Zahvaljujem, predsedavajući.

Moram da informišem ministra zdravlja da u Batajnici takođe preliva kao na Slaviji. Naime, Batajnica je prigradsko naselje u kojem živi oko 48.000 ljudi i pripada opštini Zemun. I sama, po broju stanovnika koji ima, mogla bi da bude opština, međutim, ona to nije. U jednom takvom naselju u kojem živi 48.000 Batajničana, prema popisu iz 2011. godine, ne postoji dom zdravlja, ne postoji ambulanta, već postoji samo zdravstvena stanica.

Od kada znam za sebe, pošto sam rođena u Batajnici, ispred zdravstvene stanice preliva septička jama. Dakle, moja mama je mene za ruku vodila preko improvizovanih skela do pedijatrije u zdravstvenoj stanici. Danas i moja generacija vodi svoju decu isto tako za ruku do pedijatra. Manje-više sve stranke koje su danas prisutne u Narodnoj skupštini Republike Srbije bile su na vlasti u opštini Zemun i nema tog predstavnika opštine koji nije u nekom momentu obećao da će se ovaj komunalni i infrastrukturni problem rešiti. Do danas, pogađate, taj se problem nije rešio. Od svega su ostala samo prazna obećanja, slikanje i fotografisanje ispred zdravstvene stanice, to je bilo i u poslednjoj kampanji za beogradske izbore, ali nažalost ovaj problem nije rešen.

Imajući u vidu da smo u ekspozeu iz 2016. godine od tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića čuli da iz budžeta za zdravstvo nestaje jedna milijarda evra, pitam vas – da li postoji bilo kakvo predviđanje da će se neka sredstva iz budžeta za zdravstvo u nekom narednom periodu odvojiti kako bi se rešio ne samo komunalni problem ispred zdravstvene stanice, već kako bi se i proširio broj usluga za Batajničane?

Pitanje za ministra unutrašnjih poslova, pre izvesnog vremena kontaktirala me je prilično mlada majka četvoro dece, koja živi u Požarevcu i koja ima problema sa nasiljem u porodici. Naime, ona se susreće sa situacijom u kojoj predstavnici lokalne političke stanice zanemaruju ili prihvataju zdravo za gotovo njene zahteve da joj se pomogne. NJen nekadašnji partner je nedavno izašao iz zatvora i ima zabranu prilaska, ne samo njoj, već i njenoj deci. Poslednji dopis uputila je policijskoj stanici pre samo nekoliko dana, 18. maja, kada je u usmenom kontaktu sa policijskim službenicima dobila informaciju da ne mogu da joj pomognu, jer on ništa konkretno nije uradio.

Zamoliću ministra MUP-a da ispita detaljno ovu situaciju. Preko skupštinskih službi ću poslati podatke o gospođi o kojoj danas ne želim javno da iznosim njene podatke iz prostog razloga što je u pitanju njena lična bezbednost, da detaljno proveri ovu situaciju i da policijske službenike koje ignorišu ovakve zahteve sankcionišu, a da gospođu i njenu decu uzme u dodatnu zaštitu.

Sledeće pitanje upućujem takođe ministru zdravlja. Sigurna sam da je iz medija upućen za slučaj doktorke Danijele Simić, koja radi i Domu zdravlja u Despotovcu. Podsetiću vas da je ona nedavno izašla u javnost sa podacima da je izgubila pravo na specijalizaciju, da je kao prvoplasirana sa 60 poena više, nego što je imala drugoplasirana ipak bila skrajnuta sa te liste i da je mesto dodeljeno bratanici jednog visokog funkcionera PUPS-a tačnije potpredsednika PUPS-a umesto nje. Ona danas trpi torturu i omalovažavanje od strane direktora doma zdravlja, koji između ostalog nije ni kvalifikovan da obavlja ovu dužnost. Podsetiću vas samo na kratko i na direktora Doma zdravlja u opštini Palilula, koji takođe nema potrebne kvalifikacije, ili bar nikada nije dokazao i javnosti nikad nije pružio na uvid kada i gde je završio medicinski fakultet i specijalizaciju, a na isti način se ponaša prema zaposlenima u Domu zdravlja na Paliluli.

Molim ministra zdravlja da uputi komisiju u Dom zdravlja Despotovac, kako bi se revidirao slučaj doktorke Danijele Simić i kako bi se na adekvatan način ponovo rangirali svi zaposleni koji imaju pravo na specijalizaciju? Ukoliko se ispostavi da je pomenuti direktor doma zdravlja Dejan Milošević napravio svesno propust zamolićemo, da ne kažem zahtevaćemo, od ministra zdravlja da ga smeni. Iz zemlje nam odlaze najbolji samo zato što njihova mesta zauzimaju najgori. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Na završetku, odnosno na konačnim zaključcima, ja bih samo iznela jednu stvar, da mi je bilo jako teško da slušam u ova dva dana rasprave sva vaša lična iskustva i posledice bombardovanja. Svako je to izneo na sebi svojstven način. Neko je učestvovao direktno u borbama na teritoriji Kosova i Metohije, neko je bio lekar u to vreme, ja sam bila dete, ali, svi smo mi u to vreme na sebi svojstven način posledice bombardovanja doživeli i danas ih živimo. I u tom smislu jeste važno da se formira komisija, između ostalog i da ispita kakav je uticaj samo bombardovanje, sveobuhvatno bombardovanje, ne samo bombardovanje osiromašenim uranijumom, ostavilo na sve nas?

Ono što mene brine iz ovih izlaganja je da, nažalost, nisam uspela da otkrijem šta je krajnji cilj formiranja ove komisije? Da li je to što smo bombardovani osiromašenim uranijumom, odnosno to kakve će posledice da ostavi na zdravlje ljudi i na zaštitu životne sredine, ili je u stvari u pitanju neko skretanje teme sa nekih drugih, ne mogu da kažem važnijih tema jer je ova tema izuzetno važna, ali čini mi se da je, posle, evo skoro 20 godina, ovo, nažalost, poslužilo samo za skretanje teme.

Nisam doživela, odnosno nisam shvatila preko potrebnu ozbiljnost u samoj raspravi niti od predstavnika vladajuće većina, nažalost, ni od nekih predstavnika opozicije iz prostog razloga što se nazire to politikanstvo, kako je spočitavano i propaganda koja u svemu ovome provejava.

Žao mi je što smo zanemarili istraživanja do kojih je došao i koja su objavljena od strane Instituta „Batut“. Žao mi je što zanemarujemo mišljenja i što unižavamo mišljenja kolega poslanika, koji očigledno imaju neka veća saznanja nego neki drugi narodni poslanici u Narodnoj skupštini.

Poslanička grupa Slobodni poslanici će se svakako zalagati za formiranje ove komisije iz prostog razloga što shvatamo potrebu i neophodnost da se građanima ulije poverenje u rad Narodne skupštine. Ono što me brine je izreka koja kaže „Ako želite da se nešto ne reši, slobodno formirajte komisiju i onda sigurno to nećete rešiti“. Brine da do takvog zaključka na kraju ne dođemo.

Uzmimo vremena koliko god nam je potrebno. Angažujmo najbolje ljude među nama da formiraju tu komisiju. Nemojmo se ograničiti na samo pet narodnih poslanika. Pitajmo struku, pitajmo naučnike kojih imamo, hvala Bogu, u izobilju. Zamolimo ih da nam pomognu kako bi se ova tema jednom zauvek razjasnila. Hvala.

Zahvaljujem.

Na kraju ove rasprave koja je bila objedinjena i ono što je gotovo pa prava retkost u Narodnoj skupštini, ova objedinjena rasprava i ima nekog smisla. Dakle, prilično su srodni zakoni o kojima se raspravlja. Ali, čini mi se da se nekako rasprava svela, odnosno uokvirila u neke tri celine. Jedna je rasprava koja je krenula o izgradnji stanova koji će biti po posebnim uslovima pripremljeni za pripadnike snaga bezbednosti. Zatim, rasprava je tekla i u pravcu bezbednosti u saobraćaju i o saobraćaju generalno.

Na kratko bih se osvrnula na ovaj zakon koji je u stvari podrška projektu izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji smo i ovde nazvali kao jednu vrstu leks specijalisa.

Ministarska je dala odgovor mom kolegi Đuriću kada je on učestvovao u raspravi i rekla je da negde između 18.000 u ovom trenutku ljudi koji su zaposleni u ovoj oblasti očekuju stanove i napomenula da možda taj broj može biti veći i da se možda očekuje i 30.000 ljudi koji čekaju na ove stanove. To je zaista jedna afirmativna mera i u tom smislu ne možemo da uputimo neku kritiku.

Ono što mene zabrinjava je što mi imamo neke različite oblasti, odnosno ljude zaposlene u različitim oblastima koji nisu dobili rešenje slično kao što su dobili ljudi koji su zaposleni u policiji, Vojsci ili u BIA.

Na primer, mene zanima koliko imamo ljudi koji su zaposleni u sektoru obrazovanja koji jednako čekaju na neke stanove pod povoljnijim uslovima? Koliko imamo zaposlenih u sektoru zdravstva, koji isto tako čekaju na neke stanove pod povoljnijim uslovima u odnosu na ostale građane u Srbiji? U tom smislu je možda važnije da je Vlada Republike Srbije razmišljala o jednom opštem ekonomskom osnaživanju građana Srbije pre nego što se usredsredila na samo jednu grupu ljudi.

Dakle, jeste afirmativno i u tom smislu možemo pohvaliti meru Vlade, odnosno meru ministarstva, koju predlaže ovaj zakon, ali nas zaista brine šta se dešava i sa ostalim grupama ljudi, posebno što, čini mi se, ima i onih koji ne žive u ekonomskom blagostanju, takoreći, i u tom smislu jesu ugroženi jednako kao i predstavnici vojno-bezbedonosnih struktura.

Druga opcija koja se u ovoj raspravi nametnula, odnosno druga oblast koja se nametnula je oblast bezbednosti u saobraćaju. Tu možemo da pohvalimo neke mere koje su zadate, kao što je povećanje maksimalne brzine na autoputevima od 130 km na čas. Međutim, šta mene brine?

Mi imamo u poslednje vreme veliki broj puteva i autoputeva koji su otvoreni, u kojima, nažalost, nemamo te mogućnosti da ostvarimo maksimalne brzine. Jedan od takvih je npr. put koji povezuje Zemun i Pančevo. Imate Pupinov most, mislim da je to čuveni novi put na kome je maksimalna brzina dozvoljena 50 km na čas, iako imate tri trake u svakom od pravaca. Malo je neobično da jedan novi put ima takvu vrstu ograničenja, uzimajući u obzir da se tu verovatno ne kreću samo traktori i priključna vozila, već neka ozbiljnija vozila. U tom smislu nam je ostalo nejasno zbog čega postoji npr. ograničenje na takvom jednom putu?

Negde u javnosti se pojavila informacija da je to zbog toga što su trake sužene, a ja opet ne mogu o tome da govorim, s obzirom da nisam stručnjak iz te oblasti. Čak i da jeste to istina, tri trake u jednom pravcu zaista omogućavaju brzinu koja je veća od 50 km na čas.

Druga stvar je što omogućavajući ovakvu brzinu kretanja vozila na našim drumovima, zaista idemo u korak sa vremenom, jer automobili se prosto i baždare već sada na nekim većim brzinama i tamo gde ima uslova, možda težimo ka tome i da nema ograničenja uz, da kažem, kao što su neki delovi autoputa u Nemačkoj.

Ono što me brine je npr. kvalitet tih puteva na kojima se naša vozila kreću. Jedna situacija, možda je svima poznata, ne postoji deo autoputa ili puta kada prelazite granicu iz bilo koje zemlje u okruženju i ulazite u Srbiju, a da niste svesni da ste tog trenutka ušli u Srbiju. Ja sam, evo, pre neki dan došla iz Hrvatske, nema šanse da ne shvatite da ste prešli u Srbiju samo iz prostog razloga što je put takav da čak i kada žmurite, znate tačno da ste prešli granicu.

Treća rasprava koja je pokrenuta u Skupštini danas, to su zakoni o železnici. Kolega Đurić je, takođe, govorio o tome. Dobio je odgovore od ministarke. U tom smislu joj se zahvaljujem što je našoj poslaničkoj grupi ponudila odgovore. Ono na šta nismo dobili odgovor je pristupačnost samih železničkih stanica za osobe sa invaliditetom. Verujem, moguće je da nemate odgovore u svakom trenutku date, ali moguće je da ste se u međuvremenu informisali. Zanima nas kako će ovo pitanje biti rešeno, imajući u vidu da postoji pravilnik koji je već sada na snazi, koji upravo govori o tome kako se reguliše pristupačnost ne samo železničkih stanica, nego objekata uopšte i ne samo osobama sa invaliditetom, već i deci i starijim osobama? Volela bih u tom smislu da nam ministarka danas da odgovor na kraju rasprave i na tu temu. Hvala.

Hvala.

Prvo pitanje upućujem predsednici Vlade. Predsednica Vlade je u odgovoru na poslanička pitanja, na sednici održanoj poslednjeg četvrtka u aprilu, izjavila sledeće - Ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“ objavljen na sajtu Komisije za javno-privatna partnerstva, ugovor sa Vansijem objavljen na sajtu u formi u kojoj u ovom trenutku može da se objavi na sajtu Ministarstva finansija, mislim Komisije za javno-privatna partnerstva. Dakle, svi osnovni elementi ugovora su objavljeni.

Istovremeno, istog dana u odgovoru koji je ministarka Zorana Mihajlović pisanim putem dostavila meni na ranije postavljeno pitanje sličnog sadržaja, navedeno je da će ugovor biti stavljen javnosti na uvid nakon dobijanja sertifikata budućeg operatera na aerodromu „Nikola Tesla“, odnosno nakon ispunjenja svih obaveza i Vansi Erport Srbija d.o.o. i Republike Srbije sa aerodromom „Nikola Tesla“ a.d. Beograd.

Skrećem pažnju predsednici Vlade da je njen odgovor netačan, ugovora nema na sajtu Ministarstva finansija, nema ga ni na sajtu Komisije za javno-privatna partnerstva, niti ova komisija pripada Ministarstvu finansija. Deo podataka iz ugovora, ne i sam ugovor, ne i koncesiona studija, objavljeni su samo na portalu javnih nabavki.

Nažalost, na sednici u aprilu mogli smo čuti potpredsednika Vlade i predsednicu Vlade kako daju paušalne ocene o uticaju Er Srbije i Etihada, recimo, na rad beogradskih kafića, ali nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanja koje je otvorio „Insajder“ – Zašto je Er Srbija na prečac prešla na Erbas avione koje je morala da rentira od Etihada i to sa posadom, jer obučeno osoblje za ove avione nije imala i nije ga mogla brzo proizvesti? Zašto su višestruko preplaćivani radni sati i održavanje tih aviona, kako je pokazano na fakturama do kojih je „Insajder“ došao?

Građani imaju puno pravo da dobiju na uvid dokumentaciju iz koje će se nedvosmisleno videti da je model poslovanje Er Srbije i aerodroma zaista najbolji način raspolaganja javnim dobrima i da nema nijedne odredbe koja nedvosmisleno govori da koncesija aerodroma „Nikola Tesla“ nema nikakve veze sa preuzimanjem lokalnog aerodroma u Nišu od strane države. Ponavljam pitanje – kada i gde će biti objavljen ovaj ugovor?

Pitanje za ministra Stefanovića i ministarku Nelu Kuburović. Nekoliko neprijatnih vesti nas je iznenadilo juče. Dve vesti su vezane za slučajeve porodičnog nasilja. Prvi kada je ubijena majka troje dece i drugi kada je preminula beba u stomaku trudnice koja je bila gotovo pred porođajem zbog fizičkog zlostavljanja koje je pretrpela prethodnog dana. Iz prvog slučaja saznajemo da je u pitanju ponovljeno porodično nasilje i da je nasilnik od ranije poznat policiji, da je već jednom odležao zatvorsku kaznu zbog porodičnog nasilja i da je na sledeću kaznu po istoj osnovi, a u trajanju od godinu dana, čekao na slobodi i to u neposrednom okruženju žrtve koju je godinama zlostavljao.

Sa druge strane, imamo neverovatno brzu reakciju policije u slučaju žene, odnosno aktivistkinje iz Niša, inače onkološke pacijentkinje, koja je zbog fejsbuk statusa, a po privatnoj tužbi, u ranim jutarnjim satima istog dana, gotovo filmski zatvorena na 30 dana. Kako se određuju prioriteti prilikom zadržavanja u pritvoru osoba koje se sumnjiče da su učinioci nekog krivičnog dela i osoba koje je sud ranije osudio na služenje zatvorske kazne, a koji svoja krivična dela ponavljaju?

Pitanje za ministra privrede i ministra finansija u ostavci, odnosno za predsednicu Vlade, sredstva za finansiranje sistema odbrane od grada obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, dela premije osiguranja useva, drugih izvora u skladu sa zakonom.

Takođe, društvo za osiguranje je dužno da za finansiranje sistema odbrane od grada, 10% od uplaćene premije osiguranja useva i plodova, koji su u skladu sa Zakonom, uplatila registrovana poljoprivredna gazdinstva do 10-og u mesecu za prethodni mesec uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda.

Sredstva iz ovog stava prihod su budžeta Republike Srbije. Po osnovu osiguranja useva, prikupljeno je dve milijarde dinara. Dakle, po tom osnovu je za odbranu od grada iz osiguranja prikupljeno oko 2,6 miliona dinara. Želimo da znamo kako su potrošena ta sredstva? Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo obaveštenje tražim od ministra Branka Ružića i od ministra Dušana Vujovića, ali i od predsednice Vlade, gospođe Ane Brnabić. Naime, Zakon o finansiranju AP Vojvodine još uvek nije donet, iako su uveliko probijeni svi rokovi koji su dogovoreni sa EU. Vojvođani od 2006. godine, kada je donet Ustav Republike Srbije, čekaju na usvajanje ovog zakona. I svaka Vlada od te 2006. godine do danas Vojvođane je uveravala da je to pitanje prioriteta. Nije da nije bilo nekoliko predloga u proceduri, ali ništa do sada nije urađeno na samoj realizaciji.

I na prošlogodišnjoj zajedničkoj sednici Vlade AP Vojvodina i Vlade Republike Srbije je ponovo dogovoreno da je to pitanje prioriteta. Na sva usta se poslednjih nekoliko vlada hvali decentralizacijom ili težnjom ka istoj, a od svega na kraju imamo samo praznu priču. Ako nema jasnog i izvesnog usmeravanja novca, o kakvoj decentralizaciji uopšte govorimo?

S tim u vezi, zaključujem da su unazad već 12 godina budžeti AP Vojvodina praktično nezakoniti i u suprotnosti sa Ustavom. Da li možemo očekivati predlog zakona o finansiranju AP Vojvodina u nekom razumnom vremenskom periodu?

Drugo obaveštenje tražim od gospodina ministra Šarčevića: Zbog čega je potrebno da roditelji kupuju potpuno nove udžbenike za učenike prvog i petog razreda, iako rok od tri godine još uvek traje? Razumem da se uvode neke novine, da se radi na digitalizaciji i slično, ali mi se čini da je jedina konstanta kada su udžbenici u pitanju stalni udar na džep roditelja.

Koliko sam obaveštena, za neki od predmeta, kao što je slučaj sa, recimo, biologijom, zaista je došlo do izmene programa. Međutim, za neke predmete, kao što je slučaj sa, recimo, istorijom, nije došlo do bilo kakve promene, ali je udžbenik i kao takav mora biti kupljen kao nov.

I sami nastavnici o ovome su govorili, jer su upravo oni ti koji su iz godine u godinu upućeni u izmene programa. Pitaju se zašto je potreban ovakav udar na džep roditelja? Između ostalog, oni su i u obavezi da pohađaju seminare i obuke, koji se na kraju svode na to da im izdavači promovišu udžbenike koje će na kraju roditelji biti u obavezi da kupe.

Zamoliću ministra Šarčevića i predstavnike ministarstva da nam dostave integralni dokument, ali i da javnost upute, recimo, na sajtu ministarstva, šta se konkretno menja u programima, razdvojeno po predmetima i oblastima, za učenike prvog i petog razreda i zašto je potrebna kompletna zamena udžbenika?

Sledeće obaveštenje tražim od gospodina ministra Šarčevića – šta je urađeno na tome da se u najkraćem roku raspiše novi konkurs za naučne projekte? Naučna zajednica u Srbiji sa pravom je zabrinuta jer nakon poništavanja konkursa iz 2016. godine novi konkurs još uvek nije raspisan, a uz to još uvek nije rešeno ni institucionalno finansiranje Instituta?

Ministar Šarčević je obećavao novi konkurs negde u junu 2017. godine, ali od tada ništa nije urađeno, osim što su produženi stari projekti i to već četvrtu godinu za redom. U nekoliko navrata je obećano i raspisivanje konkursa, samo da se srede neki tehnički problemi.

Osnovno pitanje koje muči sve ljude iz nauke jeste – zašto moraju po ko zna koji put da rade istu stvar kada baza podataka sa naučnim rezultatima već postoji u Ministarstvu? Ko je zadužen da pravi ovu bazu podataka i da je ispravlja i kontroliše? Da li postoji cilj ovog ponovnog unošenja i ispravljanja već unetih rezultata?

Pored ovoga, već su pokrenuta pitanja o dostupnosti ličnih podataka svih istraživača koji se nalaze u registru, a koji su postali dostupni neovlašćenim osobama, što je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Ono što je očigledno svima je to da je malo verovatno da će biti raspisan novi konkurs do kraja godine, te pitam ministra Šarčevića kada je planirano ponovno raspisivanje konkursa, kako naučna zajednica ne bi morala da radi u konstantnoj neizvesnosti? Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici i građani Srbije, pre svega da se izvinim ministru Dačiću što ja sada govorim, a ne narodni poslanik gospodin Palma.

Vratila bih se na svoje pitanje. Čini mi se da je ovih dana goruća tema serijal koji su novinari „Insajdera“ pripremili, a radi se o analizi strateškog partnerstva između nacionalne avio kompanije „Er Srbija“, tj. nekadašnjeg JAT-a, i „Etihada“, kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Saradnja datira još od vremena kada je resor privrede vodio gospodin Mlađan Dinkić, tj. dok još nije JAT rebrendiran u „Er Srbiju“. Podsetiću građane Srbije da je gospodin Dinkić započeo pregovore između JAT-a i „Etihada“. NJega je u pregovorima nasledio tada široj javnosti manje poznat gospodin Siniša Mali, koji je te 2013. godine bio savetnik prvog potpredsednika Vlade, danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića upravo u Vladi malopre pomenutog gospodina Ivice Dačića.

Nezvanično ugovor o saradnji je potpisan 31. jula 2013. godine, dok se svečano potpisivanje obeležilo 1. avgusta. Novi „Etihadovi“ rukovodioci su odmah zatim preuzeli rukovođenje našom nacionalnom kompanijom, sve do marta 2014. godine, kada je ugovor o strateškoj saradnji stupio na snagu, iako su, makar na papiru, bili manjinski strateški partneri. Čak i u prednacrtu se videlo da će Srbija biti u nezavisnom položaju. Obavezali smo se da ćemo tada uložiti sto miliona evra, a da će „Etihad“ samo 40 miliona uložiti, i to u vidu zajma.

Do danas javnosti nije predstavljeno šta su tačno ovlašćeni predstavnici ispred građana Srbije potpisali i na šta su nas precizno obavezali, s tim što je danas više nego očigledno da se svesno išlo samo na štetu građana Srbije.

Srbija je za ovih pet godina uložila u bespovratnu zajedničku kompaniju nekoliko puta više na različite načine, od otplate dugova do investiranja, dok je „Etihad“ zajedničkoj firmi dao kredit od oko sto miliona dolara. Za razliku od bespovratnog davanja Srbije, „Etihadu“ kredit sa kamatom mora da se vrati.

Verujem da ste svi odgledali sjajnu analizu „Insajdera“. Imajući u vidu da su najodgovorniji za ovakav kriminalni sporazum odbili da govore ili da daju neophodne informacije i dokumentacije, grubo kršeći Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, pitam vas, poštovana predsednice Vlade, kako će se država odnositi prema ovom ne tako malom problemu?

U međuvremenu je došla na red i koncesija Aerodroma „Nikola Tesla“. Tek o ovom ugovoru se ne zna ništa. Ono što naslućujemo je da je zbog tog ugovora država odlučila da prisvoji lokalni niški aerodrom, koji bez nepotrebnog uplitanja države posluje odlično i ostvaruje profit. Nije li poruka jasna? Čak i u ovakvim okolnostima u Srbiji, koja je samo lepo našminkana, a ekonomski je apsolutno devastirana, je vidljivo da iz nekih biznisa država jednostavno mora da se povuče.

Zaista bih želela, predsednice Vlade, da mi objasnite kako biste vi, pošto dolazite iz jednog privatnog sektora, objasnili da je jedna nacionalna kompanija pristala na to da iznajmljuje „erbas“ avione. U tom trenutku, potpisala je ugovorom sa „Etihadom“ i iznajmljivala njihove avione, plaćala po višestruko većima cenama rentiranje aviona, ali i doobuku posade, održavanje samih letilica. To je nešto što, i ja dolazim iz privatnog sektora, dakle, zdrav razum nam kaže da na takve stvari ne pristajete.

Zanima me kojom odlukom, ko je bio donosilac te odluke da je ovo bilo u redu, a samo poslovanje je dodatno, da kažem, finansijskim inekcijama poboljšano tako što je država Srbija, u nekoliko navrata, velike količine novca odvajala za „Er Srbiju“, pa imamo samo neke od suma koje su zaista visoke, a to je 17,5 miliona, 22 miliona dolara. Dakle, to nisu mala ulaganja države Srbije u nacionalnu kompaniju kojom rukovodi, ispostavilo se na kraju, stranac.

Ja i dalje nisam dobila odgovor zašto su višestruko plaćane fakture u „Er Srbiji“ i podsetiću vas samo da gubitak od 86 miliona evra ne bi postojao da nisu postojale donacije od 91 milion evra. I, ako je sve tako sjajno i bajno, kao što govorite, zašto onda nije „Transparentnosti Srbija“ dostavljen ugovor po, odnosno studija o koncesiji postavljena „Transparentnosti Srbiji“ a po nalogu suda, a nalog je dat 7. septembra 2017. godine? Šta tu ima da se krije ako je sve tako sjajno i ako je sve tako profitabilno? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Malopre sam se nadala da ćete me, ne vi, nego prethodni predsedavajući, u nizu prozivanja i prozvati, ali se to nažalost nije dogodilo i nažalost nastavlja se sa praksom nepoštovanja reda koji je najavljen u elektronskom parlamentu koji je nama svima dostupan.

Predlažem da se dnevni red Skupštine dopuni sa ovim Predlogom izmena i dopuna zakona, iz prostog razloga što je o ovom zakonu raspravljano u novembru 2016. godine u objedinjenoj raspravi. Od tada je prošlo zaista dovoljno vremena da možemo da shvatimo da ovaj zakon nema adekvatnu primenu, samim tim što imamo sve veći broj, nažalost, ubijenih žena u Srbiji i veliki broj onih koje su, na sreću našu veliku, uspele da izbegnu ovakve tragične završetke.

S tim u vezi, mislim da je veoma važno da se ponovo u skupštinsku proceduru vrati, odnosno da narodni poslanici raspravljaju o ovom zakonu ponovo, kako bi neke izmene koje sam sama predložila mogli da razmotre još jednom.

Dakle, radi se o tome da je neophodno da svaka područna policijska stanica ima obavezu da ima najmanje jednog obučenog policijskog službenika za slučajeve porodičnog nasilja. Ova izmena je neophodna jer i danas, dakle posle više godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona, imamo situaciju u kojima su, da tako kažem, pojedini policijski službenici izuzetno blagonakloni prema nasilnicima i pokušavaju žrtve porodičnog nasilja da ubede da je situacija, takva kakva jeste, dobra i da su oni zaštićeni. Međutim, oni su razuvereni samim tim što se nasilje nastavlja.

Čini mi se da objedinjavanjem ovakvih rasprava, naročito oko zakona koji zaista nemaju neke, ne bi trebali da izazivaju političke sukobe unutar i između stranka, jednostavno ne bi smeli da dolaze u objedinjenu raspravu u Skupštini Srbije. S tim u vezi, pozivam vas da glasate da ovaj zakon dođe ponovo na dnevni red Skupštine. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pozivam narodne poslanike da nam pomognu u tome da se formira anketni odbor u Skupštini koji će ispitati donacije koje su upućene na račun predsedničke kampanje Aleksandra Vučića 2017. godine.

U pitanju je gotovo 7.000 identičnih donacija u iznosu od 40.000 dinara. Dakle, krajnje je neobično da se toliki broj građana samoinicijativno odluči da uplati identične iznose na račun jedne kampanje. Postoje ozbiljne tvrdnje da je ovaj novac donet, odnosno dostavljen uplatiocima direktno na ruke ili putem nekih drugih ilegalnih tokova. To nije mala količina novca. Dakle, u pitanju je više od 2,2 miliona evra. Čini mi se da ne bi smeo niko da žmuri pred takvim podacima, posebno ne Agencija za borbu protiv korupcije koja nas je uskratila odgovora odakle vodi poreklo ova ozbiljna količina novca.

Dakle, predlažem da Skupština formira anketni odbor koji bi ispitao na koji način su dostavljene ove količine novca građanima Srbije među kojima ima, nažalost, i korisnika socijalne pomoći. Dakle, da vidimo na koji način je njima dostavljen novac i kako su oni uspeli da uplate identične iznose pojedinačno, odnosno oko 7.000 građana. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dobar deo poslanika danas je komentarisao situaciju aerodroma u Nišu. Podsećam javnost da je naš nekadašnji kolega poslanik Miloš Bošković pokrenuo proteste upravo u Nišu, sa ciljem da se sačuva aerodrom i da ostane u vlasništvu grada.

Naime, 30. marta Skupština grada Niša, odnosno većnici grada Niša su doneli odluku da se praktično pokloni aerodrom, lokalni aerodrom državi Srbiji. Ne razumem tu odluku lokalne vlasti koja se poziva na decentralizaciju i ekonomsko osnaživanje ovog regiona, imajući u vidu koliko je jug i istok Srbije devastiran, jednostavno ne mogu da shvatim da je ova odluka bila dobronamerna i u interesu građana koji žive na ovoj teritoriji.

Sporno je i to što je ova odluka usvojena samo nedelju dana nakon što je potpisana koncesija vezana za Aerodrom „Nikola Tesla“ i dovodi se u pitanju kakav smo mi ugovor uopšte potpisali kao država?

S tim u vezi, moje pitanje je upućeno ministarki Mihajlović i pozivam je da Narodnoj skupštini Republike Srbije dostavi tajni ugovor, tj. da on prestane da bude tajan, kako bismo mi otklonili svaku sumnju da ova odluka gradske vlasti u Nišu ima bilo kakve veze sa tim spornim tajnim ugovorom.

Drugo pitanje upućujem ministarki Ani Brnabić, a isto tako i gradonačelnici u Somboru, koja se zove Dušanka Golubović, naime građanka koja se zove Dragana Đapić, zaposlena je u Mesnoj zajednici Stanišić na mestu organizatora kulturnih aktivnosti. Prošle godine je zbog svojih, da kažem, aktivnosti koje nemaju veze sa radom u opštini, dobila otkaz. Nakon deset dana je vraćena na posao, odnosno vratili su je na posao i posle deset dana je ponovo otpustili i na žalost mi sada dovodimo u pitanje da to ima veze sa njenom aktivnošću upravo u ovoj lokalnoj zajednici, jer je ona radila na očuvanju seoske biblioteke.

Ti protesti koje je ona organizovala, propraćeni su medijski sjajno i dobila je veliku podršku javnosti i mi smo sada dobili informaciju, kao poslanička grupa, da je Ana Brnabić, možete misliti, dakle predsednika Vlade je pozvala gradonačelnicu da otpusti gospođu koja je zaposlena u Mesnoj zajednici u Stanišićima.

Dakle, čini mi se da mi u Vladi Srbije imamo veliki broj mikro menadžera koji se bave i ovim pitanjima i ono što je najgore, ljudi se sankcionišu samo zbog svojih političkih uverenja koja ni u kom slučaju ne utiču na njihov posao. Molim vas da nam gradonačelnica dostavi izveštaj o svim navodima koje sam ja danas u Skupštini rekla.

Treće pitanje upućujem Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Naime, nedavno je pokrenuta javna rasprava o novom Nacrtu zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i ono što je neobično u tom zakonu, dakle Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije bio uključen u izradu ovog Nacrta zakona.

Dakle, jedina nezavisna institucija koja se direktno tiče ovog zakona nije bila uključena u pisanje istog. Dakle, i na javnoj raspravi na kojoj sam i sama prisustvovala predstavnica kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja je upravo ove moje navode potvrdila. NJihovi predlozi koji su dostavljeni ministarstvu, na žalost, nisu usvojeni i postavlja se pitanje kakav ćemo dobiti zakon, imajući u vidu da uskoro sledi preuzimanje, odnosno prestanak funkcije aktuelnog poverenika za informacije od javnog značaja? Dakle, postavlja se pitanje da li se taj novi zakon priprema za potrebe, da tako kažem, instaliranja novog, zavisnog, nezavisnog Poverenika? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Praktično sam bila primorana da Narodnoj skupštini predložim da se obrazuje anketni odbor iz prostog razloga što Agencija za borbu protiv korupcije jednostavno ne radi svoj posao.

Ovo me i ne čudi, imajući u vidu da je nedavno na mesto direktora Agencije za borbu protiv korupcije postavljena osoba koja je upravo bila donator u predsedničkoj kampanji Aleksandra Vučića u vreme predsedničkih izbora 2017. godine.

Podsetiću vas da poslanička grupa DJB i ja smo prošle godine u junu izvršili jedan, kako da kažem, uvid u to ko su bili donatori predsedničke kampanje i među donatorima su se pojavili različiti funkcioneri. Pomenula sam već i direktora Agencije za borbu protiv korupcije. Zatim, imamo i pojedine narodne poslanike koji sede danas ovde sa nama u sali, članove njihovih porodica. Ono što je neobično, imamo i korisnike socijalne pomoći. Neobično je to da oni primaju mesečno negde oko 8.000 dinara, a bili su u stanju da predsedničku kampanju podrže sa čitavih 40.000 dinara. Neobično je to, jer pitamo se od čega su oni praktično živeli tih pet meseci, koliko su morali da odvoje na ime kampanje predsednika države?

Podsećam vas i da je u kampanju nepoznatim tokovima uneto negde između 2,2 miliona evra. Negde oko 7.000 donatora predsedničke kampanje je uplatilo identične iznose od 40.000 dinara. Predsednik Republike je u jednoj emisiji, gostujući, pokušao da objasni to tako što je praktično na jedan plastičan način pokušao da objasni situaciju u kojoj dva čoveka sede u kafani, treći dođe i ponudi im određenu količinu novca da zajedno oni uplate na račun njegove kampanje.

Dakle, osim što je ovo u suprotnosti sa zakonom, mene zanima i poreklo novca, tih 2,2 miliona, koliko je uplaćeno za predsedničku kampanju. Imajući u vidu da Agencija za borbu protiv korupcije, kao što sam ranije objasnila, nije smogla snage, odnosno nije dovoljno nezavisna institucija u ovom trenutku, smatram da Narodna skupština ima dužnost da organizuje anketni odbor koji će se pozabaviti ozbiljnije ovom temom. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Jedna od najvećih mana, jedna od najvećih tragedija u Narodnoj skupštini Republike Srbije je što se pojedini zakoni, kakav je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, usvajaju u objedinjenoj raspravi, sa potpuno nelogičnim tačkama na dnevnom redu. Zbog toga, ovaj zakon je stupio na snagu, sad će skoro godinu dana, imamo jednu, da kažem, jako lošu primenu istog zakona. Kada sam pisala predlog izmene ovog zakona, tada sam samo ono što mi je na prvi momenat palo na pamet pokušala da izmenim, međutim, tu se stvorio prostor danas se menjaju mnoge stvari.

Jedna od stvari koju bih želela da Skupština razmatra je da se stvori jedna obaveza da svaka područna policijska uprava ima obavezu da ima najmanje jednog obučenog policijskog službenika za slučajeve porodičnog nasilja. Poznato je da su, nažalost, u nekim sredinama policijski službenici prilično tolerantni na slučajeve porodičnog nasilja i jako često odgovaraju žrtvu da primeni neke od narednih koraka.

Takođe, jedna od stvari koju smo mogli odmah da uočimo, još kada je trajala rasprava u novembru 2016. godine, je da se mera zadržavanja ne ograničava, odnosno ne odlaže se ukoliko je učinilac nasilja pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci. Dakle, ja bih molila da Narodna skupština prosto razmotri još jednom da bi bilo poželjno da učinioce nasilja prvo otreznimo ili dovedemo u neko stanje pribranosti u kojem može da razume koje su mu mere, hitne mere izrečene.

Treća stvar koju predlažem je da se žrtva obavesti o tome koje su hitne mere izrečene učiniocu nasilja. Imali smo nedavnu situaciju u Zemunu, dakle nedaleko odavde, samo par sati nakon što je prijavila žrtvu, nakon što su izrečene hitne mere, učinilac nasilja je došao i vatrenim oružjem napao žrtvu.

Takođe, predlažem da se grupi za koordinaciju pridruži osoba koja bi mogla da pomogne na adekvatan način žrtvi porodičnog nasilja, da ne primoravamo žrtvu nasilja da ponovo prolazi kroz neke procese koje verovatno želi da zaboravi ili želi da se izuzme iz istih. Dakle, najveći teret objedinjenih rasprava su upravo ovakvi zakoni koji ne bi smeli ni po koju cenu da ulaze u neke političke okvire. Hvala.

Moje poštovanje, predsedavajući.

Prvo pitanje upućujem ministru Đorđeviću. Naime, ne tiče se njegove skandalozne koju je imao nedavno, sa namerom da čestita ženama u Srbiji 8. mart, dakle, tiče se jedne druge izjave.

On je nedavno u toj izjavi kazao da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, dakle, neki novi nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, poslao u Švedsku. Imajući u vidu da mi imamo već jedan Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je pisalo ne samo koordinaciono telo, kao telo Vlade, i ne samo najznačajniji, možda najuticajniji pripadnici civilnog sektora koji su zajedno radili na tom predlogu zakon, mene samo zanima koji tačno nacrt zakona je poslat u Švedsku i zašto baš u Švedsku? Slažem se da Švedska možda ima najbolje standarde u tom smislu, ali to ne znači automatski da država Srbija može da tek tako prepiše neki zakon, za koji je pitanje uopšte na koji način može da se primeni u Srbiji, u jednoj zemlji na Balkanu.

Dakle, mene zanima tačno koji je nacrt zakona poslat i ukoliko može Ministarstvo za rad, socijalna pitanja i ministar Đorđević da i našoj poslaničkoj grupi dostavi taj nacrt zakona koji je poslat u međuvremenu u Švedsku.

Drugo pitanje upućujem ministru Lončaru, a tiče se epidemije malih boginja, o kojoj mislim da čitava javnost već i te kako zna mnogo. Dakle, kada smo imali u prošloj ili pretprošloj nedelji dva, jedan za drugim, smrtna slučaja vezano za situaciju oko malih boginja, ja sam prema uputstvu onih koji se bave medicinom pozvala „Torlak“ da pitam da li oni mogu da izvrše proveru moje lične imunizacije. Međutim, u tom trenutku na „Torlaku“ nije bilo reagenasa koji su mogli da utvrde da li sam ja nekad u svom životu primila vakcinu MMR. Što će reći da u trenutku kada u Srbiji imamo epidemiju malih boginja mi nemamo dovoljne zalihe reagenasa koji bi to mogli da utvrde.

Danas sam zvala „Torlak“ ponovo pre nego što sam došla na ovu sednicu i danas „Torlak“ ima te reagense, ali mene zanima da li po pravilniku koji postoji imamo 25% potrebnih zaliha ovog reagensa i uopšte vakcina, ne samo MMR vakcine, nego svih mogućih vakcina koje bi prema nekom planu trebalo jedna osoba u Srbiji da primi.

Treće pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova. Zamoliću ga da mi, imaću dovoljno strpljenja, ne mora da se dostavi odgovor u narednih 15 dana, predložiću da taj rok bude mesec dana.

Molim vas samo da umirite kolege, pošto ne mogu da se nadglašavam. Hvala.

Dakle, pitaću ga da nam u jednom formatu pošalje koliko je tačno građana Srbije migriralo ka Beogradu neposredno pred beogradske izbore. Dakle, uzmite u obzir to da imamo veliki broj prijavljenih slučajeva kada su ljudi dovoženi autobusima iz različitih delova naše zemlje kako bi glasali u Beogradu. Druga stvar koja mi interesuje, dakle, ne samo te migracije koje su u poslednjih šest meseci izvršene ka Beogradu, mene zanima i kako će ti ljudi da se isele iz Beograda, jer u tom smislu potreban je kvartalni izveštaj od Ministarstva unutrašnjih poslova kojim će nas oni obavestiti koliko ljudi u međuvremenu se iselilo iz Beograda. Dakle, da utvrdimo jednu pravilnost koja se dešava neposredno pred neke lokalne izbore, a kojima svi mnogo dobro znamo.

Poslednja stvar, nadovezujem se na koleginicu koja je već postavila pitanje u tom smislu, danas je tri godine od stravične tragedije koja se dogodila u Srbiji, a na ličnu odgovornost aktuelnih ministara koji su insistirali na tome da helikopter sleti umesto na vojni aerodrom u Batajnici ili na aerodrome koji se nalaze u Kragujevcu, Kraljevu ili u Nišu ili na heliodrom VMA. Dakle, jedan od ministara sigurno, a verovatno i dva ministra su bili uključeni u organizaciju jednog skandaloznog, u suštini događaja, da jedan helikopter sa šest civila, šest odraslih osoba i jednom bebom sleti na civilni aerodrom mimo loše meteorološke slike koja je bila tog dana. Hvala.

Zahvaljujem.

Zaista je neobičan način na koji ste zakazali, odnosno dodali ovu tačku na raspravu na današnje zasedanje. Žao mi je što Maja Gojković danas nije došla i nije se udostojila makar toliko da predsedava ovom Skupštinom, nije imala hrabrosti da se suoči sa onim što čini.

Ja želim u ime poslaničke grupe DJB da se zahvalim gospođi Bulajić na korektnoj dosadašnjoj saradnji. Znamo da je trpela velike pritiske i možemo samo da zamislimo, pošto smo prošli kroz iskustvo saradnje već sa ljudima koji predstavljaju ovu vladajuću većinu, kako izgleda kada čovek dođe na mesto na kojem želi da uredi nešto što je do sada bilo neuređeno.

Podsetiću javnost danas, skandalozne sednice kojoj je prisustvovala i gospođa Bulajić, a koju je vodila predsedavajuća Gojković, kada je poslanicima opozicije ukradeno četiri sata vremena za raspravu i kada je ona više nego dostojanstveno istrpela sve uvrede koje su, nažalost, mogli da čuju i vide svi građani Srbije. Zaista je velika stvar ostati dostojanstven u tom trenutku.

Ono što se gospođi Bulajić u ovom trenutku, da kažem, unazad pisanjem medija stavlja na teret daleko je manje od svih ostalih stvari koje mogu da se stave većini koju predstavljaju vladajuću većinu danas u Srbiji, počevši, ta ista Agencija za borbu protiv korupcije, koja je zaboravila na 24 stana nekadašnjeg gradonačelnika, možda i budućeg gradonačelnika Siniše Malog, počevši od toga da je ista ova vladajuća većina imenovala na čelo Agencije za borbu protiv korupcije čoveka koji je bio direktni donator predsedničke kampanje Aleksandra Vučića, počevši od toga da se na mnogim drugim mestima nalaze ljudi koji su bili donatori onog novca za koji i dan danas ne znamo kakvim je tokovima uopšte ušao u te legalne tokove finansiranja predsedničke kampanje.

U tom smislu, dakle, mizerna stvar koja se stavlja na teret gospođi Bulajić svakako nije za osudu i nije nešto što nije ispravljivo, ako je i postojala neka eventualna okolnost u kojoj je ona pogrešila. Dakle, svako ko radi danas može da pogreši. Samo onaj ko ne radi apsolutno ništa ne može da pogreši.

Poslanička grupa DJB i naš šef poslaničke grupe je bio u jednom trenutku ministar u Vladi iste ove vladajuće većine sa manjim ili većim izmenama i prošao je golgotu kada je želeo da uredi sistem.

Gospođi Bulajić se danas na teret stavlja samo jedno. Ona je htela ovaj haos koji je u međuvremenu napravljen, a koji nije posledica samo poslednjeg mandata ove vladajuće većine, već i mandata mnogih drugih vladajućih većina. Ona je htela taj sistem da uredi.

Zahvaljujem se još jednom u ime poslaničke grupe. Žao mi je što ćete danas biti razrešeni vaše dužnosti, ali ste makar dostojanstveno došli da odsedite ispred poslaničke grupe koja vas je postavila, pre svega, zbog vaših kvalifikacija na mesto na kom se danas nalazite. Hvala vam.