Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Tatjana Macura

Tatjana Macura

Stranka moderne Srbije

Govori

Hvala predsednice.

Kada smo u novembru prošle godine usvajali Zakon o sprečavanju nasilja u porodici dogodilo se ono što će se dogoditi, nažalost i na sednici za koju dnevni red treba tek da usvojimo.

Naime, imali smo objedinjenu raspravu i najgora posledica toga što se u ovoj Skupštini najčešće razgovara o svim zakonskim predlozima u objedinjenoj raspravi je to da kao posledicu imamo loše ili nedovoljno dobro usvojene zakone.

Jedan od takvih zakona je i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Mi smo mnogo toga mogli, još tokom skupštinske rasprave u načelu ili u pojedinostima, da unapredimo ovaj Predlog zakona, međutim, uskraćivanjem vremena kako predstavnicima vladajuće koalicije, ali ono što je najgore, predstavnicima opozicije usrkraćivanjem vremena i po nekom nepisanom obrascu, odbijanje svih mogućih konstruktivnih predloga, dolazimo do toga da smo dobili zakon koji se primenjuje od juna ove godine, a za koji smo već tada znali da neće biti dobar u primeni.

Ono što predlogom dopuna ovog zakona predlažem je da svaka područna policijska uprava ima obavezu da ima najmanje jednog obučenog policijskog službenika koji će da bude dovoljno edukovan o sprečavanju nasilja u porodici. Praksa je takva da kažu da većina policijskih uprava to sada ima, ali mi želimo da policijske uprave sve u Srbiji imaju obavezu, da imaju najmanje jednog obučenog policijskog službenika po ovom pitanju.

Druga stvar koju predlažem predlogom dopune ovog zakona je da ako je učinilac nasilja pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci, do mera zadržavanja krene tek onda kada dejstvo alkohola ili psihoaktivnih supstanci prestane.

Zatim, predlažem i da se žrtva obavesti o hitnim merama koje su izrečene učiniocu porodičnog nasilja, iz prostog razloga, jer ako ih ona ne zna, ne znam kako će da prijavi da je prekršena neka od hitnih mera.

Jedna od važnih stvari koju takođe predlažemo u dopuni ovog zakona je da sastancima u grupi za koordinaciju može da prisustvuje i lice koje će da imenuje žrtva porodičnog nasilja kako ne bi ponovo prolazila kroz proces kroz koji je već prošla.

Dakle, ponavljam, objedinjene rasprave ruše kvalitet samih zakona koje ova Skupština usvaja. Ja vas molim da prihvatite moj predlog za dopunu dnevnog reda, kako bismo predlog koji je već sada na snazi, odnosno zakon koji je već sada na snazi unapredili. Hvala.
Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika, član 158. stav 1. koji govori o tome da pretres u pojedinostima se obavlja o članovima na koje su podneti amandmanima i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredbi, pri čemu ukupno vreme za pretres, itd.

Dakle, mi ponavljamo situaciju iz sednice u sednicu, gde dva narodna poslanika, predlažući amandmane u kojima isključivo i samo dodaju zareze, pričaju o svemu, osim o onome što je tema na dnevnom redu sednice.

Molim vas, pošto ovde prosto nema mesta da možete da mi se suprotstavite u mišljenju u smislu da nije povređen Poslovnik ovog puta, molila bih vas da pažljivije obratite pažnju na to da li poslanici koji su svoje amandmane podneli tako što su dodali zarez, zaista govore o dodatom zarezu ili ipak govore mimo teme koja je na dnevnom redu.

Ako ćemo tako, onda ponovo mogu da iskoristim priliku i da kažem da su besplatni udžbenici potrebni svim osnovcima i svim srednjoškolcima u Republici Srbiji, svaki put kada narodni poslanici zloupotrebe govornicu da govore mimo teme o dnevnom redu. Nadam se da sam bila jasna.

Takođe, molim vas da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika. Hvala.
Samo što Zakonodavni odbor ove Skupštine ne zna da su oni stavili …
Poštovani, amandman na član 8. tiče se nadzora nad radom Agencije i koleginica Stamenković je nekoliko puta ukazivala na to da sam Zakon o medicinskim sredstvima nije napisan u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa.

Mi bi još jednom da skrenemo pažnju na njenu zamerku, dakle da ponovim, jer se ovo ne ponavlja samo u određenim članovima, već gotovo u svim i da ukažemo na to da je ovaj propust u stvari napravila predsednica Skupštine. Dakle, ona je bila dužna da primeti da ovaj zakon, kao poslednja instanca koja treba da izvrši proveru nad predlogom zakona koji dolazi u Skupštinu, dakle da proveri kakav je to predlog zakona ušao u Skupštinu i da ako se ne slaže ili ako nešto nije u skladu sa metodološkim pravilima, da ponovo vrati predlog zakona na dalju doradu. Dakle, ona to nije učinila i u ovom našem amandmanu, između ostalog, mi ponovo sugerišemo da predsednica Skupštine nije dobro pregledala zakon koji je ušao u skupštinsku proceduru i predlažemo da se ovaj zakon povuče iz procedure, kako bi se Skupštini na raspravu poslao zakon u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima. Hvala.
Poštovani predsedavajući, kolege i građani Srbije, ja ću svoje izlaganje početi raspravom o Predlogu zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.

Naime, dopuna ovog zakona tiče se samo izmena u okviru nekoliko članova, a u najvećoj meri se tiče izmena vezanih za integrisani zdravstveni informacioni sistem koji građani Srbije poznaju pod nazivom IZIS.

Poslanička grupa Dosta je bilo sa razlogom, a navešću posle i u obrazloženju zašto, dakle sa razlogom se mi ne slažemo uopšte sa postojanjem ovakve jedne objedinjene baze podataka kakva je IZIS. Naime, i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u nekoliko navrata je Ministarstvu zdravlja ukazivao na problem sa ovom objedinjenom bazom podataka. U javnosti je čak i došlo do sledećih informacija, dakle Ministarstvo zdravlja u jednom trenutku je napomenulo da se Poverenik za informacije od javnog značaja složio sa Nacrtom zakona. Međutim, ono što predstavlja problem kada je usvajan ovaj zakon je da u potpunosti Poverenih za informacije od javnog značaja nije bio informisan, da u stvari IZIS već funkcioniše i da radi, o čemu je naknadno informisan.

Ono kako je on u stvari saznao za postojanje ovakve baze podataka i mogućnostima zloupotrebe ovakve baze, dolazi upravo od pritužbi građana. Dakle, mi se sećamo da je u javnosti čak bilo poznato da su građani mogli da uđu u ovu bazu i da sami sebi zakažu različite preglede ili snimanja što je ukazivalo na to da sam sistem nije bio dovoljno bezbedan. U svetu praksa je takva da se postojanje ovakvih baza ne praktikuje osim ako postoje opravdani razlozi za to. U Srbiji, na žalost, sva obrazloženja koja su nam do sada dolazila od Ministarstva zdravlja govore u tom pravcu da ne postoji pravna osnova, odnosno ne postoji dovoljno jasno obrazloženje zbog čega mi imamo ovako veliku objedinjenu bazu podataka.

Mislim da bi građani Srbije morali da znaju, između ostalog, koje su to manje baze koje grade ovu jednu veliku centralnu bazu. Dakle, to je zdravstveno statistički sistem, informacioni sistem organizacija zdravstvenog osiguranja i informacioni sistem zdravstvenih ustanova privatne prakse i drugih pravnih lica. Ako razmišljamo o tome kakav bi mogao da bude potencijalni problem sa ovom bazom, moramo da se osvrnemo na to kakve smo probleme do sada imali. Mi smo i u plenumu ovde imali situacije kada se zloupotrebljavaju podaci o građanima, javno se iznose njihovi podaci, podaci koji se nalaze u zdravstvenim kartonima. Dakle, imali smo i kod tzv. stranih investitora takođe problem kada su im praktično predati zdravstveni kartoni potencijalnih radnika. Nije to nešto što se ne dešava u praksi, prosto je visoka tolerancija na bezbednost podataka građana Srbije. Zloupotreba je na visokom nivou i svakodnevno je prisutna. Tako da smo nekako građane navikli da sve ono što nije normalno, u stvari je u međuvremenu postalo normalno.

Za mene možda jedan veći problem, a ne tiče se samo ovog zakona, predstavlja i samo nepoštovanje nezavisnih institucija. Mi smo imali juče ili prekjuče, slagaću vas, dani su mi se malo zbog ovog zasedanja pomešali, ostavku direktorke jedne nezavisne institucije, a to je Agencija za borbu protiv korupcije. Zatim, imamo apsolutno degradiranu nezavisnu instituciju Zaštitnika građana. Poslednja u nizu nezavisnih institucija, koja valjano radi svoj posao, je institucija Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i podataka o ličnosti. Dakle, zaista apelujem na to da se preporuke, koje dolaze od nezavisnih institucija, ne ignorišu od strane ministarstva.

Dakle, nije dovoljno da ovaj zakon samo dopunimo sa pojedinostima o kojima je Poverenik govorio, već moramo u potpunosti da primenimo njegove preporuke. O tome je Poverenik za informacije od javnog značaja juče izdao saopštenje. Dakle, on ponovo govori da se njegove preporuke nisu dosledno primenile, već da je došlo do primene samo određenih delova. S tim u vezi, zaista smatramo da trebamo vratiti na početak rada, prosto, ovo što je usvojeno do sada, nije dovoljno dobro usvojeno i mislim da bismo kao Skupština, odnosno vi kao Ministarstvo zdravlja, trebali da se založite za to da se njegove preporuke usvoje, a da ovaj zakon povučemo iz procedure, kako bismo pripremili novu dopunu koja će biti bolja.

Dalje bih govorila o Sporazumu o potvrđivanju Finansijskog ugovora. Mi danas raspravljamo o trećem delu kredita koji je u međuvremenu već podizala Srbija. Radi se o Projektu modernizacije, unapređenje i proširenje četiri klinička centra u Srbiji, a to su klinički centri u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Procenjena vrednost ovog projekta iznosi negde 430 miliona evra, kako ste vi rekli u vašem početnom izlaganju.

Međutim, mislim da je važno da napomenemo i koja je struktura izvora finansiranja. Dakle, radi se o finansiranju od strane Vlade Republike Srbije u iznosu od 165,8 miliona evra, sredstva Evropske komisije u iznosu 38,6 miliona evra, Svetske banke 15,6 miliona evra, bilateralni donatori 10 miliona evra i kredit Evropske investicione banke u iznosu od ukupno 200 miliona evra. Mi danas raspravljamo o tom poslednjem delu kredita.

Dakle, građani Srbije su zaduženi 2006. godine u decembru za prvih 80 miliona evra, zatim smo građane zadužili i u decembru 2008. godine sa dodatnih 70 miliona evra, onda smo imali jednu veliku pauzu i u julu ove godine smo dodatno zadužili građane za 50 miliona evra. Međutim, ne radi se samo o ovim sredstvima, ovaj projekat ne čine samo ova sredstva koja su napomenuta i koja ste vi na početku svog izlaganja najavili, tih 430 miliona. Budžet republike Srbije, pa i prošle godine, između ostalog, u budžetu se iz Ministarstva zdravlja izdvajaju još određena sredstva, pa tako u budžetu za prošlu godinu u okviru programa razvoja infrastrukture zdravstvenih ustanova za programsku aktivnost, odnosno Projekat koordinacija, nadzor i kontrola rekonstrukcije kliničkih centara, planirano je izdvajanje nešto više od 103 miliona dinara. Dakle, ne radi se samo o ovih 430. U ovom projektu imamo i neka dodatna sredstva koja se izdvajaju.

Zašto ovo napominjem? Zato što mislim da samo ovaj kredit danas u raspravi ne možemo posmatrati pojedinačno, već moramo da se osvrnemo na čitav projekat o kojem je reč. A zašto je to važno, zašto moramo da se osvrnemo? Zato što građani Srbije moraju znati gde se troši svaki cent koji se izdvaja u milionskim projektima kakav je i ovaj projekat.

Kada je tadašnji mandatar Vučić, a sadašnji predsednik države, za vreme svog poslednjeg saziva Vlade, govorio o misteriozno nestalih milijardu evra, ne znam kako da vam kažem, ali, ne može da nestane milijardu evra, kao i što ne može da se ne zna na šta se potrošilo 430, odnosno na šta će se potrošiti 430 miliona evra, plus određena sredstva koja se u međuvremenu izdvajaju svake godine u budžetu. Znate koliko je milion evra? Za milion evra možete da kupite besplatne udžbenike za narednih sto godina, možete da napravite dva ovakva projekta i da vam još ostane novca.

Sama transparentnost u raspodeli sredstava, nezavisno da li se radi o tih milijardu evra koje su potrošene ili o ovom konkretnom projektu, jednostavno, građani Srbije ne znaju kako su ta sredstva potrošena.

Ja bih vas sada pitala – koliko je do sada tačno uloženo u adaptaciju četiri klinička centra po izvorima finansiranja, koja sam na početku navela? I u kom procentu su izvršeni planirani radovi? Takođe, ne bi bilo loše da se Skupštini prezentuje plan trošenja sredstava, onako kako je navedeno u ugovoru, posebno imajući u vidu odredbu da će Srbija morati da obezbedi sredstva za finansiranje uvećanih troškova, bez pomoći banke.

Imamo u vidu, a to ste i u vašem uvodnom izlaganju rekli, da su produženi rokovi za izgradnju i adaptaciju, pa vas s tim u vezi pitam – da li je produženje ovog roka izazvalo povećanje troškova po osnovu kamata? O tome niste govorili, a ne bi bilo loše da kažete.

Zašto je „Dosta je bilo“ toliko zainteresovan za transparentnost? Daću vam samo jedan primer, a tiče se konkretno Kliničkog centra u Nišu. Imamo jedan tender koji je organizovan za Klinički centar u Nišu, koji je vredan 18 miliona evra. Za taj tender se i dalje ne zna zašto je rok bio produžen za mesec dana? Čak postoji i neka priča u javnosti da ste vi lično insistirali da se taj rok produži, kako bi se određeni konkurentni za ovaj tender pripremili. Na kraju se ispostavilo da je ta firma u suštini i dobila ovaj tender. Na to kako je izgledao tender žalile su se i druge dve firme koje su takođe učestvovale u ovom tenderu, tako da je republička Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u aprilu ove godine poništila tender. Ministarstvo je negiralo ovo poništavanje i nastavilo saradnju sa kineskom kompanijom. A tender je, u suštini, poništen iz proceduralnih razloga – zato što nije bio dobro organizovan plan javnih nabavki, dok se žalba na tender, kako je napisano, da se sprečava konkurencija da konkurišu, nije uopšte ni razmatrana.

Postoji jedna potpuno nepotrebna manipulacija u fazama. Nije samo transparentnost na nivou sredstava koja se troše na ime ovog projekta, znači, netransparentnost se nalazi na različitim nivoima, između ostalog i u fazama na kojima se nalazi. Ja ću citirati izjavu predsednika Vučića iz jula ove godine, kada je rekao: „Mislim da smo obavili dobar posao, uz nedopustivo kašnjenje od nekoliko meseci, ali, znate, pre samo tri godine, kada sam ovde bio, čini mi se baš u ovo vreme, ovde je bila livada i ništa više“. Čak ste i vi ponovili tu rečenicu kada ste imali uvodno izlaganje. Verovatno vam se mnogo svidelo to da je nekad bila livada. Građani Niša znaju da tamo u to vreme nije bila samo livada. Radovi su započeti i u vreme mandata nekih drugih ministara, pre vašeg mandata. To i jeste problem. Nije problem netransparentnost u fazama na ovom projektu samo za vreme vašeg mandata, problem je i u nekim drugim ranijim vladama.

Neko je malo pre pomenuo, možda kolega Vesović, ne mogu da se setim, ali, on je pominjao i to kako sam projekat nije bio dobar. Malo pre ste dali jedno objašnjenje, ali i to umnogome govori o transparentnosti samog ovog projekta, koji zaista nema malu vrednost – 430 miliona nema malu vrednost da biste danas dozvolili takav propust da se ruši jedan zid da bi se unela neka sprava, skener ili o čemu se već radi.

Dakle, nije problem samo u netransparentnom trošenju sredstava, problem je u tome kako se ta sredstva troše, problem je u tome što postoji opravdana sumnja da su tenderi namešteni i problem je u tome što mi ne znamo u kojoj se fazi izgradnje nalaze trenutno klinički centri. Ali, svi su rokovi, evidentno, probijeni.

Još jednom ću da vas zamolim da mi odgovorite na sledeća pitanja - koliko je uloženo u adaptaciju četiri klinička centra po izvorima finansiranja koja su na početku napomenuta? U kom procentu su izvršeni planirani radovi? Da li se Skupštini može prezentovati plan trošenja sredstava? Da li je produženje roka

izazvalo povećanje troškova po osnovu kamata? Zamoliću vas i da se osvrnete na ovaj tender o kojem sam govorila. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Dakle, nemam nikakav problem. Mislim da ste vi došli u zabunu, ja sam vam navela koji su sve nivoi, odnosno odakle se povlače sredstva za ovaj projekat. Vi ste mi naveli samo na šta su potrošena iz kredita, a ja bih volela, a mislim da bi i građani Srbije voleli da znaju na šta je potrošeno svih 430 miliona eura. Ne možete mi reći, bez obzira što se sada hvatate za glavu. Dakle, ne možete mi reći da ja dođem kod vas da bi proverila tu informaciju. Vi treba nama da dostavite podatke koje ovde tražimo. Ne radi se ni o kakvom poštovanju Skupštine, na šta je malopre kolega ukazivao. To je prosto jedan odnos između zakonodavne i izvršne vlasti. Prosto, vi nama treba da donesete te podatke da bismo ih mi proverili.

Ono što sada mi imamo ispred vas, mi o tome možemo da raspravljamo. Ne možete očekivati ni od mene kao narodne poslanice, niti od građana Srbije da dolaze vama lično na noge kako bi proverili neke navode o kojima ste vi govorili. Ne mogu da ih dovedem u pitanje, ali to je prosto, pomalo drsko sa vaše strane da mi na taj način odgovorite i kažete – dođite kod mene. Prosto, od vas se očekuje da nama date sve potrebne podatke.

Vezano za ovaj tender, razumem da se radi o sredstvima iz budžeta i ja sam tokom svog izlaganja o tome i govorila, da nisu samo za ovaj projekat određena sredstva koja se nalaze u onim sredstvima onako kako sam ih ja pobrojala, već da dolaze iz budžeta Republike Srbije.

Mi prosto nemamo, dobijamo sporadične informacije iz izjava predstavnika vlasti koji oni daju i medijima. To ne može tako. Mi moramo jasno da znamo gde su koja sredstva prikazana, posebno kada je ovakva rasprava u pitanju. Ovaj projekat nije samo ono što je u njemu navedeno, dakle, ne radi se samo o ovom kreditu o kome treba danas da raspravljamo, to je daleko veći projekat koji očigledno ima i veća sredstava nego što su za to namenjena. Dakle, možda ja i ne bih dovela u pitanju da je negde došlo do zloupotrebe da sam imala sve podatke, a pošto nisam morala sam da pitam.
Ukazujem na povredu Poslovnika član 107. stav 1, prvi govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Dok je govorio ministar Lončar, na čemu mu se zahvaljujem i dok je odgovarao na moja postavljena pitanja, bez obzira da li sam njima zadovoljna ili ne, ali prosto ispoštovao je mene kao narodnu poslanicu, imali smo jedno dobacivanje od strane prof. Atlagića, koje mislim da je ušlo u zapisnik, pa bih vas ja molila predsedavajući, da vodite računa da se dostojanstvo ove Skupštine poštuje, odnosno da se poštuju govornici koji učestvuju u raspravi.

Zaista je neprimereno da univerzitetski profesor govori narodnoj poslanici koju je narod izabrao - ona nema pojma o čemu govori, mislite li da ona zna o čemu govori.

Zaista bi trebali, to ste čuli, to sam ja čula ovde, ja verujem da ste to čuli i vi za vašim stolom, pa bih vas ja zamolila da dalje vodite računa o tome kako izgleda rasprava u Domu Narodne skupštine. Hvala.
Prvo pitanje upućujemo Agenciji za borbu protiv korupcije.

U junu sam analizirala i objavila donacije građana za predsedničku kampanju Aleksandra Vučića. Obratila sam svih 6.940 donatora i sve lepo sortirala po opštinama. Uplate su fiksne i iznose 40.000 dinara i uplaćene su na račun kampanje predsednika države. Pozvali smo i tada Agenciju za borbu protiv korupcije da proveri poreklo novca koji je više nego očigledno upumpan ilegalnim kanalima u kampanju Aleksandra Vučića.

Nedavno je isto istraživanje izvršio i BIRN. Da li je Agencija za borbu protiv korupcije proverila navode iz moje i BIRN analize ili i dalje veruju u priču gde sede dva čoveka u kafani, dođe treći sa kešom koji im kaže – hajde da uplatimo po 40.000 dinara na račun kampanje našeg predsednika.

Pitanje za Ministarstvo za rad i socijalna pitanja – među ranije pomenutim donatorima se nalaze i korisnici socijalne pomoći koji mesečno primaju oko 8.000 dinara, da li ste proverili odakle im 40.000 dinara za pomoć jednoj kampanji i da li ima potrebe da socijalnu pomoć i dalje primaju, kada imaju da uplate pet puta veći iznos nego što sada primaju?

Pitanje za ministra bez portfelja, Nenada Popovića – Zbog čega ste u redovnoj proceduri prijave imovine javnih funkcionera Agenciji za borbu protiv korupcije prijavili dve of šor kompanije, jednu na Kipru, a drugi na Britanskim devičanskim ostrvima, a za koje danas tvrdite da ih nemate?

Dakle, da li ste pogrešno informisali Agenciju za borbu protiv korupcije tada ili danas pogrešno informišete građane Srbije? Podsećam, u pljačkaškoj privatizaciji „Minela“ pre nego što ga je poslao u stečaj, ministar Popović je firmu i svu njenu imovinu opteretio ogromnim kreditima i novac izvukao preko svojih of šor firmi. O kojim firmama je reč i da li je istina da se radi o desetinama miliona evra? Da li zna da su stotine radnika ostali bez posla? Da li je novac koji je pronađen na njegovim firmama u stvari novac koji je izvučen tada iz „Minela“?

Pitanje za Poresku upravu Srbije – prema proceni iz međunarodnog projekta u kojem je učestvovao i KRIK, odnosno mreža za istraživanje kriminala i korupcije, ocenjuje se da poslovi i imovina ministra Popovića u of šor zonama vredi najmanje 75 miliona dolara, a da je njihova tržišna vrednost negde oko 100 miliona dolara – kada će Poreska uprava Srbije sprovesti unakrsnu proveru imovine ministra Nenada Popovića, zbog sumnje da je poslovanjem preko of šor kompanija ministar izvršio krivično delo pranja novca, izbegavanje plaćanja poreza i skrivanje vlasništva, a što je otkriveno i u međunarodnom projektu koji se zove „Rajski papiri“?

Pitanje za predsednicu Skupštine – kasni budžet, odgovornost je na predsednici Skupštine. Predlog budžeta je morao da stigne do narodnih poslanika još 1. novembra da bi se usvojio najkasnije 15. decembra. Dakle, budžet kasni sada već dve nedelje. Da li ste pritisli Vladu Srbije da dostavi poslanicima Predlog budžeta za 2018. godinu ili ćete nam kao i prošle godine ostaviti 24 sata za pripremu najvažnije sednice u godini?

Pitamo 31 put Aleksandra Vučića – kada će predsednik države prestati da krši Ustav i podneti ostavku na funkciju predsednika SNS, kako ne bi bio u sukobu interesa, a kako bi bio predsednik svih građana?

Srpska napredna stranka je ušla u koaliciju sa Ramušem Haradinajem na Kosovu – da li je koalicija SNS sa Haradinajem najava izbacivanja preambule iz Ustava Srbije? Poslanici DJB su do sada 30 puta postavili pitanje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ni jednom nije odgovorio iako mu je to zakonska obaveza. Zbog čega predsednik Republike krši svoju zakonsku obavezu i ne odgovara na pitanja poslanika?

Postavljamo 24 put pitanje predsednici Skupštine Maji Gojković. Predsednica Skupštine je obećala pred kamerama da će za mesec dana zakazati sednicu Skupštine na kojoj će se raspravljati o njenoj smeni. To je bilo pre šest meseci. Kada će predsednica Skupštine na dnevni red staviti predlog o sopstvenoj smeni?

Poslanici DJB su do sada 23 puta postavili pitanje predsednici Skupštine Maji Gojković, ni jednom nije odgovorila iako je to zakonska obaveza. Zašto predsednika Skupštine krši zakon i Poslovnik i ne odgovara na pitanja poslanika iako joj je to obaveza? Da li zna da time šalje poruku građanima da zakon ne važi za sve? Kao i obično, molimo vas da odgovore dostavite u pisanoj formi. Hvala.
Poštovani predsedavajući, želim da ukažem na povredu Poslovnika, člana 106. stava 1. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. I prethodni govornik i onaj govornik koji je govorio pre njega govorili su o svemu, samo ne o onome što je danas tema na dnevnom redu Skupštine.

Rasprava se završava i završava se rasprava po 41. amandmanu Predloga zakona o dualnom obrazovanju. Doprinos narodnih poslanika Marijana Rističevića i prof. Marka Atlagića u svakom od ovih amandmana bilo je dodavanje jednog jedinog zareza u tekstu izmena koji predlažu u okviru članova koje žele da menjaju. I u ovom poslednjem 41. članu oni su dodali zarez, ali, nažalost, gramatički neispravno su ga dodali, tj. dodali su ga tamo gde mu nije mesto, ali su uspešno iskoristili vreme da zloupotrebe raspravu o pojedinostima kako bi govorili o svemu što nije tema dnevnog reda danas.

Primećujem da ste danas visokotolerantni i u to ime se i nisam javljala za povredu Poslovnika do sada, iako je bilo osnova da se javim za svaki od ovih članova koji su povređeni, pa vas molim da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika. Hvala.
Ukazujem na povredu Poslovnika član 158. stav 1. - pretres u pojedinostima obavlja se o članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba. Prethodni govornik je govorio o svemu, osim o zarezu koji treba da poboljša Predlog zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja.

Dakle, osim toga što je prekršio član 158. stav 1, prekršio je i član 106. stav 1, govorivši mimo teme koja je na dnevnom redu. Današnja tema na dnevnom redu je rasprava o osnovama obrazovanja i vaspitanja, doprinos poslanika je dodati zarez u član 63. ovog zakona, i mi o tom zarezu nismo čuli ni reči. Ja bih vas molila da pažljivije slušate i da opomene narodne poslanike koji se ne drže teme koja je na dnevnom redu.

Takođe, želela bih da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika.
Hvala predsedavajući.

Želim da ukažem na povredu člana 158. stav 1. – pretres u pojedinostima obavlja se o članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba.

U prethodnom izlaganju narodnog poslanika Marijana Rističevića, koji je podneo oko 400 amandmana, dodavši u svaki samo zarez u istovetni član koji je preuzeo iz Predloga zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja nismo čuli ni reč. Između ostalog, govorio je o svemu osim o dodatom zarezu, pa bih vas zamolila, pošto ste sad preuzeli mesto predsedavajućeg, da obratite pažnju o tome da li narodni poslanik Marijan Rističević uopšte u obrazlaganju svojih amandmana govori o dodatom zarezu ili se ipak, po starom dobrom običaju, ne drži teme.

Takođe, ja bih vas molila da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika. Hvala.
Želim da ukažem na povredu člana 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Prethodna govornica, dakle gospođa Maja Gojković, ne znam da li ste primetili, javila se po osnovu povrede Poslovnika, međutim, o povredi Poslovnika nije rekla nijednu jedinu reč. Ja bih vas molila, predsedavajući, da pažljivije slušate izlaganja predstavnika vladajuće koalicije kako biste primetili da kada se jave za reč u stvari ne govore o onome zbog čega su se javili za reč.

Takođe, želim da ukažem i na povredu člana Poslovnika 103. stav 1. – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, učinjenoj na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi.

Znači, još jednom, Maja Gojković se javila po osnovu povrede Poslovnika, ali o povredi Poslovnika, nažalost, nije rekla nijednu jedinu reč. Govorila je pritom o neistinitim i neproverenim informacijama, o tome koliko košta rad Narodne skupštine, iako svaki dan kada zasedamo košta toliko i prosto na jedan, da kažem, prizeman način obmanjuje javnost o tome ko ima veći doprinos u tome da zakoni budu bolji u cilju boljitka života svih građana. Dakle, ono što radi Narodna skupština, a to je da donosi zakone, mi upravo radimo ono što je u opisu našeg posla, a to je – predlažemo amandmane kojima bismo zakone učinili boljim.

Takođe želim da se u danu za glasanje glasa o povredi Poslovnika. Hvala.
Ne znam predsedavajući da li ste obratili pažnju, da li ste čuli izlaganje prethodnog govornika. Naime, povredio je član 106. i stav 1, odnosno vi ste povredili član 106. stav. 1, time što ste dopustili da govornik govori mimo tačke dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Naime, narodni poslanik Marijan Rističević je trebao da obrazloži amandman u kom je u istom članu zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije dodao jedan zarez.

Mi o dodatom zarezu, malopre, nismo čuli ni jednu jedinu reč u predlogu kojim bi on poboljšao Predlog zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, ali mi smo čuli o svemu ostalom, pa čak i o jednoj metodi lakšeg učenja koja možda ne bi bila zgoreg da naša deca u osnovnim i srednjim školama imaju prilike da nauče.

Molila bih vas da ubuduće samo pažljivije slušate izlaganje narodnih poslanika koji dolaze iz redova vladajuće koalicije kako bi smo ostali na temi koja je danas na dnevnom redu.

Takođe, želim da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Naime, povređen je član Poslovnika o radu Narodne skupštine, mislim na član 109. On je povređen u celosti, zato što je narodnom poslaniku Saši Raduloviću potpuno nepravedno i protiv onoga što je napisano u Poslovniku o radu Narodne skupštine, oduzeta reč.
Povreda Poslovnika, član 158. stav 4. kaže - svaki podnosilac amandmana ima pravo da obrazloži svoj amandman u trajanju do dva minuta, s tim da ukupno trajanje pretresa u pojedinostima po ovom osnovu ne može biti duže od 10 časova.

Ovo nije klasična povreda Poslovnika. Ja ću samo zamoliti vas kao predsedavajuću u ovom trenutku…