Dakle, nismo čuli kakav je doprinos kvalitetu zakona… (Isključen mikrofon.)

Prvo pitanje ide za ministra Đorđevića. Da li je Ministarstvo izvršilo neophodnu kontrolu rada u centrima za socijalni rad nakon poslednja dva ubistva koja su se dogodila ispred centara za socijalni rad u Rakovici i na Novom Beogradu? Ukoliko jeste, molim vas da Ministarstvo obavesti javnost kako je onda moguće da Osnovni sud u Pančevu, u saradnji sa Centrom za socijalni rad u Pančevu, dodeli starateljstvo čoveku koji je nožem iskasapio svoju suprugu nakon što je to dete izjavilo da ima strah od oca koji je ovo učinio? Ko je procenio da je čovek, koji je od svoje bivše supruge napravio trajnog invalida, sposoban da vodi računa o maloletnom detetu?

Drugo pitanje, znate li da se više od godinu dana kasni sa donošenjem Zakona o ravnopravnosti polova? Kako ste upoznati sa tim da se na Nacrtu radilo više od dve godine i da nije na tom zakonu samo radilo koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, već veliki broj civilnih organizacija, veliki broj pojedinaca i pojedinki koji su stručnjaci u ovoj oblasti, pa i samo Ministarstvo za rad, kao i nekadašnji ministar odbrane, odnosno nekadašnji ministar odbrane a danas ministar za rad, bili su upoznati sa radom na ovom zakonu, kako je moguće da danas taj isti ministar insistira da se Nacrt zakona o ravnopravnosti polova vrati na početak i da se formira nova radna grupa?

Šta je pravi razlog zbog kojeg se odlaže usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti? Da li je to strah tog jednog čoveka od toga da se u izvršnoj, zakonodavnoj i na nekim drugim mestima odlučivanje nađe veći broj žena?

Pitanje za Republičko javno tužilaštvo. Nakon što su se u javnosti pojavile informacije u vezi sa imovinom, odnosno vlasništvom nad trosobnim stanom u Opštini Zvezdara ministra Vulina, zanima nas šta je Republičko javno tužilaštvo učinilo tim povodom? Da li ste ispitali ministra Vulina o poreklu novca kojim je kupio stan na Zvezdari? Da li ste kontaktirali Upravu carina, NBS, kanadske i španske vlasti i utvrdili poreklo novca? Da li ste ispitali tetku supruge ministra Vulina, koja je navodno ministru Vulinu ustupila 200 hiljada evra kako bi kupio trosobni stan na Zvezdari? Da li ste postavili pitanje ministru Vulinu na koji način misli da vrati dug tetki svoje supruge ukoliko su mu primanja samo 100 hiljada dinara?

Pitanje za bivšeg predsednika Vlade, a sadašnjeg predsednika države. Do sada smo sa skupštinske govornice postavili 24 pitanja ukupno i nijednom nismo dobili odgovor od Aleksandra Vučića. Naše 25. pitanje je sledeće. Naša lista, dakle, Lista SNS, Srpska lista je pre samo desetak dana ušla u Vladu zvanično nepriznatog Kosova tako što je ušla u koaliciju sa Ramušom Haradinajem. Da li to znači da nas ovim vašim potezom u stvari uvodite u proceduru izbacivanja preambule iz Ustava Republike Srbije? Da li ste upoznati sa tim da je za uspešnost referenduma po ovom pitanju potrebno da na isti izađe 50% plus jedan od ukupno upisanih birača u birački spisak, a da bi došlo do toga da se preambula izbaci potrebno je da od ovog ukupnog broja izašlih birača većina glasa za izbacivanje? Da li vam je jasno da vam ta naemra neće proći?

Dvadeset šesto pitanje za Aleksandra Vučića glasi: kada će predsednik države prestati da krši Ustav i podneti ostavku na funkciju predsednika SNS, kako ne bi bio u sukobu interesa i kako bi konačno postao predsednik svih građana Republike Srbije?

Pitanje za predsednicu Narodne skupštine. Ovo je 17. put da postavljamo pitanje Maji Gojković i ona dosledno ne daje odgovore. Ponovićemo ih: kada ćemo dobiti odgovor na prethodno postavljenih 16 pitanja i zašto ih još uvek nismo dobili? Kada će doneti plan rada Skupštine? Kada će predsednica Skupštine sazvati Kolegijum i zašto ga uopšte ne saziva? Kada će predsedavajuća na dnevni red staviti predlog o njenoj smeni, a obećala je?

Kao i uvek, napominjemo da ste dužni da nam ove odgovore prosledite u pismenoj formi, a ne usmeno.

Dobar dan. Želim da ukažem na povredu Poslovnika član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. S tim u vezi, ništa što je izneto u poslednjih nekoliko minuta nema nikakve veze sa obrazovanjem koje je danas tema na dnevnom redu Skupštine. Takođe, tokom govora narodnog poslanika samo sam rekla da sadrži teme. Nikakvih uvreda nije bilo. Izgovorila sam jednu jedinu reč, a to je – tema. Hvala.

Bila sam, pa ste me verovatno možda greškom isključili. Ukazujem na povredu Poslovnika, član 104. stav 1. Pročitaću ga u celosti i molim vas da obratite pažnju na poslednji deo ovog stava – Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.

Smatram da ste povredili član 104. stav 1. time što niste dozvolili repliku, ne samo jednom, već nekoliko poslanika Narodne skupštine, tako da bih vas ja molila da se u Danu za glasanje glasa i o povredi ovog Poslovnika, a samim tim i da nam objasnite zbog čega ste dozvolili to da nema pravo na repliku bilo koji poslanik.

Da li možete da pogledate stenogramske zabeleške?

Da, želim, ali želim i da pogledate stenografske beleške.

Poštovana predsedavajuća, želim da ukažem na povredu Poslovnika, član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Mi danas govorimo o izboru članova za Fiskalni savet, izboru članova za Agenciju za borbu protiv korupcije i za izbor novog Zaštitnika građana. Prethodni govornik je šest minuta i 30 sekundi govorio o naslovnim stranama nedeljnika „NIN“, o tome šta piše u nekim drugim nedeljnicima, kakvi su tekstovi, da li su im bogougodni ili nisu.

Mislim da to danas nije tema na dnevnom redu. U skladu sa tim, danas je dan za poslanička pitanja i mogli su, poslanička grupa, da se dogovore da sva ta pitanja koja postavljaju zloupotrebljavajući raspravu koja je na dnevnom redu, mogli su da postave u trenutku kada je bio termin za postavljanje političkih pitanja.

Molila bih vas da dalje pratite raspravu, kako bismo ostali na temi koja je na dnevnom redu. Hvala.

Neću se osvrnuti na romansiranu biografiju Zaštitnika građana, već sada izvesno izabranog Zaštitnika građana i neću se osvrtati na to što smo imali najmanje dva kandidata koja su daleko kvalifikovanija od onoga koga predlaže vladajuća većina.

Osvrnuću se na poslednja dva godišnja izveštaja nezavisne institucije Zaštitnika građana u kojima se dosledno preporučuju određene mere koje Vlada i određena ministarstva dosledno ignorišu. U oba izveštaja se govori o tome da su zakoni doneti u manjkavoj, prebrzoj, odnosno hitnoj proceduri, da su međusobno ne usklađeni, da su rešenja nedovoljno jasna stručnjacima, a kamoli svima onima na koje se norme odnose, da je primena neujednačena, selektivna, a sudska praksa koja proistekne iz njihove primene nepoznata. Sve zajedno dovodi do toga da se građani suštinski, što se pravne sigurnosti tiče, osećaju nesigurno.

Osim što se o godišnjem izveštaju dosledno ne raspravlja u Narodnoj skupštini, dosledno Vlada i ministarstva ne primenjuju preporuke Zaštitnika građana. Mnoge mere koje su preporučene u izveštajima Zaštitnika građana da su bile primenjene možda ne bi došlo do toga da imamo dva nesrećna slučaja ubistva ispred centara za socijalni rad na Novom Beogradu i u Rakovici.

Hteli mi to da priznamo ili ne, odgovornost na doslednom ignorisanju preporuka Zaštitnika građana nije na Zaštitniku građana, već je na Vladi, odnosno na svim vladama unazad pet godina, i na ministarstvima koje preporuke nisu hteli da prihvate. Kada između svih tih propusta dosledno ignorišete dobronamerne preporuke, desi se to što se desi, nažalost.

Preporuke koje su Vlada i određena ministarstva dosledno ignorisala su sledeće. Izdvojila sam samo one koje se tiču dva nesrećna slučaja ispred centara za socijalni rad. Naime, prva preporuka je bila Vladi. Kaže – preporučeno je da se pripremi nacrt zakona o zabrani fizičkog kažnjavanja dece. Da je Skupština primila predlog zakona o zabrani fizičkog kažnjavanja dece i uz paralelnu upotrebu ostalih zakona koji su na snazi, šta mislite da li bi otac koji je pred očima svoje troje dece, a koji je bio sankcionisan zbog toga što je zlostavljao jedno od svoje troje dece, uopšte imao priliku da ih i u kontrolisanim uslovima viđa? Vlada je preporučeno da intenzivira aktivnosti kako bi se proces zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja učinio efikasnim i funkcionalnim. Isti komentar kao za prethodnu preporuku.

Ministarstvo kulture i informisanja i Regulatorno telo za elektronske medije treba da preduzimaju mere u slučajevima kršenja medijskih zakona i prava deteta u medijima. Šta mislite da su ove preporuke došle, odnosno da su ih dosledno saslušali, iz izveštaja u izveštaj, Ministarstvo kulture i REM da li bismo na svim nacionalnim frekvencijama danas slušali o svima detaljima gnusnih zločina koji su se dogodili ispred centara za socijalni rad? Da li biste na naslovnim stranama dobili sve podatke o maloletnom licu koje je ubijeno, sve sa slikom?

Ministarstvo pravde treba da pripremi nacrte Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, čime bi se unapredio položaj osetljivih grupa, a pre svega žrtava nasilja u porodici žena i dece. Mi smo u novembru usvojili Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i kao jednu vrstu nasilja prepoznali ekonomsko nasilje. Na koji način možete pomoći žrtvi koja nema materijalna sredstva dovoljna da sebi omogući adekvatnu pravnu pomoć, da se zaštiti od sistema koji je ignoriše?

Vlada da obezbedi i postupanje po preporukama, obukama za sticanje znanja i kompetencija za prevenciju, suzbijanje i zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Mi ovim zakonom nismo čak, prethodno usvojenim zakonom nismo čak regulisali ni da svaka policijska stanica ima obavezu da ima najmanje jednog policijskog službenika.

Žao mi je što nije gospodin Pašalić danas ovde, znam da nema obavezu da bude, ali bi makar moralno morao da sasluša. Mi jednostavno nemamo poverenje u vladajuću koaliciju, koja doslovno ignoriše sve preporuke koje…

Samo da završim rečenicu.

… koje dosledno ignoriše sve preporuke Zaštitnika građana, koje su u krajnjem slučaju dobronamerne. Mi jednostavno nemamo poverenja u vaše kandidate.

Dame i gospodo, nemamo dovoljno vremena da govorimo o svim kandidatima, pa ću se zadržati samo na jednom.

Završio je vojnu školu, a zatim i Vojnu akademiju. Napredovao je u vojnoj hijerarhiji, usavršavao se u zemlji i inostranstvu i danas je uvaženi i cenjeni general u Vojsci Srbije koji uživa i veliko poštovanje daleko van granica naše zemlje. Ovakvu biografiju, nažalost, nismo dobili. Pitamo se ko brine o bezbednosti?

Za ministra unutrašnjih poslova postavljen je partijski poslušnik sa veoma sumnjivim doktoratom. Za predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti postavljen je poslanik koji takođe ima sumnjivu diplomu. Za direktora BIA postavljen je Bratislav Gašić, kod koga je, nažalost, sve sumnjivo. I taman smo pomislili da je došao kraj ovakvim nameštanjima, a sada nam za ministra odbrane kandidujete gospodina Aleksandra Vulina, koji je bio desna ruka gospođe Mire Marković.

Aleksandra Vulina za mesto ministra odbrane, nažalost, ne kandiduje apsolutno ništa, a njegovi rezultati u Ministarstvu za rad jasno govore da on mora da se povuče iz politike, ali i da odgovara, i to ne samo politički, već verovatno i krivično kada bismo imali nezavisno tužilaštvo.

Podsetiću vas samo na pokušaj pljačke budžeta preko konkursa koji je ministar Vulin sproveo 2014. godine, a na koji su se prijavile partijske i nevladine organizacije koje su osnovane tokom tog konkursa. Javnost ga je u tome raskrinkala i konkurs je povučen. Ali, odgovornosti, nažalost, nije bilo.

Sećate li se možda i skandalozne politike uslovljavanja socijalne pomoći radnom obavezom. Šta je onda Aleksandar Vulin dobro uradio u polju socijalne politike, pa sada može da uređuje odbranu? Kada je trebalo smirivati tenziju u regionu, on ih je raspaljivao. Kada je trebalo biti uz radnike, on je odmarao po spa centrima. Kada treba da snosi odgovornost, vi ga nagrađujete novim ministarstvom. Na kraju ćete, gospođo Brnabić, izborom Aleksandra Vulina za ministra odbrane dokusuriti poslednju instituciju kojom su građani ponosni. Hvala.

Poštovani ministre i saradnici, ovo je jedan od onih retkih članova u kojima se govori o distribuciji krvi i komponenata krvi i samo ću se nadovezati na koleginicu dr Sandu Rašković Ivić i podsetiću da tokom rasprave koju smo imali u načelu nisam dobila odgovore na neka pitanja, pa ću samo da se osvrnem i na taj deo.

Naime, govorila sam o tome da u ovom zakonu nema reči, nažalost, o tome kako se i da li se u zemlji Srbiji proizvode koji tačno lekovi i koje tačno… Izvinjavam se, da li mogu da se umire u sali?

U toj raspravi, dobila sam informaciju da su neki od podataka koje smo izneli bili paušalni podaci. Međutim, jedini podaci na koje smo mi naišli i nailazili tokom pripreme za ovaj zakon, vezano za ovu temu konkretno, vode poreklo od Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi. U tom zakonu se kaže, odnosno u njihovim izveštajima se kaže da Srbija na godišnjem nivou troši oko 30 miliona evra na uvoz ovih lekova. Takođe, kod njih postoji pretpostavka da bi izgradnja nacionalnog centra za frakcionisanje otprilike zemlju koštao između pet do 30 miliona evra. Ja bih volela da se osvrnemo na to i da nam pojasnite da li takva tvrdnja stoji i šta se dešava trenutno sa centrom za frakcionisanje i da li je u planu izgradnja nacionalnog centra za frakcionisanje?

Druga stvar na koju takođe nisam dobila odgovor je da je od Evropske unije Republika Srbija dobila donaciju u iznosu od 5,5 miliona evra i to je bilo čak i za vreme vašeg prethodnog mandata, znači, ne tiče se konkretno samo ovog mandata, i baš je bila namenjena transfuzijskoj medicini. Međutim, sa tom donacijom se i dan danas ne zna šta se dogodilo, ali novca nema.

Ako se sećamo, tokom ekspozea, premijer je praktično optužio nas poslanike ovde, a to je da je iz Ministarstva za zdravstvo nestalo, odnosno iz budžeta za zdravstvo nestalo negde oko jedne milijarde evra, pa pretpostavljam da je i tih 5,5 miliona negde uklopljeno u tu cifru. Dajte da bar razlučimo danas gde je nestao taj novac?

Hvala predsedavajući.

U Zakonu o transfuzionoj medicini se negde na početku objašnjavaju pojmovi, pa tako u članu 3. u stavu 1. i u tački 11) objašnjava se i pojam distribucije. Između ostalog se kaže da ovaj pojam podrazumeva i dostavu krvi i komponenata krvi do proizvođača lekova od krvi i plazme.

O ovome osim u tom članu dalje kroz zakon nije bilo nekih više reči. Na Odboru za zdravstvo na kojem je bila koleginica Branka Stamenković, ona je postavila pitanje – zašto o ovome ne govori i dobila je kao odgovor da se potrebne informacije nalaze u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima.

Pogledala sam i taj zakon i na žalost ni u tom zakonu nema dodatnih pojašnjenja o tome na koji način, da li se kod nas proizvode, gde se proizvode i ako se proizvode šta tačno proizvodimo i u kojoj količini.

Pa, sada pitam vas, poštovani ministre, i saradnici da nam dodatno pojasnite i ovaj deo jer osim toga što interesuje nas poslanike koji ovde sedimo, ja verujem da ova tema ozbiljno interesuje i građane koji će na žalost u odloženom prenosu gledati ovu raspravu, među njima sam sigurna da postoji i veliki broj donora krvi koji su zainteresovani za ovu tematiku.

Zašto mislim da je ovo pitanje interesantno? Naime, Republika Srbija na godišnjem nivou za uvoz lekova koji se prave od krvi i plazme izdvoji oko 30 miliona eura, a sa druge strane bacamo tone plazme koje su domaćeg porekla. Prema podacima Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi samo se oko 5% krvi iskoristi u našoj zemlji.

Sada ću napraviti jednu malu digresiju i mislim da je neophodno, naime, kada smo radnicima u javnom sektoru, posebno zdravstvenim radnicima smanjili plate, država Srbija je praktično njih kaznila sa 100 miliona eura. Onda imate sa jedne strane bačen novac za uvoz lekova koje možemo i sami da proizvodimo od 30 miliona eura i kažnjene zdravstvene radnike u iznosu od 100 miliona eura.

Nekako i da prihvatimo to, tu finansijsku nelogičnost iako je potpuno neshvatljivo, a mislim da veću štetu činimo svim dobrovoljnim davaocima krvi jer oni je sigurno nisu dali da bismo je mi na kraju bacili. Osim ove finansijske

nelogičnosti i vređanjeg tog praktično humanog čina svih 200.000 donora koliko ima donora u Srbiji, postavlja se i pitanje bezbednosti onoga što mi u stvari uvozimo, pa tako ni jedan centar u svetu od koga mi uvozimo lekove nam ne daje potrebno, odnosno neophodnu garanciju da su oni 100% bezbedni.

Navela sam nekoliko razloga zbog čega je važno da krvi i komponente krvi obrađujemo baš u našoj zemlji i s tim u vezi nadovezala bih se na dalju temu, da vas pitam, da li znate šta se dešava sa Centrom za frakcionisanje, da li uopšte radi i kako je opremljen? Znači, da li uopšte ovaj centar funkconiše u Srbiji?

Naime, nije neobično da u Srbiji, a posebno u Srbiji, se javne ustanove na neki način dovode na rub egzistencije i da se u takvom procesu ili sličnom procesu na kraju odlaze u privatnu svojinu.

Takođe me interesuje na šta je potrošena donacija …

Mogu li da završim? Takođe me interesuje, primili smo donaciju u iznosu 5,5 miliona od EU, pa me zanima na koji način su potrošena ta sredstva, imajući u vidu da smo pri čitanju ekspozea od premijera dobili informaciju … (Isključen mikrofon.)