Ja još jednom moram da kažem, nije suština da danas jedna drugu ubedimo koji je zakon bio gori. Suština je da mora ponovo da se napiše. To je suština.

Dakle, Ministarstvo pravde mora da pokaže dobru volju da želi da vrati poverenje građana u državu, u našu Republiku Srbiju, da ovo pitanje se stavi kao pitanje od nacionalnog interesa, da razumemo da ovaj zakon, jednako kao što možda taj predlog je bio u suprotnosti sa Ustavom, da će i ovaj zakon koji će stupiti na snagu, ako ga usvojimo za koji dan, biti takođe u suprotnosti sa Ustavom i da ćemo opet opteretiti Ustavni sud Srbije da razrešava još jedan u nizu zakona, za koji će se ispostaviti da je protiv Ustava.

Dakle, ja želim da to sprečimo, da učinimo sve što je u našoj moći. Vi kao predstavnici Vlade da probate da povučete Predlog zakona, mi kao narodni poslanici, da ne izglasamo taj zakon. Ako se sve to dogodi, da kažemo predsedniku republike da on ne potpiše taj zakon, zato što zakon ima ozbiljne probleme.

Mi ćemo pre ili kasnije doći u situaciju da ovaj zakon povučemo. Pre ili kasnije ćemo doći u tu situaciju, u ono što možemo danas da predvidimo. Ne želim ovu raspravu da zloupotrebim, da vam kažem na koliko zakona smo upozoravali samo u ovom Sazivu na lošu primenu nakon usvajanja.

Dakle, jednostavno, već danas se mogu predvideti okolnosti da ovaj zakon neće zaštiti interese roditelja, da će dovesti samo do materijalnog obeštećenja njihove patnje za dugi niz godina, koliko potražuju svoju decu, ali da suštinski neće rešiti pitanje toga gde su njihova deca, ako su preminula, gde su sahranjena i šta se sa njima dogodilo, ako su živa, gde su? Ko je odgovoran? Zašto su institucije svih ovih godina unazad štitile pojedince koji su to radili?

Dakle, jednostavno ovaj zakon njima apsolutno ne garantuje da će njihovi interesi biti zaštićeni.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Moje pitanje danas upućujem predsednici Vlade i ministarki pravde.

Naime, ovih dana, tačnije 19. marta treba da istekne mandat jednoj komisiji koja je formirana pre dve godine. Radi se o komisiji koja treba da ispita postupanje državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece u Republici Srbiji.

Mi, kao što nam je svima poznato, na dnevnom redu ovog zasedanja imamo i Predlog zakona koji bi trebao donekle da reši pitanje nestale dece u Srbiji i ovo nije prvi zakonski akt i prva obaveza koju je Vlada Republike Srbije preuzela na sebe.

Ono što mene danas interesuje jeste upravo rad ove komisije koja je pre dve godine formirana. Ova komisija ima zadatke, između ostalog, ona treba da utvrdi plan i dinamiku prikupljanja činjenica i utvrđivanja drugih okolnosti koje su u vezi sa istragama o prijavljenim slučajevima nestale dece u Republici Srbiji i da u tu svrhu ostvari saradnju sa organima nadležnim za vođenje istraga, da na osnovu dobijenih informacija i sagledanih okolnosti u vezi sa vođenim istragama sačini pregled dosadašnjeg toga vođenja istraga, da pripremi mišljenje o delotvornom načinu na koji bi se vođenje istrage moglo unaprediti i da u tu svrhu predloži konkretne mere koje bi trebalo preduzeti.

Dakle, ja vas podsećam da je izostala javna rasprava u vezi sa Predlogom zakona koji se nalazi na dnevnom redu i da je ista ova Komisija imala obavezu da na svakih 60 dana u toku svog mandata podnosi izveštaj o svom radu Vladi Republike Srbije i nadležnim odborima. Kao članica nekoliko nadležnih odbora koji bi trebalo da se bave ovom temom ja još ni jednom za vreme ovog mandata, a on je četiri godine, dakle, za vreme dvogodišnjeg mandata ove Komisije nisam imala prilike da se sretnem ni sa jednim jedinim izveštajem koji je ova Komisija podnela Narodnoj skupštini Republike Srbije.

S tim u vezi, dakle, moje pitanje glasi – kada će Komisija, i bilo bi dobro da to uradi, s obzirom da se Predlog zakona nalazi na dnevnom redu ovog zasedanja, da se to učini što je moguće pre, podnese izveštaj Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije do kakvih je zaključaka došla, kako bismo mi mogli na pravi način u danima koji dolaze da raspravljamo o Predlogu zakona koji je na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja ću se nadovezati na govore koje su imali moje kolege LJupka Mihajlovska i Vladimir Đurić.

Kao što vam je svima poznato, SMS u parlamentu Narodne skupštine Republike Srbije neretko pozdravlja sve dobre i kvalitetne predloge, bez obzira sa čije strane su oni upućeni. Tako smo i danas odlučili da podržimo dobar predlog, predlog za koji mislimo da je, pre svega, dobronameran, naše koleginice a potpredsednice Skupštine, gospođe Gordane Čomić.

Tu smo odluku doneli gotovo odmah kada je 27. januara ovaj predlog upućen u skupštinsku proceduru, s tim što smo pokušali kao i mnoge druge kolege, da amandmanom ovaj predlog učinimo boljim. To i jeste praksa SMS da ne kritikujemo nužno ako nešto dolazi od naših političkih neistomišljenika samo zbog toga što dolazi od naših političkih neistomišljenika, a da ako možemo neki zakonski predlog učinimo boljim, da to učinimo tako što ćemo predložiti amandmane, koji će raditi i koji će govoriti u interesu naših građana, koje u stvari mi ovde predstavljamo u domu Narodne skupštine.

Zato smo i predložili da ovaj zakonski predlog učinimo boljim tako što će se umesto predloga koji je uputila gospođa Čomić, da se među prvih deset nađu četiri osobe ili četiri kandidata manje zastupljenog pola, to u stvari uradi tako što će u prvih pet, odnosno na svakih pet biti dve osobe manje zastupljenog pola.

Moram da kažem da i ako jesam članica Ženske parlamentarne mreže i razumem potrebu da se kvotom određuje broj žena, lično nisam zagovornica kvota sistema i ovo doživljavam samo kao prelazni period ka nekim društvima koja će ličiti na zapadne moderne države, kao što su, ovde smo već nekoliko puta čuli i kao što smo upoređeni sa parlamentima u Švedskoj, Finskoj itd.

Dakle, nadam se da ćemo u nekom trenutku sazreti kao društvo i razumeti da je sasvim normalno da se u parlamentu nađe 50% žena, onoliko koliko i ima nas u populaciji.

To je, nažalost, nemoguće i zato smo primorani da kvota sistemom ovo pitanje rešavamo. Nemoguće je, između ostalog, zato što su donosioci odluka ko će sedeti u parlamentu uglavnom muškarci na čelu političkih organizacija.

Ja ću vas podsetiti da možda kao šefove poslaničkih grupa, odnosno šefice poslaničkih grupa, mi danas imamo jako malo, da na liderskim pozicijama u političkim organizacijama danas imamo jako malo. Čini mi se da dana, neću pogrešiti, u sadašnjem sazivu parlamenta, ja sam jedina liderka političke organizacije i to one političke organizacije koja nema predsednika, već ima predsedništvo, tako da sam ja jedna trećina liderke.

Iz ovih razloga smatramo da je neophodno da dobijemo i zastupnike one grupacije koje je danas najšire prisutna u našem društvu. Koleginica LJupka je rekla da je to negde između 10% i 15% prema izveštaju koji je Svetska zdravstvena organizacija uputila. Prema poslednjem popisu, radi se o nešto više od 550.000 ljudi koji žive trenutno u Srbiji.

Pitanje je kako će ova statistika izgledati, uzimajući u obzir da nam stanovništvo stari i da će se neminovno broj osoba sa invaliditetom i povećati. Prosto je nerazumno da mi danas razgovaramo o tome u parlamentu, da imamo osobu sa invaliditetom koja jasno i nedvosmisleno zagovara i bori se za interese osoba sa invaliditetom, a da mi nismo kadri da čujemo i da razumemo da jeste potreba da se ova široka populacija na neki način nađe zastupljena.

Dakle, dok ne postanemo uređeno društvo u kojem će postati normalno da u svakom parlamentu, pa i u srpskom parlamentu sedi određeni broj osoba sa invaliditetom, da ne kažem da svaka lista sigurno ima najmanje jednu osobu sa invaliditetom koja će predstavljati tu listu. Mi, nažalost, ovo pitanje i dalje moramo da uređujemo kvota sistemom.

Nadam se da ćete ipak usvojiti naš amandman, iako je on načelno odbijen, da ćete u danu za glasanje pritisnuti taster, bez obzira da li ćete dobiti uputstvo putem zvona ili ne, a iskreno se nadam da će to postati samo prelazni period kada više kvota sistemom nećemo upoređivati sastav budućeg parlamenta. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje danas upućujem Ministarstvu zdravlja i direktorki RFZO, u pitanju su, odnosno ponovo postavljam pitanje, dakle, u vezi pacijenata obolelih od multipla skleroze kako je najavljeno i kako smo imali prilike da vidimo kada smo usvajali budžet za ovu kalendarsku godinu. Odvojena su značajna sredstva za kupovinu dodatnih lekova visoke efikasnosti kojim će se otprilike pokriti dodatnih 1300 pacijenata obolelih od multipla skleroze.

Međutim, postavlja se pitanje – šta ćemo učiniti za one pacijente koji neće biti obuhvaćeni ovim novim terapijama? Ukupno ima obolelih od multipleskleroze, negde oko devet hiljada i ja iskreno izražavam zabrinutost, šta će se dogoditi sa ostatkom, dakle otprilike, negde oko sedam hiljada pacijenata će u ovom slučaju ostati bez leka.

Podsećam ministra zdravlja, direktorku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da postoje neke države u kojima se lečenje obolelih od multipleskleroze rešava kupovinom i omogućavanjem pacijentima da dođu do tzv. of-lejbl lekova. Među njima je jedan od najefikasnijih, lek koji se naziva „Rituksimad“, i on se prema onome što ja imam kao informaciju prepisuje pacijentima u Švedskoj, pošto je ovaj lek daleko povoljniji, čini mi se da bi izdvajanje iz budžet koje je usmereno za lečenje obolelih od multipleskleroze, bilo mnogo bolje da smo se pozabavili, možda pitanjima kako su neke druge zemlje rešile ovo pitanje.

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu pravde, ponavljam ga praktično, dakle, pitanje upućujem ministarki Kuburović, pitam je – šta se događa sa zakonom koji treba da se bavi pitanjem nestalih beba?

Ponovo se u javnosti šuška da se piše novi predlog izmene i dopune zakona i u ovo pisanje nisu uključena udruženja roditelja koji traže svoju nestalu decu i nisu uključene relevantne nevladine organizacije koje se više godina bave ovim pitanjem. Ponavljam da li je istina da je predlog zakona, maltene pred ulaskom u skupštinsku proceduru i pitanje je takođe, zašto nisu uključena relevantna udruženja roditelja, kao i relevantne nevladine organizacije?

Treće pitanje danas upućujem Ministarstvu za rad, ministru Đorđeviću, dakle, pitanje je u vezi Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, skoro 19, 20 meseci kako je ovaj zakon stupio na snagu, kako određeni broj majki, odnosno porodilja dobija nadoknadu u visini od tek nekoliko stotina dinara. U desetak puta smo imali prilike da slušamo od nadležnog ministra Đorđevića, kao i od ministarke Slavice Đukić Dejanović, da će se Predlog izmene i dopune zakona naći u Skupštinskoj proceduri, međutim do danas on nije došao.

S obzirom da nam se bliži kraj ovog saziva pitanje je ministru Đorđeviću i molim da blagovremeno pošalje odgovor, pošto odgovorno izbegava, kada će se u skupštinskoj proceduri pronaći Predlog izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Potrudiću se da budem kratka i da kolegama ne oduzimam suviše vremena, jer mislim da smo postigli široki konsenzus što se tiče predloga koji su danas na dnevnom redu Skupštine, što jeste posledica dijaloga koji je poslednjih meseci vođen u parlamentu i van parlamenta između predstavnika vladajuće većine i jednog dela opozicije.

Na kratko ću se osvrnuti samo na predlog izmene zakona, koju predlažu kolege iz poslaničkog kluba SNS, da se cenzus smanji sa 5% na 3% i još jednom naglasiti da one stranke koje su za izlazak na izbore su za izlazak na izbore bez obzira da li je cenzus 5% ili 3% i da se većina političkih organizacije, koje se zalažu za borbu na izborima, odlučila da izađe na izbore pre nego što je uopšte u javnosti započeta diskusija o tome da li je potrebno smanjiti cenzus.

Ovo će u mnogome učiniti budući sastav parlamenta boljim iz razloga što nećemo morati da pristajemo na neke koalicije koje su možda teret onim partnerima u okviru koalicionog sporazuma. Mi već danas imamo nekoliko političkih organizacija uokvirenih u raznim savezništvima koji već sada, možemo da vidimo, predstavljaju teret jedni drugima, što zbog programske razlike, što zbog ideološke razlike, što zbog stava o tome da li je potrebno učestvovati na narednim izborima ili ne.

S tim u vezi Stranaka moderne Srbije i naša poslanička grupa podržava predlog da se cenzus smanji sa 5% na 3%.

Što se tiče predloga koji je Narodnoj skupština uputila naša koleginica Gordana Čomić iz Demokratske stranke, ja kao predstavnica ženskog dela parlamenta mogu samo da pozdravim ovakav predlog, s tim što mislim da on se može još dodatno unaprediti i da će možda i kolege iz poslaničkih klubova razmisliti o tome da obezbedimo što je moguće veće prisustvo manje zastupljenog pola na svim izbornim listama.

Dakle, jedan od predloga, koji će uputiti naša poslanička grupa, je takav da u svakih pet kandidata budu dva manje zastupljenog pola. Nadam se da će i druge kolege podržati ovaj predlog ne samo naše poslaničke grupe, već da će i ostale poslaničke grupe imati isti ili sličan predlog i da ćemo takođe postići jedan konsenzus.

Ono što je, čini mi se, za javnost možda najvažnije jeste da budu upućeni u to da postoji jedna neformalna poslanička grupa koja funkcioniše u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Radi se o ženskoj parlamentarnoj grupi i moram da kažem da ova grupa u poslednje vreme zaista jako lepo sarađuje i da predlog gospođe Čomić, koja je uputila ovaj predlog izmene i dopune zakona u skupštinsku proceduru, naišao je na široku podršku unutar naše neformalne poslaničke grupe, odnosno ženske parlamentarne mreže i ja ću da se u to ime zahvalim svim koleginicama koje su lobirale unutar svojih poslaničkih klubova i možda onim kolegama koji nisu saglasni sa ovim predlogom uložile su dodatne napore da ih ubede da je važno da se u narednom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije nađe što je moguće veći broj žena.

Mislim da smo našim učešćem u parlamentu uspeli u mnogo situacija da dokažemo da smo sposobne da upristojimo rad parlamenta i da uložimo dodatne napore kako bi smo imali poštovanje ove institucije u svakom mogućem obliku bilo da zastupamo interese Narodne skupštine van parlamenta u različitim aktivnostima koje kao narodne poslanice imamo, bilo u svojim nastupima u plenumu ili na odborima.

S tim u vezi, poslanička grupa Stranke moderne Srbije podržaće i predlog koleginice Gordane Čomić da se u narednom sazivu i u narednim sazivima nađe najmanje 40% manje zastupljenog pola, odnosno žena. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Moje pitanje danas ide Ministarstvu pravde. U skupštinskoj proceduri od marta meseca prošle godine, nalazi se Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o nestalim bebama iz porodilišta u Srbiji. Ovaj zakon se po drugi put nalazi u skupštinskoj proceduri od 2016. godine do danas. U oba navrata imamo problem sa tim što nisu održane adekvatne i javne rasprave kada je ovaj Predlog zakona bio u formi Nacrta zakona. Danas imamo neka saznanja da postoji interesovanje predstavnika Ministarstva pravde da se napiše novi nacrt ovog zakona i s tim u vezi bismo voleli da saznamo da li je ova informacija tačna i ukoliko jeste, voleli bismo da Ministarstvo pravde uputi javni poziv kako bi se zainteresovana udruženja roditelja nestale dece mogla uključiti u ovaj proces pisanja novog predloga zakona. Isto tako da mogu da se uključe različita udruženja i predstavnici civilnog društva kao i jedna velika grupa narodnih poslanika koji su i tokom poslednjeg javnog slušanja, koje je održano u Skupštini Srbije iskazali veliko interesovanje povodom ove teme.

Dakle, moje pitanje konkretno ide ministarki Kuburović. Da li je u toku priprema nacrta zakona o nestalim bebama praktično i ukoliko jeste, molimo da se organizuje kvalitetna javna rasprava po treći put. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti, dobrodošli u dom Narodne skupštine. Za nas je ispred Stranke moderne Srbije ovo jedna od možda najvažnijih sednica i sa pažnjom smo pratili ono sve što se dešavalo uoči ove sednice koja je zakazana.

Kao što znate i vi ministre Ružiću, a i ostale kolege, moj kolega Vladimir Đurić i ja vrlo aktivno smo učestvovali u dijalogu koji se odvijao ne samo na Fakultetu političkih nauka na početku uz posredstvo nevladinih organizacija, već i kasnije kada je taj dijalog nastavljen u Skupštini Srbije, nažalost uz posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta.

Još je, čini mi se, jedna stvar važna i mislim da jeste važno za građane Srbije da znaju, dakle, u međuvremenu pored toga što se odvija dijalog, odvijale su se i javne rasprave o nekoliko važnih zakona koji treba da dođu ili su već dolazili na dnevni red Skupštine i na kojima osim učešća Stranke moderne Srbije nismo mogli da vidimo ostale kolege.

Dakle, nas iskreno brine nezainteresovanost poslanika Narodne skupštine, ali i nezainteresovanost mnogih drugih političkih organizacija koje, nažalost, u ovom trenutku nisu parlamentarne za mnoge važne zakone koje je neophodno da Skupština usvoji i da ih unapredi kako bismo unapredili sam izborni proces, a o tome u javnosti imamo najviše prilike da slušamo.

Što se tiče dijaloga koji se odvija na fakultetu, odnosno u Skupštini Srbije, dakle, završene su dve rudne pregovora. S obzirom da se između te druge i treće runde pregovora, odnosno onoga što je najavljeno da bi trebalo da bude na dnevnom redu sada u petak kada se budemo videli sa predstavnicima Evropskog parlamenta, upravo nalaze zakoni koji jesu predmet zaključaka sa prve runde pregovora i pet novih zaključaka koje smo dobili iz druge runde pregovora. Dakle, mi sad već možemo da kažemo da je ono što se nalazi u tim zaključcima delimično ili u potpunosti ispunjeno i da će biti do kraja treće runde pregovora ili neposredno posle završetka te runde, u zavisnosti od toga kada će se ova sednica završiti i mnoge druge koje očekujemo, da će biti ispunjeno.

Međutim, sa žaljenjem konstatujemo da ovo nije dovoljno i u tom smislu apelujemo na, bez obzira na to kakav će biti sastav Narodne skupštine u sledećem sazivu, da se na ovim temama ne zaustavimo ovim usvajanjima zakona.

Dakle, podelu možemo da izvršimo na, iz ovih zaključaka, na zakone koji se tiču izbornog procesa, a to su ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu i to je u stvari bio kapacitet koji su mogli da ponude ljudi koji sede za stolom u Skupštini, dakle, bez obzira da li su oni deo parlamentarne opozicije, vanparlamentarne opozicije, predstavnika vladajuće većine ili nevladinih organizacija.

Ja vas najlepše molim predsedavajući da umirite kolege, jer ja ne čujem svoje misli. Izvinite, molim vas.

(Milorad Mirčić: Šta je, obavezno je da se sluša?)

Ne morate da slušate, ali ne morate da govorite paralelno sa mnom jednakim tonom.

Dakle, ja vas najlepše molim, zaista ne čujem svoje misli. Nemam ništa protiv da razgovarate, izađite u hodnik ili pričajte tiše. Bez obzira šta mislite o tome, to vas ne opravdava da govorite paralelno sa mnom.

Dakle, danas na dnevnom redu Skupštine imamo set izbornih zakona koji bi trebali da unaprede u određenoj meri izborni ciklus. Oni neće dovoljno unaprediti ovaj proces samim tim što kada čitamo predloge izmena i dopuna ovih zakona možemo da konstatujemo da se neke zdravorazumske stvari nalaze u predlogu ovih zakona.
Ja ću vam dati samo jedan od zakona koji je na dnevnom redu kao primer, to je Zakon o javnim preduzećima, gde se naročito naglašava da direktor javnog preduzeća neće moći da koristi resurse javnih preduzeća za promociju itd. Dakle, nešto što se podrazumeva mi smo morali da stavimo na kraju u zakon da bi na kraju obavezali ljude koji se nalaze na tako odgovornim pozicijama da to ne rade.
Ja sam sticajem čudnih okolnosti sasvim slučajno bila neposredni svedok kako se zloupotrebljavaju resursi u opštini Zemun, došla sam i videla da se usred radnog vremena koriste resursi jedne gradske opštine beogradske u smislu da se prostorije i ljudi koji tamo rade koriste za održavanje nekakvog kol-centra. To je bilo 2016. godine.
Dakle, ne može nas niko ubediti u to da se ovo ne dešava. Ovo se dešava i sa ovom praksom bi moralo da se prestane.
Dakle, nama je trebao da dođe, posle 20 godina uspostavljanja demokratskih promena, neko iz Evropskog parlamenta da nas natera da stavimo na papir nešto što se podrazumeva. Ovo jeste prvi korak i mi ga pozdravljamo, ali na ovom prvom koraku nikako ne može da se stane.
Bilo je jako teško napisati amandmane za predloge zakona zato što je bilo jako teško definisati šta je to uopšte funkcionerska kampanja i kako on široko može da se tumači i na koji način može da se to tumačenje zloupotrebi. Mi razumemo i poziciju ministarstva u kojoj se našlo i u kojoj je trebalo da stavi na papir i da obrazloži šta je to funkcionerska kampanja, s obzirom da imamo prilike da se uverimo i da predstavnici koji nam dolaze iz EU i koji sa nama razgovaraju o tome, takođe imaju problem i u svojim matičnim zemljama da ovo pitanje preciznije definišu.
Dakle, pozdravljamo ovo kao prvi korak, ali ovo svakako nije dovoljno i ne sme na ovome da se stane, kao što su mnoge kolege pre mene o tome govorile, posebno oni koji su predstavnici opozicije. Dakle, posebno mora da se nastavi sa ovim definisanjem da ne bi smo dolazili u situaciju da čitav javni sektor u periodu izborne kampanje bude podređen onima koji su prethodno bili na vlasti.
Što se tiče izbora članova REM, oni se danas ne nalaze kao predlozi. Dakle, oni će biti, ja se iskreno nadam, u toku sledeće nedelje, s obzirom da je u toku proces biranja i kandidovanja članova za Nadzorni odbor Skupštine i za tri nedostajuća člana REM.
U tom smislu se nadam da će predstavnici vladajuće većine pokazati da imaju kapacitet, demokratski kapacitet i da naprave ustupke prema onim poslaničkim grupama koje su danas opozicija. Dakle, to jeste način kako bi trebalo, da se pokaže kako bi trebalo da izgleda jedna Narodna skupština, da se uvaži da se uvažavaju predlozi koji dolaze od strane opozicije i to ne samo kada se vrši pritisak, kao što je slučaj sa ovim zakonima, već da prosto naglasimo da je to moguće učiniti i kada se takve vrste pritisaka ne čine.
Dakle, još jednom, napominjemo da smo mi zadovoljni što je započeo proces unapređivanja izbornih okolnosti u Srbiji, ali da je ovo pitanje nešto na čemu treba još dugo da se radi i da nas sigurno ove male promene neće u celosti zadovoljiti. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Sada bih ovaj moj predlog za dopunu dnevnog reda mogla da započnem kao što je kolega Komlenski malo pre rekao, ne znam šta bih vam novo rekao osim da je sve jasno. Dakle, nakon 17 meseci zagovaranja da se dogode izmene u Zakonu o finansijskoj podršci porodica sa decom, ja zaista mislim da je mnogo toga jasno i da možemo očekivati da kolege sa puno razumevanja razumeju problem majki koji su se danas susrele u Srbiji sa tim da primaju nadoknade tokom porodiljskoga odsustva i odsustva radi nege deteta manje od hiljadu dinara, mnoge, a neke nekih par hiljada dinara.

Sa tim novcem je nemoguće preživeti jedan mesec. Ja bih zamolila sve kolege da se zapitaju da li u svojoj neposrednoj okolini imaju žene koje su osuđene na primenu ovakvog zakona.

S tim u vezi, drage kolege, ja vas i ovaj put pred kraj jesenjeg zasedanja molim da ovaj Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom podržite i da se on konačno nađe na dnevnom redu Skupštine.

Hvala.

Još jednom vam zahvaljujem predsedavajući.

Danas sam jako srećna što dolazimo u susret sednici na kojoj će se raspravljati, između ostalog i o zakonu koji se tiče finansiranja političkih aktivnosti.

Predložila sam Narodnoj skupštini Republike Srbije da formiramo anketni odbor i da ispitamo kako su se vršile donacije u predsedničkoj kampanji 2017. godine, kada je negde oko sedam hiljada građana podržalo predsedničku kampanju predsednika Aleksandra Vučića.

Malo je neobično ili u najmanju ruku jeste neobično, da 7.000 građana podrži na ovaj način i da uplati gotovo identične iznose od 40 hiljada dinara na račun jedne kampanje, uzimajući u obzir činjenicu da u našoj zemlji ne postoji kultura doniranja političkih aktivnosti i da to jeste neobično i da se ne dešava u periodima van kampanje.

Dakle, ukoliko želimo da izborni procesi budu maksimalno demokratski, fer i onakvi kakvi želimo da budu i da oslikaju pravu sliku razmišljanja našeg društva, zaista bismo trebali kao Narodna skupština da se pozabavimo i ovim problemom.

Ja vas, drage kolege, molim da podržite da Skupština Srbije formira anketni odbor kako bismo ovo pitanje ispitali i kako ne bismo dolazili ponovo u situaciju da imamo nešto što možemo slobodno nazvati i misterioznim donacijama. Hvala.

Znam i osećam se kao u onoj reklami za lekove. Izostaviću onaj deo sa poštovani, ne zamerite mi.

Stranka moderne Srbije se oštro protivi povećanju takse za javni medijski servis, kako RTS, tako i RTV. Mislimo da oni ne odgovaraju potrebama građana, prosto ne rade ono što je u opisu njihovog posla. Mislimo da, bez obzira što jeste malo povećanje i što možda neće mnogo opteretiti budžet građana, jednostavno nije opravdano.

S tim u vezi, dakle, molimo na komentar ministra Malog u vezi sa ovom taksom i povećanjem. Da li misli da ovo povećanje opravdava delovanje javnog medijskog servisa? Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovane kolege, ja ću vas i danas zamoliti da moj predlog za izmenu i dopunu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom podržimo svij zajedno kako bi se u skupštinskoj raspravi konačno našle one izmene koje sa nestrpljenjem očekuju majke koje su se porodile u periodu od jula 2018. godine pa na ovamo.

Mi smo danas, kao što svi znate, usvojili budžet za narednu kalendarsku godinu. U tom budžetu se udvaja negde oko 1,9 milijardi dinara više nego što je to ranije bilo za podršku Ministarstvu za rad. Iskreno se nadam da ovaj novac koji je usmeren za rad Ministarstva za rad može biti upotrebljen za podršku roditeljstvu u Srbiji i sa tim u vezi ja bih volela da me podržite u nameri da se konačno izmene i dopune Zakona o finansijskog podršci porodici sa decom, koje je određeni broj majki ostavljaju sa nadoknadama koje su neke čak i ispod hiljadu dinara mesečno, da one postanu dostojanstvenije kako bi mogle zaista da uživaju u roditeljstvu i u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovane kolege, mi smo u toku prošle godine uspeli da usvojimo izmene Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. Predlog je došao od koleginice sa druge strane ove sali i, čini mi se, od jednog kolege i tada sam se ohrabrila da napišem i ja Predlog izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji, da zatražim vašu podršku.

Naime, jedna beogradska opština, Gradska opština Zemun sa svojim predispozicijama odgovara tome da ona iz jedne gradske opštine konačno postane samostalna jedna celina, odnosno grad.

U korist ove ideje da Zemun konačno postane grad govori i podatak da prema popisu iz 2011. godine na teritoriji ove opštine živi skoro 160 hiljada stanovnika, što je daleko veći broj građana nego što u stvari živi i u pojedinim gradovima Republike Srbije. Zatim da imamo jako veliki broj zaposlenih građana čiji porezi i doprinosi, koji se uredno uplaćuju u budžet Republike Srbije, u stvari odlaze usmereno na grad, pa se odatle preusmeravaju na građane koji žive na teritoriji Zemuna. Onda imamo jako veliki broj poljoprivrednih gazdinstava je takođe nešto što jeste zanimljivo s obzirom da se Zemun nalazi tako blisko povezano sa centrom grada.

U Zemunu imamo 19 osnovnih škola i devet srednjih škola. To je ono što imamo prema popisu iz 2017. godine i prema nekim najavama čelnika lokalne samouprave u Zemunu ima čak indicije da će doći do možda proširenja broja, odnosno povećanja broja osnovnih škola i ovo su samo neki od podataka koji idu u korist toga da Zemun konačno postane grad.

U Zemunu postoje naselja koja prema svojim predispozicijama odgovaraju tome da postanu konačno opštine, da se osamostale, da mogu samostalno i nevezano za Gradsku opštinu Zemun sadašnju, odnosno za Grad Beograd da funkcionišu zajedno. Konkretno govorim o naselju Batajnica koje je izuzetno veliko. Mi imamo jednu veliku industrijsku zonu. Imamo takođe tri osnovne škole i ova sredina u kojoj živi verovatno i najveći broj građana sa teritorije sadašnje Gradske opštine Zemun, ima potrebe da ova sredina bude dodatno urbanizovana tako što će konačno dobiti dom zdravlja, a ne jednu zdravstvenu stanicu, tako što će konačno dobiti srednju školu i sve ono što u stvari bi samom prekvalifikacijom ovog mesta iz jednog običnog naselja u opštinu, odnosno gradske opštine Zemun u grad, to je sve ono što bi moglo u budućnosti da značajno olakša život građana na ovoj teritoriji. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege, građani Srbije, poštovani ministre finansija, drago mi je što smo posle tri godine došli u situaciju da raspravljamo o budžetu za narednu godinu tako što smo ovu raspravu učinili u najvećoj mogućoj meri, u okolnostima koje su zadate, dostojanstvenijom nego što je to bio slučaj ranije. U poslednje dve godine imali smo situaciju da smo bili pretrpani amandmanima na Zakon o budžetu za narednu kalendarsku godinu i s tim u vezi smo dolazili u situaciju da raspravama o najvažnijem zakonu u jednoj kalendarskoj godini padne u senku nečega što nije trebalo da se dogodi.

Ove godine to, na našu veliku sreću i zadovoljstvo, nije slučaj. Dobili smo duplo vreme za raspravu. I, ako ste primetili, poslanički klub SMS nije čak tražio ni dopune dnevnog reda, smatrajući ovu raspravu u tom smislu jedinstvenom i nismo hteli da joj narušimo integritet.

Moje kolege su u načelnoj raspravi na konferenciji za medije govorili o Predlogu budžeta u načelu i mi se, nažalost, ne možemo složiti sa ministrom finansija da je ovaj zakon i predloženi budžet za 2020. godinu razvojni. Mi, nažalost, mislimo da je činjenica takva da je ovaj budžet za narednu kalendarsku godinu u stvari predizborni.

Ovo se može pogledati i iz toga što je došlo do značajnog povećanja plata u javnom sektoru. Ja neću da koristim podatke koje pojedine kolege iz opozicije često izgovaraju javnosti, ne vodeći računa o tome da li su ti podaci tačni ili ne, dakle, u javnom sektoru radi nešto manje od 60 hiljada građana koji su zaposleni na privremenim i povremenim poslovima. Ono što smo u poslednje vreme mogli da čujemo u javnosti, to je da, ja moram iskoristiti taj izraz, dakle, da se moje kolege iz opozicije često frljaju sa ovim podacima i onda iznose u javnosti podatak da na privremenim i povremenim poslovima radi 250 hiljada građana i u tom kontekstu onda govore o, uslovno rečeno, uzurpaciji budžeta i finansijskih sredstava koja su određena u budžetu, za to da se sa tim građanima manipuliše.

Manipulacija u javnom sektoru je daleko dublja nego što je odnos prema građanima koji u javnom sektoru rade na privremenim i povremenim poslovima, a kojih prema zvaničnim podacima nezavisnog tela Fiskalnog saveta i savetodavnog tela Vlade Republike Srbije, dakle, radi tek 60 hiljada građana.

Zašto je ovo dubinski problem, a ne tako laički predstavljen, kako ponekad kolege to znaju da, i oni u cilju propagande, iskoriste na sebi svojstven način? Zato što ovo povećanje dolazi već drugi put. Prvo povećanje imali smo kada smo raspravljali ovde o rebalansu budžeta za ovu kalendarsku godinu. Tada smo imali jedno povećanje budžeta od nešto malo manje od 10%. Sada se ponovo suočavamo sa gotovo identičnim iznosom, odnosno plate onim ljudima koji su zaposleni u javnom sektoru su praktično povećane za negde petinu u odnosu na to kako su ranije izgledale.

Ovo povećanje se u suštini dogodilo na uštrb čitave privrede i na uštrb svih ljudi koji se vode kao zaposleni u Republici Srbiji. Među njima nema samo onih koji su zaposleni u javnom sektoru, ima ih jako mnogo koji rade i funkcionišu u privatnom sektoru i oni, nažalost, ne mogu da osete benefite koji proizilaze iz ovako uređenog i ovako planiranog budžeta za narednu kalendarsku godinu. O tome su više govorile moje kolege.

Ja ću vas samo podsetiti da Stranka moderne Srbije jako vodi računa o tome da se i privatni sektor konačno izjednači, ako ne i stavi u prioritetniji položaj sa javnim sektorom, odnosno da se izvrši jedno sveobuhvatno smanjenje poreza i doprinosa koje bi praktično rasteretilo privredu Republike Srbije, što bi, naravno, proizvelo kao jednu nužnu reakciju i povećanje plata, ne samo u javnom sektoru, već bi se to dogodilo i u privatnom sektoru. Ljudi bi se oslobodili, mogli bi da troše više i ono što u stvari mi nadomešćujemo kroz ove, odnosno na čemu insistiramo kroz visoke poreze i doprinose, mogli bismo na isti način i u tome da uživamo, ako bismo ljudima dozvolili da oni troše više, pa taj porez nadomestili kroz porez na dodatnu vrednost.

Meni je žao što ovde sedi samo ministar finansija i to je u suštini jedna velika sramota. Dakle, nakon ovih pohvala koje sam imala na početku, u smislu da imamo dovoljno vremena da raspravljamo o budžetu i da ovo vreme koristimo pametno i argumentovano, kako bi se građani upoznali na koji način Vlada Republike Srbije raspolaže njihovim novcem, strašno je i sramotno je da danas niko osim ministra finansija ovde ne sedi. Malo pre je sedeo samo ministar za rad. Ja se iskreno nadam da će se on vratiti, pošto jedan deo moje rasprave se odnosi i na njegov resor. Još jednom ponavljam - nadam se da će se ostali ministri pojaviti i u raspravi o pojedinostima.

Upravo ovaj deo rasprave tiče se rada Ministarstva za rad. Ja ću vas podsetiti da smo nedavno usvojenim rebalansom budžeta odredili osam milijardi povećanje za ovo ministarstvo. Nekako sam se obradovala kada sam videla taj rebalans budžeta, da će to biti usmereno na finansijsku podršku porodici sa decom. Na sve je to i ličilo nakon što sam pročitala obrazloženje u tom rebalansu. Međutim, ono što se dogodilo je u stvari samo ispravka ranije napravljene greške, a to je da je zakon imao određene žene koje su koristile porodiljsko odsustvo na koje se odnosi prethodna verzija zakona i samim tim je ispravljena ta greška u planiranju budžeta za 2019. godinu.

Povećanje koje se ove godine vidi od 1,9 milijardi, nažalost, govori o tome da uopšte nisu planirane suštinske izmene u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom i ja kao narodna poslanica ispred Stranke moderne Srbije i neko ko je pokrenuo inicijativu "Mame su zakon", jako često u javnosti govorim o tome da ministar finansija i ministar Đorđević moraju da odgovore na pitanja majki u Srbiji - kada se planiraju suštinske izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom?

Podsetiću vas da sam negde grubom računicom izračunala da je potrebno oko 20 milijardi dinara da bi se svakoj majci obezbedila nadoknada najmanje u visini republičkog minimalca. Ovaj iznos, nažalost, vidimo, na primer, da država plaća u vidu kazni i penala po pitanju sudskih troškova koje država ima prema građanima Srbije, dakle, da mi možemo da napravimo seče na raznim nekim nivoima, u raznim nekim oblastima i mogli bismo da obezbedimo da nam mame žive dostojanstvenije nego što su do sada imale priliku da žive. Međutim, u ovom budžetu za 2020. godinu mi o tome ne možemo ništa da vidimo.

U javnosti smo u dva navrata imali prilike da slušamo o tome kako će se značajna sredstva izdvojiti. Nedavno smo čuli izjavu predsednice Skupštine, gospođe Maje Gojković, da će se izdvojiti oko 200 miliona podrške porodicama sa decom. Moje slutnje idu u tom pravcu da će ovo biti određeno za podršku projektima koje vodi ministarka bez portfelja, gospođa Slavica Đukić Dejanović. Ja bih volela da mi ministar finansija, ukoliko je u mogućnosti i upoznat sa ovim detaljem, a trebao bi da bude upoznat, kao predlagač budžeta za narednu godinu, da mi odgovori na šta će biti uslovno rečeno potrošen ovaj novac? Da li će se taj novac trošiti na projekte u lokalnoj samoupravi, među kojima smo i u prošloj i u pretprošloj godini imali prilike da vidimo da postoje neki projekti koji, nažalost, ne opravdavaju svrhu.

Jedan od takvih projekata jeste osmišljena predstava u Somboru koja, nažalost, ne znam na koji način može da doprinese podršci roditeljstvu u toj lokalnoj samoupravi, odnosno u gradu Somboru.

Imali smo situaciju da Slavica Đukić Dejanović, kao ministarka bez portfelja, zadužena za demografiju i populacionu politiku, govori o podrškama koje se tiču podrške u smislu kućnog rada i pomoći mladim roditeljima, da banalizujem, čak do nivoa da im se pegla veša. Dakle, podrška mladim porodicama u Srbiji ne treba da bude tako banalizovana. Ljudi su dovoljno sposobni da sami odrede svoje prioritete. Ukoliko ova država ima sredstava, a mi mislimo da ima, samo da su pogrešno prioriteti određeni, treba dopustiti mladim bračnim parovima i onima koji su se odlučili da rađaju decu ovde u Srbiji, da sami odrede za šta žele da potroše novac koji bi im eventualno bio opredeljen. Takođe smo od ministarke Slavice Đukić Dejanović, koja nažalost nije uopšte pozvana da govori o ovom pitanju na način na koji joj se uporno to nameće u javnosti…

Dakle, na ova pitanja mora da odgovara ministar Đorđević i ministar Siniša Mali, ona je nedavno govorila o tome da će podrška za prvo dete iznositi negde oko 300 hiljada do 350 hiljada dinara. Iz ovog Predloga budžeta to ne mogu da vidim. Nisam sigurna da bi 1,9 milijardi povećanje, koje je planirano u okviru Ministarstva za rad i socijalna pitanja, mogla da pokrije ove najave o kojima je bilo u javnosti reči.

Takođe, s obzirom da je ovaj zakona na snazi već punih 17 meseci, a da sam ja na ovaj problem ukazivala više od dve godine, postavlja se pitanje – na koji način ćemo mi, kao država, odgovoriti na to što su pojedine majke u Srbiji, već sada, strahovito oštećene primenom ovog lošeg zakona i da li je u planu da Skupština Republike Srbije u dogledno vreme usvoji nešto što bismo mogli da nazovemo leks specijalisom u smislu da se obeštete one porodilje koje su pretrpele loše efekte zbog primene ovako lošeg zakona?

Neću da se ponavljam, pošto znam da su neke kolege pre mene o tome govorile. Dakle, na isti način bi trebalo odgovoriti na obeštećenje penzionera koji su trpeli posledice loše primene Zakona o privremenom umanjenju penzija koje je trajalo pune četiri godine.

Kako ministar za rad nije danas u sali, tako očigledno nisu ni ostali ministri i želela bih zaista da ih pitam danas ili bar da mi neko odgovori, ako može da odgovori na to pitanje, a tiče se konkretno podrške osobama sa invaliditetom.

U Srbiji je jako problematično to pitanje pristupačnosti različitih javnih ustanova, počevši od škola, fakulteta, domova zdravlja, banja, različitih drugih lečilišta. Dakle, čak ni one javne ustanove koje su primarno namenjene u svrhu lečenja nisu pristupačne osobama sa invaliditetom i to je jedno od velikih i gorućih pitanja.

Takođe, jedna zamerka Vlade Republike Srbije što se na ova pitanja i na mnoga druga pitanja, na ova konkretno ne odgovara multiresorno, već se prosto radi na tome da samo jedan ministar odgovara na postavljena pitanja, a ovo konkretno pitanje pristupačnosti tiče se i ministarke Zorane Mihajlović, odnosno Ministarstva za građevinarstvo i saobraćaj, tiče se ministra trgovine, tiče se ministra za rad, tiče se ministra finansija, itd.

Dakle, ovi pitanjem konačno Vlada Republike Srbije bi trebala da sedne za isti sto za kojim verujem da sede svakodnevno i da se pozabave rešenjem problema pristupačnosti javnih ustanova u Srbiji.

Među njima ističem posebno problem banja. Moja koleginica Ljupka Mihajlovska o ovome je govorila i isticala koliki je to problem. Dakle, ona kao osoba sa invaliditetom, sa zdravstvenim problemima koje ima ne može da pristupi banji koja je namenjena lečenju problema sa kojim se ona susrela. To nije problem samo njen, kao narodne poslanice, ona ima samo mogućnost da se glasnije, nego drugi građani koji se sa ovim problemom decenijama unazad susreću, u odnosu na ostale obrati javnosti.

Potrebno je uskladiti aktuelne pravilnike i zakonska rešenja i konačno početi sa njihovom primenom. U tom smislu je potrebno i obezbediti određena sredstva i pomoći javnim ustanovama da obezbede pristupačnost svojim objekata.

Takođe, ministar zdravlja danas nije ovde. Juče smo čuli njegovu najavu i snažno je pozdravljamo, koja kaže da će Republički fond za zdravstveno osiguranje odvojiti sredstva za lečenje određenih pacijenata. U našoj državi posebno je istakao, obolele od multiple skleroze i obolele od određenih vrsta kancera. Pitanjem obolelih, pacijenata kojima je dijagnostikovana multiple skleroza ja sam se ovde u nekoliko navrata bavila i zaista bih sad želela da mu postavim neka pitanja. Evo, molim vas, ministre finansija, da mu ih prenesete.

Dakle, pitanje je – koji tačno su najnoviji lekovi planirani naredne godine da će biti dostupni na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje? Za lečenje ovih pacijenata ima registrovanih 14 lekova, od čega samo četiri leka su dostupna pacijentima obolelim od multiple skleroze. Dakle, zanima nas koji su to tačno, za koliko pacijenata će ti najnoviji lekovi visoke efikasnosti biti dostupni, koliko će se ukupno obolelih od multiple skleroze lečiti u Srbiji na teret RFZO-a, itd? Nažalost, ministar nije ovde.

Samo na kratko ja ću se osvrnuti i na poslednju aferu koja potresa javnost, neću dugo. Dakle, ne želim da učestvujem u linčovanju koje se danas dešava u javnom prostoru, ali svakako osuđujem ono što se dogodilo i ono što je Beogradski univerzitet utvrdio.

Meni, poštovani ministre, zaista nije jasno, s obzirom da mi iz Stranke moderne Srbije znamo odlično kakvim znanjem vi raspolažete i da ste sigurno jedan od najpripremljenijih ministara u Vladi Republike Srbije i prosto se pitamo šta vam je, u stvari, sve ovo trebalo. Mi se iskreno nadamo da ćete i vi u skladu sa tim podneti ostavku iz moralnih razloga.

Ovo akademsko pitanje je pitanje koje traje već decenijama. Najbolje je opisano u filmu „Falsifikator“ režisera Gorana Markovića. Nažalost, ovim pitanjem moramo već jednom da se pozabavimo. Ono što mene plaši je što će se na ovome, nažalost, stati i što nećemo doći u situaciju da preispitamo sve slučajeve akademske nečestitosti koje izjedaju društvo u nazad nekoliko decenija. Hvala.

Statistika je jedna jako zanimljiva nauka, s kojom može jako lepo da se manipuliše.

Kada u javnosti čujete podatak da se rodilo 615 beba više, nego u prethodnoj kalendarskoj godini, to zaista zvuči impozantno, međutim, zaboravlja se onaj drugi podatak koji je čini mi se, mnogo teži i ozbiljniji za našu državu, a to je da se svake godine rađa 1.000 prvih beba manje. To ne znači da su se porodice koje su se odlučile za decu, da šire svoju porodicu odustale od tog zahteva, već su se one odlučile za to da svoju porodicu šire na nekom drugom mestu van Srbije.

Mi imamo ozbiljan jedan problem, a to je veliki broj ljudi koji napušta ovu državu i širi svoje porodice na nekom drugom mestu na planeti, a ne u Srbiji. Dakle, manipulacije sa statističkim podacima, moguće je da vi i ne znate sve u vezi sa ovom temom, jer nije ovo samo pitanje Ministarstva za finansije, ali vrlo lako može da se izigra javnost iznošenjem samo pojedinačnih cifara i nekih statističkih podataka i zanemarivanje onih drugih. Zbog toga mi se čini da postoji problem sa sveobuhvatnim pristupom ovim temama.

Ono što ste vi naveli u smislu da Ministarstvo za rad više brine u poslednjih nekoliko godina u odnosu na neke vlade u periodu 2018. godine i ranije, to jeste tačno, međutim, uvek može bolje. To je u stvari poenta ove čitave priče i ova država koja trpi posledice što nam veliki broj građana odlazi, treba da nađe što je moguće više načina i prostora da zadrži ljude da ostanu ovde.

To što kažete da su neke žene prepoznate ovim zakonom, a da ranije nisu bile prepoznate, to je istina ministre, međutim, nisu prepoznate na onaj način na koji bi se suštinski odgovorilo problemima sa kojima se one susreću. U tom smislu to znači da jesu prepoznate žene koje rade na privremenim i povremenim poslovima, poljoprivredne osiguranice itd. međutim, problem je u tome što one i dalje primaju jako male iznose na svojim računima. Radi se o ženama koje primaju par stotina dinara, ili par hiljada dinara i zato je potrebno sve statističke podatke posmatrati kao celinu, a ne izdvojeno. Hvala.