Hvala, predsedavajuća.
Ja bih da se osvrnem na komentar narodne poslanice gospođe Radisavljević, s obzirom da se osvrnula na rad kabineta ministara bez portfelja.
Mislim da smo ovde bili retko kada u prilici mi kao ministri bez portfelja da objasnimo značaj i način na koji funkcionišemo i sa kakvim sredstvima mi raspolažemo.
Ovde danas na sednici smo najmanje nas dvoje kao ministri bez portfelja. Imate priliku sa nama neposredno da razgovarate. Znam da je i treći kolega tu u Skupštini i da nam se verovatno može pridružiti.
Dakle, u budžetu do kraja ove godine za rad kabineta koji ja vodim opredeljeno je 150 miliona dinara. Najveći deo tih sredstava opredelila sam upravo za nadležnosti, odnosno zaduženja koja su mi sa punim poverenjem dodeljena od strane predsednika Vlade.
U ovom trenutku realizuje se projektna aktivnost koja se neposredno bavi temom sprečavanja nasilja u porodici i vršnjačkog nasilja i iznos te projektne aktivnosti koji je opredeljen za rad organizacije civilnog društva u ovom trenutku iznosi 55 miliona dinara.
Dakle, kada pogledate, to je više od trećine sredstava samo za jednu projektnu aktivnost koja nije usmerena za naš bahati rad, nepostojanje ili već neke izmišljene aktivnosti, već je vrlo jasno i precizno opredeljen, ne kažem ništa, ne mislim da ste bili zlonamerni, nego, prosto, i zbog građana želim da objasnim, jer se to često ponavlja, ne samo sa vaše strane da pitate, naravno, vrlo legitimno kako mi trošimo sredstva, nego i drugi poslanici ovde dovode u pitanje naš rad i angažman.
Dakle, u ovom trenutku, kao što sam rekla, 55 miliona dinara Vlada Republike Srbije, dajući meni poverenje da realizujem projektne aktivnosti, opredelila je za temu sprečavanja nasilja u porodici i sprečavanja vršnjačkog nasilja.
Mislim da je posebno nakon tragedija koje su nas zadesile prošle godine ovo pitanje u vrhu prioriteta i ako je po nečemu Vlada Republike Srbije u ovom trenutku Vlada kontinuiteta, to je onda po temi koja se eksplicitno bavi sprečavanjem nasilja.
Dakle, ja ću dati sve od sebe da ova konkursna aktivnost, i u ovom trenutku projektna aktivnost, pardon, realizuje na pravi način i u tom smislu koristim još jednom priliku, s obzirom da je vreme za prijavu na konkursne aktivnosti do 8. oktobra, dakle, pozivam sve relevantne nevladine organizacije koje su se i do sada bavile ovom temom, koje planiraju da se bave ovom temom, da se prijave da zajedno, zajednički snagama radimo na tome da se stvori društvo koje je nulto tolerantno na nasilje.
Nadam sa iskreno da ću i u skorijem periodu realizovati sledeće aktivnosti koje su takođe, ja bih rekla, vrlo, vrlo značajne za život u Srbiji, pre svega se tiču neposredno najvećeg broja populacije naše države, dakle, 51% osoba koji žive u Srbiji su u stvari žene. Dakle, samo 150 miliona smo, ja se nadam da će ministar mali imati više sluha za naredni budžet, pa će nam opredeliti nešto više sredstava, nadam se da ne zamera na ovoj šali. Dakle, za 51% građanki Srbije koje ovde žive opredeljeno je u ovom trenutku 150 miliona.
Naredne aktivnosti koje planiramo tiču se političkog i ekonomskog osnaživanja žena i uopšte uravnavanja politika, dakle, da se sa mnogo većom pažnjom bavimo i opredeljujemo sredstva koja će doneti korist i najvećem delu naše populacije.
Ja dolazim, evo, sa jednog događaja koji je bio u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, to je i razlog zašto sam zakasnila na današnju sednicu, koji govori o tome koliko mi u stvari žena imamo u parlamentu. Onda se, nemojte mi zameriti, zaista čudim kada u stvari za pitanje rada kabineta ministara bez portfelja, koji se između ostalog bavi tretmanom žena u Srbiji, dovodi se u pitanje da li uopšte treba da postojimo ili ne.
Dakle, naš parlament i Srbija može da se pohvali dobrim rezultatima kada je učešće žena u političkom životu. Ono što se postavlja kao pitanje i za šta mislim da nije greh potrošiti neka sredstva više jeste kako da motivišemo žene da u istom tom političkom životu ostanu duže, da ne odustaju onda kada se vrši nasilje nad njima, koje utiče ne samo na njih lično, nego i na njihovo najbliže okruženje, porodicu i decu. Tako da, eto, to će biti, recimo, druge aktivnosti na koje ja želim da usmerim sredstva. Ja se iskreno nadam da će makar narodne poslanice, kojih, evo, prema podacima statističkim sa kojima raspolažemo u ovom trenutku ima preko 36% svakako podržati ne samo moj rad, nego i rad svih onih kabineta koji će u međuvremenu urodnjavati svoje politike i baviti se time da život žena u Srbiji bude kvalitetniji i bolji. Hvala.

Nije bilo pitanje za mene, ali tiče se radnih prava žena pa sam našla za shodno da se ipak javim.
Kada je u pitanju primena Zakona o zabrani diskriminacije i ova pitanja koja se postavljaju ženama na razgovorima za posao ili situacije u koje dolaze nakon što se završi period porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nisu nikakva ekskluziva ili samo sporadična pojava za Srbiju. Dakle, ovo su diskriminatorska pitanja koja se dešavaju svuda u svetu, na prostoru EU, bilo koju tačku na planeti Zemlji da izaberete doći ćete u situaciju da se suočite sa ovom tužnom istinom da su žene vrlo diskriminisane kada je u pitanju razgovor za posao i nakon toga.
Ovome se staje na put tako što ćemo da vodimo jedan konstruktivni dijalog sa poslovnom zajednicom, da im ukazujemo na to između ostalog da se radi o kršenju zakona koji govori o zabrani diskriminacije, da ohrabrimo žene između ostalog da prijavljuju ovakve slučajeve jer bez prijave, vi ste advokat pa sa time ste verovatno i upoznati, žena da se uopšte krši Zakon o zabrani diskriminacije ne možemo ništa da preduzmemo.
Dakle, osim sporadičnih saznanja da se to zaista u praksi dešava, bez neke reakcije i obraćanja institucijama mi ne možemo da primenimo kaznene odredbe koje se nalaze u Zakonu o zabrani diskriminacije.
Zato bih i vas kao narodnog poslanika i veoma odgovornog čoveka koji živi ovde u Srbiji i iskreno se brine za zaštitu radnih prava žena zamolila u najmanju ruku da ne zloupotrebljavamo ovo kao povod za raspravu o demografskim izazovima koji slede, nego bih vas pozvala da sa tog mesta kao narodni poslanik, a sa druge strane mi sa ovog mesta kao članovi Vlade, ohrabrujemo žene da prijavljuju kada se krše određeni zakoni koji krše njihova ljudska prava.
Tako da, nikakve veze sa tim da li se žene odlučuju ili ne odlučuju da imaju decu nema to pitanje o kojem vi govorite i između ostalog ovde je hiljadu puta ponovljeno da finansije ne igraju ključnu ulogu u toj odluci da li će rađati decu ili ne, već upravo to što nam sledi, a uopšte se ne tiče izmena zakona, jeste dobar i kvalitetan razgovor sa poslovnom zajednicom kako možemo ženama da omogućimo da se usklade njihove poslovne obaveze sa njihovim privatnim obavezama.
Druga tačka koja je po meni najvažnija to je da ih ohrabrimo da prijavljuju kada se krši Zakon o zabrani diskriminacije.

Zahvaljujem.
Malopre je narodna poslanica, gospođa Paunović me je inspirisala da se javim i da podsetim na predizborna obećanja koja je koalicija, koja je dobila mandat da formira Vladu u stvari činom ispunjavanja predizbornih obećanja u stvari opravdala poverenje građana koje je i dobila.
Želim da vas podsetim da sve ove izmene zakona koji dolaze sada trenutno u okviru Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom bila su u stvari predizborna obećanja koje je na jedan vrlo posvećen način i vredan rad ministarka Đurđević Stamenkovski uspela da realizuje u veoma kratkom roku i ja joj se u tom smislu i ime Vlade naravno zahvaljujem.
Ono što mislim da je sad zadatak koji dolazi ispred svih nas jeste ono što ne može da se uredi zakonima, pokušala sam malopre odgovarajući poslaniku Novakoviću na njegove upite, na njegov predlog amandmana da pojasnim. Nadam se da ćemo naići na visok stepen razumevanja i da ćemo moći u tom smislu zajednički da radimo na poboljšanju statusa žena koje žele u isto vreme da budu majke i da rade.
U tom smislu mislim da je akcenat u narednom periodu veoma važno staviti na to da se usklade obaveze koje postoje na privatnom planu i na poslovnom planu i da se otvori jedan kvalitetan dijalog sa poslovnom zajednicom. Već neke firme koje imaju određenih kapaciteta kao što su veći kapaciteta nego možda neke druge, kao što su IT kompanije, odgovaraju na ove izazove. Oni već pronalaze načine kako u stvari da zadrže radnike, jer to jeste u stvari dominantno problem, pa se ja iskreno nadam da će ti primeri dobrih praksi koji dolaze iz onih poslovnih atmosfera koje to sebi bi u ovom trenutku mogu da priušte se nekako preslika na one druge koji bi te iste prakse morali da primene.
Takođe, još jednom želim da podsetim sve žene i sve poslodavce da u Srbiji postoji jedan važan zakon koji je na snazi to je Zakon o zabrani diskriminacije. Ja bih jako volela da sve žene koje dolaze u situaciju da na razgovorima za posao bivaju upitane za to, da li planiraju porodicu, na koji način planiraju da organizuju svoje vreme, da budu dovoljno hrabre i osnažene i da prijave sve slučajeve ovakvih neumesnih pitanja, ali ne samo ne umesnih nego i pitanja koje su u suprotnosti sa zakonskom regulativom.
Što se tiče ovih predloga koji dolaze u smislu uvećanja jednokratnih nadoknada, a samo je nebo granica, kako možemo da ih predstavimo, zaista želim da apelujem na narodne poslanike kada rade predloge u okviru svojih amandmana da urade ne samo polis i analizu nego i finansijsku analizu i da procene sa kakvim kapacitetima država raspolaže. Kao što je ovo bilo naše obećanje iza koga smo mogli da stanemo, dakle, morate da vodite računa da kada predstavljate svoje amandmane da su to u stvari neka vaša buduća obećanja u slučaju da se promeni aktuelna struktura kada je u pitanju vlast. Evo, klima mi glavom koleginica koja razume o čemu govorim, dakle, molim vas da ne dolazimo u situaciju sada da se takmičimo u nerazumnosti u nekim zahtevima koji ne mogu da se realizuju u praksi, zato što kada hoćete jednoj grupi za koju mislite da je neophodno da joj date, onda morate nekoj drugoj grupi da oduzmete.
Tako da bilo bi dobro da u budućem periodu kad se radi o nekim izmenama zakona posebno kada se radi o posebno ranjivim kategorijama naših građana gde je vrlo tema emotivna, vrlo lako se mogu steći politički poeni ipak budemo odgovorni i zamislimo sebe na poziciji onoga ko treba da donese odluku da li da se sredstva usmere na ovaj ili onaj način. U tom smislu zahvaljujem se svim narodnim poslanicima koji će svojim glasom podržati izmene ovog zakona i naravno, zahvaljujem se koleginici koja je uspela da uloži dodatni napor da se ovo sve i realizuje. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.
Htela sam smo kratko da se osvrnem na deo izlaganja gospodina Dinića, u delu koji se odnosi na negativne demografske trendove o kojima je govorio, a volela bih da razjasnim i narodnim poslanicima koji sede ovde u sali, a koji možda o toj temi ne znaju dovoljno, kao i građanima Srbije, da prosto, ne upadamo u zamku političkih floskula koje mogu da dovedu u zabludu da postoje neka rešenja koja mogu na tacni biti izneta i doneti neke revolucionarne i velike promene.
Dakle, mi demografske izazove koje imamo danas, probleme koje imamo sa brojem živorođene dece, ne baštinimo od juče, ne baštinimo od pre tri godine, ne baštinimo ni od pre 15 godina, kada je neka druga koalicija bila na vlasti, zaista trend opadanja živorođene dece baštinimo iz mnogo ranijeg perioda, posle Drugog svetskog rata. Poslednji put je Srbija zabeležila stopu fertiliteta 2,1 koja dovoljna za prostu reprodukciju i možemo da kažemo da postoji pozitivan demografski trend, 1960. godine, od tada pa nadalje je ta stopa fertiliteta u stvari opadala.
Ono što postoji trenutno od podataka na Republičkom zavodu za statistiku, dostupno je i vama i verujem da ste jako dobro informisani u tom pogledu. Dakle, negde smo najkritičniju tačku imali 2007. godine kada je stopa fertiliteta iznosila 1,38. Stopa od 1,40 poslednji put je zabeležena 2011. godine. Uvođenjem postupno mera populacione politike dolazimo do toga da se ovi brojevi povećavaju, a na ovim malim brojevima, male vrednosti za koje se povećavaju su zaista znače mnogo. Pa, tako 2016. godine ta stopa fertiliteta iznosi 1,46 da bi 2022. godine ona bila povećana na čak 1,63 što je bio rekord na nivou Evrope u kojoj mi danas sedimo.
U tom smislu možemo da kažemo da je Srbija bila među retkim državama u Evropi koja je zabeležila 2021. godine i 2022. godine značajno povećanje broja živorođenih u odnosu na sve države u Evropi koje se danas nalaze. Znam da postoje očekivanja u pogledu primene mera populacione politike da dobijemo epohalne rezultate, međutim, da ne znam koliko para damo i da se ne znam na kojoj tački na planeti Zemlji nalazimo, mi ne možemo da očekujemo takve rezultate.
Dobra vest u svemu ovome što može da se zaključi da u određenim kategorijama dolazi do značajnog povećanja broja dece. Recimo porodice koje očekuju svoje treće, četvrto dete beleže rast od kada su uvedene mere koje se odnose na finansijsku podršku porodici. To možete vrlo lako da pogledate iz statističkih podatka koji su svima dostupni u periodu od 2017. godine kada je prvi put predstavljen ovaj zakon, pa evo do danas kada usvajamo nove izmene o kojima će nadležna ministarka i više govoriti. Dakle, ja bih zaista volela da jednom zauvek bez obzira ko se nalazi na poziciji da danas odgovara sa pozicije vlasti ili sa pozicije opozicije, ne zloupotrebljavamo temu demografskih izazova zato što sve sutra da dođete vi ili bilo ko od vaših kolega na vlast, ovo nisu pitanja koja mogu tako lako da se reše.
Druga stvar o kojoj sam ja takođe želela da istaknem jeste problem sa kojim ćemo se svi mi suočavati a odraziće se značajno na budžet o kojem sada raspravljamo, a to je povećanje troškova usled povećanja starosti naše države.
Volela bih iskreno da u toku ovih rasprava koje sam u nekom trenutku slušala ovde iz sale, a neke sam imala prilike da slušam i tokom svog rada u okviru nekih drugih aktivnosti koje obavljam, dakle da ne dolazimo u situaciju da se ne bavimo suštinskim problemima, a ne da se bavimo ovde kroz skupštinsku raspravu demagogijama. Povećanje starosti stanovništva između ostalog govori i o kvalitetu zdravstvene zaštite koja je pružena našim građanima. Dakle, to je jedna stvar o kojoj moramo da govorimo. Profesorka Kisić je svojevremeno to vrlo lepo obrazlagala s obzirom da je samostalno učestvovala u okviru pisanja tih strategija i analiza koje se bave starošću stanovništva, žao mi je što narodni poslanik sada odlazi.
Dakle, jedna od dve stvari o kojima moramo ozbiljno da razgovaramo, da postignemo jedan politički dijalog, jedan institucijalni dijalog u kome ćemo svi zajedno raditi na rešavanju ovog problema a ne ovakvu jednu temu koristiti za dnevno političke razmirice.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Mislim da je veoma važno pitanje koje je postavio poslanik Starčević, pa se nadam da mi ne zamerate što želim da dopunim, odnosno želim da dopunim izlaganje koje je imao ministar Lončar, jer su podaci koje želim da podelim sa vama i sa građanima Srbije, čini mi se, značajniji od toga da možda nekome ukrademo koji minut više.
Dakle, ja sam nedavno u sklopu svojih aktivnosti obišla Univerzitetski klinički centar u Kragujevcu i sve informacije koje dolaze u vezi sa smanjenjem liste čekanja mislim da su značajne da ih čuju građani, kako u stvari stvari funkcionišu na terenu.
U tom smislu, recimo, Odeljenje radiologije koje funkcioniše u okviru Kliničkog centra u Kragujevcu je apsolutno smanjilo, odnosno ne postoji lista čekanja za onkološke pacijente. Dakle, skeneri rade bezprekorno. Oni imaju i novu magnetnu rezonancu.
Zašto mi je bilo važno da se javim? Mislim da je veoma važna ova informacija za žene koje su u velikom riziku od nastanka karcinoma dojke ili reproduktivnih organa i mislim da je važno da podstaknemo i motivišemo žene da se u okviru preventivnih pregleda koje organizuje Ministarstvo zdravlja jave, zakažu svoje preglede i da u svakom smislu i ostvare.
Takođe, u ovoj poseti obišla sam i odeljenje na kojem se održava trudnoća i obišla sam odeljenje bio medicinski potpomognute oplodnje.
Mislim da je ovo značajna informacija, jer veoma često se, kada je u pitanju tema bio medicinski potpomognute oplodnje, u stvari, Beograd posmatra kao mesto, što je i logično, jer se radi o glavnom gradu, kao mestu u kome se radi jako veliki broj ovih zahvata. Međutim i Kragujevac beleži sjajne rezultate. Dakle, oni su drugi po redu Univerzitetski klinički centar koji se bavi ovim postupcima i uspešnost kod žena do 40 godina je čak 37%. Ja mislim da je to rezultat zaista vredan svake pažnje.
Druga stvar, želim da podsetim da Ministarstvo zdravlja i u prethodnim mandatima, a i u ovom, naravno, odvaja određena sredstva, i to ne mala, za bio medicinski potpomognutu oplodnju koja je u Srbiji na toliko visokom nivou da čak ni zemlje koje se nalaze na zapadu Evrope, mnogo uređenije, možda ekonomski jače u odnosu na Srbiju, nemaju toliko liberalan pristup ovoj temi.
Takođe, imala sam priliku da razgovaram i sa dekanom medicinskog fakulteta i možda jedna od najvažnijih informacija danas kada je u pitanju odnos između pacijenata i zdravstvenih radnika, a to je na početku svog mandata ministar Lončar jasno istakao da će se posvećeno raditi na poboljšanju komunikacije na relaciji pacijenti i zdravstveni radnici.
Dakle, jedini fakultet u Srbiji trenutno medicinski koji ima „veštinu komunikacije“ kao predmet koji je obavezan jeste Medicinski fakultet u Kragujevcu. Dakle, to je na drugim fakultetima izborni predmet i ja ovaj put koristim i ovu poziciju da pozovem i druge medicinske fakultete da ovo uvrste u svoj program, jer ja bih rekla da danas je veoma česta pojava da nezadovoljstvo pacijenata možda dolazi samo od toga što nemaju možda neku relaksiranu komunikaciju sa svojim izabranim lekarima.
Posebno mi je drago iz ugla žena i posebno onih koje su, recimo, u prilici da održavaju trudnoću ili prolaze kroz porodiljske, porođajne muke, da ih tako nazovem, da će ovo pitanje biti visoko na lestvici prioriteta.
Treću stvar koju želim da podelim sa vama, ja sam sa ministrom Lončarom imala jedan izuzetan sastanak i mislim da je važna informacija i za vas da smo došli do jednog visokog razumevanja kada je u pitanju položaj trudnica koje samostalno obavljaju delatnost i mislim da ćemo u skorijem periodu imati prilike da vas obradujemo sa još jednom dobrom vešću, a to je da će se položaj žena koje održavaju trudnoću, a samostalno obavljaju delatnost, izjednačiti sa položajem žena koje su pod nekim drugim ugovorima radnim i u tom smislu nadam se da ćemo uskoro imati prilike da razgovaramo i o izmenama Zakona i zdravstvenom osiguranju.
Kada je u pitanju politička volja, nemojte da sumnjate. Dakle, sva ova pitanja koja sam imala želju da podelim sa vama kako izgleda situacija na terenu, dakle, postoji visoka politička volja, ali ne samo volja, zaista se to i realizuje u praksi.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane građanke i građani, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, još jednom uvaženi predsedavajući, najpre želim da vam čestitam dolazak proleća, jer to znači, između ostalog, da će nam dani biti duži i da ćemo imati više Sunca, da ćemo biti raspoloženiji i da ćemo sigurno kvalitetnije i bolje koristiti naše vreme za nastupajuću kampanju za beogradske izbore, za kampanju koja se tradicionalno vodi od vrata do vrata, za kontakte sa građanima na teritoriji Grada Beograda, a onda i za kontakte sa građanima neposredno, dakle, na teritoriji čitave Srbije.

Danas želim da iskoristim priliku da podsetim naše građanke da je danas Nacionalni dan prevencije raka dojke i da sve one koji danas gledaju uživo ovaj program uputim na to da svoje najbliže žene, drage sestre, prijateljice, kume upute na to da urade preventivne preglede kojima će moći da se zaštite od eventualnih posledica raka dojke. Takođe, želim da podsetim da se to radi jednom godišnje, dakle redovni ginekološki pregledi. Znam da ovo možda zvuči banalno, ali znam i koliko je važno i zato mi jeste važno da u direktnom prenosu o ovome govorim danas. Jednom godišnje ginekološki redovan pregled, jednom godišnje ultrazvučni pregled dojki i jednom ili dva puta, odnosno jednom ili u dve godine da se odradi mamograf.

Da ovim ženskim tonom nastavim, ja sam primetila u ova tri dana rasprave o budućoj predsednici Narodne skupštine da svi pomalo zaplićemo jezikom kada treba da se obratimo političarkama koje ovde sede. Mi smo ovde narodne poslanice, biramo predsednicu Narodne skupštine koja je nekada bila ministarka, nekada je bila i još uvek jeste predsednica Vlade u tehničkom mandatu. Bilo bi dobro da u budućnosti se sa puno pažnje i uvažavanja obraćamo ženama koje ovde sede, da ih ne nipodaštavamo i ne pravimo se nevešti kada treba da se obratimo nekoj od nas. Ako možemo da se svakoj kafe-kuvarici i čistačici u Domu Narodne skupštine obratimo na taj način, ne vidim nijednu prepreku da se oni koji imaju problem sa tim nauče da se političarkama u Srbiji obraćaju u ženskom rodu.

Nakon ovoga, želim i vama, uvaženi predsedavajući, da se obratim i da i vas podsetim, ali i kolege narodne poslanike, da nijednog trenutka Narodna skupština nije suspendovala Zakon o zabrani diskriminacije i zato mi je jako žao što smo imali priliku da u ovih nekoliko dana, s obzirom da je ova sednica započela mnogo pre nego što je započela rasprava o izboru predsednice Narodne skupštine, da primetim da se non–stop krši ovaj zakon u pogledu vaših godina. Dakle, ovde se vama dodeljuju različite dijagnoze sa raznih strana, dovode se u pitanje vaši fizički, mentalni kapaciteti, a ja ću biti srećni ako sa 76 godina budem imala ovaj kapacitete kojima vi danas raspolažete i vodite ovu sednicu.

Takođe, ja sam neko ko pripada srednjoj generaciji i jako mi je drago, da ne bude zabune, što vidim puno mladih lica sa jedne i sa druge strane, ali isto tako, na bazi barem tog iskustva koji imam kao jedna mlada osoba, ne mogu da zanemarim važnost iskustva koje donose stariji narodni poslanici koji ovde dele klupe za sa nama, a pre svega zbog toga što vi nosite taj jedan pomirljiv ton upravo na bazi dugogodišnjeg iskustva, pružajući ruku svakome da uđe u dijalog. Ja bih volela da podsetim i narodne poslanike da ne kršimo Zakon o zabrani diskriminacije, a kršen je ovoliko puta. Ja sam samo ovaj primer, na bazi toga koliko je puta prekršen zbog vaših godina, iskoristila kao priliku da podsetim sve narodne poslanike, bez obzira u kojim klupama sede.

Budući mandat predsednice Narodne skupštine obeležiće nekoliko važnih tema, a ja ću pokušati da svedem na tri za koje mislim da će, makar na početku, biti veoma važne. Prva je dijalog koji se vodi na relaciji između Beograda i Prištine i ne sumnjam u to da će cipele u kojima će sedeti, mesto na kojem će sediti gospođa Brnabić biti izuzetno teške i komplikovane i da će je taj zadatak, posebno što je i sama bila uključena u mnoge dijaloge koji su prethodili njenom budućem radu prilikom zasedanja, koji su prethodili njenom budućem radu, dakle, dovesti u jednu nezavidnu poziciju.

Zato danas ne mogu da se ne setim, kao neko ko je sigurno nedvosmisleno građanske orijentacije, neko ko možda nema dovoljno jaku ili jasno izražena nacionalna osećanja ili makar ih ne iskazuje na onaj način kako je to široko društveno prihvatljivo… Dakle, želim da kažem da mi je strašno teško i žao što sam mogla da primetim da čak i parlamentarne političke organizacije nisu se na pravi način osvrnule na žrtve Martovskog pogroma koji se dogodio 2004. godine. Prvo, zato što se radi o jednoj godišnjici koja je okrugla. Znate, specifično je da se obeležavaju te okrugle godišnjice na jedan poseban način i ja sam tragom, da vidim kako je i na koji način svaka politička organizacija, bila ona u parlamentu ili van parlamenta, pokušala da vidim na koji način su se osvrnuli na ono što se dogodilo 2004. godine i moram da kažem da se gotovo ni jedna nije sa dužnom pažnjom i pijetetom prema žrtvama osvrnula na ono što se dogodilo pre 20 godina.

Ja ću sada iskoristiti podatke da zbog građana Republike Srbije podsetim kakve su to žrtve bile na prostoru Kosova 2004. godine. Podatke koje ću pročitati, jer ih ne znam napamet možete pronaći na sajtu Fonda za humanitarno pravo tako da pozivam i one narodne poslanike koji su zaboravili da se ovim povodom oglase…

(Aleksandar Jovanović: Niko nije zaboravio, nemoj da izvrćeš.)

Dakle, one koji su možda zaboravili da se ovim povodom oglase, a verujte da sam u pravu, jer sam analizirala naloge. Naravno, oni građani koji to žele da isprate to mogu da vide. Na jednom sam čak našla vremensku prognozu, ali nisam našla nikakvo izjašnjavanje na ovu temu.

Dakle, 50 do 60 hiljada kosovskih Albanaca je tada podiglo, praktično, ustanak protiv Srba i nealbanskog stanovništva na prostoru Kosova, 23 osobe su izgubile život, 950 osoba je povređeno, oko 4.000 ljudi je raseljeno, a oko hiljadu kuća, crkava i manastira je oskrnavljeno, spaljeno ili uništeno.

Ja zaista mislim da smo u martu mesecu koji je veoma važan, emotivno važan za građane Srbije, bez obzira kakve su političke orijentacije, morali da se sa dužnom pažnjom osvrnemo na ova dešavanja.

Takođe, želim da iskoristim priliku da vas sve pozovem da pročitate niz koji se nalazi na nekadašnjoj platformi „Tvitera“, a današnjoj „IKS“ koji je napisao Dragiša Mijačić. On koordinira u Nacionalnom konventu. Zaduženim za Poglavlje 35. Podelio je prosto jedno neposredno iskustvo izbeglih žena sa Kosova i bilo bi dobro da možda građani Srbije, da sad ne trošim vreme svih vas, da pročitaju taj niz i prosto razumeju koliko su razmere, da kažem, tog pogroma zaista velike.

Dozvolite mi molim vas da na ovoj temi takođe citiram i muftiju Beogradske islamske zajednice, Mustafu Jusufspahića koji je na istoj društvenoj mreži podelio svoje misli na ovu temu: „Svakog 17. i 18. marta mene srce zaboli, jer neko je tada 2004. godine đavola bodrio i kuće božije palio i rušio a neko Boga branio.“

Ja mu se zahvaljujem jer neke reči od pojedinih ljudi zaista imaju mnogo veću težinu, čak i od naših reči. Ovo je zaista, on svake godine na pravi način se osvrne na ove događaje, tako da ja mu se u ime i svoje lično, a i nadam se u ime čitavog parlamenta zahvaljujem.

Kada je u pitanju druga tema koja će obeležiti početak rada nove predsednice Narodne skupštine, to je upravo ova tema sa kojom smo malopre završili jedan deo diskusije. Radi se o Rezoluciji Evropskog parlamenta. Malopre sam rekla da sigurno, a sigurno makar u ovim redovima, dakle gde danas sedim, dakle nema osobe koja je građanskija i liberalnija u pogledu mnogih političkih tema, pa tako i u pogledu odnosa Srbije prema EU.

Međutim, i kada sam sedela kao narodna poslanica sa one strane tamo, dakle moj poslanički klub koji sam vrlo uspešno vodila imao je jedan princip, koga se i dan danas držim. Dakle, naše političke razmirice u granicama naše zemlje su sasvim nešto drugo u odnosu na to kako mi predstavljamo našu državu kada napustimo granice naše države.

Tako da je za mene kao nekoga ko pomno prati rad, posebno građanski orijentisanih političkih organizacija, sramotno ono što smo mi imali prilike da doživimo, to vukljanje za rukave i sve ono, da kažem, neprimereno što je bilo a dešava se i danas, nažalost, dakle kada je u pitanju Rezolucija Evropskog parlamenta koja je nedavno doneta.

Dakle, ovo nije ni prva a verovatno ni poslednja rezolucija Evropskog parlamenta, međutim ova je specifična upravo po tome zbog načina na koji je ona doneta Nikada se čini mi se to nije desilo da se ovoliko lobira, praktično iz granica jedne države da tako izgleda jedna rezolucija Evropskog parlamenta. Šta je trebalo da bude poenta te same rezolucije? Ona je trebala, ako sam dobro razumela kolege koji su na tome insistirale, da izazove međunarodnu istragu. Ja moram da kažem, evo kao neko ko od kada su završeni izbori kao nestranačka ličnost, dakle sedim sa strane i gledam šta se sve dešava…

Slobodno se smejte, nije uopšte nikakav problem.

Dakle, ne mogu a da ne primetim sledeće. Dakle, kako mislite da bilo ko shvati ozbiljno insistiranje na međunarodnoj istrazi ukoliko prihvatate da su izbori u Srbiji na republičkom nivou dovoljno dobri da prihvatite mandate i da ne sedite ovde sa nama, a sa druge strane ne prihvatate rezultate beogradskih izbora tvrdeći da su izbori samo na jednom nivou pokradeni?

Dakle, izbori su se održavali u isto vreme i na istom mestu sa istim članovima biračkih odbora. Dakle, nikome ne možete da objasnite, ni građanima u Srbiji, a posebno ne van granica naše zemlje kako je ova mozgalica praktično trebala da proizvede to, a to je da se dogodi međunarodna istraga.

I ja bih volela da se ona dogodi iz prostog razloga što smo i tokom ove rasprave imali prilike da čujemo da se ta navodna migracija u tolikom broju koja je navodno dovela do tolike velike i nepravedne razlike na beogradskim izborima, dešavalo i ranije upravo menjanje prebivališta od strane ljudi koji i danas sede u ovom parlamentu.

Za predsednicu Narodne skupštine će svakako biti izazov i da održi dijalog u Narodnoj skupštini i van nje, naravno, ali ne sumnjam da će to uspeti da uradi iz prostog razloga što ima jedno bogato iskustvo u posredovanju u međustranačkom dijalogu, kako na nivou parlamenta, odnosno kada je on vođen ovde u parlamentu bez posredovanja ljudi koji dolaze iz Evropskog parlamenta, tako i na onom drugom koloseku koji je vođen uz prisustvo evroparlamentaraca.

Ja moram samo još jednu stvar da kažem. I tada smo imali, nažalost, iako je ruka bila pružena, dakle sedela sam na strani opozicije, mnogi ljudi koji ovde sede učestvovali su u tom dijalogu zajedno sa mnom, zajedno i sa ovim ljudima koji sede sa ove moje leve strane, dakle veoma često je taj prostor za dijalog, za razgovor, za donošenje političkih rešenja kojima bi se rešila politička kriza u Srbiji bio vrlo nevešto, moram da kažem, iskorišćen za jeftine političke poene.

Na te se dijaloge dolazilo veoma često i to će vam sigurno reći čak i članovi one opozicije koji sede i sada u parlamentu da bi se sa njih teatralno odlazilo. Ja se iskreno nadam da se takva greška neće ponoviti i ja se iskreno nadam da ovaj parlament ima snage i ima kapaciteta da sa onim ljudima koje su građani birali da ih ovde predstavljaju dovede do političkih rešenja da se reši politička kriza na jedan, da kažem, miran i dobronameran način.

Treća tema koja je možda za mene najemotivnija, a po prirodi jesam emotivna što se može videti da mi drhti glas i ruke, dakle jeste nasilje u društvu. Mislim da će ako ove dve teme nisu bile dovoljno jake kao izazov za predsednicu Narodne skupštine, ali i za sve kolege koji sede sa leve i sa desne moje strane, dakle verujem da će sprečavanje nasilja u društvu biti možda i najveći izazov i za parlament i za buduću Vladu i za sve nas, bez obzira gde se politički nalazimo.

Meni je žao što smo doživeli to da se majska tragedija koja je obeležila živote svih nas, a ne mogu da na neki način razdvajam ljude sa decom ili bez dece, da me neko pogrešno ne shvati, ali verujem da je posebno pogodila ljude koji imaju decu i posebno one koji imaju decu tog uzrasta kojeg su nastradala deca iz „Ribnikara“ ili iz okoline Mladenovca.

Dakle, zloupotreba politička jedne takve tragedije je za mene bila besprizorna. Zaista sam u svašta mogla da poverujem, ali u tako nešto do kraja nisam mogla što je rezultiralo na kraju lošijim, odnosno gorim izbornim rezultatom nego što je to bio rezultat na prethodnim republičkim izborima.

Nadam se u susret maju i obeležavanju majske tragedije koja je zaista duboko potresla sve građane Srbije, bez obzira gde se mi nalazimo na strani političkog spektra, nadam se da ona neće biti zloupotrebljena za jeftine političke poene. Tim pre što je to bio povod da se formira koalicija koja nosi naziv „Srbija protiv nasilja“, a koja je u međuvremenu zaboravila praktično na tu temu i bavila se svim drugim, stavljajući akcenat isključivo na sebe, a ne na to kako će i u kakvom društvu da žive naša deca.

Podsetiću vas, ovo je jedinstven slučaj u Evropi bio i u svetu verovatno, da školski drugar udari na svoje školske drugare na tako brutalan način da će ostati verovatno zacementirano u svim našim srcima i životima i nas i naše dece.

Jako mi je žao što je bila zloupotrebljena na taj način, nadam se da se to neće ponoviti, a da ćemo svi izvući tu pouku iz onoga što se desilo, da možemo da menjamo naše ponašanje kako nam se to nikada ne bi dogodilo i kako bi smo nešto naučili iz onih događaja koji su za nama.

Sada bih da kažem nešto o Ani Brnabić, znala sam da će biti reakcija. Dakle, moja specifična pozicija kada želim da govorim o tome zašto želim da podržim da Ana Brnabić bude predsednica Narodne skupštine. Zato što sam u svojim cipelama, dakle u različitim nekim okolnostima imala priliku da što javno, a što na različitim sastancima i u prilikama koje su takođe bile javno prikazane, dakle sarađujem sa gospođom Brnabić i da dovedemo do određenih pozitivnih rešenja koja jesu u interesu građana Srbije. Ja vas podsećam da samo zbog njih sedimo ovde i ni zbog koga drugog.

Dakle, moj prvi susret sa gospođom Brnabić, možda ona to i ne zna ili možda ne može da napravi takvu vrstu retrospektive bio je kada se usvajao takozvani Zakon o nestalim bebama.

Dakle, bio je to problematičan jedan zakon. Svi znaju koji su sedeli tada u parlamentu. Razna udruženja roditelja koji traže svoju nestalu decu, obraćali su se narodnim poslanicima, sedeli su zajedno osa nama u našim kancelarijama očekujući da se dogodi određena izmena zakona.

Ona je upravo sedeći ove u danu koji je bio namenjen poslaničkim pitanjima pitala kako može da se popravi taj zakon. Organizovan je sastanak u Vladi Republike Srbije. Sastanku sam prisustvovala ne samo ja kao narodna poslanica, prisustvovali su i ugledni pravnici, čini mi se, Nikola Kovačević, Danilo Ćurćić, predstavnici JUKOM-a itd. i doneta je jedna velika i važna izmena koja je uticala na to da roditelji koji traže svoju nestalu decu budu zadovoljni.

S obzirom da je to bio jedan javni susret, dakle, svako može danas da vrati snimak i da pogleda kako je to izgledalo i na bazi toga da zaključi da je moguće voditi dijalog čak i sa ljudima sa kojima se u određenim momentima politički ne slažete.

Druge pozitivne stvari koje bih rekla o gospođi Brnabić jeste njena efikasnost koja se odnosi na saradnju sa onim osobama koje u tom trenutku nisu članovi Narodne skupštine, pa po prirodi, da kažem, obaveze koju mi imamo kao predstavnici zakonodavne vlasti imamo prema Vladi Republike Srbije.

Dakle, u nekoliko navrata sam zatražila intervenciju tadašnje predsednice Vlade da pomogne u rešavanju velikih problema, za mene velikih, jer su određene teme kojima se bavim, ali one znate nemaju tako veliki obuhvat i ona je mogla u bilo kom trenutku da kaže - hvala primili smo vaše obaveštenje, premili smo vaš predlog, super je to što sada želite da sarađujete, mislimo da je konstruktivan, doći će trenutak da se ovo izmeni. Mogla je, jer bi to bilo takođe politički korisno za nju.

Međutim, ona je učinila sve što je u njenoj moći da delegira određene ljude, da se pozabave, da se određeni problemi reše. Dakle, iako nije imala krupnu političku korist od onoga što je trebalo da učini, ona je to uprkos tome učinila, što znači da je stavila javni interes ispred svoje stranke koju je vodila u to vreme, ali i ispred celokupnog imidža Vlade.

Koliko je to, da kažem, u momentima bilo izazovno jeste i zato što je pomogla da se određena odluka Ustavnog suda na bolji način primeni nego što je i sam Ustavni sud rekao da ta odluka treba da se primeni. Ta odluka Ustavnog suda odnosi se na prava roditelja dece sa invaliditetom da ostvare pravo na naknadu koja im je bila uskraćena nažalost pogrešnom odredbom Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Posao je bio obiman. Uključio je apsolutno sve centre za socijalni rad u Srbiji. Uključio je rad najmanje dva ministarstva, Ministarstvo za rad i Ministarstvo za brigu o porodici i nas naravno kao predstavnike nevladinih organizacija, ali je Vlada donela poseban zaključak da učini da se odluka Ustavnog suda primeni još bolje nego što je i sam Ustavni sud rekao da treba da se primeni. Jeste, moguće je, obraćali smo se Ustavnom sudu. Ustavni sud je sam rekao da ne želi da dodatno pojašnjava odluku, jer je mogao to da uradi, ali je Vlada Republike Srbije donela odluku da napravi zaključak, poseban zaključak Vlade, koji će upotpuniti nedovoljno dobro napisanu odluku Ustavnog suda.

Ja se u ime i roditelja koji imaju decu sa invaliditetom, ali i u ime svih onih drugih koji su imali koristi od pojedinih odluka Vlade Republike Srbije zaista od srca zahvaljujem dosadašnjoj predsednici Vlade Republike Srbije, a budućoj predsednici Narodne skupštine i u tom duhu se zaista nadam da će voditi naredni saziv parlamenta.

Bilo bi dobro i ja se nadam da će to tako i biti da se u ovom mandatu formira jedna kvalitetna ženska parlamentarna mreža kao neformalno telo koje će se mnogim od ovih pitanja, o kojima sam ja danas govorila, dakle, baviti.

Postoje teme koje su u ovom trenutku goruće i o kojima, ja mislim, može parlament da pomogne da se podigne svest, ako ništa drugo, o važnosti određenih tema, kao što je važnost imunizacije, akušersko nasilje, nasilje u porodici. Dakle, to su sve teme za koje sam sigurna da jednako okupljaju sve žene u ovom parlamentu i za koje sam sigurna da ne postoji ni trunka dileme da imamo zajednički interes.

Iskreno se nadam, draga gospođo Brnabić, da ćete uspešno voditi parlament, da će biti pružena ruka do kraja onako kao što ste i najavili prema predstavnicima i vlasti i opozicije i daćete u tom maniru pokazati da postoji mogućnost da ovaj parlament zaista na pravi način oslikava i volju građana Republike Srbije, ali isto tako da pokaže da je moguće pokazati jednu novu politiku kulturu.

Dozvolite mi da završim samo jednom opaskom i nadam se da mi nećete zameriti. Jedna od opaski i predsednice Maje Gojković kada je vodila parlament bila je zbog lapsusa koji je tada napravio jedan poslanik iz redova SNS – Ana je tu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dakle, nakon ove gomile budalaština koje je u polasatnom izlaganju izneo naš kolega, narodni poslanik, nažalost. Jedino što imam da poručim kolegi – vama je sigurno potrebna pomoć, ali moraćete da počnete da sarađujete.

Zahvaljujem.

Za kraj ove rasprave, pre nego što iznesem zaključak ispred poslaničkog kluba stranke SMS i poslanika koji predstavljaju ujedinjenu demokratsku Srbiju, postavila bih dva pitanja još jednom, ako možemo da dobijemo konkretnije odgovore. Prvi se tiče stimulacije koju bi trebalo da dobiju zdravstveni radnici, opet mi je žao, nema ni ministra finansija, niti ministra Lončara, nadam se da vi znate odgovor. Dakle, ta stimulacija nije trajnog karaktera i povećanje njihovih plata bi moralo da bude drugačije rešeno, odnosno da od vas ovde makar dobiju uveravanja da će se to trajno rešiti.

Ono što postoji, takođe, problem sa primenom ove odredbe jeste to što zdravstveni radnici koji se nalaze recimo na godišnjem odmoru ili su oboleli od Kovida - 19, takođe nemaju pravo na ovu stimulaciju od 10%. Pošto sam ja o tome govorila na prethodnoj sednici kada smo potvrđivali vanredno stanje, u međuvremenu mi se zaista jako veliki broj zdravstvenih radnika javio i ovo potvrdio.

Druga stvar koja mi se čini da je ovde izostala u nekoliko navrata je pomalo bila i zloupotrebljena od strane narodnih poslanika na prošlom zasedanju, pošto je konkretno bio upitan ministar odbrane, nisam dobila odgovor, ali sada ste tu vi, ministre spoljnih poslova, i ne bi bilo loše da kao ministar spoljnih poslova jasno date do znanja građanima Republike Srbije u kojoj meri je EU zaista prijatelj Republike Srbije.

Ja ću sada, zarad javnosti, da iznesem neke podatke, posebno zbog toga što smo ovde imali i od strane nekih narodnih poslanika prilično neprimerene govore i mislim da jesu činjenice važne da se iznesu u Domu Narodne skupštine.

Za poslednjih pet godina od EU smo dobili podršku u iznosu od 1,8 milijardi evra, što je 44 puta više nego što je podrška Republike Kine. Samo u zdravstvo je uloženo negde oko 161 milion evra, što je 12 puta više od Kine i da nije bilo ove podrške od strane EU, verovatno bi naš zdravstveni sistem pod udarom pandemije kolabirao. Samo tokom ovog vanrednog stanja EU je za zapadni Balkan opredelila negde 800 miliona evra, od čega će 93 miliona evra biti upućeno Republici Srbiji.

Bilo bi dobro da se ministar spoljnih poslova ili predsednica Vlade jasno izjasne po ovom pitanju. Narodni poslanici imaju pravo i mogućnost da pričaju o čemu god žele, međutim, zvanična politika Vlade Republike Srbije mora biti jasna i precizna i bilo bi dobro da se to danas potvrdi u Domu Narodne skupštine.

Ja ću vas zamoliti, predsednice Vlade, u završnoj reči da ne proglašavamo kraj vanrednog stanja kao pobedu nad pandemijom, zato što ona i te kako nije pobeda, ne zbog toga što nismo mi dobro odreagovali kao država, već zato što nas čeka jako dugi period u kom ćemo morati da se kao građani naviknemo na nešto što se već sada naziva nova normalnost.

Ja sam i juče i danas i unazad nekoliko dana od kada se govori o ukidanju vanrednog stanja zaista videla građane koji se nonšalantno ponašaju prema ovom virusu i o načinu na koji treba da se odnosimo prema njemu. Žao mi je što dolazi do toga, ali, uprkos svoj mojoj dobroj volji da razumem i sve vaše napore, mislim da je najveća odgovornost u ovom trenutku na Vladi Republike Srbije i morate jasno da se odredite prema tome kakvo nas ponašanje u budućnosti očekuje, da građani ne misle da onog trenutka kada Skupština izglasa kraj vanrednog stanja to znači da mogu potpuno opušteno, slobodno da se kreću i da se ponašaju kao pre nego što je vanredno stanje stupilo na snagu. Dakle, molim vas da se uputi iz Doma Narodne skupštine jasna poruka kakvo nas ponašanje očekuje.

Za kraj, ispred poslaničkog kluba Stranke moderne Srbije i Ujedinjene demokratske Srbije, zahvaljujem se svim lekarima, volonterima, novinarima, trgovcima, logističarima, svima onima koji su pomogli da ipak pokažemo jedno dosta dobro ponašanje u uslovima pandemije koja je pogodila ceo svet. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Najpre ću ispred poslaničkog kluba Stranke moderne Srbije i ispred svih narodnih poslanika koji su danas predstavnici koalicije Ujedinjene demokratske Srbije da uputim saučešće svim porodicama čiji su članovi, nažalost, podlegli Korona virusu. Prema poslednjim informacijama od juče, dakle njih ima ukupno 168.

Sa druge strane želim da ostalim građanima Srbije poželim dobro zdravlje i da se nadam da ćemo zajedničkim snagama da pobedimo ovu pošast koja nas je pogodila sve.

Juče sam se obratila javnosti i negodovala zbog toga što je ova sednica zakazana na ovakav način i posle ovoliko vremena, s obzirom da mi se čini da je bilo prostora i mogućnosti da se upravo na isti ovakav način organizuje i sednica u Ustavom predviđenom roku, a to je u roku od 48 sati.

Dakle, ja razumem sve što ste malo pre rekli predsednice Vlade da je postojao opravdani rizik i opravdana bojazan za bezbednost narodnih poslanika i zaposlenih, i ne samo narodnih poslanika i zaposlenih, već i svih onih porodica kojima se mi vraćamo kada dođemo sa našeg radnog mesta, dakle to je mnogo veći broj nego što je onaj broj koji ste vi naveli.

Ali, mi smo kao i lekari, mi, nažalost nismo privilegovani da razmišljamo o tome na kom nivou je naša bezbednost i upravo su nas građani birali zbog toga da mi podnesemo i tu vrstu žrtve, ako je to uopšte žrtva, čini mi se da smo imali prilike, ako ne u roku 48 sati, onda u nekom razumnijem roku da se sastanemo i da zajedno raspravljamo ne samo o tome da li je potrebno uvesti vanredno stanje, nego i o svim merama koje ste donosili, nažalost sami.

Što se tiče ove rasprave, takođe sam juče negodovala u javnosti na način na koji je ova sednica zakazana, zato što je ostao do kraja nejasan format.

Meni je žao što moram da konstatujem to da se zbog načina na koji je Druga tačka na dnevnom redu, dakle, objedinjene 44 tačke, 44 mere o kojima mi treba da raspravljamo, o kojima se istovremeno razgovara o šetanju kučića, zatvaranju penzionera, ekonomskim merama, zdravstvenim merama koje je Vlada donosila, dakle, jednostavno, nekako je neprimereno i moram da konstatujem, nažalost, posle serije dijaloga koji je vođen što na FPN, što u Skupštini Srbije, da se nekako vraćamo sa tom objedinjenom raspravom potpuno nepotrebno na period iz decembra 2017. godine, kada smo raspravljali o budžetu. Isto tako nismo imali prilike da raspravljamo o nekim jako važnim pitanjima koja su u vezi ne samo sa budžetom, nego i sa drugim zakonima koji su se tada našli na dnevnom redu.

Što se tiče Poslovnika UDS, mi nismo imali ni trunku dileme da li treba da se nađemo na ovoj sednici, zato što mislimo da ako postoji pravi trenutak za narodne poslanike da sede u Domu Narodne skupštine, ovo je taj trenutak i mi nismo u tom smislu imali dileme.

Zahvaljujem se i svim narodnim poslanicima koji su pokazali odgovornost i ponašaju se prema svima nama odgovorno, nose dovoljno zaštitne opreme i ne rizikuju živote ne samo nas, već i onih kojima se mi vraćamo, kao i zaposlenima koji ovde rade.

Podsetiću vas, a podsetio vas je i moj kolega Marko Đurišić, da je upravo zahtev da se ova sednica održi prvi put upućen od strane poslanika Ujedinjene demokratske Srbije na sastanku koji je održan u Palati Srbije, na kojem ste i vi prisustvovali i čini mi se da smo mi tada jedini koji smo taj predlog uputili.

Dakle, nismo želeli da koristimo i zloupotrebljavamo ovaj vrlo osetljiv trenutak u Srbiji i da govorimo o tome da li je neophodno da se sastane Skupština. Mislim da je moj kolega Marko Đurišić, mislim da je baš upravo on o tome govorio, bio vrlo jasan i precizan kada je rekao da je neophodno da Skupština potvrdi sve odluke, a pre svega odluku da je stupilo na snagu vanredno stanje.

Da li je trebalo da stupi na snagu vanredno stanje ili vanredna situacija, postojale su nedoumice u javnosti i mi možemo da se složimo da u tom smislu Ustav nije prekršen.

Ono što postoji problem sa našim Ustavom, koji je 2006. godine donesen i donet je na način na koji je donet, što je on u mnogim svojim članovima vrlo nedorečen i možemo slobodno reći možda i traljav i da bi trebalo da se poradi i upravo je jedan od razloga što bi trebalo da se Ustav Republike Srbije menja i zašto bismo trebali svi da ulažemo dodatne napore je da izbegnemo upravo ovakve situacije kao što je bila ova.

Dakle, još jednom da naglasim, mi smo morali da potvrdimo odluku o vanrednom stanju mnogo ranije i da se svi narodi poslanici uključe aktivno u donošenje mera koje su u međuvremenu donete.

Postavljam pitanje i predsednici Skupštine, odnosno zameniku predsednika sada. Dakle, na ovu sednicu došli su pojedini članovi Vlade, nekih nema, i mislim da među njima, nažalost, nema možda i nekih koji bi trebali i te kako da sede ovde i danas i juče ovde sa svima nama, ali nema ni predstavnika struke.

Znate, narodni poslanici bi želeli da upute neka pitanja i predstavnicima struke. Ružan izraz, inače ne volim da ga koristim, dakle - medicinskim i zdravstvenim radnicima koji su se uključili da pomognu, praktično, Vladi da donosi određene mere. Dakle, njih danas nema, a čini mi se da je bilo prilike da i oni budu pozvani na ovu sednicu i da razgovaraju sa nama.

Ako ništa drugo, Narodna skupština ima mogućnost da organizuje različite odbore i u tom smislu oni su mogli da dođu na različite odbore, počevši od Odbora za evropske integracije, za zdravlje i porodicu, za ljudska i manjinska prava. Dakle, oni su mogli da dođu na te odbore i da različite nedoumice razjasne narodnim poslanicima.

Moram da uputim jednu kritiku, iako ste vi juče izneli jedan izveštaj od strane svih kriznih štabova, vi ste nekako objedinjeno predstavili te izveštaje, da su ti ipak izveštaji izostali u nekom pisanom formatu i blagovremeno nisu dostavljeni narodnim poslanicima, tako da tumačenje mera koje su donete su u stvari tumačenje bez obrazloženja zašto su i zbog čega u kom trenutku te mere donete i u tom smislu je izostalo različito pojašnjenje.

Dakle, nedostaju praktično izveštaji dva krizna štaba. Ja se iskreno nadam da će… Ja razumem da su i krizni štabovi sada pod velikim opterećenjem, ali sam sigurna isto tako da krizni štabovi ne rade sami i da će postojati mogućnost da javnost, ne samo narodni poslanici, dobiju detaljno obrazloženje o tome kako su krizni štabovi radili i na koji način i u kom trenutku su donete odluke koje su donete.

Dakle, moram da kažem da ste vi juče predstavili praktično rad kriznih štabova, govoreći o četiri faze, ako sam dobro zapamtila i iz toga možemo da zaključimo da nekako država nije bila spremna.

Dakle, ne mogu da kažem da su sve države u svetu bile spremne. Možemo da vidimo… Ne možemo da ignorišemo stvarnost i da kažemo da je ne znam koja država na pravi način odreagovala na Korona virus.

Dve su stvari koje našim poslanicima najviše bodu oči. To je način kako se vršila komunikacija sa građanima i, druga stvar, što nam se čini da postoji jedna druga odredba Ustava koja paralelno teče, a to su izborne aktivnosti. Dakle, čini nam se da je ovaj period vanrednog stanja iskorišćen za, praktično, jednu funkcionersku kampanju. Ne možemo je drugačije nazvati nego tako, s obzirom da niko drugi nije imao prilike da govori o tome kakve su mere i na koji način donete, osim predstavnika izvršne vlasti, pojedinih ministara, predsednika države, pa i vas i neretko su mere koje su donete, aktivnosti koje su sprovedene, praktično tretirane kao lične, a ne kao nešto što država radi i čini mi se da su građani koji su to mogli jedino da prate putem televizijskih ekrana, a složićemo se da su svi mahom bili prikovani za televizijske ekrane, možda stekli utisak da niko drugi o njima ne brine do samo predsednice Vlade, predsednika države i pojedini ministri.

Dakle, izražavam žaljenje što, opet, to je bio poslednji zaključak i poslednji zakoni koji su menjani u Narodnoj skupštini neposredno pre nego što se ušlo u izbornu trku, bili su upravo zakoni koji se tiču funkcionerske kampanje i ja mislim da su oni u svakom smislu prekršeni tokom vanrednog stanja.

Ja sam imala prilike da slušam nekoliko ministara koji su se branili od toga. Među njima je i ministar odbrane koji danas sedi sa nama ovde. Ja bih mogla da kažem da jedna sigurna činjenica može da kaže da jeste bila funkcionerska kampanja tokom vanrednog stanja to što je i sam ministar odbrane putem ministarstva pokušavao da proveri kakav mu je lični rejting.

Dakle, na početku je komunikacija, ta druga stvar koja jeste vrlo sporna, bila prilično neozbiljna, neću da se vraćam, pomenuto je to u nekoliko navrata i da trošim vreme, i neprimerena, a onda smo došli u jednu fazu da je ona bila agresivna. Ja ću sve da razumem - ljudski je, vi ste uplašeni, nalazite se na takvim pozicijama gde donosite važne odluke, da ste svesni da ljudi umiru, međutim potpuno je neprimereno da se bilo ko dere sa televizijskih ekrana na građane Srbije, da im se bilo ko obraća na drugačiji način, osim da ih tretira kao zrela bića koja mogu, kada im se lepo objasni, da poštuju mere koje se donose. Dakle, prvo su napadani građani u toj nekoj komunikaciji i stavljano im je mnogo toga na teret, a čini mi se da je izostala prava komunikacija sa njima.

Ja sam relativno skoro sa koleginicom Ljupkom Mihajlovskom razgovarala o tome kakva je bila komunikacija. U nekim navratima je dr Lončar zaista primereno komunicirao sa javnosti. Mislim da jeste u određenim momentima smanjivao tu tenziju. Kakav god da je njegov ministarski rad, ja samo govorim o ovoj situaciji tokom vanrednog stanja i, eto, da koristim priliku da ga u tom smislu i pohvalim.

Dakle, onda smo našli drugog neprijatelja. To su bili lekari… odnosno vi ste našli, da me ne shvatite pogrešno. Dakle, vi ste našli drugog neprijatelja, a to su medicinski radnici koji su se pomalo ponašali, po onome što ste komunicirali ka javnosti da su se ponašali neodgovorno. Potpuno neprimereno pokrajinski sekretar Gojković se obratio javnosti optuživši jednog stomatologa iz Novog Sada da je on svesno i namerno širio zarazu tako što nije hteo da prihvati činjenicu da ima Korona virus, iako se na kraju pokazalo tačnim da se taj stomatolog obraćao mnogim lekarima, da je bio vraćen. Dakle, takvi propusti moraju da budu osuđeni upravo od strane ministara, predsednice Vlade i svih drugih.

Dakle, ne možete ljude tek tako da optužujete, posebno ako znate da su oni u medicinskoj struci i da su se oni sigurno, nakon prvih simptoma, obratili za pomoć. Nažalost, taj stomatolog je preminuo i moja je dužnost danas kao narodne poslanice da se obratim javnosti i da kažem da se dogodio takav propust da je on, nažalost, preminuo, a zbog njegove porodice, u pitanju je mlad čovek koji ima troje dece, jeste važno da se u Domu Narodne skupštine otkloni svaka sumnja da je on bio odgovoran zbog toga što se dogodilo.

Onda smo pronašli trećeg neprijatelja, odnosno, vi ste pronašli trećeg neprijatelja, to su povratnici iz inostranstva, a među njima ih ima čak 400 hiljada, kako ste vi rekli, ja nemam taj podatak tačan i moraću da vam verujem na reč. Dakle, to su državljani Republike Srbije koji su iz različitih razloga napustili našu zemlju. Oni se ne vraćaju zato što im je tamo negde bilo dosadno, već se vraćaju zato što su tamo možda imali nesiguran posao, nedovoljno dobro organizovanu zdravstvenu zaštitu i normalno je i prirodno da se vrate u svoju matičnu državu. Normalno je i prirodno da ih dočekamo raširenih ruku i da im kažemo - dobrodošli ste ovde, molimo vas, zarad vašeg zdravlja i zarad zdravlja svih drugih građana sa kojima imate kontakt, sedite u vašim domovima, objasnite im procedure, šta treba tačno da rade.

Nismo imali jedan, imali smo nekoliko slučajeva koji su se obraćali javnosti da jednostavno kada su prelazili granicu nisu dobili jasno uputstvo šta to trebaju da rade.

Jedna od osoba koja je prešla granicu i bila u izolaciji jeste moja svekrva. Bila je 28 dana u izolaciji i jesu je obilazili policajci, imala je pozive u nekim trenucima kada to možda nije očekivala, upravo zbog toga da bi proverili da li zaista poštuje mere samoizolacije.

Ali, postoji jedna velika grupa građana koja je prešla granicu naše zemlje, koja nije takva uputstva dobila. Ne možemo na njih svaljivati odgovornost onih ljudi koji su morali da ih na pravi način obaveste.

To bi bilo što se tiče komunikacije i ja ne bih dalje o tome. Nadam se, pošto ovo vanredno stanje, pitanje je da li će i kada da se završi, a sigurno i da neće Korona nestati sama od sebe, ja bih jako volela da se komunikacija prema građanima promeni, da ih poštujemo, da možda čak i ovu odluku koja je doneta a vezana je za prvomajske praznike, da se promeni, ali da se sa puno poštovanja obrati građanima i da se oni zamole da trenutak možda slobode koju će imati ne zloupotrebe, zbog sebe, zbog svojih bližnjih i zbog svoje porodice, da misle prvenstveno na sebe i na svoje bližnje.

Na samom početku vanrednog stanja donete su dve kraće ekonomske mere, znači, dve kratkoročne mere, stimulacija za rad lekara i penzioneri su dobili kratkoročnu pomoć u iznosu od par hiljada dinara. Sve je to vrlo pohvalno, s tim što ja zaista, ministre Lončar, opet moram vama da se obratim i predsednici Vlade, žao mi je što ministar finansija nije ovde, ta stimulacija je vrlo kratkoročna. Naime, 90% naših lekara primaju manje zarade nego što su primali pre nego što je stupilo na snagu vanredno stanje, jer su se okolnosti u kojima rade promenile. Imam lični primer u svom okruženju, kao i dosta lekara koji mi ovo potvrđuju.

Dakle, u pitanju je samo stimulacija, koja je kratkoročna i ja mislim, ako ne razmišljamo u tom pravcu, da nas svi lekari koji se danas bave Koronavirusom ne napuste onog sekunda kada kažemo da je pandemija prestala, da bismo morali mnogo bolje da razmišljamo o tome kolike će biti njihove zarade i da se uopšte naša razmišljanja, razmišljanja i ove Vlade i svake buduće Vlade usmeri na to da se sredstva iz budžeta dominantno usmere na jednu od dve teme koja će se ticati građana Republike Srbije, a to je, pre svega, zaštita zdravlja.

Postavilo se i pitanje solidarnosti, pre svega međunarodne solidarnosti. Tu smo imali jako velikih zloupotreba. Hvala što je ministar odbrane ovde, ali ja moram da uputim apsolutnu kritiku na njegov rad i komentare koje je davao u javnosti, a to je da je, uprkos svojim ovlašćenjima, on jeste ministar odbrane i možda je njegova dužnost i Ustav mu dozvoljava da preporuči proglašenje vanrednog stanja, ali mu sigurno Ustav ne dozvoljava da u javnosti komunicira drugačiju spoljno-političku strategiju od one koja je zvanična, a to je da Srbija prati put ka Evropskoj uniji. Možda njihovi lični afiniteti to nisu, ali on nije na poziciji ministra kao pojedinac, već on predstavlja sve građane ove zemlje, a svi građani ove zemlje su odlučili da Srbija želi da se nađe kao punopravna članica u Evropskoj uniji.

Ne bih volela da ovo sad bude pripisano nama da smo mi nekakvi evro-fanatici, mi smo vrlo racionalni narodni poslanici i mi odlično znamo koliko podrške smo dobijali i do proglašenja pandemije Koronavirusom i sada tokom ovog vanrednog stanja i hvala svim drugim državama koje su se našle pri ruci Srbiji i pomogle kada možda mnoge druge nisu, ali brojevi su tu.

Ja ću još jednom, a mi smo kao ujedinjena demokratska Srbija i upućivali u nekoliko navrata, insistirati da se javno objave sve donacije koje su upućene Republici Srbiji, da bismo mi znali na koji način i koliko smo praktično i dužni da u nekom možda budućem periodu pokažemo solidarnost prema tim državama, ako njima bude to neophodno.

Nažalost, nema danas ministra Đorđevića, na njega sam mislila kada sam rekla da je, za moj pojam, neopravdano odsutan. Neopravdano, zato što je juče gostovao na jednoj televiziji. Dakle, morao se naći ovde da objasni kako je došlo do toga da virus uđe u staračke domove i da napravu takvu katastrofu kakvu je napravio. Možda postoji opravdani razlog, možda on ima objašnjenje zašto je do toga došlo, ali, ja bih samo mogla da kažem da iz ugla mene, ne samo kao narodne poslanice već i kao građanke, meni se čini da je on pobegao od ove rasprave.

Imam jednu vrlo ozbiljnu pohvalu na račun rada Vlade Republike Srbije, pre svega na rad Ministarstva za obrazovanje. Jako dobro se snašla država u periodu kada je jako veliki broj dece morao da ostane kod kuće i da se obrazuje u nekim drugim okolnostima. Ovo je pokazalo jednu drugu prednost koju možemo da iskoristimo kada se bude razmišljalo u nekim drugim okolnostima a ne vanrednim, o izmenama u oblasti obrazovanja, a to je da zaista svi mogu da rade po jedinstvenim udžbenicima i da digitalizacija nije nešto što plaši, niti decu, niti nastavnike. Deca su pokazala jednu ozbiljnu odgovornost. Ja sam majka dve devojčice koje idu u osnovnu školu i znam koliko je dobro organizovana i nastava preko televizije. Divni su nastavnici, ja bih sada mogla i da ih imenujem, sve ih pratim redovno. Ali, isto tako, divni su i nastavnici koji im podršku daju a koji im redovno predaju, koji su u njihovim osnovnim i srednjim školama.

Ekonomske mere, pri kraju sam vremena i molim vas ako mogu samo da iskomuniciram, mi smo najveće zamerke imali u oblasti ekonomskih mera. Slali smo vama kao predsednici Vlade i ministrima naše predloge. Neki su usvojeni, neki nisu.

Osnovna zamerka je upravo to što ove mere prilično kasne. Jedna od mera koja je nama možda najdiskutabilnija, to je linearna podela ovih 100 evra. Nama se čini da je to jedan populistički akt ili možda bojazan da će se nešto dogoditi uoči izbora i da će uticati na rejting vladajuće koalicije. Mislimo da je to moglo da bude drugačije organizovano.

Čini nam se da je način na koji građani moraju da se prijave da bi dobili podršku od 100 evra prilično ponižavajući, posebno zato što se ostavlja jako mnogo podataka.

Hoću. Hvala.
Zamoliću vas samo da završim ovaj deo.
Dakle, da je ostalo nekako nedorečeno. Voleli bismo da je ipak ispunjeno obećanje koje je dato na početku, a to je da svi građani dobiju 100 evra, pa neka nas košta koliko košta, ali to je i cena populizma koji je bio plasiran. Ne bih dalje. Imam još nešto.
Za kraj, samo da se još jednom zahvalim u ime ujedinjene demokratske Srbije svim lekarima, svim zdravstvenim radnicima, poštarima, ljudima koji su se bavili logistikom i trgovcima i svim onim narodnim poslanicima koji su danas tu. (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Hvala i vama predsednice Skupštine što ste sišli dole da replicirate meni. To je, moram da priznam, i velika čast, s obzirom da smo svi ovde nekako isti, ali vi ste prvi među jednakima.

U tom smislu, dakle, i dalje stojim iza toga da je mogla da se sazove sednica Narodne skupštine u roku, možda ne u roku od 48 sati, ali su sigurno postojale tehničke okolnosti da se ona sazove možda u kraćem roku od 44, 45 dana koliko je prošlo od uvođenja vanrednog stanja.

Dakle, 21. vek i znam sigurno da ste i vi imali prilike da razgovarate sa potpredsednicima Skupštine, to je bilo i u javnosti objavljeno, konsultovali ste se putem onlajn sednica. Nije bilo prepreka da se možda na iste konsultacije pozovu i predsednici poslaničkih klubova, pa da čujete kakvo je raspoloženje među svim narodnim poslanicima, jer mi kao predsednici poslaničkih klubova imamo saznanja o tome kakvo je raspoloženje među poslanicima, da li ima nekog ko je možda zaražen virusom među nama ili u našoj neposrednoj okolini. S tim u vezi bismo sigurno otklonili bojazan da ne postoje zdravstvene okolnosti dovoljno dobre da možemo da se na ovaj ili onaj način sastanemo.

Kao što ste sada tumačili Poslovnik Narodne skupštine, ja ću se još jednom osvrnuti na njega. Jeste, Poslovnik Narodne skupštine pruža mogućnost širokog tumačenja. Između ostalog, u Poslovniku postoji termin „elektronski parlament“ koji mi koristimo na sednicama odbora i čini mi se da smo mogli jednim sitnim prilagođavanjem, kad kažem sitnim, pre svega, mislim na predstavnike IT zajednice koji bi mogli tu prepreku da otklone i da su narodni poslanici, ako ne fizički u ovoj sali, mogli da se sastanu i na nekoj onlajn sednici i da to u 21. veku nije nemoguće. Ako ništa drugo, imamo priliku da vidimo kako nam se obrazuju deca i u tom smislu nije postojala prepreka.

Razumem okolnosti u kojima se održava i razumem vaš ličan strah i razumem strah svih onih koji se nalaze danas u izvršnoj vlasti i zato ne želim od ove teme da pravim bilo kakvu senzaciju. Dakle, samo ću da kažem još jednom da je postojala mogućnost i žao mi je što se to nije dogodilo.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Hvala na odgovorima predsednici Vlade. Žao mi je što je najveći deo vremena potrošila na to da govori o ljudima koji uopšte nisu narodni poslanici, ne sede danas u Skupštini i s tim u vezi ja ću se vratiti na ono što jeste tema današnjeg dnevnog reda. Prva tačka na koju ste se vi osvrnuli na osnovu mog izlaganja jeste to što sam zamerila da je objedinjena rasprava, pre svega se to odnosi na ovaj zakon koji objedinjuje sve odluke i meni je žao, a sada na žalost eto ni ministar Siniša Mali nije ovde što je postojala osnovana potreba za tim da se danas razgovara i o rebalansu budžeta koji de fakto ne posti.

Dakle, mi usvajamo jedan zakon koji će da objedini more različitih odluka među kojima su između ostalog i odluke koje se tiču ekonomske pomoći, kako privredi, tako i građanima.

Postoji opravdano veliki prostor da se o ovome dodatno razgovara. Osim ako vi mene ne želite da uverite u to da će se rasprava o rebalansu budžeta dogoditi u nekom narednom periodu, pa ćemo onda na jednoj posebnoj sednici, a mislim da građani Srbije to zaslužuju, raspravljati o tome kakve su ekonomske mere donete tokom vanrednog stanja.

Postoji ozbiljna zamerka. Dakle, mi se oslanjamo najviše na ono što je uputio i Fiskalni savet kao nezavisna institucija Vlade Republike Srbije u vezi sa ekonomskim merama. Opravdano je zaduživanje, podsetiću sve one koji ovde sede i one koji prate ovu sednicu, dakle, 2008. godine zbog zakasnele reakcije došli smo u situaciju da se možda ovoliko zadužimo sada.

Dakle, da ne bismo ponovili grešku, mi ćemo pozdraviti zaduživanje na koje ste se odlučili, ali nećemo pozdraviti potpuno rasipanje novca tako što ćete građanima Srbije davati 100 evra u želji da ih umirite, a onda ih ponižavati dodatno, pod prisilom da se oni u stvari za tu pomoć samostalno prijavljuju.

Dakle, što se tiče neprijatelja, slažem se, mi imamo samo jednog neprijatelja, to jeste Korona virus. Meni je žao što je Vlada Republike Srbije u određenim momentima tražila neke druge neprijatelje, praktično jureći opravdanje.

Opet kažem, najljudskije gledano, razumem i da je predsednica Skupštine, predsednica Vlade i predsednik države praktično bio uplašen za živote građana, ali ja bih volela da se komunikacija prema građanima apsolutno promeni i da zaličimo na one zemlje koje na drugačiji način reše… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Očekivala sam ovakve napade. U najmanju ruku i najmanje što sam očekivala od gospođe Radete jesu ovakve kletve upućene narodnim poslanicima i čitavoj javnosti koja se uključila u rešavanje problema nestalih beba. Neću komentarisati ono što je gospođa navodila u svom izlaganju.

To je najblaže rečeno na nivou svake zone sumraka i svako ko zloupotrebljava ovu temu za lične obračune sa narodnim poslanicima i sa javnošću i udruženjima roditelja nestalih beba treba da bude apsolutno sramota.

Dakle, još jednom apelujem na sve narodne poslanike, pa i na one koji su ostavili svoje amandmane, da dobro poslušaju šta su tačno bili zahtevi roditelja koji su nekoliko dana protestvovali ovde ispred Skupštine, u kom smislu su tražili da se ovaj zakon modifikuje. Dovođenjem čitavog jednog odeljka u ovaj zakon praktično smo dobili sigurnost da će apsolutnom većinom roditelji biti involvirani u proces istraga o njihovoj nestaloj deci.

O svim drugim navodima niti ću se u toku današnje rasprave javljati. Javiću se samo po pitanju amandmana koji su juče bili predmet dijaloga između Beogradske grupe roditelja, koju ja nisam osnovala čisto da gospođa bude u toku, jer ona postoji sigurno 19 godina, a ja svoj mandat imam od 2016. godine. Zatim su bile relevantne vladine organizacije koje se bave pitanjem ljudskih prava, predstavnici različitih ministarstava i na kraju, naravno, je organizovala i predsednica Vlade koja ima mandat da ovo pitanje reši u kraćem roku nego što je to nama omogućeno. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja ću koristiti vreme koje imam kao ovlašćena predstavnica poslaničkog kluba Stranke moderne Srbije.

Danas smo gotovo ceo dan u stvari raspravljali o onome što je ključni amandman koji je nakon jučerašnjeg razgovora u Vladi Republike Srbije u stvari dogovoreno da bude implementirano u Predlog zakona o kojem smo mi raspravljali ovih dana.

Ovaj zakon, odnosno ovi amandmani se, nažalost, donose u foto-finišu, praktično pred samo usvajanje zakona i meni je žao što do razgovora između reprezentativnog udruženja ili reprezentativnih udruženja roditelja nestalih beba, nije došlo ranije već je moralo ovako da se dogodi. Dakle, bolje ikad nego nikad.

Meni je drago što je juče na razgovoru koji je obavljen postignut konsenzus upravo oko ovih amandmana koji su danas usvojeni na Odboru za pravosuđe i upućeni vama, narodnim poslanicima i meni naravno, da o njima diskutujemo.

Takođe, još jednom, dakle ja naglašavam, samo sam se jednom u toku ove potpuno ne primerene rasprave javila za reč, apelujem na narodne poslanike da ne zloupotrebljavaju ni u javnosti, ni ovde u skupštinskoj sali ovu raspravu za političke obračune sa neistomišljenicima. To jeste legitimno ali nije moralno i nije dobro. Na ovaj način zloupotrebljavajući ovu raspravu vi podgrevate i ovako već ogromne sumnje roditelja koji oni već prirodno imaju zbog problema sa kojim su suočeni nekoliko decenija.

Dakle, nadam se da ćemo sa mojom raspravom, bez obzira da li će se neko javiti dalje, neće niko zloupotrebiti raspravu i pokazati da postoji dobra volja, politička volja pre svega u parlamentu i da postoji široki konsenzus među narodnim poslanicima da se ovi amandmani prihvate.

Zašto ovo na ovaj način naglašavam? Zato što nisam čula nijedan argument od kolega koji su danas gotovo držali u kontinuitetu političke govore protiv onoga što je dogovoreno juče na sastanku između roditelja, relevantnih nevladinih organizacija. Kad kažem relevantnih, ja moram da vas podsetim da su to naši najugledniji pravnici koji se bave pitanjem ljudskih prava, da takođe nije bila gospođa Kandić prisutna na tom sastanku, iako se to uporno ceo dan spočitava, da ne znam zbog čega je mene predsednica Vlade pozvala, takođe ne stoji moj potpis na tim amandmanima.

Zaista, gospodo draga, drage moje kolege, smatrajte da su današnji amandmani proizvod našeg zajedničkog rada i da ja nemam nikakvu nameru da ono što se juče dogodilo i ono što je proizveo dijalog koji je vođen između predstavnika vlasti, Udruženja roditelja, relevantnih nevladinih organizacija i u ovoj krajnjoj nuždi i mene kao narodne poslanice bude naš zajednički doprinos kvalitetu zakona koji će, nadam se, na kraju biti usvojen.

S tim u vezi, da nije bilo reakcije kakve je bilo roditelja na jučerašnjem sastanku, moja odluka da povučem sve amandmane koji su bili "briše se" u vezi sa ovim zakonom, naravno, ne bi bili povučeni. Ja bih isključivo samo nastavila dalje da štitim ono što su me roditelji i zamolili. Mi ovde, prevashodno, jesmo predstavnici građana i mi treba u skladu sa tim da se ponašamo.

Ovaj amandman konkretno reguliše jedno ogromno pitanje. Dakle, ovaj zakon je bio u mnogim odredbama, u potpunosti nedorečen. Ovaj amandman koji kaže da će se formirati komisija koja će omogućiti apsolutnu većinu udruženjima roditelja u toj komisiji, dakle čak devet članova od 15 članova ove komisije čini će predstavnici roditelja. Šta god da pokuša izvršna vlast da učini, bilo koja izvršna vlast, roditelji imaju apsolutnu većinu da reaguju i da donesu odluku u skladu sa svojim razmišljanjima.

Koristim ovu priliku danas pošto zaista, svi oni koji su bili zainteresovani za ovu temu uložili mnogo napora da roditelji koji traže svoju nestalu decu dođu do svih narodnih poslanika ili makar do predstavnika njihovih poslaničkih grupa da se u ime roditelja sa kojima sam ja imala komunikaciju zahvalim i iskoristiću to pravo da se zahvalim pojedinačno svim onim narodnim poslanicima koji su u ime svojih poslaničkih klubova prihvatili sastanak sa roditeljima ili su pokazali dobru volju da se sastanu, a da u međuvremenu se ovo dogodilo, pa da nije bilo prilike.

Dakle, ja se najtoplije zahvaljujem profesoru Mijatoviću i gospođi Svetlani Živković, koji su primili Udruženje roditelja „Beogradska grupa roditelja nestalih beba“. Razgovarali su onog dana kada je tek počela rasprava o ovoj temi.

Zahvaljujem se i predstavnicima poslaničkog kluba Partije ujedinjenih penzionera. Gospodin Moma Čolaković i još dva narodna poslanika iz njegove poslaničke grupe su, takođe, tog dana primili roditelje.

Iz objektivnih i opravdanih razloga gospodin Nemanja Šarović iskazao je želju da ih sretne, ali nije bilo prilike da se tog dana sretnu, pa je to, nažalost, izostalo.

Takođe, gospodin Aleksandar Martinović je juče odvojio vreme za to, ali usled ovih okolnosti nije bilo potrebe da se nalazimo, jer je bilo preče da odemo na sastanak u Vladu.

Nemojte mi zameriti, molim vas, kolege, ako sam nekoga potpuno nepravedno izostavila. Ja samo želim da pošaljem poruku odavde da će ovaj zakon, za koji se nadam da će danas biti usvojen, biti proizvod našeg zajedničkog rada, naše zajedničke volje da se pomogne roditeljima koji traže nestalu decu.

Ono što ću još jednom da vas zamolim, s obzirom da će u radu ove Komisije koja se formira biti uključen toliki broj roditelja i da imaju pravo sva udruženja roditelja da se aktivno uključe u rad ove Komisije, apelovaću na vas da ne podgrevamo razdor između udruženja koja postoje, da im pomognemo da se u nameri da dođu do istine šta se dogodilo sa njihovom decom ujedine, da oni zajednički mogu da deluju i da štite interes jedini koji njih zanima, a to je da se sprovodi kvalitetna istraga koja će ih dovesti do istine o njihovoj nestaloj deci.

Takođe, ne mogu da zanemarim veliki doprinos narodnih poslanica koje su odlučile da ne učestvuju u radu parlamenta. Pre svega mislim na Maju Videnović koja je ranije učestvovala u radu Odbora. Zatim mislim na gospođu Aleksandru Jerkov, takođe, koja je izuzetan značaj dala podizanju vidljivosti ove teme. Na kraju krajeva, moram da se zahvalim i ljudima koji nisu direktno uključeni u rad parlamenta, ali su imali u određenim trenucima možda i presudan značaj za udruženja roditelja. Pre svega mislim na Zaštitnika građana Sašu Jankovića, koji je 2010. godine poslao detaljan izveštaj o tome šta je potrebno da Skupština i nadležna ministarstva učine kako bi ovi roditelji mogli da dođu do istine koja njih zanima.

Dakle, samo ću sada ponoviti reči mog dragog kolege Vladimira Đurića, koji je rekao – mi smo apsolutno svesni da ovaj zakon je samo prvi korak u nizu od verovatno hiljadu koraka koji tek čekaju da naprave ovi roditelji i mi moramo učiniti sve što je u našoj moći da im na tom putu pomognemo i nikako ne odmažemo i nikako ovu temu u narednom periodu ne zloupotrebljavamo.

Takođe, važna stvar sa jučerašnjeg sastanka, pokazana je politička volja da do izmena i dopuna ovog zakona, ukoliko za to bude potrebe i dođe, ovaj zakon će po prirodi stvari kontrolisati narodni poslanici zato što to jeste naša nadležnost. S druge strane, kontrolisaće ovi roditelji koji će biti uključeni u rad Komisije. S treće strane, ne možemo to da zanemarimo, kontrolisaće to i jedna međunarodna institucija, a to je Savet Evrope, koja se vrlo zainteresovala za ovo pitanje.

I, na kraju, ovim ću da zaključim, s obzirom da ovo nije pitanje koje samo tišti Republiku Srbiju, ovo je pitanje koje tišti verovatno sve države bivše Jugoslavije, meni se čini da će ovaj zakon, koji će nadam se uskoro stupiti na snagu, biti prvi zakon koji će rešavati pitanje nestale dece sa nekadašnje teritorije SFRJ.

Dakle, ovaj zakon, ukoliko mi učinimo naše napore i budući rad parlamenta učini svoj napore da bude još bolji, može poslužiti kao model za roditelje koji svoju decu traže, a danas ne žive u Srbiji. Hvala.

Ja bih samo da iskoristim priliku, pošto očigledno nije bilo dovoljno jasno, možda smo trebali samo da čujemo nešto više o promociji neke knjige, ali ja bih ipak da se obraćamo i dalje roditeljima i da se fokusiramo na ovaj zakon.

Dakle, razlika između komisije koja treba da se formira usvajanjem ovog zakona i komisije koja sada postoji je upravo u broju roditelja koji učestvuju u njenom radu.

U sadašnjem radu aktuelne komisije, kojoj je mandat ističe za koji dan, učestvuje samo jedan roditelj i on je u manjini. U komisiji koja tek treba da se formira, a biće uređeno pitanje ovim zakonom koji mi treba da usvojimo, u radu će učestvovati devet roditelja, koji će imati jako velika ovlašćenja i nadležnosti, gotovo u skladu sa nekim nezavisnim institucijama koje postoje u našoj zemlji. Jedino šta neće imati mogućnost jesu one nadležnosti i mogućnosti i ovlašćenja koja ima Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja.

Mi smo upravo o tome diskutovali juče na sastanku u Vladi Republike Srbije i diskutovalo se ozbiljno o tome da li bilo ko može da priđe tim informacijama. I ovo pitanje je rešeno upravo ovim amandmanom, tako da će roditelji i tu prepreku koja postoji danas moći da reše upravo preko Poverenika, kao nezavisne institucije i to po hitnom postupku u roku od pet dana.

Dakle, porediti komisiju koja tek treba da se formira i koja će raditi u interesima roditelja, u skladu sa zakonom koji tek treba da se donese, sa komisijom koja danas postoji, ne podnosi izveštaje i pitanje je šta uopšte radi, gde su roditelji u manjini, je potpuno neprimereno.

Dakle, apsolutna saglasnost je da roditelji moraju biti involvirani u proces istrage. Jedini način na koji je to moglo da se uradi je upravo jednom suštinskom izmenom, kako su kolege upravo iz ove poslaničke grupe koja se ceo dan žali na kvalitet ovog zakona, upravo su to koristile kao izraz, da su ovo suštinske izmene. Ovo jesu suštinske izmene, formiraće se komisija u kojoj će većina biti roditelji, koji će moći da preglase sve koji eventualno pretenduju na to da ugroze neko njihovo pravo. Hvala.