Biću jako kratka.

Zaista, ministre Đorđeviću, moram da poručim da su mame ljute. Ja moram da kažem koje su sve to žene ugrožene primenom lošeg zakona koji je stupio na snagu od jula ove godine. U pitanju su sve one mame koje imaju manje od 18 meseci radnog staža u svojim, nazovimo, radnim knjižicama. U pitanju sve mame koje imaju decu sa invaliditetom. U pitanju su sve mame koje su preduzetnice, a posebno one koje se bave pružanjem zdravstvenih usluga. U pitanju su sve one mame koje su najuspešnije među nama i koje imaju visoka primanja, zato što su to zaslužile. I na kraju, u pitanju su one žene koje mi nazivamo nevidljivim radnicama.

Zaista bi bilo dobro, dakle, bilo bi dobro da makar dobijemo neko preciznije uveravanje kada ćemo rešiti problem ovih žena u Srbiji. Dakle, kada možemo da očekujemo izmenu ovog zakona?

Ja se slažem da Vlada Srbije odvaja sredstva i da su neke grupe žena prepoznate. Međutim, to nije dovoljno. vi ste, sigurna sam u to, upućeni koliko je ovaj problem veliki.

Dakle, ja vas još jednom molim, u ime dobre prakse koju imamo, da mi pomognete, odnosno da nam pomognete i da nam kažete da li postoji prostor da se u 2019. godini da reši ovaj problem? Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Za mene je veliko razočerenje što danas, odnosno večeras, nije ministar finansija tu da čuje završne reči narodnog poslanika.

Ja sam potpuno svesno ostavila najveću količinu vremena upravo da bi govorila o gorućem problemu u Srbiji. Pored njega na raspravi danas nije ni ministar Đorđević, niti ministarka Slavica Đukić Dejanović, uz dužno poštovanje prema ministru koga sada nažalost, nema, a kojom ja želim u najvećoj meri da se bavim, ne tiče. Ne znam ko bi mogao da mi odgovori na ova pitanja koja želim da postavim. Iskreno se nadam, pošto imam dovoljno vremena …

Da, znam, i poštujem njegovu svestranost, daleko od toga, ali jednostavno, ovo nije u resoru njegovog ministarstva, i zato se plašim da neće ministar Ružić uz najbolju volju moći da mi najadekvatnije odgovoru.
Naime, prošle godine u decembru, u ovo vreme, raspravljali smo isto o budžetu i zajedno u objedinjenoj raspravi sa još nekih 30-ak tačaka, raspravljali smo o Zakonu o finansijskog podršci porodica sa decom. Ja sam pokušala i tada da ukažem na sve nepravilnosti i manjkavosti tog zakona i na probleme na koje ćemo naići primenom tog zakona od jula ove godine.
Nažalost, nisam uspela, čak mi je to jedini incident koji sam imala sa ministrom Đorđevićem, s obzirom da imam prijatno iskustvo, što se njega tiče u Skupštini, da dok je bio ministar odbrane i kao ministar za rad i socijalna pitanja, uvek odgovarao narodnim poslanicima i zato me čudi što večeras nije ovde.
Mogu da kažem zaista, sa pravom se pitam da se možda nije uplašio rasprave, jer nije bio ni juče u skupštinskoj sali.
(Aleksandar Martinović: Čovek je u Meksiku, na inaguraciji predsednika Meksika.)
Dobro, poštujem kolega da je u Meksiku. S tim u vezi, ministar Mali je bio do malopre ovde i mogao je on da se zadrži na skupštinskoj raspravi još ovoliko da odgovori na postavljena pitanja, ali da stavimo to na stranu.
Dakle, tada kada smo u decembru mesecu razgovarali o Zakonu o finansijskoj podršci porodica sa decom, već tada smo mogli da primetimo kakvi će biti problemi sa primenom ovog zakona i tada smo mogli da primetimo da u budžetu nisu rezervisana dovoljna sredstva koja će pomoći trudnicama i porodiljama u Srbiji da imaju jedno dostojanstveno materinstvo. Istu situaciju imamo i danas. Danas je nažalost, duplo veća količina zakonskih predloga, nalazi se na dnevnom redu ove sednice i sada imamo 62. tačke dnevnog reda, a ja sam pokušala da dodam pre dva dana i 63 tačku na dnevni red, a to je Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom, da probamo da pronađemo sredstva zajedničkim snagama, zajedničkim interesovanjem, da probamo da nađemo sredstva za jednu od najugroženijih grupa društvenih u Srbiji danas.
U čemu se sastoje ti problemi? Dakle, od jula meseca, trdnice i porodilje u Srbiji primaju rešenja koja im obezbeđuju novac, odnosno nadoknade od 1000 dinara, 2000 dinara, 3000 dinara.
Dobili smo uveravanja oba resorna ministra da će se do kraja godine rešiti ovaj problem, čak smo dobili uveravanja u pojedinostima, tačno na kojim tačkama će biti rešen ovaj problem.
Evo, došao je kraj godine, došla je rasprava o budžetu. Ne samo da nismo dobili predlog izmena i dopuna tog zakona, već nismo u samom budžetu dobili uveravanja da su određena sredstva za tu namenu i da ćemo tokom 2019. godine raspravljati uopšte o izmenama i dopunama ovog zakona.
To je bio jedan šamar svim majkama u Srbiji, danas, to mogu slobodno da kažem.
Između ostalog, u nekoliko navrata mi smo dobijali uveravanja da novca u budžetu nema, dakle, u toku 2018. godine od strane oba ministra, dobijali informacije da novca u budžetu nema i mi smo vrlo strpljivo kao inicijativa „Mame su zakon“, čekale da vidimo predlog budžeta za 2019. godinu i zaista, nisu određena nikakva sredstva za ovu namenu, ali smo mi uspele za ovo kratko vreme, koliko smo imali ispred nas, da analiziramo budžet i da pronađemo, odnosno da izvršimo jednu racionalniju raspodelu unutar budžeta i da kažemo – da, možemo da imamo i za to za šta je Vlada Republike Srbije namenila sredstva, ali možemo da napravimo jednu isto tako humaniju, jednu racionalniju raspodelu unutar budžeta, pa da odvojimo sredstva i za majke i za buduće majke i za penzionere i za mnoge druge ugrožene društvene grupe, koje nažalost u ovom budžetu nisu prepoznate.
Šta majke traže, pa toliko se njima ne može izaći u susret? Dakle, majke u Srbiji traže dostojanstveno materinstvo koje kaže da svaka majka bez obzira da li je bila u radnom odnosu ili nije bila u radnom odnosu, ima pravo na nadoknadu koja će biti najmanja u visini republičkog minimalca.
Podsetiću vas republički minimalac u Srbiji je nešto više od 20 hiljada, 25 hiljada dinara. Ako uzmemo kao podatak da je u Srbiji u 2017. godini rođeno 65 hiljada beba, mi govorimo o oko 20 milijardi dinara.
Ovo je najgrublja moguća računica koju smo mogli da iznesemo, s tim da morate da znate da ova gruba računica podrazumeva da se u isto vreme već odvajaju u budžetu neka sredstva, jer neke majke imaju onih 18 meseci radnog staža, koji jesu uslov za punu nadoknadu da bi je dobijale tokom porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta.
Dakle, te majke isto tako traže da ako su se ohrabrile da imaju treće i četvrto dete, da im se nadoknade koje dolaze po osnovu dečijeg dodatka ne ukidaju zato što im se privremeno uvećavaju njihova primanja, jer će dobijati nadoknadu odnosno podsticaj, dugo najavljivani podsticaj države za to treće i četvrto dete.
Zatim, onim majkama koje su rodile decu sa invaliditetom da im se ne ukida nadoknada koju će ta deca dobijati po osnovu tuđe nege i pomoći, jer ta namena koju ta nadoknada ima nije ista kao i nadoknada koju treba da dobijaju po osnovu zarade.
Zatim, da se predefiniše koja je to maksimalna nadoknada koju porodilje u Srbiji mogu da prime i da se ne kažnjavaju one žene koje su među nama najuspešnije.
Žao mi je što ministar finansija nije ovde i ja sam sigurna da on ima taj podatak, kada govorimo o grupi žena koje imaju najviša primanja u zemlji, da je to grupa od 2.300 žena, prema podacima koje je dao NALED i da među njima sigurno nisu sve one u kategoriji tih koje trebaju da primaju pune nadoknade, odnosno nadoknade koje će imati pet prosečnih nadoknada, maksimalnih, onako kako … zakon predlažu.
Takođe, jedan veliki greh je napravljen prema ženama koje pune budžet Republike Srbije, a to su preduzetnice. Stavljene su mat poziciju i one moraju da biraju da li će da koriste porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta ili će da zatvaraju svoje firme.
Posebno su ugrožene one žene koje se bave pružanjem zdravstvenih usluga - zubarke, lekarke, farmaceutkinje. Dakle, to su žene koje čak ne samo da moraju da se dvoume između ove dve odluke, nego moraju, ako žele da koriste porodiljsko odsustvo ili odsustvo radi nege deteta, da trajno zatvore svoju firmu i da ponovo prolaze kroz proceduru otvaranja firme, zato što nemaju na koga da prebace svoje poslovanje.
Da li ima novca u budžetu? Ima i biću vrlo kratka, zato što su sve kolege to nekoliko puta naglasile. Dakle, imamo ako delimično uskratimo Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova, ako ukinemo kabinete potpredsednicima Vlade i ako ukinemo kabinete ministara bezportfelja, jer se resori ministara poklapaju. Dakle, imamo novca u budžetu.
Žao mi je što ministar nije ovde. Eto, toliko. Hvala.

Zahvaljujem.

Poruka mama koje su sad slušale raspravu i čekale, verujte mi, prvo, rukomet je na RTS 2. Dakle, nemamo ni direktan prenos i ove majke ne mogu da isprate raspravu. Dakle, mame jesu ljute i sa pravom su ljute, zato što su na kraju 2018. godine u nekoliko navrata ne od vas, ministre Ružiću, nego od drugih resornih ministara dobili uveravanja da će se problem koji oni ne negiraju rešiti do kraja ove godine. Ne samo da se nije rešio problem, on se ni u 2019. godini, prema tome kako je planiran budžet, ne nazire da će se ovaj problem rešiti.

Dakle, ja i dalje molim Vladu Republike Srbije, ima prostora da kroz raspravu o amandmanima ovo pitanje ponovo otvorimo i da uvažite argumente koje smo mi izneli, a to je da moraju da se pronađu, ne znam kako, to jest ponudili smo rešenje kako, ali vi ako mislite da to nije adekvatno rešenje, ponudite bilo kakvo drugo rešenje i pronađite novac koji je potreban da sve majke u Srbiji imaju dostojanstveno materinstvo. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Moje prvo pitanje je isto u vezi sa Smederevo, dakle, upućujem prvo pitanje ministru za zaštitu životne sredine, gospodinu Trivanu, radi se o fabrici „Železara Smederevo“ i o tome što su građani, smederevci ovih dana prekriveni praktično jednom vrstom, jednom crvenom prašinom koja je poreklom upravo iz ove fabrike.

Odbornička grupa koja funkcioniše u Skupštini grada, koja se naziva „Budimo Smederevo“ je u nekoliko navrata ukazivala na ovaj problem i odradila jednu ozbiljniju analizu za razliku od ministra za zaštitu životne sredine koji se očigledno ovim pitanjem nije ozbiljnije bavio i upozorio građane Smedereva na ono što se dešava. Tako su oni 8. oktobra na svojoj Fejsbuk stranici upitali građane da li danas uživaju u čistom vazduhu i tog dana je kvalitet vazduha u centru Smedereva po kategoriji kako je definisan, bio jako zagađen. Najveće zagađenje je poticalo od ogromne količine suspendovanih čestica grubih koji su veličine oko deset mikrometara i kojih je tog dana u dvanaest časova bilo oko 210 mikrograma po metru kubnom i finih čestica koja se u promera dva i po mikrometra a koji je tog dana u isto vreme bilo oko 180 mikrograma po metru kubnom. Ova faktografija ne služi nikoga da impresionira, već da prosto upozori na ovo i oni su isto to na svojoj stranici učinili i rekli su da i jedne i druge čestice spadaju među najopasnije zagađivače vazduha, jer se deponuju u najdubljim delovima respiratornih organa, izazivaju ili osnažuju astmu, bronhitise ili druga oboljenja pluća, a samim tim smanjuju ukupnu otpornost organizma. Čestice koje su fine, koje su promera dva mikrometra, mogu da izazovu negativne efekte i pri kratkim izlaganjima, na primer od samo jednog dana.

Ovo su uputstvo za građane Smedereva oni okačili 8. oktobra na svojoj Fejsbuk stranici. Ništa se nije promenilo u međuvremenu, Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije upozorilo fabriku, „Železaru Smederevo“ da postavi odgovarajuće filtere, kako ne bi se ovo događalo više i opet su 18. oktobra došli u situaciju da upozoravaju građane u Smederevu, upravo zbog prisustva ove crvene prašine, koja izuzetno šteti građanima i između ostalog su napomenuli, ljudi sa srčanim ili plućnim bolestima, stari i deca treba da izbegavaju teži fizički napor na otvorenom, svi ostali treba da skrate vreme izlaganja i težinu fizičkih aktivnosti na otvorenom, ne preporučuje se učestvovalo provetravanje zatvorenih prostorija.

Da li je normalno da u 21. veku vi dobijete ovakvo upozorenje za građane jednoga grada, praktično je prosto neverovatno? Pitamo ministra za zaštitu životne sredine kada i šta planira da preduzme povodom ovog problema u Smederevu?

Što se tiče Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, ja i dalje imam veliki problem sa njegovom primenom i ovog puta pitam ministra za rad, kako smo došli do toga da jedna nadoknada isključuje drugu i koja su to u stvari sredstva namenjena, kao podrška porodicama koje žele da imaju treće dete, s obzirom da kada one, jel ostvare to, odnosno prošire svoju porodicu, dobiju treće dete automatski gube pravo na dečiji dodatak? Jedna nadoknada je praktično isključila drugu, što znači da u budžetu nisu obezbeđena određena i dovoljna sredstva za primenu ovog zakona.

Što se tiče mog poslednjeg pitanja, njega upućujem ministru finansija. Bliži nam se rasprava o budžetu, mi na žalost nemamo završni račun, odnosno nemamo izvršenje budžeta za prethodnu, kao ni za niz prethodnih godina, s obzirom da imamo novog ministra finansija, pitam ga kada ćemo dobiti izvršenje budžeta za sve prethodne godine koje nedostaju? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštujem svoje pravilo, odnosno predlog koji sam dala na Kolegijumu koji je nedavno održan, a to je da poslanici opozicije predlažu najviše dva predloga za dopunu dnevnog reda, kako bismo unapredili rad doma Narodne skupštine.

Jedan od ta dva zakona je upravo zakon - Predlog izmena i dopuna Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Ono što krasi ovaj zakon je upravo njegova moć, odnosno moć građana da mogu u bilo kom trenutku, shodno pravilima koji su opisani u tom zakonu, da podnesu bilo kakav predlog Narodnoj skupštini i da ta Narodna skupština o takvim predlozima diskutuje, odnosno raspravlja.

Jedan od takvih predloga mislim da je daleko poznat široj javnosti, upravo se tiče izmena i dopuna Krivičnog zakonika, kada su nedavno, odnosno pre nekih godinu dana, 160.000 građana Republike Srbije podneli, odnosno izrazili svoju volju i dali svoj potpis da se predlog izmena i dopuna ovog zakona stavi na dnevni red Skupštine. Od tada gubi se svaki trag ovom Predlogu izmena i dopuna zakona i, nažalost, do danas nemamo raspravu u Skupštini povodom ovog problema.

Sigurna sam u to, drage kolege narodni poslanici, da niko od nas pojedinačno nema iza sebe 160.000 glasača i da se zbog takvog načina glasanja nalaze u domu Narodne skupštine. Stoga vas molim da poštujete građansku volju i da usvojimo Predlog izmene i dopune ovog zakona, odnosno bar da ga stavimo na raspravu u domu Narodne skupštine, a onda u jednom trenutku i da usvojimo ovaj predlog i da zadamo rok Narodnoj skupštini u kojem ona ima obavezu da raspravlja o predlozima koji dolaze od strane građana.

Naša prednost kao narodnih poslanika je što upravo i ovakav zakon ili bilo koji drugi zakon u bilo kom trenutku, kada god to poželimo, možemo da predamo Narodnoj skupštini. Građani moraju da ispoštuju određenu proceduru i u veoma kratkom roku najmanje 30.000 građana mora da izrazi svoju volju kako bi se neki predlog zakona našao u domu Narodne skupštine.

U ovom slučaju, u konkretnom primeru radi se o 160.000 građana i ja sam sigurna u to da mi kao narodni poslanici ne smemo da zanemarimo volju 160.000 građana i s tim u vezi, zaista želim da vas podsetim da je moć građana daleko veća od moći pojedinca.

Još jednom, zahvaljujem predsedavajući i zahvaljujem se i svojim kolegama koji su na ovaj način poželeli da pruže podršku mamama u Srbiji.

Nažalost, moramo da konstatujemo da Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, kao i ministarka Slavica Đukić Dejanović nisu ispunili zadato obećanje, a to je da upute predlog izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u dom Narodne skupštine. Nažalost, ovaj put ja to moram da učinim u ime svih mama. Predlog smo uputili u septembru mesecu, a tada smo imali veliki broj uverenja od strane ministra Đorđevića i ministarke Slavice Đukić Dejanović, kako će se izmene i dopune ovog zakona naći na dnevnom redu Skupštine. Nažalost, do danas to se nije dogodilo.

Ono što možemo da konstatujemo je da je u 2017. godini u odnosu na 2016. godinu rođeno čak hiljadu prvih beba manje nego što je rođeno u 2016. godini. Jedan od razloga, odnosno jedan od argumenata koje je koristila Vlada Republike Srbije kada je uputila Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je da će raditi upravo na pronatalitetnim merama tako što će pružiti jednu vrstu finansijske podrške porodicama koje žele da se odluče da imaju prvo, drugo, treće, četvrto ili svako sledeće dete.

Ono što se dogodilo, ovaj zakon je praktično postao prepreka za porodice koje žele da dobiju svoje prvo ili drugo dete upravo zbog činjenice da je za pun iznos nadoknade majkama potrebno da budu u stalnom radnom odnosu, odnosno u kontinuitetu u radnom odnosu 18 meseci, što je, složićete se, u uslovima u Srbiji praktično kao let na Mars.

Naš predlog ide u sledećem pravcu. Dakle, mi se zalažemo za to da svaka majka u Srbiji, bez obzira da li je u radnom odnosu ili nije, ima pravo na punu nadoknadu u iznosu od najmanje republičkog minimalca. Pitali smo se da li ima novca u budžetu. Pronašli smo taj novac. Žao nam je što u Predlogu budžeta za 2019. godinu nisu pronađena sredstva za majke u Srbiji. Mi smo ih pronašli i pored toga što predlažemo da se kao 63. tačka na dnevnom redu ovog zasedanja nađe Predlog izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i ukoliko ne dobijemo pozitivan odgovor sa vaše strane, mi se iskreno nadamo da ćete prihvatiti amandmane kojima smo mi uspeli da pronađemo sredstva koja u budžetu nedostaju.

Drage kolege, još jednom vas pozivam, ne glasate ni za jednu poslaničku grupu, ne glasate ni za jednu stranku. Glasate za vaše prijateljice, sestre, koleginice. Dakle, pritisnite taster i glasajte za mame. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Moje prvo pitanje upućujem ministarki za saobraćaj gospođi Zorani Mihajlović. U pitanju je pitanje koje sam već postavljala u dva navrata u Skupštini Srbije. Dobila sam jedan od odgovora koji je ostavio, praktično, nedorečeno ovo pitanje i pitanje do danas nije rešeno.

Naime, radi se o dva kilometra puta u zaseoku Lipik u selu Tulari u opštini Ub. Deca koja idu do osnovne škole svakog dana pešače do svoje škole preko puta koji, nažalost, nije asfaltiran. Školska godina je krenula u septembru. Evo, već sutra kucamo na vrata novembra, dakle, ova deca polako ulaze u jesenji, odnosno zimski period, tako što će preko blata dolaziti do škole.

Htela bih da pitam ministarku Mihajlović, s obzirom da me je u odgovoru na ovo postavljeno pitanje, kada će biti asfaltiran ovaj put za đake osnovne škole koji idu iz zaseoka Lipik ka svom odredištu, uputila tada na JP „Putevi Srbije“, „Koridori Srbije“ i na predsednika opštine i sama je nagovestila u svom odgovoru da će se založiti da se ovaj put uredi, da pitam dokle se stiglo sa ovim pitanjem. Ako je moguće da se malo požuri, s obzirom da sada imamo sreće što je lepo vreme zakucalo na vrata, ali ono će uskoro da prestane i ne bi bilo loše da se za ovu decu nađe adekvatno rešenje kako bi dostojanstveno dolazila do škole.

Drugo pitanje upućujem vama, predsednice Skupštine. Dakle, zanima me kada će na dnevni red Skupštine doći predlog izmene i dopune Krivičnog zakonika, za koji je potpis dalo 160.000 građana Srbije. Dakle, prosto je neverovatna ova procedura primopredaje predloga izmene i dopune zakonika, traje od maja meseca, praktično je sada u oktobru tek došla na dnevni red, odnosno stiče se uslov da sada u oktobru dođe na dnevni red. Ja vas sada pitam, s obzirom da jeste u toku jesenje zasedanje, kada ćemo imati prilike da o ovom zakonu, o predlogu izmene i dopune ovog zakona raspravljamo, poštujući volju 160.000 građana, a za koje je čak i Ministarstvo lokalne samouprave u svojoj redovnoj proceduri ocenilo da su ovi potpisi validni? Hvala.

Treće pitanje upućujem ministru zdravlja. Ono se, nekako, sasvim slučajno, nadovezuje na Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, i to samo zbog toga što sam u konstantnim razgovorima sa majkama koje imaju problem sa primenom ovog zakona i načinom na koji su izvršene izmene u isplatama koje imaju stalni karakter i one koji imaju privremeni karakter došla do sledećeg zaključka. Dakle, postoje nadoknade koje su jednokratne i koje se isplaćuju trudnicama i porodiljama, koje jesu povećane, dakle, u pitanju su nadoknade u redu veličina od 100.000 dinara. Onda sam u razgovoru sa tim ženama pitala ih zašto su nezadovoljne tim novcem koji će dobijati, s obzirom da se ipak radi o jednoj velikoj količini novca, i gotovo identičan odgovor dobijam na svim stranama, a to je da su izuzetno povećani troškovi tokom održavanja trudnoće.

Postoji jedna pravilnost koja se pojavljuje u svim ovim slučajevima, a to je da su žene gotovo sve usmerene na privatne ordinacije ili su, sa druge strane, usmerene na državne prakse, a onda iz njih bivaju upućene na neke privatne preglede, analize dodatne koje treba da urade. Između ostalog, to je i jedna od analiza koja se bavi, jedan prenatalni test za koji sam čula do sada, gotovo se svaka trudnica šalje da izvrši pregled u tom smislu i taj jedan prenatalni test košta 600 evra. Nažalost, taj test ne može da se radi u državnoj praksi, već može da se radi samo u privatnoj praksi, i to tako što se uzorak šalje negde u inostranstvo. Znači, čak ni u našoj zemlji ne može da se uradi ta vrsta analize, nego mora da se pošalje negde preko.

Sada, ako smo mi došli do toga da postoji toliki broj trudnica koje imaju potrebe da se izvrše ove genetske analize, pošto je u pitanju jedna genetska provera, dakle, ako smo došli do toga, molim Republički zavod za statistiku da nam pošalje odgovor koliko to žena danas u odnosu, na primer, na period od pre deset godina, kada sam i sama rađala dete pa ne sećam se da je bio toliki broj upućivanih trudnica na ovu vrstu analize, dakle, šta se to dogodilo u Srbiji da za ovih desetak godina poslednjih imamo toliki broj analiza koje je neophodno uraditi, a koje se tiču genetike. Ako postoji potreba za tim, molim ministra zdravlja da u narednom budžetu bude isplanirano da se vrši nadoknada trudnicama, kako bi imale pravo da ovaj test rade o trošku Ministarstva zdravlja, odnosno RFZO-a. Hvala.

Zahvaljujem.

Ovo je jedan od dva zakona koji su za mene jako važni. Podsetiću i vas, predsedavajuća, da sam na poslednjem Kolegijumu predložila, između ostalog, da se ono što se dešava u Narodnoj skupštini, a to je beskrajne dopune dnevnog reda i beskrajni amandmani u danima kada se raspravlja o amandmanima, nekako stopiraju i da svaki poslanik može maksimalno dva zakona da tokom dopuna dnevnog reda predlaže.

Prosto se držim tog dogovora, odnosno predloga koji sam tada predložila.

Što se tiče Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, mene je podstakla inicijativa koju je pokrenula Fondacija Tijane Jurić i 160.000 prikupljenih potpisa tom prilikom i to što je ova fondacija izričito želela da nema nikakve veze ni sa jednom političkom organizacijom, već da upravo tako kao što su se i organizovali kao pojedinci, kao građani ove zemlje, da predlog izmene i dopune zakona za koji oni smatraju da je njima važan, a to je izmena Krivičnog zakonika, dakle, da se stavi na raspravu u Skupštini.

Kako su oni to uradili? Dakle, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi kaže da u roku od sedam dana mora da se prikupi 30.000 potpisa istomišljenika koji žele da se neki predlog izmene i dopune zakona stavi na dnevni red Skupštine. Oni ne samo da su to uradili, dakle, oni su prikupili osim 30.000 potpisa, prikupili su čak 160.000 potpisa i time su nama zadali zadatak da ovaj predlog izmene i dopune zakona mora doći na dnevni red.

Da bi se to unapred znalo koje će inicijative, odnosno kako inicijative dolaze na dnevni red, mi moramo, osim što smo zadali rok u kom građani moraju da prikupe određeni broj potpisa, moramo da zadamo i rok u kojem je obavezno da Narodna skupština stavi neki predlog na dnevni red, kako npr. 160.000 građana ne bi uzaludno davalo potpise za neke od inicijativa.

Zašto sam ovo pokrenula? I dalje smatram da je moć građana, posebno u tom broju, daleko veća od moći pojedinca i da umesto, i sigurna sam u to da danas, nažalost, u Skupštini, s obzirom na to kako se biraju narodni poslanici, sigurna sam da iza bilo kog narodnog poslanika, polazim od sebe, a to se odnosi na celu skupštinsku salu, ne stoji 160.000 pojedinaca koji bi sutra glasali za nas pojedinačno i samim tim 160.000 građana koji žele da se nešto stavi na dnevni red Skupštine daleko ima veću moć od bilo koga od nas koji pojedinačno to možemo da uradimo u bilo kom trenutku.

Drage kolege, pogledajmo istini u oči i koliko u stvari imaju moć, koju moć imaju građani i koje mi predstavljamo u ovoj Narodnoj skupštini i pozivam vas da glasate da raspravljamo o ovom predlogu zakona.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dakle, ovo je drugi zakon koji je za mene najvažniji na svetu, a radi se o Zakonu o finansijskoj podršci porodica sa decom. Mi smo dva puta u poslednjih godinu dana imali raspravu u Skupštini Srbije povodom ovog zakona i oba puta smo mnogo pogrešili, mi kao narodni poslanici, pre svega, nažalost, mislim na vas kolege preko puta koji sedite, zato što ste vi skupštinska većina koja na kraju usvoji zakone koji budu na snazi u Republici Srbiji.

Dakle, kako sam napisala Predlog izmene i dopune ovog zakona? Podsetiću vas da sam organizovala četiri otvorene rasprave na teritorije Srbije: jednu u Beogradu, zatim, u Novom Sadu, Kragujevcu i u Nišu i razgovarala upravo sa ženama koje su pogođene lošom primenom ovog zakona. Radi se o najvećem broju žena koje primaju iznose manje od 1.000 dinara, 2.000 dinara, 3.000 dinara i kojima je danas nažalost ugrožena egzistencija, i to ne samo njima, već i njihovim porodicama, jer ovaj zakon upravo govori o podršci porodici sa decom.

Šta je to što mi tražimo u ovom zakonu? Dakle, da se broj meseci koji ulazi u obračun nadoknade smanji sa trenutnih 18 meseci na 12 meseci, i to zbog toga što je ženama u najreproduktivnijem periodu života jako teško da dođu do zaposlenja u kontinuitetu od 18 meseci. Dakle, mi smo sigurni u to da postoji jako veliki broj nevidljivih radnica koje su za sistem, pre svega, nevidljive, zato što negde volontiraju, rade na crno i samim tim im je jako teško da za sistem postanu vidljive kako bi ostvarile pravo na nadoknadu.

Zatim, da se svim ovim ženama, među koje spadaju i ove koje sam nabrojala, obezbedi nadoknada tokom porodiljskog odsustva najmanje u visini republičkog minimalca, a da se onaj varijabilni deo, odnosno ono kako ne bi trebalo da budu oštećene one majke koje imaju 18 meseci ili više meseci, računa po nekoj novoj formuli.

Zatim, da se maksimalna isplata poveća sa prosečne tri zarade na prosečnih pet zarada onako kako je nekadašnje zakonsko rešenje govorilo o tome.

Zatim, da se prepoznaju preduzetnice koje i te kako pune budžet Republike Srbije, a praktično su kažnjene zato što koriste porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta.

Zatim, da se poljoprivredne osiguranice, koje jesu prepoznate ovim zakonom, prepoznaju na adekvatniji način i da se broj meseci koji je njima potreban, a to je 24 meseca, smanji na takođe 12 meseci, kao i za sve ostale majke.

Ono što je alarmantno je da je ovim ženama vreme luksuz i da samo od nas i od naše volje zavisi da li će one imati dostojanstveno materinstvo. Pozivam vas kolege da glasate za mame.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje prvo pitanje upućujem ministru zdravlja, gospodinu Zlatiboru Lončaru. U pitanju je jedna situacija na koju sam sasvim slučajno ovih dana naišla na društvenim mrežama. U pitanju je prikupljanje novca za jednog dečaka, četvorogodišnjeg dečaka iz Zaječara, koji se zove Nemanja Jovanović i koji boluje od jedne od ekstremnih bolesti koja ne spada nažalost u retke bolesti, pa samim tim ovaj dečak ima problem. Inače, u pitanju je bolest kiposkolioza. Za njega se trenutno prikuplja novac kako bi bio operisan u zemlji, a ne u inostranstvu. Ovo je jedan od razloga zašto ga je Republički fond za zdravstveno osiguranje odbio da ovu operaciju plati.

U pitanju je iznos od 32 hiljade evra koji se trenutno prikuplja. Negde je prikupljeno oko 700 hiljada dinara do sada. Nažalost, jako sporo ide prikupljanje ovog novca, ali sada i to da stavimo sve po strani, ostaje nedoumica – zašto ukoliko imamo uslova da ovo dete operišemo ovde u Srbiji to ne možemo da uradimo, s obzirom da se ne radi o velikoj količini novca?

Roditelji ovog deteta su se obraćali Ortopedskom institutu Banjica, i tada su razgovarali sa lekom koji je prihvatio da ovo dete operiše. U međuvremenu su ušli u proceduru prikupljanja podataka, vršenja različitih analiza i nažalost lekar koji je prihvatio da radi tu operaciju u međuvremenu više ne radi na Institutu Banjica i prešao je da radi u jednu privatnu ortopedsku kliniku i i dalje se odriče svog honorara. Međutim, ta operacija sama po sebi ima cenu i ona iznosi 32 hiljade evra.

Pitanje za ministra zdravlja i za Republički fond za zdravstveno osiguranje – da li ima prostora u budžetu da se napravi ustupak s obzirom da se ne radi o velikoj količini novca da se ovo dete operiše s obzirom da čak ne mora ni da putuje van granica naše zemlje i da ima uslova da ovo dete bude operisano u zemlji?

Ova porodica živi jako teško, živi od invalidske penzije oca ovog deteta. Imaju i drugo dete koje je nažalost bolesno. Ima prostora ukoliko ima volje da se pomogne ne samo ovom detetu, nego i čitavoj porodici.

Drugo pitanje, dakle, mi smo od Ministarstva unutrašnjih poslova danas dobili odgovor u vezi sa postavljenim pitanjem na prethodnoj ili onoj tamo sednici i želimo da pohvalimo to što je odgovor stigao u veoma kratkom roku, međutim, odgovor nije zadovoljavajući, zaista u eri digitalizacije kojom se svi dičimo prosto iznenađuje.

Dakle upitanju je naš zahtev kada smo tražili da nam MUP pošalje podatak koliko ima registrovanih automobila koje koriste osobe sa invaliditetom. Danas smo dobili zaprepašćujuću informaciju da nema tog podatka i da oni nama ne mogu da pošalju tu informaciju i to nas sada čudi, obzirom da ne postoji mogućnost da se registruje takvo vozilo, a da se pri tome ne evidentira da je specijalna vrsta ručnih komandi koje se ugrađuju, da su za te komande potrebni atesti.

Dakle, kako je moguće da mi nemamo ove podatke dostupne u svakom momentu, obzirom da je morala da se ispoštuje neka procedura kako bi se uopšte ostvarilo pravo na registraciju po povoljnijim uslovima automobila koje će koristiti osobe sa invaliditetom? Molim MUP da uloži dodatne napore kako bi nam omogućilo ove podatke.

Treće pitanje upućujem ministarki Slavici Đukić Dejanović u vezi sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Ona, nažalost, u javnosti je nedavno imala izjavu i kazala je kako će pojedine majke biti oštećene za 1.000 dinara, i time praktično iskrivila sliku u javnosti o stvarnom stanju i problemima koji su u vezi sa primenom ovog zakona, a problem je sledeći – dakle, majke neće biti oštećene za 1.000 dinara u proseku, nego će primati oko 1.000 dinara, imaju čak rešenja koja su i na značajno manje iznose od ovoga i to na mesečnom nivou.

Dakle, u razgovoru u jednom od sastanaka koji smo imali sa predstavnicima ovog ministarstva, čuli smo da se značajna sredstva iz ovog ministarstva upućuju u lokalne samouprave i da će oni na taj način takođe da nadomeste te razlike koje postoje primenom ovog zakona.

Međutim, nedavno smo imali prilike da se upoznamo kako se u gradu Somboru raspolaže sa ovim sredstvima i videli smo da su sredstva koja su namenjena za pomoć i podršku porodicama usmerena na jednu pozorišnu predstavu.

Dakle, zaista bih volela da dobijemo od ovog ministarstva detaljni izveštaj kako se troše sredstva koja se upućuju lokalnim samoupravama i da li zaista oni završe na kraju kod porodica koje bi trebalo da koriste ovaj novac? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Malo je sad neobična situacija.

Moje prvo pitanje je za ministra unutrašnjih poslova. Zanima me koliko je u 2017. godini registrovano vozila koja koriste osobe sa invaliditetom?

Naime, ovih dana u javnosti je izuzetno promovisan jedan tvit od strane jednog korisnika ove društvene mreže u kojem kaže da je on na jednoj benzinskoj pumpi doživeo neprijatnost kada je cenu po litri goriva platio 175 dinara, dok je korisnik koji pripada redu diplomata tu istu uslugu platio samo 75 dinara. Revoltirani ovim saznanjem, koje se nažalost nalazi u zakonima Republike Srbije, želimo da znamo koliko to osoba sa invaliditetom koristi vozila, upravo iz tog razloga što oni vozila ne koriste zato što im vozila predstavljaju luksuz, već neophodnost.

U Beogradu imamo situaciju kada im je gotovo nepristupačan sav javni prevoz, čak i ako bismo kupili autobuse koji su niskopodni, koji bi im omogućili lakše kretanje po gradu, pitanje je u kakvom su stanju stajališta. Ako je takva situacija u Beogradu, onda možete misliti kakva je situacija u nekim manjim gradovima, opštinama ili u selima. Tako da sa osobe sa invaliditetom automobili i vožda automobilom ne predstavlja luksuz, već predstavlja potrebu i s tim u vezi nam je potrebna analiza koliko to je registrovano automobila u Srbiji koje koriste osobe sa invaliditetom, da bismo predložili jednu izmenu koja kaže da će i oni imati pravo da koriste i kupuju gorivo po povlašćenim cenama.

Sada idem na jedan niz pitanja za ministra za rad. Dakle, jedno pitanja, odnosno prvo pitanje je – koliko je osoba u 2017. godini ostvarilo pravo na dodatak za neku i tuđu pomoć drugog lica? Molimo i za podatke za osnovni i za uvećan dodatak. Koliko ima osoba sa invaliditetom kojima je procenjeno telesno oštećenje od 100%?

Pitanje u vezi sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom upućujem ministru za rad, Đorđeviću i ministarki bez portfelja, Slavici Đukić Dejanović. Tiče se konkretno dve situacije. Prva je vezana za jednu majku koja je iz Beograda i koja trpi loše efekte primene poslednje verzije ovog zakona, dakle, pre nego što je ovaj stupio na snagu u decembru, odnosno u junu mesecu.

U pitanju je gospođa koja je radila kao finansijski direktor u jednoj firmi i nakon što je otišla na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, na njeno mesto je došla neka druga osoba da je zameni i pristala da radi za platu koja je u visini republičkog minimalca. Nažalost, primenom te verzije zakona ona danas prima nadoknadu u toj visini, jer se onaj ko primenjuje zakon i ko se izdaje rešenja pozvao na to da je nju zamenila osoba koja je pristala da radi za minimalac. Ali, sam zato sigurna, i mogu da pružim dokaze o tome, da je ova gospođa kao finansijski direktor te firme radila za mnogo veću nadoknadu.

Drugo pitanje je pitanje jedne majke iz Niša sa kojom sam imala prilike da se nedavno na protestu susretnem, koja ima sledeći problem, dakle, u pitanju je majka koja ima 16,5 godina radnog staža u kontinuitetu i koja zbog toga što želi da se ostvari kao majka mora da ide na vantelesnu oplodnju. Zbog čega je u obavezi, odnosno u prinudi da koristi odsustvo, bolovanje, odnosno odsustvo sa posla u trajanju od najmanje šest meseci ukoliko ova vantelesna oplodnja uspe i, Bože zdravlja, ona ostane u drugom stanju i ostvari se kao majka, ovih šest meseci, dakle, regularnog bolovanja neće ulaziti u računicu koja se tiče nadoknade za porodiljsko odsustvo ili odsustvo radi nege deteta. I, ona će, iako ima 16,5 godina, dakle, ponavljam još jednom 16,5 godina vezanog staža, primati nadoknadu koja je za 33% manja od onoga što bi trebala da primi.

Molim oba ministarstva da izvrše proveru zašto se ovaj zakon na ovaj način primenjuje i ko je to odredio da se na ovaj način tumače odredbe ovog Zakona i Pravilnika koji je usvojen 27. jula? Hvala.

Zahvaljujem vam, predsedavajući.

Motiv da podnesem Predlog izmene i dopune ovog zakona leži u činjenici da postoji veliki broj građana koji pokreću narodne, građanske inicijative, prikupljaju potpise u veoma ograničenom vremenskom roku, uspeju da prikupe veliku količinu potpisa i na kraju sa tim potpisima ne mogu da urade ništa.

Jedan od takvih predloga je i Predlog izmene i dopune Krivičnog zakonika za koji je prikupljeno oko 160.000 potpisa građana. Smatram da je apsolutno nelogično da jedan takav Predlog izmene i dopune zakona, s obzirom, da je to poželelo 160.000 građana u Srbiji, ne može da dođe na dnevni red Skupštine. To je, dakle, jedan od predloga zakona koji zbog ovog zakona, za koji ja tražim izmenu, nisu uspeli da se nađu na dnevnom redu Skupštine.

S tim u vezi, ja bih ovim zakonom predložila koliko je to optimalno vreme koliko narodni poslanici, odnosno predsednici Narodne skupštine imaju da neki predlog, koji dolazi od strane građana, stave ne dnevni red Skupštine. Smatram da je nedopustivo, odnosno moja poslanička grupa i poslanici Pokreta centra smatraju da je nedopustivo da moć građana u toj meri bude ispod moći jednog narodnog poslanika.

Dakle, ako ja kao narodna poslanica mogu upravo ovaj Predlog izmene i dopune zakona da predam tako samo što ću da poželim to da uradim, a da su me ti isti građani na ovom mestu birali, smatram da je nedopustivo da oni kada požele to isto da urade, a da se ne vezuju ni za jednu političku organizaciju, već da urade to upravo kao grupa pojedinaca koji ne želi da nosi politička obeležja, ne mogu da urade.

Nadam se, drage kolege, ja prvi put predstavljam ovaj zakon u Skupštini, da ću dobiti vašu podršku, a upravo zbog jednog, od možda najvećih i najtežih, predloga o kojima danas možemo da čujemo u javnosti, a to su predlozi za izmenu Krivičnog zakonika.

Dakle, 160.000 potpisa koje dolazi za izmenu ovog zakonika ne može da bude manje snažno u odnosu na 250 poslanika koji sede ovde. Opravdajmo to. Zašto ovde sedimo? Ti isti građani koji su podržali ovu inicijativu su svojim glasovima podržali nas da ovde sedimo. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Za mene je danas i uopšte ovih dana ovo najvažniji zakon koji može naša Skupština da stavi na dnevni red. Bez obzira, drage kolege, da li se sa mojim predlogom zakona slažete ili se ne slažete, ne možete da negirate da postoji izuzetno veliki problem u Srbiji sa preko hiljadu majki, verovatno nekoliko hiljada majki koje danas trpe posledice lošeg zakona koji smo nedavno usvojili u Skupštini Srbije.

Ovaj zakon koji je predložen u Skupštini Srbije ne nosi stranačke boje. To je jako važno da zapamtite. Ovaj zakon pisale su majke u Srbiji, pisale su u četiri grada: Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu. Sve one imaju problem sa primenom ovog zakona. Ono oko čega smo postigle konsenzus na tim razgovorima stavili smo u Predlog izmena i dopuna ovog zakona.

Danas vas molim da u ime vaših prijateljica, kuma, sestara, svih onih koji trpe posledice zbog zakona koje smo tako brzo i nepromišljeno usvojili u Skupštini pre samo nekoliko meseci svojim glasom podržite da ovaj zakon dođe na dnevni red Skupštine.

Nešto što predlažemo, imamo desetak odredbi na koje se pozivamo, ali ja ću samo izdvojiti neke. Tražimo da se 18 meseci, koliko ulazi u obračun nadoknade koju trebaju da prime porodilje, na osnovu porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, smanji sa 18 na 12 meseci.

Žene danas u Srbiji jako teško dolaze do posla. Navešću vam samo jedan od primera. Žena iz Niša, koju sam upoznala na otvorenoj raspravi, od 2011. godine volontira u javnom preduzeću. Ona je za ovaj sistem nevidljiva radnica, za nju je misaona imenica da ostvari vezanih i ovih 12 meseci koje predlažemo, a kamoli 18. Zbog nje i zbog hiljade drugih žena predlažem da svaka majka u Srbiji koja se porodi ima pravo na mesečnu nadoknadu u visini republičkog minimalca. Mi imamo prostora u budžetu da ove nadoknade obezbedimo najosetljivijoj grupi žena koja danas živi u Srbiji.

Takođe, da se i preduzetnice, koje i te kako pune budžet Republike Srbije, prepoznaju, na pravi način da im se plaćaju porezi i doprinosi kako ne bi trpele zbog loše primene ovog zakona.

Zatim, da u obračun porodiljskog odsustva ulazi i trudničko odsustvo, jer to nije hir žena već neophodnost, da se dodatno ne marginalizuju poljoprivredne osiguranice, kao i majke dece sa invaliditetom, da se prepozna svako treće, četrvto i svako sledeće dete u porodici. Glasajte za, drage kolege. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ko o čemu u ovoj Skupštini, poslanica Macura o mamama. Ja ću danas ponovo da postavljam pitanje u vezi sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Naime, inicijativa kojoj i sama pripadam „Mame su zakon“ revoltirana je jučerašnjom izjavom ministra Đorđevića koji je kazao da bi našim predlogom zakona koji smo predali 25. septembra u skupštinsku proceduru, određena grupa žena bila diskriminisana.

Ja mogu da se donekle složim sa ministrom Đorđevićem i da ga podsetim na to da je naš zakonski predlog napisan tako da ugasi požar koji trenutno gori u Srbiji.

Juče smo imali putem društvenih mreža prilike da se informišemo o tome kako izgledaju rešenja koja dobijaju porodilje u Srbiji. Jedno takvo rešenje juče je preplavilo društvene mreže. Ono iznosi na 881 dinar za ceo mesec i to je bruto iznos.

Ukoliko ministar Đorđević misli da ovakvim rešenjima ne diskriminiše određene žene, zaista mislim da je onda sramna izjava koju je juče dao.

Još jednom ponavljamo, dakle, naše rešenje kratkoročno rešava problem. Mi nismo izričiti u tome da mora to rešenje biti prihvaćeno, zato smo i tražili sastanak, upravo zbog toga da bismo čuli kakve predloge ima ministarstvo i da iz naših desetak predloga i desetak grupacija žena koje su pogođene ovim zakonom ne izvlači samo onu koja je najmalobrojnija i praktično stvara razdor i jaz među ženama koje su ugrožene zbog primene ovog i ovakvog zakona.

Dugoročno rešenje, ono što bismo sigurno mogli da ponudimo, je to da jedno od onih rešenja koja mogu biti uzeta u obzir je da minimalni dohodak odnosno minimalac u Srbiji postane nešto što će biti fiksni iznos i samim tim ne bi bile diskriminisane one žene koje rade više od 18 meseci, zato što bi varijabilni deo u tom iznosu nadoknade bio takav da se odnosi na broj meseci koji su te žene bile u radnom odnosu.

Dakle, mi smo ponudile ne samo kratkoročno rešenje u Predlogu izmene i dopune zakona, već smo ponudile i dugoročno rešenje i smatramo da bi ministar trebao da odgovori na naš zahtev, ne samo ministar Đorđević, već i ministar finansija, ministarka pravde i predsednica Vlade, trebali bi da odgovore na naš zahtev i da nas pozovu na sastanak, da čuju šta mi to imamo da kažemo, a ne da koriste sredstva javnog informisanja kako bi se na jedan sraman način obračunavale sa ovom grupom žena.

Problem u Srbiji postoji, on je gorući i on treba da se reši. Mi smo ponudile naše rešenje i smatramo da bi bilo dobro da ministar sa svoje strane ponudi svoje rešenje i da nađemo kompromis, kako bi se egzistencijalno pitanje velikog broja porodica u Srbiji rešilo. To je bilo moje prvo pitanje.

Što se tiče drugog pitanja, želim da ga uputim ministru finansija i ministarki za saobraćaj. U pitanju je juče održan protest Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“, odnosno PUMED, koji broji negde oko hiljadu članova i koji čini oko 60% domaćih prevoznika robe, u međunarodnom teretnom saobraćaju ostvaruje preko 80% prihoda u ovoj branši. Oni su juče blokirali granične prelaze iz nekoliko razloga. Jedan od njih je taj što su prinuđeni da to rade zbog velikog povećanja cene goriva. Ona je u nekoliko navrata u međuvremenu po jednoj litri porasla za 20-30 dinara, zatim, zbog višesatnih ili višednevnih čekanja na graničnim prelazima, zbog čega su prinuđeni da koriste privatna parkirališta i da imaju dodatne troškove i, između ostalog, zato što zbog takvih okolnosti u kojima rade, firme plaćaju kazne koje im upućuju carinski službenici.

Dakle, pitamo kakvo rešenje nudi ministar finansija, s obzirom da je tek 19. septembra, i to nakon tri meseca koliko su ovi ljudi čekali na zakazani sastanak, praktično održao taj sastanak pro forme i ova grupa ljudi, koja zaista nije mala, je u suštini dobila samo jedan pro forme sastanak i nisu dobili konkretna rešenja.

Zato mi danas ovde koristimo priliku da pitamo ministra finansija kako planira da reši problem na koji su ukazivali iz udruženja Poslovno udruženje „Međunarodni transport“? Hvala.