Dame i gospodo narodni poslanici, veoma je teško danas govoriti o ovom zakonu kada naš predsednik, Slobodan Milošević, na impresivan način podseća čitav svet, a nažalost i deo sopstvenog naroda, šta se sve događalo u proteklih 10 godina, ko je pokrenuo ratove i kakve je zločine počinio...
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu.)
... NATO pakt našem narodu i našoj zemlji. Kada je reč o ovom zakonu, samo bih se osvrnuo na 59. član, koji govori o tome da organizacije u oblasti obaveznog socijalnog osiguranja mogu da se zadužuju kod domaćih i inostranih poverilaca, radi kapitalnih investicija. Paradoks je, gospodo, veliki da se danas govori o kapitalnim investicijama u oblasti socijalnog osiguranja kada znamo da sve ove organizacije nemaju dovoljno sredstava ni za redovnu delatnost.
Primera radi u zdravstvu, bez obzira što je iz budžeta izdvojeno čini mi se pet milijardi, ta sredstva su kap u moru i planirani prihodi neće biti dovoljni ni za 50% potreba, a kada je reč o platama zdravstvenih radnika, kada je reč o potrebama širokog spektra osiguranika. Pa onda, kada govorimo o penzijskom fondu, gde je situacija jednako teška, bez obzira što je Vlada predvidela 127 milijardi za ove namene, o kakvim kapitalnim investicijama da govorimo kada će penzioneri u ovoj godini ostati uskraćeni za tri penzije. To je i sam ministar Đelić priznao, jer će penzije biti usklađivane tromesečno i sa 50% rasta plata i 50% rasta troškova života.
Kada govorimo o Zavodu za zapošljavanje, znamo veoma dobro da su značajno redukovana prava koja su bila u naše vreme, a podsetiću da je obezbeđivana novčana naknada do penzije za one osiguranike koji imaju preko 30 godina staža; sada imamo da je za one sa 25 godina staža obezbeđeno samo dve godine novčane naknade. Znamo da će u ovoj godini još 100.000 ljudi ostati bez posla. Kada uzmemo ovu cifru i da je u 2001. godini ostalo bez posla više od 100.000, to je čitav milion bez posla. Direktor Zavoda za zapošljavanje, umesto da brine o tome kako će naći sredstva da pokrije ove novčane naknade, direktor Svetozar Krstić nam govori da će organizovati sajmove radne snage, gde je veoma važno da muškarci nemaju bele čarape na crne cipele. Znate, to bi bilo veoma smešno da nije tragično.
U stavu 7. ovog člana govori se o mogućoj pozajmici organizacija obaveznog socijalnog osiguranja iz budžeta Republike. To na prvi pogled može da izgleda kao jedan dobar potez. (Da li možete malo da ih umirite, slušajte, zanimljiva je tema.) Kako će se iz budžeta pozajmljivati sredstva za ove organizacije, kada znamo da je i sam budžet deficitaran za 38 milijardi i znamo šta je rečeno kako će se taj deficit nadomestiti.
To je putem donacija, putem kredita i privatizacije. Naravno, uslovi za donacije su veoma teški: izručenje Srba u Hag, gašenje Republike Srpske, puštanje svih Šiptara iz zatvora. Molim vas, posle govora Slobodana Miloševića i nastupa u Hagu, izručenje Srba u Hag neće biti lako.
Na kraju, kada govorimo o samim kreditima, više puta smo vas upozoravali, mi socijalisti, da treba da budete oprezni kada koristite kredite MMF-a, jer su gorka iskustva u mnogim zemljama. Poljska i Čehoslovačka su dobile najveće kredite, i Argentina, a njihovi dugovi su sada preko 100 milijardi dolara.
Samo za kamate u svim ovim zemljama odlazi 50% nacionalnog dohotka. I još jedan dobar primer, možda i za nas važan: svojevremeno je Etiopija dobila donacije, ali donatori nisu dali da se ta sredstva troše za pokretanje domaće proizvodnje, već su sredstva išla u američke banke, a dali su im kredite MMF koji su bili sa kamatama od 10 il 12% na godišnjem nivou.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS predložio sam izmenu člana 58. tako što bi skupština opštine donosila akt o organizaciji opštinske uprave na predlog izvršnog odbora, a ne na predlog predsednika opštine, kako stoji u Predlogu zakona. Na ovaj način ponovo ukazujemo na potrebu opstanka izvršnog odbora odnosno opštinske vlade koju bi birala i razrešavala skupština opštine.
Da ne bude zabune, nismo mi protiv izbora predsednika opštine ili gradonačelnika neposrednim izjašnjavanjem, pogotovo što znamo da bi kandidati SPS-a bili apsolutni favoriti, da bismo imali najveći broj predsednika imajući u vidu kadrovske potencijale SPS-a, program SPS-a i praktičnu politiku. Kadrovski potencijali u SPS-u su najbolji i to svi znamo. Programska opredeljenja - dovoljno je samo besplatno obrazovanje, nećemo dalje; jedina smo partija koji vodi praktičnu politiku, kod nas je jeftina struja, jeftin hleb, veća briga za radnika, veća briga za banke. Znamo kako je danas u DOS-u.
Znači, mi smo protiv iz drugih razloga, iz razloga što predsednik opštine ima prevelika ovlašćenja. Ta ovlašćenja su veća nego predsednika Rusije i Amerike. Lokalna samouprava je demokratska tekovina, ali ne preko ovakvog predsedničkog sistema.
Drugo, loša su iskustva tokom 10 godina i u SPS-u, ali i u Koaliciji "Zajedno". Znamo kakvi su predsednici skupština opština bili, sa mnogo manjim prerogativima i nadležnostima - prave paše. Kakvi će tek sada biti?
Još nekoliko važnih pitanja. Šta će biti sa sredinama u kojima se stalno govori o ugroženosti ljudskih prava, iako svi dobro znamo da je Srbija država gde su ljudska prava sa najvišim standardima. Nigde u Evropi nije kao u Srbiji. Hoće li u tim opštinama biti mini države?
Na kraju, sve i svašta se govorilo ovih dana u Skupštini, vezano za ovaj zakon. Jedni su govorili da je ovaj zakon nužnost zbog decentralizacije vlasti i para, misleći pri tom da sve pare idu u Beograd. Vojvođanski poslanici su govorili da je ovaj zakon dobar, jer će sada i Vojvodini biti bolje. Čuli smo i poslanike DOS-a koji su rekli, kada je reč o Beogradu, da će Beograd tek posebnim zakonom naći adekvatno mesto, misleći pri tom da Beograd više ulaže u Republiku, a manje dobija. Istina je na sredini. Niko nije opljačkan, niko nije posebno ekonomski profitirao. Srbija mora da živi tako da je solidarnost najvažniji princip.
(Predsednik: Vreme.)
To mora i dalje da bude vrhunski princip. Na kraju, nije važno kako ćete glasati za ovaj amandman u odnosu na farsu koja je danas započela u Haškom tribunalu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Socijalističke partije Srbije su predložili da se naziv - lokalna policija preinači u - komunalna policija. Pri tome smo imali u vidu prevelika ovlašćenja o kojima se govori u 22. članu, a smatramo da ovim zakonom nije definisan odnos između lokalne i  republičke policije.
Preuzimanjem nadležnosti u oblasti lokalnog saobraćaja i asistencije u radu inspekcijskih službi neće se postići veća efikasnost
inspektora, niti će se obezbediti bolja sigurnost u saobraćaju. Ovim predlogom daju se prevelika ovlašćenja lokalnoj policiji, a samim tim i ...(glasovi - prihvaćeno je brisanje člana)... i neposrednom glavnom šefu u opštini, predsedniku opštine.
Ono što nas posebno zabrinjava je to da neće biti dovoljno sredstava za nove nadležnosti, bilo da je reč o izvornom delokrugu ili o poverenim poslovima. Komunalna taksa od muzike u kafanama, na kućne životinje, ili samodoprinos, teško mogu da obezbede dovoljno sredstava za lokalnu policiju, za primarnu zdravstvenu zaštitu ili za osnovno obrazovanje, pogotovo u uslovima kada je porez na promet, koji pripada opštinama i gradovima, u većini slučajeva 8%, što je apsolutno nedovoljno.
Potrebna sredstva će možda ostvarivati 30-tak opština, ali će zato preostalih 150 biti u još većem siromaštvu i neće moći da preuzmu obezbeđivanje funkcionisanja pomenutih ustanova. No, mi mnogo ne brinemo za lokalnu policiju. Naša mnogo veća briga je kako će se obezbediti sredstva za domove zdravlja, kako će se obezbediti sredstva za osnovne škole, jer je sasvim sigurno da će posle usvajanja ovog zakona doći do gašenja brojnih domova zdravlja, a i nekih osnovnih škola.
Lepo je što je ministar Batić ovde, pa ću iskoristiti priliku da u vezi sa lokalnom policijom kažem da je ovo i dobro rešenje - da se briše. Ali, pitao bih ga - otkud ovakav porast kriminala u Srbiji? Mogli smo nekako da razumemo da je kriminalizacija društva bila u vremenu sankcija, bombardovanja itd. Ali sada, kada je došla demokratija, nema dana da ne čujemo da je opljačkana banka, pošta, menjačnica.... (glasovi - ima para) i otkud to sada.
Da ne govorimo o svakodnevnim ubistvima. Možda bi ministar i oko ovih opljačkanih para u pošti mogao nešto da kaže. Kažete da su to pare penzionera, pa one nisu obeležene. Možda su to pare za plate članova Vlade Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o lokalnoj samoupravi je neprihvatljiv za poslanike   SPS-a iz više razloga. Navešću samo nekoliko. Pre svega, veliki broj dobrih rešenja iz važećeg zakona je anuliran i razvodnjen. Uloga odbornika skupštine opštine postaje periferna, a njihovo učešće i uticaj svode se na puku formalnost.
Izvršna vlast se kompletno poverava predsedniku opštine ili gradonačelniku, što na prvi pogled može da znači značajan korak ili doprinos u demokratiji, imajući u vidu način izbora - neposredno izjašnjavanje. Međutim, ako se uzme u obzir činjenica da predsednik opštine po ovom predlogu zakona ima ogromna ovlašćenja, a skoro nikakvu odgovornost, onda se ovaj oblik demokratije pretvara u svoju suprotnost.
Kako drugačije tumačiti da je predsednik opštine isključivi naredbodavac za izvršenje budžeta; rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i dužnostima građana, ustanova i preduzeća; ima lokalnu policiju. Pa, on je jednostavno pravi beg, pravi car. Ovakav predsednički sistem posebno je opasan za Srbiju, jer istorijski znamo za naš usud: što više kneževina i što više kneževa, to manje države Srbije.
Zato vam stalno ukazujemo da nije uputno prepisivati recepte sa zapada, jer je Srbija specifična; to smo vam govorili prilikom donošenja svih zakona koje vi nazvaste reformskim zakonima. Neću da govorim o privatizaciji koja je, kao i u našem okruženju, dovela do pada industrijske proizvodnje i do masovnog otpuštanja radnika.
U ovom zakonu uvodite institut glavnog arhitekte, a istovremeno ne vidite ili ne vodite računa da liberalizacija tržišta kapitala, koju vam nameće MMF, dovodi do bankrota preduzeća i likvidacije banaka. Imaćemo mi sada u opštinama i svoje menadžere, građanske branioce, ali istovremeno u Srbiji se na tržištu utemeljuju cene, što je samo jedan eufemizam za podizanje cena hrane, energije i komunalija. Zato s pravom možemo da kažemo da se i u ovom zakonu zamajavamo veoma sporednim stvarima, a da se glavni problemi guraju pod tepih.
Zakon predviđa obavezu opštine da osniva, prati i obezbeđuje funkcionisanje ustanova u oblasti sporta, kulture, osnovnog obrazovanja i primarne zdravstvene zaštite. Imajući u vidu da osnovni preduslov za funkcionisanje u svim ovim oblastima jeste finansiranje, mi smo uvereni da to finansiranje neće biti adekvatno sa 8% procenata poreza na promet, sa komunalnim taksama, samodoprinosom. To neće biti dovoljno.
Polazeći upravo od te činjenice, na teret opština će pasti mnogi domovi zdravlja i mnoge osnovne škole. To će svakako imati posledicu da će se mnogi domovi zdravlja i osnovne škole ugasiti u više od stotinu opština širom Srbije. Primera radi, u Pomoravskom okrugu, u Despotovcu, Rekovcu, Svilajncu, pa možda i u Ćupriji, teško da će lokalne samouprave moći da isfinansiraju svoje domove zdravlja i, na primer, udaljena odeljenja osnovnih škola.
Ode ministar, a želeo sam još da kažem da ova vlast previše prihvata sve ono što kažu MMF i Svetska banka. To je program strukturalnog prilagođavanja. Tog programa se striktno pridržava Argentina. I sami vidite dokle je dospela Argentina.
A, o samoj politici diktata zapadnih zemalja i predstavnika NATO pakta, više ćemo govoriti 9. februara u 12,00 sati na Trgu Republike.
Na kraju, poslanička grupa SPS-a je dobila jedno pismo od Odbora za zaštitu interesa penzionera, u kome se traži da se smene direktori EPS-a, da se ukine angažovana snaga i da se smanji cena električne energije. Pošto mi ne možemo ništa tu da pomognemo, a od smanjenja cena neće biti ništa, biće povećanja, to ću predati predsedavajućoj, gospođi Čomić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS-a, predložio sam brisanje člana 65. ovog zakona. To je logična posledica našeg zahteva da se brišu članovi 22, 23. i 33, koji govore o obrazovanju pokrajinskih organa u oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva. Jednostavno, naš stav je veoma jasan: autonomijom mogu da se koriguju samo određene specifičnosti, za Vojvodinu to je npr. poljoprivreda, a nikako zdravstvo, penzijski fond, zapošljavanje itd.  Ovaj zakon ne koriguje pojedine specifičnosti u onim oblastima, već konkretnu oblast, i obrazovanje, i zdravstvo, i informisanje,  izdvaja iz nadležnosti Republike Srbije, što u suštini znači poništenje države.
Autonomija treba da služi jedinstvu države, što je njen cilj, garant autonomije može da bude država, a u suprotnom se ona pretvara u državu. Ovaj zakon je svakako najveći udarac za, mukom stvorenu, jedinstvenu Srbiju.
Mi smo protiv ovog zakona jer je u suprotnosti sa Ustavom Srbije, u suprotnosti sa Ustavom koji je veoma demokratičan i koji je stvoren dogovorom relevantnih faktora. Znači, ne stoje optužbe da je Ustav oktroisan i jednopartijski. Stvoren je u vremenu kada je SPS imala gotovo plebiscitarnu podršku naroda, kada je bio referendum i kada smo imali preko 190 poslanika.
Ko danas piše novi ustav? Oni koji nas optužuju za jednopartijski ustav, oni pišu novi ustav, Demokratska stranka Srbije. A, ko treba da usvoji ustav? DOS. Šta je DOS? DOS je konglomerat monarhista, mondijalista, autonomaša...
(Predsednik: Gospodine Bušetiću, upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
(tema je)... neokomunista i najviše poraženih snaga sa Osme sednice. Mi smo protiv ovog zakona jer dezavuiše jedinstveno državno ustrojstvo Srbije. Već sada neki čelnici Vojvodine govore o tome da se Vojvodina mora uključiti u preuređenje Savezne Republike Jugoslavije. Uzalud nama razni analitičari, eksperti poput nekih Medojevića, Lutovaca, Trkulja, govore kako će da izgleda nova zajednička država.
Mi, socijalisti, danas možemo da kažemo kako će da izgleda nova država. Skrpiće se nešto sa Crnom Gorom i to će trajati taman onoliko...
(Predsednik: Gospodine Bušetiću, ponovo vas upozoravam da se ne držite teme dnevnog reda.)
Evo, ovo je tema. Evo, ministar mi daje odobrenje da mogu da kažem.
(Predsednik: Dobili ste reč kao podnosilac amandmana na član 65.)
Znači, to će biti jedno privremeno rešenje i po uzoru na onu Badenterovu komisiju koja je rekla - SFRJ se raspala sama od sebe, a tako će se desiti i sada. SRJ će se raspasti sama od sebe, imaćemo te četiri federalne jedinice...

Molim vas, šta možemo, mi smo protiv ovog zakona. Zbog čega? Evo, Kutiljero je bio pre nekoliko dana, ali veoma brzo posle usvajanja ovog zakona doći će neki novi Kutiljero, koji će izraziti zabrinutost za stanje u Vojvodini.
Naravno, taj scenaro je već viđen i zato mi predlažemo da se ovaj zakon ne usvoji jer će imati i tragične i pogubne posledice po srpski narod i po zajedničku državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Socijalističke partije Srbije predložio sam da se ovaj član zakona briše. Zašto? Obrazovanje pokrajinskih organa u oblasti socijalnog osiguranja je eklatantan primer preuzimanja ingerencije koju može imati samo Republika Srbija. U Predlogu zakona, obrazovanjem Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje, utvrđuje se pravo Pokrajinskog zavoda da vrši stručnu kontrolu nad radom filijala, da ima podračun preko koga se vrši uplata i isplata sredstava iz Republičkog zavoda Srbije i da, na primer, imenuje direktore filijala na području Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Ako sve ovo pripada Pokrajinskom zavodu, kakve su onda ingerencije Republičkog zavoda? Na ovom području, na području Vojvodine -nikakve. Stručna kontrola je pre svega državna funkcija i ne može se izmeštati iz nadležnosti Republike Srbije. Neprihvatljivo je i nepotrebno otvaranje podračuna Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje, jer podračune imaju već sada postojeće filijale u Vojvodini, a njih je sedam.
Da ne bude zabune, treba znati da je učešće Vojvodine u ukupnim prihodima Republičkog zavoda negde oko 20%, a ista suma se vraća Vojvodini, uz moguću varijaciju od par procenata. Svi znamo da je Vojvodina područje sa veoma značajnom poljoprivrednom proizvodnjom, ali veliki broj poslanika u Skupštini ne zna da je učešće poljoprivrednih proizvođača u prihodima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ali i u drugim fondovima, svega 2 ili 3%, što je zanemarljivo. Otuda je sasvim jasno da nema nikakvog velikog prelivanja sredstava iz Vojvodine u Srbiju, a da ne govorimo o nekakvoj ekonomskoj pljački.
Mnogi su ovde govorili, a govorio je i predsednik Vlade, da treba izvršiti decentralizaciju i posebno su apostrofirali kadrovsku politiku, sve u stilu da ne treba Beograd da postavlja direktore u unutrašnjosti. Molim vas, iole pismeni politički ljudi znaju da Beograd nikada nije postavljao direktore u unutrašnjosti. Oni su se postavljali u tim gradovima, a u Beogradu je samo pisano formalno rešenje, bilo da je u pitanju ministar zdravlja, ministar prosvete itd.
Ko je odlučivao o direktorima u unutrašnjosti? Odlučivale su lokalne samouprave i partijski organi. To je bilo ranije i tako je i sada. Koja je razlika? Razlika je što je u naše vreme o tome odlučivao SPS, radikali, na primer, u poslednje vreme, a sada direktore postavljaju, u stvari odlučuju o njima članice DOS-a, pa imamo situaciju da dve škole kontroliše Nova demokratija, dve Demohrišćanska stranka, Demokratska stranka itd.
Zašto Vojvodina želi da se ovo bar formalizuje potpisivanjem? Ministar je član Vlade, ministar je simbol državnosti i zato Vojvodina želi da se rešenja potpisuju u Novom Sadu. Mi smo protiv pokrajinskih organa, jer je sadašnji model utrojstva i u oblasti socijalnog osiguranja i u svim drugim oblastima sasvim dobar sa postojećim okruzima koji predstavljaju određenu celinu. Model je dobar, jer je proistekao iz demokratskog ustava. O demokratskom Ustavu iz 1990. godine govorimo ne samo mi socijalisti, nego je i uvaženi pravnik Aleksandar Vučić više puta govorio o demokratskom ustrojstvu Ustava Srbije iz 1990. godine i Ustava SRJ 1992. godine. Predlog koji nam sada nudi DSS je mnogo gori. On predviđa dalje usitnjavanje i drobljenje Srbije. Kao da ga je pisao neko iz MMF-a ili vlade zapadnih zemalja.
(Predsednik: Gospodine Bušetiću, molim vas da se vratite na temu.)
Zašto opomena? Mi smo protiv ovog zakona u celini, zato što znamo da se uvek počinje sa ekonomskim zahtevima i zahtevima u oblasti ekonomije; onda dolaze zahtevi vezani za preuređenje u oblasti kulture i obrazovanja, da bi se na kraju došlo i do odlučnih zahteva da pokrajina ima državne atribute.
(Predsednik: Vreme.)
Gorka su naša iskustva. Kuda Vojvodina ide? Setimo se samo Kosova i Metohije i 1981. godine, kada su Šiptari imali pobunu i kada je srpska policija tražila dozvolu, bila je u Kuršumliji i tražila dozvolu da dođe na Kosovo i Metohiju. To će se desiti i sa Vojvodinom.

Dame i gospodo narodni poslanici, Socijalistička partija Srbije je podnela amandman koji je potpisao poslanik Stevan Gudurić, kojim se zalaže ponovo, po ko zna koji put, za kolektivne ugovore. Znamo da su kolektivni ugovori najbolja zaštita interesa radnika i zaposlenih, ali očigledno da ne vredi; ministar ne prihvata obaveznost kolektivnih ugovora i izgleda da je džabe pričati o tome.
Po ovom našem amandmanu, imajući u vidu da prestanak radnog odnosa dolazi po tački 8) člana 103, a to je najrigidnija tačka u smislu da se otkaz može dati veoma subjektivno iz voluntarističkih razloga, znači kada su u pitanju organizacione promene, tehnološke, tehničke, ekonomske, pa možda iz tih razloga ove otpremnine treba svakako povećati. U odnosu na ovo što je predloženo od strane predlagača, to su znači dve plate za do 10 godina, tri do 20, četiri do 30 i 5 plata za preko 30 godina staža, naš je predlog da se ove sume udvostruče, znači da otpremine budu 4, 6, 8 i 10 plata.
Verujem ministru kada govorimo o bankama, o javnim službama, možda će to biti drugačije, jer ovde su propisane minimalne otpremnine, ali se bojim kada je reč o velikim fabrikama, velikim kolektivima, da se to neće uopšte menjati, znači da će se ostati pri ovim minimalnim otpremninama.
S druge strane, stalno pričamo o Zapadu, pričamo o zemljama kao što su Francuska, Nemačka, tamo su otpremnine, na primer, za preko 30 godina staža i 24 plate; pa da i mi tako nešto uradimo, da damo 24 plate; s tim što ponavljam da su u Francuskoj te plate možda 2.000 - 3.000 maraka, a kod nas je prosečna plata 250 maraka. Nije to isto, ali neki princip bi bio sličan.

Zavisi kako se dokumenta čitaju. Ja sam pročitao jedno, ministar može da nađe neki drugi dokument gde se kaže drugačije. Pročitao sam i imam veoma dobre informacije da se daju 24 plate.
S druge strane, kada govorimo o Francuskoj, mi imamo institut šomaža. Šta to znači? Neko ko ostane bez posla ima 80% od prosečne plate koju je imao do nalaženja adekvatnog posla. Tako nešto slično je bilo u onom zakonu, u kojem smo izvršili izmene i dopune. Znači, novčana nadoknada dok se ne nađe adekvatan posao. To smo izmenili. Nisu svi dobijali, ali mnogi su dobijali. To je tako. Stojim iza ovoga o čemu sam govorio.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Dragan Tomić, predstavnik Socijalističke partije Srbije, je dobro objasnio zašto treba brisati peti stav u članu 123. Međutim, mi,  poslanici Socijalističke partije Srbije, imamo i druge primedbe vezane za ovaj član.
Primera radi, u stavu 3, kada se govori o formiranju arbitraže, kaže se: "Arbitraža ima neparan broj članova. U sastav arbitraže ulazi podjednak broj predstavnika strana u sporu i jedan arbitar koga strane u sporu odrede sporazumom iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora".
Ko je taj treći? Taj treći će biti onaj koga odredi poslodavac.
Stav 4. kaže: "Sastav arbitraže i postupak pred arbitražom uređuje se opštim aktom". Sve je jasno ko će ovde imati prevagu. Kako je bilo do sada, po važećem zakonu - imali smo maksimalno učešće sindikata, komora i poslodavca. Primera radi, član 116, stav 3. kaže: "Arbitražno veće je sastavljeno od tri člana: jedan predstavnik sindikata, jedan predstavnik regionalne privredne komore i jedan predstavnik poslodavca".
Kada je reč o opštim i posebnim kolektivnim ugovorima, imali smo učešće i sindikata i Vlade; ili, ako nije osnivač Vlada, u pitanju su drugi osnivači. To je drukčije rešenje od ovoga što se nudi.
Ministar kaže da su se dogovorili sa sindikatom, ne znamo kojim. Imamo jedno pismo Samostalnog sindikata, koji je većinski sindikat, koji je reprezentativni sindikat, bar po nama, gde se kaže: "Ovaj zakon, po ugledu reprezentativnosti sindikata, forsira nekakve parasindikate i unije, koji su u većini preduzeća i ustanova potpuno zanemarljivi, jer ne samo što nemaju članstvo, već su postali privezak određenih političkih partija."
Predlažem da ovaj amandman poslanika Tomića usvojimo.

Evo, po ko zna koji put, mi poslanici SPS-a insistiramo na obaveznosti kolektivnog ugovora, ali ne vredi, ministar ne prihvata. Jednostavno, ministar je pre nekoliko dana na jednoj lokalnoj televiziji rekao da je poželjno da se ovaj zakon usvoji, jer ćemo dobiti 80 miliona dolara pomoći. Ne znam od koga, da li od zapadnih vlada, da li od MMF-a, Svetske banke, ali želim da kažem nešto što je vrlo važno i što treba poslanici DOS-a da znaju. Svojevremeno je Leh Valensa 1990. godine došao u Ameriku i zatražio u američkom kongresu kredit od 10 milijardi dolara, a dobio 100 miliona. Naravno, dočekan je sa velikim aplauzom i ovacijama. Nije dobio ni približno onoliko koliko je želeo, odnosno dobio je 1%. Hoću da kažem - nemojte mnogo da očekujete od kredita MMF-a, jer su ti krediti veoma nepovoljni.
Primera radi, zemlje kao što su Poljska, Čehoslovačka i Mađarska dobile su značajne kredite od SAD preko MMF-a. Međutim, spoljni dug tih država je sada oko 110 milijardi dolara. Do 2003. godine taj dug će biti 130 milijardi dolara. Jedna trećina, a u nekim zemljama 1/2 nacionalnog dohotka odlazi samo na namirivanje kamata, a glavnice ostaju.

Slična je situacija sa nekim drugim zemljama gde imamo liberalni kapitalizam, kao što je Argentina. U Argentini je sada spoljni dug 110 milijardi dolara, a kamata je milijardu i po godišnje. Ranije je  u Skupštini SFRJ, 70-tih godina, konstatovano da su krediti MMF-a nepovoljni i da ih ne treba prihvatati po svaku cenu. Zato vam preporučujemo - nemojte po svaku cenu da pravite  ovakve zakone, da biste dobili neke kredite koji su nepovoljni ili neke minimalne pomoći, od čega nema koristi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da treba podržati ovaj amandman poslanika Radojka Petrića, jer na neki način pooštrava odgovornost poslodavca, što je dobro.
Međutim, poslanici SPS-a glasaće protiv ovog zakona, jer Zakon umanjuje prava radnika, smanjuje otpremnine, smanjuje plaćena odsustva, smanjuje godišnje odmore, o višku zaposlenih, o zaradama odlučju sami poslodavci, o otkazu isto tako. Rezime ovog zakona je da se velika ovlašćenja daju poslodavcu, a prava radnika su minimalna.
Kada je reč o optužbama koje smo čuli tokom današnjeg zasedanja da je u Srbiji zatečeno loše stanje, ja bih predstavnicima vlasti rekao da je sada stanje mnogo gore - proizvodnja je lošija nego u vremenu naše vlasti, nezaposlenost je još veća, od dolaska DOS-a na vlast mi imamo dodatnih 100.000 ljudi koji su ostali bez posla.
Inflacija je, govorite, 40%, međutim, struja je 500% poskupela, osnovne životne namirnice 300 - 400%. Jedino ako bismo ukalkulisali vanbrodske motore, autobuse, pertle i četkice za zube, onda bismo došli do te inflacije od 40%. Spoljnotrgovinski deficit je veliki, samo sa Slovenijom je deficit 100 miliona dolara.
(Predsednik: Gospodine Bušetiću, molim vas da se vratite na amandman na član 166. Po tom osnovu ste dobili reč.)
Na kraju, želim samo da kažem - nemojte da nas optužujete za ratove, ništa nismo krivi, sve nam je nametnuto. Sve je istina ono što je govorio naš predsednik Slobodan Milošević juče u Hagu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi stalno insistiramo na povratku kolektivnog ugovora u život, odnosno u odredbe ovog zakona. Zašto to radimo? Zato što pravilnik ili ugovor o radu nisu ista akta kao što je kolektivni ugovor. Jednostavno, kolektivni ugovori su značajno dostignuće svih zaposlenih i svih radnika.
A opet, zbog čega - zato što kolektivne ugovore zaključuju Vlada i sindikati. Na primer, opšte kolektivne ugovore zaključuje nadležni sindikat, većinski sindikat i Vlada, a kad je reč o posebnim kolektivnim ugovorima, njih zaključuju, kada govorimo o poslodavcima, ovlašćeni predstavnici sindikata i nadležni organ Privredne komore.
Kada govorimo o javnim preduzećima, čiji je osnivač Republika, opet su u pitanju sindikati i Vlada Republike Srbije; za druga javna preduzeća, ovlašćena organizacija sindikata i osnivač za javne službe, kojima se zarade finansiraju iz budžeta Republike, ovlašćena organizacija sindikata i Vlada Republike Srbije.
Kad je reč o državnim organima i organizacijama, opet imamo sindikat i Vladu Srbije; kad govorimo o organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, imamo sindikat, upravne odbore tih organizacija i Vladu Republike Srbije itd.
Znači, svuda je Vlada garant i svuda su prisutni sindikati. Eliminisanjem kolektivnih ugovora prestaje svaka obaveza Vlade, a uticaj sindikata postaje zanemarljiv i minoran. I zbog toga kažemo da su kolektivni ugovori vrlo važni, da su značajno dostignuće svih zaposlenih i svih radnika.
Zato insistiramo na kolektivnim ugovorima.

Prvo, oko reprezentativnih sindikata: svakako da je reprezentativni sindikat Samostalni sindikat, jer ima blizu milion članova. Tu negde dođe možda i ovaj sindikat "Nezavisnost" a ovi ostali i ne postoje. Mislim da su izmišljena stvar, od određene političke grupacije ili vlasti.
Kada je reč o amandmanu poslanika Gudurića, on je pre svega imao u vidu činjenicu da privreda ne radi uopšte. Danas je situacija takva da sve fabrike imaju proizvodnju značajno manju nego pre godinu dana. Primera radi, u Pomoravskom okrugu fabrika ima manju proizvodnju nego prošle godine, "Staklara" ima manju proizvodnju nego prošle godine. On je pokušao na neki način, imajući u vidu tu situaciju, da bi se obezbedila sigurnost za ovu vrstu naknade bolovanja, da se ide na Zavod za zdravstveno osiguranje. Možda je predlog dobar, ali ja ću glasati za ovaj amandman. Tu stoji još jedna stvar - dugovanja su velika kada je reč i o Zavodu, bolovanja se trenutno sada isplaćuju za juni mesec, kašnjenje je šest meseci, isto kao što je bilo i ranije.
Međutim, u ovom članu imamo, kada govorimo o visini naknade za bolovanje jednu restriktivnost. Ovde je 65% od zarade, a imali smo ranije 85%, imali smo i 90%. Mi smo dugo o tome raspravljali kada smo govorili o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i o radnim odnosima i dokazali smo predstavnicima vlasti da su ona rešenja sa neto zaradama bolja nego sa bruto zaradama. Mi ćemo glasati za ovaj amandman, premda je situacija teška kako god da se okrene. Znači, i kada je reč o privredi i kada je reč o troškovima koji idu na teret Zavoda za zdravstveno osiguranje.