Hvala.

Pitanje razrešenja, odnosno izglasavanja nepoverenja ili smene generalne sekretarke Skupštine je, kako bih rekao, unutarskupštinsko pitanje i građani od nas ne očekuju da ih previše zamaramo našim unutrašnjim pitanjima. Oni od Skupštine očekuju rezultat, a to su zakoni, imenovanja najboljih kandidata za funkcije na koje Narodna skupština imenuje i bira i zakoni koji će njihov život poboljšati.

Međutim, kada je već vladajuća većina ovo unutarskupštinsko pitanje stavila na dnevni red, onda nije zgoreg iskoristiti retku priliku da se o događajima u Skupštini prozbori, jer ne bi bilo loše reći par reči i o anomalijama koje nas sprečavaju sve zajedno da ispunimo očekivanja građana koja oni imaju, kada je rad ovog doma u pitanju, a te anomalije su mnoge. Ja ću sada samo neke spomenuti.

Primera radi, način sazivanja sednica, i to takav način da se sitnim smicalicama pokušava opozicija onemogućiti da podnese dopune za dnevni red, pa kada se sazna da je to opozicija ipak uradila, onda se sednica pomera u drugi termin za koji se gleda da opozicija ne stigne da preda dopune dnevnog reda ili ovlašćenja za raspravu i slične neke stvari. Zatim, način na koji se meri vreme za raspravu. Već su neke kolege ovde spominjale da smo imali sednicu u kojoj je na sistemu e-parlamenta pisalo na ekranu, svi smo to videli, ja znam da ste i vi sa druge strane ove sale to videli, jer znam da umete da koristite računar, ne potcenjujem vas, naprotiv, pisalo je na ekranu da je za raspravu o amandmanima ostalo 257 minuta…

Da, naravno, ja držim da je i sekretarka u sve ovo na neki način upletena. Evo, sada ćemo doći do toga.

Jer sam lično o ovome oči u oči za ovim pultom razgovarao i sa sekretarkom, pa hoću da vidim da li je to nešto što vredi i gospođi Bulajić staviti na teret ili ne.
Dakle, na ekranu e-parlamenta pisalo je da je ostalo 257 minuta kada je predsedavajuća rekla da je vreme potrošeno, pa je onda oko tog vremena došlo do konflikta između gospođe Gojković i gospođe Bulajić, koji je u direktnom prenosu viđen, kada je rečeno – izlazi napolje i donesi mi podatke. Onda je gospođa Bulajić, naravno, morala da izađe napolje i da donese podatke koje je gospođa predsednica Skupštine želela da ima. Da li su to bili tačni podaci? Videli smo na ekranu e-parlamenta da nisu. Onda smo imali sistem da je amandmansko vreme mereno u stvarno potrošenim sekundama. Ako neko govori 30 sekundi, skine sistem 30 sekundi. Onda je naprasno na prethodnoj sednici uvedeno zaokruživanje na puna dva minuta, suprotno Poslovniku.
Da li su to sve stvari koje se imaju staviti na teret generalnoj sekretarki Skupštine? Ko je mogao reprogramirati sistem e-parlamenta da se poslanicima u ovom domu zakine vreme za raspravu o amandmanima? Konačno sada imamo i zakidanje vremena za raspravu o amandmanima kada vlast podnosi stotine amandmana na sopstvene zakone, verovatno zato što misli da oni ne valjaju. Pa ćemo onda doći u priliku da u ovom domu možemo progovoriti samo o prvih par članova prvog zakona na dnevnom redu i to će biti to.
Da li će građanima od toga biti bolje? Siguran sam da neće. Da li je za to sve kriva gospođa Bulajić, koju danas ovde, u duhu pravih komunističkih diferenciranja kadrova, smenjujete, uz licemernu želju da ima puno sreće na sledećem angažmanu i licemernu zahvalnost? Ja vam kažem – nije.

Izvinjavam se ako sam uvredio, nije bila namera, ali duboko sam ubeđen da ne postoji prava iskrenost kada se gospođi Bulajić zahvaljuje na dosadašnjem radu. Dakle, sve to nema veze sa gospođom Bulajić, to sve ima veze sa načinom na koji ovu Skupštinu vode oni koji njome predsedavaju, jer sve ovo je u nadležnosti njih, a ne gospođe Bulajić. Dakle, ovom smenom ništa se u ovom domu popraviti neće, samo će vladajuća većina dobiti još jedno radno mesto na koje će moći nekoga da namesti.
Konačno, kada je reč o hrabrosti vladajuće većine da smenjuje ministre koji ne rade dobro i da to radi bez pardona, o toj hrabrosti govori činjenica da predlagač ove tačke dnevnog reda i ove smene nije došao. Da, jeste na važnom državničkom putovanju, ali lakoća sa kojom smo ovo stavili na dnevni red navodi me na zaključak da je sa jednakom lakoćom ovo moglo biti stavljeno na dnevni red bilo kada, u bilo kom trenutku, kada gospođa predlagačica može ovome prisustvovati. Jer, ta ista gospođa predlagačica ove tačke dnevnog reda je hrabro pre godinu dana izjavila da će rado staviti na dnevni red raspravu o poverenju njoj pa to do dana današnjeg još uvek nije uradila, uprkos zahtevu koji i dalje stoji u skupštinskoj proceduri i koji od skoro bivša sekretarka nije u proceduri zagubila.
Nemojte se puno hvaliti tom hrabrošću. Kao što je koleginica Jerkov rekla, ako forsirate ovakav način obračunavanja sa ljudima, ako ste spremni upotrebiti i „Blic“ koji u svoj naslovu već bivšu gospođu Bulaji sekretarku naziva bahatom i medijski je linčuje, onda budite spremni da sutra i vi bude žrtve istog ovakvog starog klasičnog komunističkog kadrovskog diferenciranja kada vam istekne rok upotrebe. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre Vujoviću, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, imamo pred nama budžet čiji fiskalni rezultat nije sporan i brojke su, kako bih rekao, utegnute. Međutim, i prošle godine sam rekao, reći ću i ove godine, to je dobra krvna slika, ali ima i dobrih krvnih slika, a pacijent je na teškim hemoterapijama. Zato je važna transparentnost praćenja budžeta i praćenja njegovog izvršenja i u tom smislu bi dobro bilo da poslanici, posle dve godine obećavanja, dobiju pristup portalu za praćenje javnih finansija. To je inače inostrana donacija, inostrani projekat i, koliko sam shvatio iz odgovora Ministarstva finansija, pismenim putem dobijenog, nadležnost za to je na vladajućoj većini i na poslanici koja vodi skupštinski Odbor za finansije i apelujem da poslanici to dobiju. Poenta je da polemišemo o politikama, a ne o brojkama, odnosno da tačnost brojki ne bude sporna.

Kada je reč o brojkama, inače, javni dug opšte države je 580,7 miliona evra veći u odnosu na ono što stoji u tekstu zakona. To povećanje nastalo je 30 dana nakon što je tekst zakona isporučen poslanicima. Što se tiče ostvarenog suficita i planiranog niskog deficita, čak 45 milijardi je ostalo od nerealizovanih a budžetiranih kapitalnih izdataka. Nedovoljni kapitalni izdaci znače loše upravljanje projektima zbog nereda u javnom sektoru, utiču na nedovoljne privredne aktivnosti, a to znači usporen privredni rast, a to znači stagniranje niskog životnog standarda građana. Dvadeset milijardi se godišnje uzme penzionerima, isto toliko se uštedi na platama u javnom sektoru, bez sistematizacije radnih mesta i optimizacije radnih procesa. To je preko 80 milijardi i to je zapravo dalo taj suficit. Posledice tog rezultata su nizak životni standard građana, pritisak na privredu, otežana privredna aktivnost, nizak privredni rast koji onemogućava podizanje životnog standarda građana i to je jedan začarani krug.

Građanima je plasirana ideologija siromaštva, objašnjeno im je da upravo oni na svojim leđima treba da iznesu tu štednju i da je preživljavanje oko granice siromaštva zapravo jedini ispravan način života. Smanjenje penzija, objašnjeno im je da se penzije smanjuju onima koji letuju na Sejšelima i koji će morati da se zadovolje letovanjem na Palma de Majorci, da bi oni koji ni za hleba nemaju mogli sebi priuštiti hleb. To je izrečeno na Odboru za finansije od strane poslanika vladajuće većine, koji je ujedno i potpredsednik Skupštine. Na taj način je penzionerima objašnjeno kako treba da se žrtvuju za fiskalni suficit.

Trebalo je štednju sa leđa građana prevaliti na državu, a to nije učinjeno.

Primeri su: garancije 30 milijardi dinara za kredite javnim preduzećima koja nisu u stanju da ih vraćaju, kazne i penali 18 milijardi, subvencije u privredi oko 50 milijardi, za puteve 6,7 milijardi, pri čemu JP „Putevi Srbije“ iskazuju gubitak od 13 milijardi, a dobiju 6,7 milijardi subvencija, na primer, „Službeni glasnik“ preko 2,1 milion evra dobije subvencija, da bi pravio marketinške ugovore sa firmama Nebojše Krstića, omiljenog predsednikovog tviteraša, za „Er Srbiju“, pazite ovako, subvencije 2015. i 2016. godina 90 miliona evra, da bi dobit bila 4,8 miliona evra. Da nije bilo tih subvencija, rezultat bi bio gubitak 85 miliona evra. Godine 2016. dobit je veća za oko tri miliona, ali su i subvencije bile veće za oko osam miliona evra, što znači da je zapravo pogoršanje poslovanja „Er Srbije“ pet miliona evra veći gubitak.

Što se tiče prihoda od PDV-a, interesuje me odakle ćemo namaći veće prihode, jer je prihodna strana budžeta, za razliku od rashodne, još manje transparentna. Ne vidimo, recimo, gde su dobiti NIS-a, EPS-a itd, jer je za tri četvrtine godine naplaćeno tri četvrtine PDV-a, pa me interesuje kako ćemo iduće godine naplatiti više, dosta više.

Pored toga, imamo i ozbiljna rasipanja kod države u pogledu raznoraznih dupliranih ministarstava, kabineta potpredsednika Vlade, kabineta koji su ujedno i ministri pa imaju i ministarske kabinete, kabineta ministara bez portfelja itd. To košta građane Srbije 17,4 miliona evra godišnje po budžetu. Onda imamo, recimo, Vladinu kancelariju za EU upravu koja budžetira 2,2 milijarde, od čega samo 1,5 milijarda ide na licence, a da istovremeno dodatno imamo još oko 4,7 milijardi dinara raznoraznih IT projekata po raznoraznim drugim razdelima. U MUP-u imamo, pa imamo u Ministarstvu finansija, pa u Ministarstvu zaštite životne sredine, pa su Srpskoj akademiji nauka, pa u Ministarstvu kulture i informisanja. Onda, recimo, ti kabineti ministara bez portfelja i slično zašto te poslove ne bi mogli raditi neki drugi ministri? Na primer, Ministarstvo poljoprivrede da se bavi zadrugama, a ne ministar bez portfelja Krkobabić, i slično.

Da ne bih dalje oduzimao vreme poslaničkoj grupi, evo, postavio sam neka pitanja, a nadam se da ću dobiti odgovore. Hvala.

Hvala. Replika. Ako je prethodni govornik dobio pravo na repliku po osnovu pominjanja predsednika, onda svaki poslanik može to da zatraži jer predsednik je valjda predsednik svih građana.

Izneo sam ovde primere subvencija koje se daju u preduzeća koja posluju neprofitabilno, pa mogli smo barem toliko da ih nateramo da uvedu red, pa da kažemo – nema subvencija ako nisi sredio i optimizovao svoje troškove poslovanja, operativne troškove, poslovne procese itd. i ako nisi profitabilan.

Dakle, rekao sam putevi Srbije, subvencija 6,7 milijardi dinara, iako su prošle godine iskazali 13 milijardi dinara gubitka. Gubitak bi, dakle, bio za 6,7 milijardi dinara veći, jel? „Službeni glasnik“ koji troši pare od subvencija na marketinške ugovore, iako ima sopstvenu marketinšku agenciju. Da li je to racionalno? Nije.

O tome da li je Saša Radulović, dok je bio ministar privrede, predložio subvencije ili nije, to će vam on odgovoriti, ali nemojte prevideti da je pre svega tražio uvođenje reda u sva ta preduzeća, da se popišu imovina, obaveze, dugovanja, potraživanja, itd, da se u njima uvede, najpre, red na osnovu ličnih karata koje su oni odbijali listom da dostavljaju, uz podršku Vlade Srbije, dakle, uz direktnu opstrukciju prvog potpredsednika Vlade, kasnije predsednika Vlade.

Kada se uvede red, onda može da se priča o subvenciji, a ovako davati subvencije i bacati ih direktno u bunar. Javnom preduzeću „Putevi Srbije“ koje pravi 13 milijardi dinara gubitka, vi date 6,7 milijardi dinara subvenciju. Pa, zašto bi oni bili motivisani da ikada naprave profit? Zašto bi bilo kaja od ovih javnih preduzeća što im aktiviramo garancije bilo motivisano da ikada vrati svoje kredite? Pa, mi ćemo im vraćati. Građani će vraćati. Hvala.

Hvala.

Ja sam Vladimir Đurić. Nisu koleginice čule ko je prozvan, pa moram da pojasnim. Hvala.

Predsednici Skupštine postavljamo pitanje 27. put i molimo da nam pisanim putem odgovori, bez usmenih komentarisanja sa mesta predsedavajućeg. Pitanje glasi – Kada će staviti na dnevni red zahtev za njenu smenu, kako je obećala, kako bi se u ovom domu razgovaralo o načinu na koji ona vodi ovaj dom?

Postavljamo i pitanje zašto je ovu sednicu zakazala na nezakonit način, kojim je onemogućena dopuna dnevnog reda predlozima opozicije, jer je saziv sednice na e-parlamentu evidentiran posle 10 časova, a na kalendaru sajta parlamenta tek negde oko 10.45 časova.

Ovo je 34. put da postavljamo pitanje i predsedniku države, a pitamo ga kada će podneti ostavku na mesto predsednika stranke, kako bi u skladu sa Ustavom vršio samo funkciju predsednika, a ne i neku drugu javnu funkciju?

Zatim pitamo da li je koalicija sa Ramušom Haradinajem u uvodu izbacivanja preambule iz Ustava i postavljamo jedno krajnje logično pitanje, da se građanima da objašnjenje.

Naime, tokom proleća sa Republikom Francuskom suspendovali smo odnose na tri meseca zbog oslobađanja Ramuša Haradinaja, koji je uhapšen po srpskoj Interpolovoj poternici. Želeli bismo da dobijemo objašnjenje na jedno krajnje logično pitanje – šta se to promenilo pa je Ramuš Haradinaj od lica kojeg država Srbija traži preko Interpola postao podoban koalicioni partner srpskim političarima na Kosovu, i to onim političarima koje je lično predsednik države birao za kandidate i preko direktora vladine Kancelarije za Kosovo pozdravljao i čestitao im na izbornom rezultatu? Da li se promenio Ramuš Haradinaj ili se promenio predsednik Srbije i kako građani to da razumeju?

Sledeće pitanje postavljamo republičkom javnom tužiocu i pitamo, šta tužilaštvo preduzima povodom navoda koje je predsednik Srbije izneo u intervjuu za „Insajder“, u kojem je nagovestio da je prekršen član 13. stav 3. Zakona o finansiranju političkih organizacija i aktivnosti, po kojem je zabranjeno davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica?

Ujedno, podsećamo i Agenciju za borbu protiv korupcije, da je prema članu 35. dužna da postupak u kojem utvrđuje postojanje povrede tog zakona, voditi po službenoj dužnosti, i molimo odgovor direktora Agencije na pitanje da li je taj postupak u toku i da li su pribavljene informacije prosleđene tužilaštvu?

Pitanje se ne odnosi na troškove finansiranja predizborne kampanje vladajuće stranke iz prethodnih izbornih ciklusa za koje znamo da je Agencija informacije već prosledila tužilaštvu. Pitanje se odnosi i Agenciji i tužilaštvu na troškove finansiranja predsedničke kampanje, tokom kojih je skoro sedam hiljada građana u identičnim iznosima, od po 40 hiljada dinara, učinilo donaciju istog dana u korist predizborne kampanje predsednika Srbije na prolećnim predsedničkim izborima, a za koje je i sam predsednik u pomenutom intervjuu nagovestio da se radi o novcu koje je uplaćivano preko trećeg lica, što član 13. zakona izričito zabranjuje.

Prema informacijama do koje je došao BIRN, radi se o donacijama novca koje su donatori na poziv preuzimali u stranačkim prostorijama vladajuće stranke i prema instrukcijama uplaćivali sa već pripremljenim uplatnicama na račune namenjene finansiranju predsedničke kampanje, što otvara pitanje porekla tog novca i otvara sumnju da se radi o šemi pranja novca i prikrivanja izvora novca nelegalno obezbeđenog iz nepoznatog izvora, a što predstavlja krivično delo po članu 38. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Ujedno ponavljam pitanje predsednici Vlade, koje sam postavio prošli put kada sam postavljao poslanička pitanja, naime, Upravni sud je 7. septembra 2017. godine doneo presudu, kojom nalaže generalnom sekretarijatu Vlade da u roku od 15 dana, dakle u roku koji je odavno istekao, u organizaciji Transparentnost Srbija, dostavi tražene informacije od javnog značaja u vezi sa koncesijom za aerodrom „Nikola Tesla“, dakle naš najveći aerodrom. Očigledno je da se informacije o postupku davanja aerodroma u koncesiju kriju, pa me zanima da li je Vlada Republike Srbije u propisanom roku, presudom Upravnog suda, organizaciji Transparentnost Srbija, dostavila traženu dokumentaciju? Da li je protiv bilo koga u Vladi pokrenut prekršajni postupak zbog sakrivanja ovih informacija?

Ministra finansija molimo da nam dostavi tabelarni pregled stanja obaveza svih preduzeća u Srbiji, koja imaju aktivirane garancije po osnovu dospelih, a neisplaćenih obaveza po preuzetim kreditima, jer prema informacijama te obaveze iznose negde oko milijardu evra na polovini ove godine.

Konačno, ovim putem koristim priliku da zbog načina na koji je sazvana ova sednica, najavim da će poslanička grupa Dosta je bilo, istu bojkotovati… (Isključen mikrofon)

Hvala.

Član 33. zakona o dualnom obrazovanju govori o materijalnom obezbeđenju učenika i, između ostalog, tu je navedeno i da je poslodavac dužan učeniku na dualnom obrazovanju, dakle, na učenju kroz rad obezbediti osiguranje za slučaj povrede tokom učenja kroz rad kod poslodavca.

Imamo tri vrste osiguranja za koje sam zainteresovan da dobijem objašnjenje kako će biti sprovedene i da li će biti sprovedena i jedna od te tri.

Prva vrsta osiguranja je obavezno državno penzijsko i invalidsko osiguranje, druga vrsta osiguranja je komercijalno osiguranje od posledica nezgode i nesrećnog slučaja, koje se kupuje kod osiguravajućih kuća, i treća vrsta osiguranja je odgovornost poslodavca za štete pričinjene trećim licima, uključujući tu i radnike, dakle, zaposlene, gde se i oni tretiraju kao treća lica.

Kada je reč o prvom - državnom obaveznom penzijskom invalidskom osiguranju, u članu 10, koji definiše kojim će se zakonom štititi prava učenika, upadljivo izostave referenca na Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju koji se ne spominje kao zakon po kojim će se prava učenika štititi takođe.

Interesuje me, pošto nigde dalje eksplicitno ne piše da je poslodavac dužan učeniku na radu uplaćivati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, da li će učenik koji na radu zadobije trajni invaliditet tokom tog rada ostvariti pravo na invalidsku penziju ili neće? U Nemačkoj hoće odmah, tako da bih voleo da smo se i ovde pozvali na Nemački model, a ne samo na nekim drugim stvarima koje zadovoljavaju interese poslodavaca.

Kada je reč o privatnim komercijalnim osiguranjima, tu se referenca vrši na Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je već i za radnike potpuno nesprovodiv, pa će biti i za učenike, jer minimalne osigurane sume nisu propisane i nema kaznenih odredbi, pa je radnike moguće osigurati na jedan dinar ili ne osigurati uopšte. Sada će se ista ta praksa preneti i na decu.

Kada je reč o trećoj vrsti osiguranja, odgovornost poslodavca, u ovoj zemlji praktično ta vrsta osiguranja ne funkcioniše, jer je na sudu gotovo nemoguće dokazati odgovornost poslodavca i u to ime dobiti adekvatnu odštetu. Tako da imam utisak…

Hvala.

Član 34. zakona o dualnom obrazovanju definiše da će deca koja se nalaze u procesu učenja kroz rad primati novčanu naknadu koja je u visini 70% od minimalne zarade u Republici Srbiji.

Red je sada reći nekih par reči o toj zaradi, i o minimalnoj zaradi i o prosečnoj zaradi i o 70% te minimalne zarade. Dakle, siromaštvo u Srbiji je veliko, preko 61% zaposlenih zarađuje manje od 41800 dinara. Preko 61%. Pošto boljih odgovora na siromaštvo od 2012. godine do danas ova vlast nema, građanima je sada ponuđeno da do novca dođu brže, jače i bolje, šaljući decu što ranije na rad, kroz dualno obrazovanje i u tome leži ključ argumenta zašto će na ovaj način biti ugroženo pravo deteta na izbor, jer će svaki roditelj koji se nalazi u finansijskog i materijalnoj oskudici, a to osete i deca, pohrliti za ovim brzim rešenjem.

Jer, kada je siromaštvo veliko, onda politički ponuđači jeftinih i brzih rešenja na tom siromaštvu pokušavaju da profitiraju, kupujući glasove za 2000 dinara i to im prolazi. I tako osvajaju izbore.

Dualno obrazovanje, ovde Vlada nama zapravo nudi kao opšti ključ i opšte rešenje izlaska iz siromaštva, a istinu ćemo videti tek za par godina i zapravo, ova vlast ovim zakonom pokušava sebi da kupi vreme, jer trebaće vremena da dete upiše, završi dualno obrazovanje, nađe posao i shvati da u partnerstvu između škola i poslodavaca nedostaju poslodavci ili da posla ima, ali da su zarade male, a poslodavci da, nedostaju.

Tako da će trebati vremena da se shvati da su dometi ovog zakona veoma mali, a mogli smo uraditi nešto sasvim drugo i sa malim potezom i malo novca od 25 miliona evra, učiniti veliku stvar našim građanima, dati im besplatne udžbenike. Time biste njima rešili mnogo više problema od ovoga. Hvala.

Hvala.

Kako će biti vršen nadzor nad poslodavcem i nad stepenom u kome je on ispunio svoje obaveze? Ako ne bude ispunjavao obaveze prema učeniku, učenik će se žaliti školi, škola će raskinuti ugovor sa poslodavcem i pokušaće da pronađe alternativnog poslodavca, kojeg u toj vrsti delatnosti verovatno nema do Horgoša. Apelujem da u referentnoj listi poslodavaca uvedete kriterijum njegove zamenjivosti, ako je moguće.

Dakle, Ministarstvo treba da vrši nadzor radi kontrole i razvoje i što većeg dometa koncepta dualnog obrazovanja. Mi mislimo da je u ovom trenutku domet izuzetno mali, iz nekoliko razloga. U pitanju su trenutno nisko kvalifikovani poslovi, dakle, takvi su obrazovni profili, niske zarade i malo dece će u ovo biti uključeno, pa će samim tim i kad ta deca izađu njihove zarade biti male i stvoriće malu dodatnu vrednost i biće mali doprinos rasta BDP. Zato nemački uslovi ne važe kod nas, jer u Nemačkoj u konceptu dualnog obrazovanja ne učestvuju samo takvi poslovi, nego učestvuju i banke i osiguranja i javna uprava, kao i zdravstvo, a plate rastu od prvog do četvrtog razreda deci. Znamo na kakve plate u nemačkom sistemu bankarstva, osiguranja i u nemačkoj javnoj upravi kasnije ta deca iz dualnog obrazovanja dolaze.

Rečeno je u obrazloženju zakona da se interesi poslodavaca uvažavaju. Međutim, u samom tom obrazloženju navodi se da su, recimo, po studiji na koju se predlagač referira, poslodavci najveću želju iskazali da im se deca na praksi šalju u administrativnim poslovima i u poslovima IT podrške. Nismo za ova tri dana čuli da će u sistem dualnog obrazovanja odmah biti uključeni i takvi profili. Uglavnom su bili profili iz proizvodnog mašinstva, odnosno iz industrije. Očito je da se ovde štiti interes dela poslodavaca, onog dela poslodavaca koji su se prijavili, koji su verovatno uključeni i u sistem subvencionisanja i bliski su sa političkim vlastima. Tako da, mislimo da će interesi građana biti jako malo zadovoljeni. Ministre, mogli smo uraditi mnogo više za građane.

Ponoviću samo još jednu rečenicu, odnosno ponoviću pitanje na koje uporno ne dobijamo odgovor – zašto nismo budžetirali 25 miliona evra građanima za besplatne udžbenike? Mi ponavljamo to pitanje svakodnevno.

Zahvaljujem.

Član 5. predloženih izmena i dopuna Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju vrši usklađivanje sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja, koji su usvojeni na prethodnoj sednici i mislim da je sada u ovom trenutku jako važno zarad Narodne skupštine pokušati odgovoriti na jedno prethodno pitanje, a to je način donošenja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i postaviti to prethodno pitanje zakonitosti njegovog donošenja, samim tim i pitanje potrebe usklađivanja sa njim, jer na prethodnoj sednici taj zakon je donet tako što je rasprava u pojedinostima obustavljena u trenutku kada je za raspravu o amandmanima ostalo više od četiri sata tzv. amandmanskog vremena koje pripada svim podnosiocima svih amandmana svih poslaničkih grupa, dakle i vlasti i opozicije. Na taj način onemogućeno je podnosiocima preostalih neobrazlaganih amandmana da u preostala četiri i nešto sata te amandmane obrazlaže.

Teorijski gledano, ti amandmani mogli su biti podneti i od strane poslanika pozicije, dakle vladajuće većine. Ti amandmani su mogli vršiti neke suštinske korekcije Zakona o osnovama sistema obrazovanja i ostalih zakona. Nažalost, o tim amandmanima se nije raspravljalo i samim tim je nezakonito onemogućeno da oni postanu deo usvojenih zakonskih rešenja i time je ozbiljno narušeno dostojanstvo Narodne skupštine i ozbiljno je derogirana njena zakonodavna uloga.

Dakle, u tom smislu prethodno pitanje koje se mora rešiti pre nego što se pređe na dalja usklađivanja sa usvojenim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja, mora se odgovoriti na pitanje njegove zakonitosti njegovog usvajanja, jer kršenjem Poslovnika o Narodnoj skupštini, kada je predsedavajuća samoinicijativno proglasila da je vreme potrošeno, iako smo svi bili svedoci da na E-parlamentu stoji da za raspravu ima još više od četiri sata, dovodi u pitanje zakonitost rada ovog tela i to je ozbiljno narušavanje i dostojanstva Narodne skupštine i ugrožavanje demokratskih prava svih građana koji su narodne poslanike na izborima izabrali i poslali ovamo.

Ovo je vrlo važno pitanje na kojem se mora insistirati i veoma je bitno da i mediji shvate da je narodnim poslanicima jednostavno bespravno, samovoljom predsedavajuće, tada oduzeto preko četiri sata za raspravu i da je rasprava nezakonito prekinuta.

(Aleksandar Martinović: Šta je ovo? Jel ovo po amandmanu?)

Takođe bih molio predsedavajućeg da opomene šefa poslaničke grupe vladajuće većine da ne dobacuje.

Predsedavajući bi trebalo da sačuva svoj integritet i da bez ometanja šefa najveće poslaničke grupe u Skupštini samostalno vodi sednicu, jer sam siguran da je predsedavajuća na prethodnoj sednici upravo podlegla pritisku vladajuće stranke i nezakonito prekinula raspravu o amandmanima, a to je nešto što ne bi smelo da se dešava. Hvala.

Obrazlagao sam razloge zašto smo amandmanom predložili brisanje člana zakona kojim se vrši usklađivanje sa, po našem mišljenju, nezakonito donetim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja, jer je njegovim usvajanjem prekršen član 158. stav 5. Poslovnika, u kome piše da rasprava po amandmanima traje do deset časova. Četiri i po sata pre isteka tog vremena ta rasprava je prekinuta. Dakle, to su razlozi zbog kojih smo predložili brisanje i to sam obrazlagao u dva minuta, na koja imam pravo da u njihovom okviru obrazložim razloge za podnošenje amandmana. Zahvaljujem.

Hvala.

Svaka čast FON-u. Da li znate kolika je zarada diplomiranog mastera sa FONA-a? Četrdeset hiljada.

(Aleksandra Tomić: Zavisi gde.)

U inostranoj kompaniji koja se bavi telekomunikacijama u krem sektoru 21. veka master sa FON-a u Beogradu zarada 40.000 dinara.

(Aleksandar Martinović: U kojoj kompaniji?)

Predsedavajući ja vas molim da opomenete kolege od preko puta da se suzdrže od dobacivanje ja neću izgovoriti ime kompanije.

Po amandmanu, da.

Takođe bih pitao, evo, takođe bih pitao, ako imamo nemački model ugovora o dualnom obrazovanju, zašto nismo usvojili isto ono što postoji u Nemačkoj, da zarada tog učenika od prvog ka drugom, trećem i četvrtom razredu raste? Zašto smo je zakucali na 70% minimalca? U Nemačkoj, učenik četvrtog razreda zarađuje na dualnom obrazovanju više od onog u prvom razredu? Kod nas je to zakucano. Što se tiče kolega od preko puta, zamolio bi ih da ne dobacuju i da ne spominju stečajne upravnike. Razumem da im je kolega Radulović stalno na pameti, ali neka se suzdrže i ponašaju pristojno. Hvala.