Dame i gospodo, želim da ukažem ponovo na povredu Poslovnika, član 106. stav 1. Prethodni govornik je prvih sedam minuta i deset sekundi u svom izlaganju potrošio na svoju praktično impresiju likom i delom predsednika naše poslaničke grupe. Nakon toga i ostatak svog izlaganja je posvetio radu drugih poslanika. Ni u jednom jedinom trenutku se nije osvrnuo na tačku koja je na dnevnom redu. Ja se nadam, predsedavajuća, da ste vi imali prilike, da ste koncentrisani bili dovoljno, da čujete o čemu je poslanik govorio i da ste mogli tokom njegovog izlaganja da mu skrenete pažnju da se drži teme koja je na dnevnom redu.
(Milan Lapčević, s mesta: Replika.)

Da li možete da mi objasnite?

Ja nisam razumela da je on govorio o temi koja je na dnevnom redu.

Preslušaćemo i pogledaćemo.

Dame i gospodo, prvo pitanje koje upućujemo je pitanje za ministarku pravde i ministarku državne uprave i lokalne samouprave.
Naime, u zgradi Geozavoda u Karađorđevoj 48 u Beogradu posluje restoran koji nosi naziv „Salon 1905“. Na fiskalnom isečku koji se izdaje u samom restoranu kao poreski obveznik je navedeno privredno društvo „O5SO“ d.o.o iz Zemuna. Ova zgrada inače je kategorisana kao kulturno dobro od velikog značaja.
Postojanje restorana na ovoj adresi je u suprotnosti sa Zakonom o javnoj svojini koji kaže da se javne stvari ne mogu da davati u podzakup i ugovorom o zakupu nepokretnosti potpisanog između Republike Srbije tj. Republičke direkcije za imovinu i privrednog društva „Beograd na vodi“ d.o.o. Takođe je u suprotnosti sa zaključkom Vlade Republike Srbije.
Iako je premijer upoznat sa ovim zaključkom Vlade, pa makar i samo po službenoj dužnosti, bio je u nekoliko navrata rado viđen gost ovog restorana.
Pitamo vas – kako je moguće i kojom pravnom formom je opravdano poslovanje ovog restorana na adresi Karađorđeva 48 u Beogradu?
Na koji način je privilegovanoj grupi ljudi, a uz saznanje premijera, omogućeno da krši propise i koristi državnu imovinu u svrhu sticanja profita?
Drugo pitanje upućujemo premijeru: Prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku, u poslednjih 10 godina procenjuje se da je zemlju napustilo oko 175 hiljada ljudi. Samo u 2014. godini Srbija je izgubila više od sedam hiljada visokoobrazovanih, a u periodu od 2007. do 2014. godine je otišlo čak 27.500 visokoobrazovanih ljudi. Kad smo kod ovih strašnih brojeva, koji mnogo jasnije govore o stvarnoj ekonomskoj situaciji u zemlji, važno je izneti i sledeći podatak: U istom periodu broj emigranata iz Srbije na godišnjem nivou je porastao sa 27.000 ljudi na poražavajućih 58.000, što u odnosu na 2013. godinu u 2014. godini iznosi više od 29%. Ne smemo ni da pomislimo kako izgledaju podaci za 2015. ili za tekuću godinu. Kako iz Srbije danas ne odlaze samo mladi i obrazovani, već svi oni koji imaju prilike da negde odu, u Republičkom zavodu za statistiku procenjuju da bi u 2041. godini u Srbiji svaki četvrti stanovnik bio stariji od 65 godina.
Pitamo premijera – Kako misli da subvencijama stranim investitorima od 10, 20 i više hiljada evra po zaposlenom, za otvaranje radnih mesta za jeftinu radnu snagu i nastavkom partijskog zapošljavanja kadrova sa kupljenim diplomama, zaustavi da nam deca beže iz Srbije? Kako je moguće da ne vidi vezu između ove dve stvari?
Pitanje za premijera: Posle sastanka Biroa za koordinaciju bezbednosti, premijer je održao juče vanrednu konferenciju za medije. Premijer je naširoko objašnjavao kako ne može ništa da nam kaže od mnogobrojnih podataka koje zna i veoma vešto, gotovo uz scenske efekte, se trudio da nam dočara opasnosti u kojima se nalazi Srbija, koja je premrežena špijunima, kako sa Zapada, tako i sa Istoka, a kako nas on lično od svih tih opasnosti čuva. Prateći reakcije građana, najčešće postavljeno pitanje bilo je – šta je premijer rekao ili je hteo da nam poruči i da li da pravimo zalihe ulja i brašna?
Pitamo premijera – Kakve veze ima navodni špijun Luka P. sa izborima u Crnoj Gori? Koje su to tajne službe sa Istoka i Zapada protiv kojih se premijer izgleda goloruk i sam bori? Zašto plaši građane Srbije, kada nema nikakve informacije za njih, osim da ih on lično štiti?
Pitamo predsednicu Skupštine: Zašto je dozvolila da predlog poslanika mr Igora Bečića o objedinjavanju rasprave Zakona o lukama i plovidbi i vazdušnog saobraćaja sa Republikom Korejom i rasprave o šest zakona o zajmovima u visini od gotovo 1,2 milijarde evra nađe se danas ispred poslanika? Da li razume da se ovim krši član 157. stav 2. Poslovnika, koji kaže da se rasprava može objediniti samo za zakone koji su međusobno uslovljeni ili međusobno povezani. Koja je uslovljenost i povezanost luka, plovidbe i saobraćaja sa Republikom Korejom? Koja je uslovljenost i povezanost zajmova za podršku budžetu, za kredite za mala i srednja preduzeća, za izgradnju zatvora u Kragujevcu, za stanove za ljude koji su ostali bez kuća od zemljotresa u Kraljevu, kredita za reformu državne uprave i kreiranje regionalnog fonda sa sedištem u Tirani?
Molimo predsednicu Skupštine da ne zloupotrebljava svoju poziciju predsedavajućeg i odgovori na ova pitanja usmeno, već da poštuje Poslovnik i da odgovori pismeno, u roku od 15 dana. Hvala.

Dame i gospodo, javljam se za povredu Poslovnika član 107. stav 1. i član 108. stav 1. Ne znam koji je od ova dva člana, odnosno stava više narušen i ja bih vas zamolila da zaista očuvamo dostojanstvo Narodne skupštine. Ulazimo u dvanaesti sat, već smo u dvanaestom satu rasprave. Pala nam je svima koncentracija. Govorimo o svemu, samo ne o temi koja je na dnevnom redu i mislim da bi bilo više nego korektno da i građani koji prate ovaj prenos ispoštujemo na takav način da mogu da prate jednu ozbiljnu diskusiju o temi koja je na dnevnom redu. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, javljam se po povredi Poslovnika član 103. stav 1. Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi.
Mi so u nekoliko navrata vama javljali se za reč, prijavljivali se za reč i ukazivali na to da grubo kršite Poslovnik. Vi ste i pored svega toga, na sve naše usmene pritužbe na vaš rad to zloupotrebili i dali reč poslaniku čiji se govor upravo odnosio na našu poslaničku grupu, a izašao je iza govora poslanika koji je predstavnik SNS.
Potpuno je nedopustivo ovako ponašanje. Zloupotrebljavate mesto i poziciju na kojoj se nalazite, grubo kršeći sva pravila koja su određena ovim Poslovnikom. Ne znam šta toliko nije vama jasno. Ako treba, mi smo tu da se nađemo i vama i bilo kome drugom da pomognemo oko kojih stvari nalazimo da ne nalazite da su vam jasne.

Javila sam se za povredu Poslovnika za član 106. stav 1.
Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres i da podsetimo prethodnog govornika da je današnja tačka dnevnog reda Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije, kao zajmoprimca i Vlade Republike Azerbejdžan, kao zajmodavca za finansiranje, izgradnje deonice Ljig-Boljkovci-Takovo i Takovo-Preljina, autoputa E763 u Republici Srbiji.
Takođe da ga podsetimo da danas ne radimo nikakvo provodadžisanje gospodina Zorana Živkovića ili premijera Aleksandra Vučića i da uopšte nemamo potrebe da slušamo ceo dan hvalospeve, njihove imovinske karte i postignuća.

Mogu da vam pojasnim, pošto uporno pominje imovinsku kartu gospodina Živkovića i isto tako govori o postignućima Aleksandra Vučića. Ne znam kako niste razumeli ako su svi drugi razumeli, ali niste bili tu pa možda niste ispratili sve.           

Dame i gospodo, nakon što smo ovde detaljno apsolvirali nekoliko članova Poslovnika, ja bih da se vratim na temu o kojoj je danas reč. Danas biramo članove Regulatornog tela za elektronske medije.
S tim u vezi, ja bih se osvrnula na biografiju i dosadašnji učinak jednog od kandidata. Naime, mr gospodin Goran Peković ima zaista sjajnu biografiju, iza sebe ima jedan veliki rad i veliki doprinos, kako u medijima, tako i u sistemu obrazovanja i mogu da kažem da njegova biografija, po svemu sudeći, ukazuje na to da je on cenjen gospodin.
Moglo se zaključiti, nakon što je izabran za člana nekadašnjeg RRA 2009. godine, odnosno moglo se očekivati da će on biti jedan od onih nepristrasnih, savesnih i odgovornih članova ovog važnog Saveta.
U žižu javnosti, sam gospodin Peković dolazi onog trenutka kada u ime tadašnjeg RRA izriče opomenu jednoj humorističkoj emisiji, odnosno emisiji koja se zove „Mentalno razgivanje“, pod izgovorom da RRA uvek reaguje kada nešto izlazi iz okvira humora. U toj emisiji, da vas podsetim, govorilo se o predsedniku Republike Srbije. Ovakvim sporadičnim opomenama, mi u stvari stičemo utisak da se novinari na jedan jasan način sankcionišu za prikladan ili neprikladan način humora. Ova emisija je samo jedan od primera na koji način se sankcioniše svako pominjanje vlasti u negativnom kontekstu.
Istovremeno se sadašnji REM u kome je nastavio svoje članstvo gospodin Peković, ne obazire ne sankcioniše sadržaj u emisijama kakvi su rijaliti programi koji šalju daleko veći broj loših poruka, a koji jedino imaju za cilj da pažnju javnosti preusmere sa veoma važnih dnevno političkih tema, ili se sankcionišu emisije ili autori emisija koji su pokušali da svom novinarskom pozivu prilaze odgovorno i da poštuju profesiju. Tako danas nemamo emisiju kakva je „Utisak nedelje“.
Na takvu vrstu cenzure ili autocenzure REM, niti jedan njihov član, pa ni sam Goran Peković, nisu reagovali čak ni opomenom ni privatno ni ono na šta ih obavezuje profesija, i sa punim pravom sadašnja javnost može da dovede u pitanje nezavisnost ovog kandidata.
Moj najjači utisak danas je poražavajući uticaj političkih moćnika na nezavisnost medija uopšte. Utisak mi je i to što još uvek nemamo izveštaj o izbornoj kampanji iako smo tokom čitave izborne kampanje gotovo svakodnevno slušali kako se REM svakodnevno i sastaje. Kako je ovo samo ponovno kandidovanje gospodina Pekovića za člana nekadašnjeg RRA, sadašnjeg REM-a, izazvalo niz intrigantnih situacija na Odboru za kulturu i informisanje, to samo znači da je gospodin Peković prepoznat kao neko ko odlično razume potrebe, ili neko ko odlično čuje poruke političkih moćnika i čije će interese nastaviti da štiti svojim delovanjem u sadašnjem sastavu saveta.

Dame i gospodo, tema večerašnje rasprave je autentično tumačenje člana 6. Zakona o sticanju prava svojine na zemljištu u objektima i vodovima privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „Železare Smederevo“ iz Smedereva.
Imam neki utisak da postoji nekakav začarani krug u kome se vrte strani investitori i Vlada Republike Srbije i javnost, odnosno građani Republike Srbije. Oni koji diktiraju tempo u tom tzv. začaranom krugu, da ne kažem u tajnim ugovorima koje potpisuju, su u stvari stranci, odnosno najčešće lažni strani investitori. Vlada Republike Srbije bezpogovorno pristaje na svakakve ucene, na manje ili više opravdane zahteve koji dolaze od strane stranog investitora. Tako da su i dan-danas građani Republike Srbije ili celokupna javnost uskraćeni za niz veoma važnih ugovora koje je u poslednjih nekoliko godina potpisala Vlada Republike Srbije, pa među njima je i ugovor koji je vezan za „Železaru Smederevo“.
Da bi Vlada Republike Srbije odgovorila zahtevima tzv. spasilaca, prinuđena je da sve pregovore vodi tajno i da sve potpisane ugovore i anekse ugovora takođe drži u tajnosti. Iza niza takvih pregovora, dogovora i konačno ugovora koji se tiču rada „Železare Smederevo“ i njene imovine, danas imamo dug koji je ostavljen na teret jedino građanima Republike Srbije.
Kada imate ovakav jedan ustaljen način rada, način na koji se Vlada Republike Srbije praktično ne meša u svoj posao i umesto da štiti interese države i njenih građana, ona radi sve suprotno, pa prečesto izlazi u javnost sa različitim informacijama, poluinformacijama, različitim tumačenjima sopstvenih odluka i na kraju različitim odlukama, to jasno ukazuje na činjenicu da Vlada Republike Srbije, ali ne samo Vlada Republike Srbije, i premijer, ne zna šta radi ili narodski rečeno – možemo da dovedemo u pitanje da se nešto važno valja ispod žita.
Zbog toga Vlada Republike Srbije primenjuje sve njoj dostupne metode ne bi li osigurala svoje pozicije i pozicije svojih poslovnih partnera, odnosno koristi donošenje zakona po hitnom postupku, koristi autentična tumačenja leks specijalisa i slično. Međutim, u državi u kojoj ne postoji vladavina prava, gde nemate pravne sigurnosti, gde nema sistema, ma kakav metod da primenite, nećete se osigurate, ne možete se osigurati.
Da bismo danas razgovarali o ovoj temi koja se tiče najmanje tri strane, a to su kineski investitori, Vlada Republike Srbije i građani, o čijem je i zemljištu upravo reč, mi nemamo sve potrebne strane, tj. nismo čuli reč građana, da bismo donošenje ovakvog jednog zakona uopšte sproveli. Trenutni dug „Železare Smederevo“ je 450 miliona evra ili, da približimo građanima Republike Srbije pa da ovu cifru izgovorim u domaćoj valuti, to je više od 52 milijarde dinara i ovaj dug raste. Dokle god se Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ovako neodgovorno ponaša prema državi i njenim građanima, mi nećemo stati iz ovakvih predloga zakona.
Sada ću da iskoristim ovaj momenat, pošto imamo dovoljno vremena, autentično tumačenje zakona, da se obratim i gospođi predsednici, ako mi dozvolite.

Nije tema.

Nije tema, ali možemo nekom drugom prilikom.

Poštovani građani, u godini preduzetništva mandatar nas reklamira kao zemlju jeftine radne snage. Dakle, mandatar koji nema ni dana radnog staža u privatnom sektoru otvoreno u svom ekspozeu kaže da mi nemamo preduzetnički duh.
Izgleda da mandatar misli da zaslužuje neki bolji narod i nastavlja da vređa sve naše vredne i sposobne ljude.
Kao preduzetnica, ali i kao majka dvoje dece, koju ne želim da gledam preko skajpa, a ne želim ni da postanu jeftina radna snaga ovde, već svoji ljudi, odgovorni i slobodni, pitam mandatara - kada će prestati da šuruje sa velikim korporacijama stranim na račun domaće privrede? Kada će prestati da guši malog domaćeg preduzetnika i da li je ovo zemlja nas građana ili mandatarovih poslovnih partnera? Hvala.

Poštovani predsedniče, zamenici predsednika, narodni poslanici i građani Republike Srbije, javila sam se za reč po povredi Poslovnika, po članu 106. stav 1. i povreda Poslovnika po članu 107. takođe stav 1.
Ono na šta bih vas još jednom podsetila ispred grupe građana Dosta je bilo – Saša Radulović, ne samo da se ruši dostojanstvo Narodne skupštine, već se ruši dostojanstvo svih građana Republike Srbije iz prostog razloga što sve ovo što danas radimo, a praktično ne radimo ništa, razvodnjavajući teme, govoreći o nečemu što uopšte nije tema dnevnog reda, o odnosima Rusije i Srbije, govorimo o iznošenju prljavog veša koji su sve prethodne vlade uspele ovde da nam iznesu u ova dva dana, jedan dan rada Narodne skupštine košta građane Republike Srbije 1,5 miliona dinara. Mi smo jedan dan potrošili, a danas smo potrošili šest sati. Iza našeg rada ne postoji nikakav učinak i to građani Srbije odlično vide.
Ja vas još jednom pozivam da se držite jedine tačke na dnevnom redu koja je danas, a to je izbor predsednika Narodne skupštine.