osnovu  mora se isplatiti otpremnina. Prethodna zakonska rešenja su daleko kvalitetnija i bolja, bez obzira kako preračunavali neto plate i bruto zarade.
U svakom slučaju, prethodna rešenja, koja govore o šestostrukom iznosu neto zarade do 10 godina, osmostrukom od 10 do 20 godina, desetostrukom od 20 do 30 i dvanestrostrukom i preko 30 godina staža osiguranja, znatno su bolja. Otpremnine ne možemo da gledamo samo kao neku veliku socijalnu sigurnost. Pre svega, otpremnine znače ublažavanje određenih posledica za one ljude koji ostaju bez posla.
Ono što je važno, posebno i za Pomoravski okrug gde imamo velike gigante, imamo Fabriku kablova, Staklaru, Cementaru, imamo veliki broj radnika u tim kolektivima, veliki broj radnika će ostati bez posla, naročito posle svojinske transformacije, premda je i sada veoma alarmantna stvar, na primer kada je reč o Fabrici kablova, jer proizvodnja u Fabrici kablova je trenutno manja za 40% nego u vremenu najžešćih sankcija. Nešto je slično i u Staklari, možda nešto malo bolje. Ali, otpremnine su važne i za one kolektive koji sada veoma dobro posluju. Primera radi, kada je reč i o Cementari, ona će se sigurno kao profitabilna fabrika veoma brzo prodati, naći će se strateški partner, ali taj strateški partner neće dozvoliti da u Cementari radi 3.000 radnika, nego će to svakako svesti na polovinu, a ona druga polovina će ostati bez posla. Ove otpremnine, u svakom slučaju bi značile neko ublažavanje njihovog novog statusa.
Takođe smatram da u samom Predlogu zakona ima i niz drugih manjkavosti. Primera radi, u članu 64a treba brisati tač. 6. i 7. koje govore o ishrani u toku rada i o regresu za korišćenje godišnjeg odmora. U članu 65. u stavu 2, koji govori o tome da minimalna zarada iz stava 1. ovog člana iznosi 35% od prosečne zarade u privredi Republike, prema poslednjem obavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, treba promeniti ovo 35% na 40%, jer je to i zahtev u Rezoluciji 11. kongresa Saveza sindikata Srbije. Lično najviše verujem ovom Samostalnom savezu sindikata. To je sindikat koji ima najveći broj radnika. Sasvim sigurno, on najviše brine o položaju radnika, kad govorimo o sindikatima.
U samom članu 66. koji se menja, takođe bih predložio da se doda još jedan stav, i to stav 4. koji bi glasio: "Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati razliku između minimalne zarade koju je primio i zarade koju bi ostvario u skladu sa kolektivnim ugovorom." Mislim da bi ova rešenja bila značajno poboljšanje u ovom celokupnom tekstu predloženog zakona.
Isto tako, kada govorimo o minimalnim zaradama, ovde treba ukazati na jednu veoma značajnu činjenicu. Govorilo se ovde i o značajnom poboljšanju u oblasti ukupne socijalne politike, a posebno u oblasti socijalnog osiguranja, ako govorimo o minimalnoj zaradi. Ukoloko bi zbirna stopa socijalnog doprinosa iznosila 19%, a ona treba da bude otprilike između 15 i 20%, odredbe Zakona o minimalnoj zaradi bile bi neprimenljive, jer bi za sedmu i osmu grupu zahtevane stručnosti obračunati porezi i doprinosi iz bruto zarade bili veći od same bruto zarade. U toj situaciji bi lica kada primaju minimalnu zaradu morala da doplate određene iznose kako bi se mogli namiriti obračunati porezi i doprinosi. O ovome ćemo, svakako, više govoriti u narednom zakonskom paketu.
U svakom slučaju, osnovice koje su date, kada govorimo o Zakonu o zapošljavanju, o penzijskom osiguranju, o zdravstvenom osiguranju, su značajno visoke, tako da će retko ko moći da ih primeni. Pa bez obzira koliko umanjivali stope doprinosa, to će biti značajni nameti. Na kraju, Socijalistička partija Srbije smatra da ovaj predlog ima dosta manjkavosti i mi sigurno nećemo ovakav predlog zakona prihvatiti. Hvala.

Uvaženi narodni poslanici, ako se izuzme porez na luksuzne automobile, jahte, vazduhoplove i letelice, ovaj zakon postaje nepotreban i izlišan. Ja sam konkretno podneo amandman na član 24. koji reguliše porez na registrovano oružje za koje je izdat oružni list. Po prvobitnom predlogu Vlade Republike Srbije, ti porezi su, primera radi, za lovački karabin, iznosili 3000 dinara, a za lovačku pušku 1000 dinara. Pritisnuta brojnim amandmanima opozicionih stranaka Vlada Republike Srbije je revidirala ovaj prvobitni predlog i faktički usvojila naše amandmane, što je dobro, jedino ne valja što ne priznaje da su to naši amandmani i što u ovoj situaciji iskazuje jedan prkos. Ne valja ni to što na osnovne tekstove zakona, Vlada Republike Srbije daje veliki broj amandmana.
To rečito govori o tome da je i neozbiljna i neodgovorna nova DOS-ovska vlast.
U toku jutrošnje rasprave govorili smo i o kršenju Ustava. Kada je reč o Ustavu iz 1992. godine, to je bio veoma, a i sada je, dobar Ustav, jer Ustavom iz 1992. godine obezbeđivala se ravnopravnost naroda Srbije i Crne, Gore i Srba i Crnogoraca. Sva nova rešenja koja budu data, ukoliko Milo Đukanović 22. aprila ne ode, biće mnogo gora nego Ustav iz 1992. godine.
Po novom predlogu DOS-ovske vlasti imaćemo jednodomu Skupštinu, sa jednakim brojem poslanika iz Srbije i Crne Gore, a jedan takav Ustav značiće neravnopravnost, pre svega srpskog naroda iz Srbije, koja ima 8 miliona stanovnika, a Crna Gora nekoliko stotina hiljada.
Znači, sve ono što je rađeno 1992. pa i kasnije, pod rukovodstvom SPS-a i Slobodana Miloševića, bilo je bolje nego što se radi danas pod novom DOS-ovskom vlašću.

Uvaženo predseništvo, poštvani poslanici, ceo paket zakona koji smo usvojili ovih dana, paket zakona koji se usvaja u narednih nekoliko dana, ne predstavlja nikakvu naročitu novinu, niti nešto dobro za građane Srbije. Jednostavno, dobar deo ovih zakona je prepisan iz postojećih zakona, a jedan deo je usklađen po nalogu Evropske unije, kako su to priznali predlagači. Suština svih ovih poreskih zakona je u tome da su to novi nameti za građane Srbije, za preduzeća u Srbiji. Tako je i kad je reč o porezu na promet, tako i kad je reč o porezu na dohodak građana i kad je reč o svim drugim zakonima.
Oporezovanjem toplog obroka, regresa i terenskog dodatka de fakto su ukinute ove kategorije i ugroženi najsiromašniji slojevi stanovništva. Upravo ovim porezima to se više neće isplaćivati, što će biti još teže u ionako teškoj situaciji.
Poreska rešenja kojima poreski sisitem postaje efikasniji, jasniji i pravedniji u osnovi se bukvalno svodi na veća poreska zahvatanja. Ono što je značajno, sve ove promene fiskalnog sistema u najvećoj meri pogodiće najsiromašnije slojeve stanovništva, što se može potkrepiti brojnim činjenicama.
Paralaleno sa ovim, oni koji imaju najviše, naravno tu izuzimam donošenje novog zakona o ekstra profitu, neće poneti najveći teret, što bi bilo veoma logično. Primera radi, ovim promenama je predloženo smanjenje oporezovanja prihoda od kapitala, kamate i dividendi sa 90% na 50% bruto dividendi, a zna se ko ubira i kamate i dividende. To su oni bogati ili najbogatiji.
Predlog zakona o imovini je još transparentnije, kako to kaže nova vlast, pokazao pravac reformi poreskog sistema. Osim oslobađanja od dodatnog poreza na zgrade i stanove, u kojima vlasnici ne stanuju niti ih daju u zakup, svi ostali predlozi se svode na povećanje poreskog zahvatanja i umanjenje poreskih kredita i olakšica, odnosno uvećanja poreskih osnovica.
Ovim predlozima se porez na imovinu i poljoprivredno zemljište petostruko uvećava procenat, a procenat maksimalne amortizacije smanjen je sa 70% na 60%, čime je uvećana poreska osnovica kod starih zgrada.
Poreski kredit za stanove u kojima vlasnik stanuje sa svojom porodicom smanjen je sa maksimalnih 80% na 70%.
Sve izmene bitno povećavaju oporezivanje imovine, čime se fiskalni prihodi ostvaruju na osnovu nečega što je stečeno u ranijem periodu, a vlasnike dovode u težak položaj, jer plaćaju porez na imovinu koja ne donosi prihode.
Upoređujući paket predloga zakona, pogotovo zakona o porezu na imovinu, sa postojećim zakonom, ne može se izbeći zaključak da je bilo celishodnije i bolje izvršiti izmene i dopune postojećih rešenja, što bi činilo jednu stranu teksta, a svodilo bi se na nekoliko članova koji isključivo predlažu povećanje fiskalnog opterećenja.
U Predlogu zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara imamo brojna uvećanja poreza, iako to nema nikakvog opravdanja. Visoki porezi na polovne automobile kao da ukazuju na zlonamernost Vlade Republike Srbije, koja je svojevremeno širom otvorila vrata za uvoz ovakvih automobila, a iza toga uvela velike namete i poreze.
Sa druge strane, Vlada je ozbiljno dovela u pitanje našu proizvodnju, proizvodnju naših automobila, jer - po mojim informacijama - od Nove godine do današnjih dana samo je 300 automobila namontirano, znači nije proizvedeno.
Nekorektna je i visina poreza za nošenje oružja. Da nije bilo amandmana opozicije, teško da bi Vlada nešto promenila. Ovako, u poslednjem trenutku, nešto je izmenjeno, tako da smo pomislili da se ovde NATO ponovo umešao, jer NATO pakt određuje i broj vojnika, i naoružanje, i ostalo. Ali, dobro, izvršene su promene, iako nisu dovoljne.
Ukidanje Fonda za solidarnu stambenu izgradnju je loš potez, jer su ova sredstva bila veoma značajna za one najugroženije. Novi predlog zakona o porezu na fond zarada nije pravo rešenje i diskutabilan je sa više aspekata. Pre svega, porez na fond zarada sa 3,5% predstavlja namet i na radnike, i na seljake i na samostalne preduzetnike.
Razlog za donošenje zakona i uvođenje transparentnosti - kako se to sad kaže - poreskog sistema u Republici i usklađivanje sa uporednim poreskim sistemima zemalja tržišne privrede, razlog je da se izvrši decentralizacija, kako je to ministar rekao, jedan prvi korak u pravcu decentralizacije. Međutim, ta decentralizacija, kad je reč o finansijama i ekonomskoj politici, ne mora da budu sporna, ali je sporno nešto drugo. Decentralizacija se, pre svega, kreće u pravcu decentralizacije kad je reč o politici i teritoriji. Te najnovije izjave Veselinova, Isakova i drugih jasno pokazuju kuda se kreće Vojvodina. Jednostavno, čitavim setom ovih zakona, po mom dubokom uverenju, nova vlast će pogoršati socijalnu situaciju u zemlji, jer osnovni uslov boljeg života nisu novi porezi i novi nameti, već oporavak privrede, konsolidacija privrede i novi investicioni poduhvati.
Od toga nema ništa. Naprotiv, sve je gore i gore. Mnogo je gore nego što je bilo pre godinu dana. Zato, građanima Srbije ostaje samo nada koju nova vlast često pothranjuje u nastupima na televiziji, ali ni to ne može dugo trajati, u šta ćemo se svi brzo uveriti.
Ovakvi poreski nameti su u funkciji punjenja nerealnog budžeta, neprilagođenog našim uslovima, od 130 milijardi dinara. Ako se uzme u obzir da i savezni budžet mora da se puni iz Srbije, opterećenje po glavi stanovnika iznosi nekoliko desetina hiljada. Što je mnogo, mnogo je i od ovakve Vlade.
Kada je reč o porezu na finansijske transakcije, mislim da to treba ukinuti ili svesti na neku razumniju meru. Poreska stopa od 0,3% je mnogo.
Socijalistička partija Srbije podržava formiranje anketnog odbora za ispitivanje događaja u noći između 30. i 31. marta. Svi moramo znati da je ta noć i da su kasniji događaji bili velika sramota za celu Srbiju. Uz učešće nazovi specijalaca, koji su više ličili na kriminalce, izvršen je nalog NATO pakta, i to uz kamere Bi-Bi-Si-ja i Si-en-ena priređen je jedan nazovi spektakl da im Medlin Olbrajt, Ričard Holburk i svi oni koji su nas ubijali - uživali. Sramota je i angažovanje 3.000 policajaca za hapšenje predsednika Miloševića, sramota utoliko više što tog broja policajaca nema na jugu Srbije, a na jugu Srbije Šiptari nas otimaju, ubijaju i beskrajno ponižavaju.
Hvala lepo.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, opredeljenje Vlade Srbije u sprovođenju ekonomske politike zasniva se na projekciji realnog rasta društvenog proizvoda za 5% i realnog rasta plata za 5%.
Sve ovo je u direktnoj suprotnosti sa velikim najavama nove vlasti da će njihovim dolaskom obezbediti značajan rast društvenog proizvoda i da će plate duplo realno porasti. Naravno, od ovoga nema ništa. Bila su to samo prazna izborna obećanja, kao što nema ništa ni od onih najavljenih 6 milijardi dolara koje treba da stignu samo da DOS-ovska vlast osvoji vlast u Srbiji i Jugoslaviji.
Ako se po jutru dan poznaje neće biti ništa ni od onih planiranih 5% rasta društvenog proizvoda ni od 5% rasta realnih plata. Jer, u proteklih 6 meseci DOS-ovske vlasti sve je gore nego što je bilo pre 5. oktobra. Gore je i na ekonomskom planu i u oblasti socijalne politike i na državnom planu.
Kada je reč o ekonomiji i socijalnoj politici od 5. oktobra cene su podivljale. Tako na primer sada je šećer porastao za 300%, mleko za 240%, ulje za 180%, hleb za 60%. Poskupela je struja, grejanje, komunalne usluge i najavljuju se i nova poskupljenja.
Novom poreskom politikom, kojom se oporezuje sve i svašta, pa čak i dnevne novine ovih dana rekoše - samo vazduh ne, sve će ponovo poskupeti i životni standard širokih slojeva stanovništva srozaće se još više. Zato mi tvrdimo da će ovaj budžet i čitav paket poreskih zakona biti inflatoran, sa daleko većom stopom inflacije od one o kojoj govori nova vlast i predlagači.
Teret te nove ekonomske politike podneće oni koji imaju najmanje, jer je poreska politika upravo tako koncipirana. Poreska politika nema nikakvu selekciju. Sve ide po istoj stopi. I za najluksuzniju i robu široke potrošnje. Ista stopa je i za kompjutere i za dečiju odeću i za luksuzni nameštaj i za lekove i ostale najnužnije potrepštine.
Siva ekonomija, po mišljenju nas u SPS, ne samo da se neće eliminisati, već će se novom poreskom politikom i ekonomskim merama duplirati. Posebno je zanimljivo što će visina ubranih sredstava u budžetu za 2001. godinu biti na nivou 94. i 95. godine, a to je negde cirka oko dve milijarde dolara.
Kako objasniti građanima da posle toliko godina, znači u vremenu kada smo se otvorili prema svetu, kada smo ušli u sve međunarodne organizacije, forume, institucije, da taj nivo bude isti kao u vremenu kada smo bili okovani sankcijama, embargom, ratnim vihorom i mnogim drugim nedaćama.
Objašnjenje je prosto. Mi smo uz sva ograničenja poseban akcenat stavljali na pokretanje proizvodnje i tih godina, 94, 95. i 96. proizvodnja je stalno rasla.
Sadašnja vlast proizvodnju i njenu konsolidaciju skoro da i nije pominjala. Pokretanje proizvodnje i rast društvenog proizvoda najvažniji je uslov boljeg života građana i ne može se nadomestiti nikakvom radikalnom poreskom politikom, niti bilo kakvim donacijama.
S druge strane, svet se otvorio prema nama samo u delu da na najbrži način odvoji Kosmet od Srbije, da bi se ubrzao proces otcepljenja Crne Gore i otvorilo pitanje Bujanovca i Preševa, ali i neka druga pitanja, kao što je pitanje Vojvodine, pa čak i Sandžaka. Ovih dana je zasedalo neko narodno veće ili narodni pokret Sandžaka i traži da Sandžak bude posebna regija u Jugoslaviji, peta otprilike, a Beograd je tu otprilike distrikt, tako su oni izjavili, tako je štampa prenela.
Za nas je neprihvatljivo da budžet bude neusklađen, odnosno prihodi i rashodi. Rashodi 129 milijardi, a prihodi 107, projektovan deficit od 21 milijardu, ili 22 bolje reći, treba nadomestiti privatizacijom, donacijama i zaduženjima. To vam izgleda kao kada neko planira rashod od 100 dinara, a u džepu ima 80 dinara. Vlada kaže da je u budžetu poseban akcenat stavila na zdravstvo i prosvetu. Očigledno da se sa 42% rasta plata u prosveti neće zadovoljiti prilike u prosveti i da će ova veoma važna oblast ostati i dalje u zapećku i u podređenom položaju.
Kada govorimo o zdravstvu, dve milijarde dinara su predviđene budžetom. Međutim, ta sredstva su nedovoljna, jer je to samo 10% od prošlogodišnjeg ukupnog prihoda, koji je bio negde oko 20 milijardi, i ako se ima u vidu da će se podzakonskim aktima smanjiti stope doprinosa, ta sredstva od dve milijarde neće biti dovoljna.
Stvarno je malo vremena za sve ove zakone. Podržao bih grupu poslanika koja je govorila o ovih 500 miliona za koordinaciono telo na Kosovu, na jugu Srbije (Bujanovac - Preševo), mislim da je neopravdano da se ta sredstva izdvajaju. Jednostavno, treba ta sredstva usmeriti MUP-u Srbije, ili Vojsci, preko saveznog budžeta, jer sasvim je jasno, Čović je potpisao neke sporazume, danas se i tamo ratuje na neki način, Šiptari nas non stop gađaju, otimaju nam civile, vojnike, i jednostavno, nema mira i neće ni biti.
I na kraju, ovakav predlog budžeta za SPS je neprihvatljiv, jer će podstaći značajnu inflaciju, a prihodi ostvareni na ovakav način svaliće se na pleća pre svega onih koji su najsiromašniji.
Samo još jedna rečenica, malo je van teme - mislim da je sraman čin hapšenje doktora Stakića, i uopšte, saradnja nove vlasti sa Haškim tribunalom. Nova vlast ispisuje najsramnije stranice u istoriji.

Nema veze, ali morao sam to da kažem.