Hvala, predsedavajući.

Ja bih samo veoma kratko reklamirao član 27. stav 2. koji kaže da se predsednik Narodne skupštine, u ovom slučaju i kao predsedavajući, starate o primeni ovog Poslovnika.

Narodna skupština je ono što joj samo ime govori. Dobro bi za ovo društvo bilo da u Narodnoj skupštini ima narodnih poslanika svih obrazovnih profila i svih nivoa obrazovanja, jer bi na taj način Narodna skupština oslikavala stanje društva i stanje naroda koji na izborima, fer i demokratski, nadamo se da ćemo i takve jednom dočekati, delegiram narodne poslanike da zastupaju interese građana ovde. Poslovnik proističe iz Zakonom o Narodnoj skupštini, a Zakon o Narodnoj skupštini proističe iz Ustava. Pošto je poželjno, kako rekoh da ovde imamo sve obrazovne profile i pošto je to u skladu sa Poslovnikom, zakonom i Ustavom smatram da je nedopustivo da bilo ko od narodnih poslnika procenjuje da li je neki drugi narodni poslanik dovoljno obrazovan, samim tim kompetentan da o nekoj temi raspravlja.

Pa, bih vas molio kao predsedavajući da reagujete na to, jer svaki obrazovni nivo i svaki obrazovni profil, ako su časno i pošteno stečeni, ako nisu zasnovani na plagijatima i krađi tuđeg znanja, intelektualne svojine svako takvo obrazovanje je za poštovanje i posao koji se na osnovu takvog obrazovanja radi, ako se obavlja časno bez nameštenih tendera, zloupotrebe uticaja političkog i sličnog. Svaki takav posao je za poštovanje bez obzira da li je zasnovan na obrazovanju stečenom u srednjoj stručnoj školi, dualnom, gimanzijskom, fakultetskom ili doktorskom obrazovanju. Hvala.

Zahvaljujem.

Dakle, član 18, koji definiše raskid ugovora učinjen od strane poslodavca, trebalo bi gledati u kontekstu člana 15. koji definiše obaveznu sadržinu tog ugovora. Tamo je napisano da ugovor mora da sadrži razloge za prestanak važenja i raskida ugovora, ali se ne navodi, recimo, nikakav obavezan otkazni rok.

Ovde u tački 4) piše da poslodavac može raskinuti ugovor sa školom ako kod poslodavca nastupe nepredviđene tehnološke, ekonomske ili organizacione promene koje sprečavaju, otežavaju ili bitno menjaju obavljanje delatnosti. Šta znači - bitna izmena obavljanja delatnosti? Koji stepen sprečavanja i otežavanja obavljanja te delatnosti je potreban da se dogodi i koje vrste nepredviđenih tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena bi trebalo da se dogode, pa da poslodavac može raskinuti ugovor sa školom, bez zakonom propisanog minimalnog otkaznog roka, jer se on u članu 15. koji definiše sadržaj tog ugovora ne navodi?

Govorimo o stručnim srednjim školama sa specifičnim profilima. Firme koje se kao potencijalni poslodavci ovde spominju su specifične, usko specijalizovana zanimanja su u pitanju. Poslodavac pod ovako nedefinisanim proizvoljno propisanim uslovima može da raskine ugovor i da se deci dogodi diskontinuitet u nastavi, a da škola onda ima problem da nađe aleternativnog, takvog specifičnog poslodavca, jer njih u Srbiji nema previše. Mi nemamo i „Boing“ i „Lokid“ i Erbas i „Daglas“, mi imamo JAT Tehniku. Gde ćemo poslati tu decu dalje na obuku? Hvala.

Hvala.

U članu 20. Zakona o dualnom obrazovanju navedeno je da ako je ugovor o dualnom obrazovanju raskinut na inicijativu poslodavca, usled nepredviđenih tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca koje sprečavaju, otežavaju ili bitno menjaju obavljanje delatnosti, škola je dužna obezbediti nastavu đacima i učenje kroz rad kod drugog poslodavca.

Dakle, to je nelogično. Poslodavac raskida ugovor na svoju inicijativu, dovodi školu problem, škola gubi lokaciju za održavanje nastave, gubi uslove za održavanje nastave i zbog tog poteza poslodavca neka se škola izvoli snaći. Radi se o poslodavcima specifičnih profila. Ovo nije Nemačka. Mi imamo jedan Fijat, mi nemamo Opel, Folksvagen, BMV, Mercedes. Mi imamo jedan Fijat. Šta će se dogoditi, recimo, u Kragujevcu, gde ćemo slati decu, kako ćemo rešiti problem kada poslodavac raskine taj ugovor, a uzgred on po članu 15. ne mora u tom ugovoru da navede otkazni rok? Ne mora da ga ugovori.

Dakle, iz nekih nepredviđenih okolnosti, organizacionih, recimo, tipa ukinuo je projektni biro, nema ga više i on proglasi da su tad tu bitno promenjeni uslovi za održavanje nastave, raskine ugovor, nema otkaznog roka i sad škola treba da nađe neku drugu Zastavu, u Kragujevcu ili negde, bilo gde, u Srbiji, kao da mi tih zastava imamo da padaju sa neba i da ih beremo sa grane.

Ko će rešiti problem diskontinuiteta u nastavi, gubitka časova dok se alternativni poslodavac ne pronađe? Hoće li deca imati problema u izgubljenim časovima, nadoknade rada vikendom i da li će im se uopšte pronaći alternativni poslodavac? Dakle, mi nismo protiv koncepta dualnog obrazovanja kao takvog i protiv stručnog srednjeg obrazovanja kao takvom i učenja uz rad i sticanja praktičnih znanja. Ne može svako u ovoj zemlji biti doktor nauka, neko mora biti kvalitetan automehaničar, nije to sporno, ali uslovi na koje ovaj zakon sleće u srpsko društvo su potpuno nepripremljeni, puno praznina je ostavljeno ovde i stvorićemo problema i domašaji ovog zakona će biti problematični. Hvala.

Zahvaljujem.

U članu 24, u stavu 1, tački 3) piše da poslodavac raskida ugovor o učenju kroz rad, ako učenik trajno izgubi zdravstvenu sposobnost za rad u zanimanju za koje se školuje. Ovo sada inicira jedno veoma važno pitanje koje je ostalo nerazjašnjeno do kraja.

U članu 10. u kome se definiše zaštita prava učenika navodi se po kojim će se sve zakonima prava učenika štititi, ali upadljivo izostaje referenca na Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Takođe, u članovima 33. i 34, materijalno obezbeđenje učenika i finansijsko obezbeđenje učenika, nigde se ne navode doprinosi za PIO. Jedino što se navodi je 70% minimalca neto.

Dakle, moje pitanje se odnosi na član 17, stav 1, tačka 4) Zakona o penzijskom osiguranju u kom piše da lica koja imaju pravo po penzijskom i invalidskom osiguranju su i lica koja se nalaze na …

Izvinjavam se, tačka 3) učenici i studenti kada se u skladu sa zakonom nalaze na obavezno proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi. Dakle, da razrešimo dilemu, imaju li deca PIO ili nemaju? Kažem, upadljivo izostaje referenca na Zakon o PIO. Spominju se Zakon o radu, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakon o osnovanom, Zakon o srednjem obrazovanju, ali ova referenca na Zakon o PIO nije navedena, niti se igde u materijalnom obezbeđivanju učenika navodi da će dobiti doprinose, da će im biti uplaćeni doprinosi. Hvala.

Zahvaljujem se na odgovoru.

Sve je to u redu oko izbora poslodavaca, pravljenja referentne liste, želje da dobijemo što bolje i što kvalitetnije poslodavce. Ponavljam eksplicitno pitanje – da li se odredba člana 17. stav 1. tačka 3) penzijskog i invalidskog osiguranja odnosi na decu u sistemu dualnog obrazovanja, jer u članu 10. koji reguliše zaštitu prava učenika ne piše da će se prava učenika štititi i po Zakonu o PIO.

Dakle, 70% neto minimalca, u redu, imaju li deca PIO ili nemaju? Da li je poslodavac obavezan da im ga uplaćuje? Hvala.

Hvala.

Član 26. predloženog zakona o dualnom obrazovanju reguliše posledice raskida ugovora koji može nastati i iz razloga što poslodavac ne ispunjava svoje obaveze iz ugovora o učenju kroz rad. Na stranu što nismo precizno čuli koje su to obaveze poslodavca, ostaje i pitanje kako će se postarati kroz pravni sistem ove zemlje da te obaveze koje poslodavac nije ispunio, pa je zbog njih došlo do raskida ugovora, taj poslodavac na koncu ipak ispuni? Sada dolazimo do toga da će se to možda raditi na nekom sudu i dolazimo do problematike pravosuđa. To je sada jedan od razloga zašto se protivimo donošenju ovog zakona u vreme, u trenutku i u situaciji u kojoj se naš pravni sistem trenutno nalazi.

Zato mislim da je bitno ovo prilikom reći – mi težimo EU i pozivamo se na dobre evropske primere i dobre evropske prakse, između ostalog i kada je dualno obrazovanje u pitanju, ali izbegavamo da uporedimo evropsko pravosuđe i srpsko pravosuđe. U srpskom pravosuđu Društvo sudija i Udruženje tužilaca je napustilo radnu grupu koja pregovara, koja raspravlja o Poglavlju 23, jer je zabrinuta zbog predloga koji Vlada Republike Srbije planira da implementira u ustavne promene i zabrinuta je za narušavanje nezavisnosti pravosuđa. Ovo je vrlo važna stvar.

Poslodavci u ovoj zemlji radna mesta otvaraju u bliskom kontaktu sa političkim predstavnicima, sa vlašću, jer su to subvencionisana radna mesta. Već zbog toga uticaj na pravosuđe je veoma velik i nemojmo biti naivni i očekivati da će deca svoja prava na takvim sudovima ostvariti. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Reklamiraću povredu Poslovnika 158. stav 5. ali bih mogao i član 103. u kome piše da povreda Poslovnika ima prednost u odnosu na druga javljanja. Dakle, to je ona neposredna povreda učinjena jer mi malo pre niste dali reč po povredi Poslovnika, nego ste reč dali sledećoj govornici koja je upravo svoje izlaganje završila pre kolege Šarovića koji se takođe javio po Poslovniku.

Po članu 158. stav 5. propisano je da predlagači amandmana svoje amandmane obrazlažu u trajanju do dva minuta. Koleginica Tepić je nažalost bila onemogućena, a potrošeno joj je minut od maksimalna dva minuta amandmanskog vremena. Želim da apelujem i da skrenem pažnju da privedemo raspravu dnevnom redu. Razumem da svađe o zaslugama za 90-te, Heterlende i slično generišu konflikte. Razumem da konflikti prijaju određenoj grupi birača, ali postoje i birači čiji su poslanici ovde poslati da ozbiljno rade svoj posao, da se drže dnevnog reda i apelujem da se konflikti u ovom domu nepodgrevaju i da se na takav način ne privlači pažnja publike. Za takvu publiku postoje drugi televizijski kanali i drugi televizijski programi, za to ne služi Narodna skupštine. Narodna skupština treba da radi po Poslovniku. Ko god misli da ima neko pravo, a još ako je pravnik neka pokrene pravne lekove, neka ne zloupotrebljava vreme za raspravu i dom Narodne skupštine za tako nešto.

(Vladimir Đukanović: Kad ćeš da naučiš šta je pravni lek.)

Molim vas i da opomenete kolegu Đukanovića da ne dobaciju. Ja sam spomenuo pravnike, kao struku koju poštujem, nijednog poslanika nisam spomenuo lično i skrećem pažnju za dva dana smo potrošili od 600 minuta svega 84 minuta amandmanskog vremena. Ostalo je 515 minuta. Dakle, dugo ćemo jako raditi.

Hvala.

Član 10. predloženog zakona o dualnom obrazovanju nosi naslov - Zaštita prava učenika. U stavu 1. je pobrojano po kojim će se sve zakonima štititi pravo udžbenika, ali recimo nema zakona koji reguliše socijalno osiguranje.

Dakle, ta prava koja bi ti učenici na radu, kao radnici imali iz Zakona o socijalnom osiguranju, dakle penziono, invalidsko itd. tog zakona nema. Smatramo da su na taj način prava umanjena. Ovde je u raspravi izneto nekoliko teza, da opozicija se protivi da deca u učenju kroz rad stiču praktične veštine. Teza da omalovažavamo srednje stručno obrazovanje i ljude sa tom vrstom obrazovanja i tim nivoom obrazovanja. Teza da omalovažavamo poslove za takve obrazovne profile. Nažalost, nema takvih poslova, ako ih i ima, plaćeni su na način da omogućavaju dostojan život.

Rekao sam u plenumu i baš koristim priliku što je ovde ministar poljoprivrede pa ću ponoviti, nema ko da vozi kombajn, 53 godine je najmlađi kombajner, u selu u kom je najkvalitetnija zemlja u Srbiji. Isto tako, ni jedan roditelj koji živi u tom selu svom detetu ne želi da život provede vozeći taj kombajn, zato što zna da će mu dete živeti u problemima i u siromaštvu, kao što i oni žive na tim selima u kojima je neuređena infrastruktura, u kom nema adekvatne zdravstvene zaštite, pa za najobičniji lekarski pregled treba da se vozite neuređenim putevima, dok ne dođete do ambulante za bilo kakav običan lekarski pregled.

Dao bih svoje dete na dualno obrazovanje da je pokazalo afinitet i želju da bude automehaničar. Ali, sam siguran da bi i on poželeo ono što mu ja već sada kažem - ako postaneš kvalitetan automehaničar od toga kvalitetno živeti ovde nećeš. Zašto? Razlozi leže u svemu onome što niste uradili, a imali ste sedam godina da uradite, pa se i posle sedam godina pozivate na prethodne vlasti mašući, jednačeći nas sve ovde. Sedam godina. Bog je stvorio svet za sedam dana, za sedam godina se moglo svašta uraditi, a nije.

Spominjano je ovde juče da treba kvalitetno i u praksi obučeni zidari da dižu hotele, da ali, ako proizvedemo kvalitetne zidare. To neće podići hotelijersku industriju u Srbiji samo po sebi. Uzmite medicinsku struku, u medicinskoj struci se ljudi obučavaju učeći uz rad. Od srednje medicinske škole preko fakulteta, nalaze se u bolnicama, u kliničkim centrima u klinikama, zdravstvenim ustanovama. Deca u srednjoj školi zatežu krevete pacijentima itd.

Imamo učenje uz rad. Nemamo Ugovor o radu i platu, 70% minimalca, da bi smo to nazvali dualnim, ali je vrlo slično. Govori o tome da se praktično znanja forsiraju uz teorijsku nastavu, da bi takvi đaci iz srednje škole lakše postali dobri studenti medicinskih fakulteta. Pa da li nam to učenje uz rad u medicinskoj struci popravilo nivo zdravstvene zaštite u zemlji? Nije, naprotiv. Da li nam je takvo učenje uz rad u medicinskoj struci sprečilo odliv lekara i svih zdravstvenih radnika svih profila u inostranstvo? Nije. Zašto nije, zapitajte se. Imali ste sedam godina o tome da razmišljate i pronađete odgovore. Vreme ističe. Hvala.

Hvala.

Prethodni govornik je rekao da će deci biti zaštićena sva prava. Dakle, nemaju sva prava. Ako se desi trajni invaliditet i trajni gubitak radne sposobnosti učenika, nema pravo na invalidsku penziju, on ostaje trajno osakaćen za život i radno nesposoban. Dakle, takva situacija zakonom nije rešena. Nemaju PIO, nemaju socijalno osiguranje, imaju zdravstvenu knjižicu od roditelja i to je sve. Evo, dajte neki amandman, predlagač ili vladajuća većina neka napiše da se ta pravna praznina reši. Radi se o bezbednosti dece, eto, zakrpite tu rupu. Ne moramo mi predlagati amandman iz opozicije, nego neko iz vladajuće većine nek ispegla taj nedostatak. Hvala.

Zahvaljujem ministru na prethodnom odgovoru. Da, instruktor, koordinator, sve je to u redu, uslovi za rad, biće tu verovatno i firmi koje poštuju evropske standarde kada su u pitanju uslovi za rad i kada je u pitanju bezbednost na radu, štite svoje radnike, nisu svi poslodavci u Srbiji takvi da im radnici rade u nebezbednim uslovima. Ali, ponavljam, šta se dešava ako se učenik od 17 godina tako povredi na tom radu i zadobije trajni i potpuni gubitak radne sposobnosti? Kada se to dogodi punoletnom radniku, on stekne pravo na invalidsku penziju. Šta se događa kada se to desi sedamnaestogodišnjem učeniku? Hvala.

Hvala.

Vrlo kratko. Evo sada je rečeno – dve škole planiraju da se vežu za jednu firmu. Dve škole, ok. Neka je i samo jedna škola, to je solidna količina dece. Šta će se dogoditi kada ta jedna firma sutra proda pogone, ili proda udeo?

(Aleksandar Martinović: Jel ti decu meriš u kilogramima? Rekao je količina dece.)

Molim vas opomenite kolege da ne dobacuju.

Šta će se dogoditi kad ta jedna firma sutra proda udeo ili akcije, ili proda pogone nekom trećem licu i dođe neki novi vlasnik koji će da promeni proizvodnju, i ti obrazovni profili tom novom vlasniku postanu nepotrebni? O tome je malo pre koleginica govorila. To zakonom nije rešeno.

Hvala.

Danas jubilarni trideseti put postavljamo pitanja predsedniku Vučiću i 23. put predsednici Skupštine Maji Gojković, pa će neka pitanja biti ponovljena.

Za predsednicu Skupštine najpre pitanje - kada će, kako je obećala, staviti zahtev za njenu smenu na dnevni red, da u ovom Domu raspravljamo o načinu na koji ga ona vodi?

Predsedniku države pitanje - kada će podneti ostavku na mesto predsednika stranke? Da li koalicija „Srpske liste“ sa Ramušem Haradinajem predstavlja uvod u izbacivanje preambule iz Ustava?

Za predsednicu Vlade, takođe se pridružujem kolegi Ristiću i postavljam pitanje, odnosno tražimo da nam dostavi eksplicitno tekst zakletve koju su sudije u Prištini polagale, potpisano, da vidimo da postoji potpis nekog sudije na njoj, da uporedimo sa onim tekstom sa kojim raspolažu neke kolege poslanici, a koji su dobili od nekih od sudija.

Dalje, pitanje predsednici Vlade - da li će reagovati i šta će preduzeti povodom izjave Amfilohija Radovića da su Srpkinje koje su zakonito prekinule trudnoću u ovoj državi veće ubice od Hitlera i Musolinija? Kao pravoslavni vernik, sa velikim iščekivanjem, očekujem od premijerke da posavetuje žene koje se ovakvim izjavama osećaju ugroženim, gde i kako da dobiju zaštitu.

Predsednici Vlade bih postavio pitanje koje sam joj već postavio kada je u ovoj Skupštini iznosila svoj ekspoze u svojstvu mandatarke, ali se ona tada na ovo pitanje oglušila, pa ću ga sada ponoviti.

Naime, Organizacija „Transparentnost Srbije“ od februara ove godine pokušava da dođe do kopije koncesionih akta iz studije opravdanosti za koncesiju za Aerodrom „Nikola Tesla“, kako bi videli da li je odabrani model koncesije za Srbiju najpovoljniji ili postoje možda neke povoljnije solucije, kao što su investicije iz sopstvenih izvora ili iz eksternih bankarskih kredita. Ministarstvo saobraćaja je najpre odbilo da dostavi dokumenta, uz argument da bi njihovo obelodanjivanje bilo štetno, a kasnije je u pisanom odgovoru, na upit Poverenika za informacije od javnog značaja, odgovorilo da dokumenta ne poseduje. Zato pitamo - ko je izradio i ko poseduje dokumentaciju o davanju Aerodroma „Nikola Tesla“ u koncesiju, obzirom da smo sigurni da dokumentacija postoji, jer je Komisija za javno privatna partnerstva dala na ta akta pozitivno mišljenje, a to se na njenom sajtu vidi pod rednim brojem 44?

Sedmog septembra ove godina Upravni sud doneo je presudu kojom se nalaže Generalnom sekretarijatu Vlade da u roku od 15 dana, dakle u roku koji je prošao, „Transparentnosti Srbije“ dostavi tražene informacije i dokumenta, a u vezi sa koncesijom Aerodroma „Nikola Tesla“. Pitanje je - da li je Vlada Republike Srbije u roku propisanom presudom Upravnog suda „Transparentnosti Srbije“ dostavila traženu dokumentaciju?

Podsećamo da je ćutanje Uprave u ovom slučaju nedozvoljeno u ovakvim postupcima i podleže prekršajnoj odgovornosti, pa isto postavljamo pitanje – da li je zbog probijanja roka i ranijeg ćutanja protiv bilo koga iz Vlade pokrenut prekršajni postupak zbog sakrivanja informacija o planiranoj koncesiji za Aerodrom „Nikola Tesla“, naš najveći aerodrom?

Sledeće pitanje upućujemo ministarki pravde i pitamo – da li će Udruženju tužilaca i Društvu sudija i nevladinim organizacijama, koje su napustile javnu raspravu o ustavnim promenama, u kojoj su učestvovale na poziv Ministarstva, da li će ministarka pravde odgovoriti na njihovo pismo? Takođe, da li će postupiti onako kako joj je u tom pismu sugerisano, a to je da Ministarstvo pravde blagovremeno javnosti objavi Nacrt ustavnih promena u domenu pravosuđa, pre nego što iste dostavi Venecijanskoj komisiji, obzirom da su i Udruženje tužilaca i Društvo sudija i nevladine organizacije, CEPRIS, Jukom i ostali koji su učestvovali u tom procesu izrade predloga rešenja ustavnih promena, izrazili popriličnu zabrinutost da će takvim predlozima takvih rešenja biti ugrožena inače tanka, krhka i praktično nepostojanja nezavisnost pravosuđa u ovoj zemlji?

Sledeće pitanje ponovo upućujemo predsednici Skupštine i molimo je da dostavi informaciju dokle se stiglo sa implementacijom Portala za nadzor javnih finansija, čije je uvođenje poslanicima Skupštine najavljeno pre dve godine, tj. u decembru će biti dve godine. I tada je, kao i nedavno, rečeno da će najpre članovi Odbora za finansije dobiti uvid i pristup tom Portalu za praćenje javnih finansija, a tek nakon toga i ostali narodni poslanici. Međutim, od tog obećanja prošlo je skoro dve godine. Dakle, kao u „Maratoncima“, u januaru rekli pare u aprilu, a od tog obećanja prošlo godinu dana. Dakle, kada ćemo dobiti precizan uvid u javne finansije ove zemlje kroz pristup Portalu za nadzor javnih finansija, koji omogućava detaljan analitički uvid u trošenje budžetskih sredstava para poreskih obveznika ove države?

Sledeće pitanje upućujemo ministru finansija.

U redu, vreme. Hvala.

Hvala.

Hteo sam da odgovorim ovde na ove argumente, koji su izneti, kako će dualno obrazovanje maltene da uspostavi tržište rada u Srbiji, kao da mi nemamo tržište rada. Zapravo, nemamo ga. Imamo ga, ali je vrlo nefunkcionalno. Dakle, nemojte da deca uspostavljaju tržište rada. Ne uspostavlja se tržište rada iznošenjem dece na to tržište rada. Tržište rada se uspostavlja vladavinom prava, sudovima, inspekcijama rada. Dakle, nezavisnim sudovima i nekorumpiranim inspekcijama rada. To je jedna stvar.

Druga stvar, mi izlažemo decu rizicima kojima su na tom tržištu rada izloženi profesionalci, radnici, a da tu decu ne obezbeđujemo. Šta će se dogoditi ako dete zadobije povredu na radu ili u vezi sa radom koja će za posledicu imati trajni, potpuni invaliditet i trajnu i potpunu radnu nesposobnost tog deteta? To dete neće dobiti invalidsku penziju. To dete će biti osuđeno na osiguranje koje mu je kupio poslodavac i ono osiguranje u školi koje roditelji plaćaju, dodavajući tamo na onaj školski dinar koji služi da našem besplatnom školovanju roditelji plate toalet papir i ubruse u toaletu. Kao roditelj sam finansirao nabavku klima uređaja za učionicu u školi u koju je išao sin ministra prosvete. Toliko o besplatnom obrazovanju.

Manite se Nemačke. U Nemačkoj imate osiguranje odgovornosti poslodavca na nekoliko miliona evra osigurane sume. Toliko maksimalno plaća ta polisa ukoliko radnik strada krivicom poslodavca. Kod nas u Srbiji ta vrsta osiguranja ne postoji, nema je. Odgovornost poslodavca, u Srbiji nikakvo osiguranje odgovornosti ne funkcioniše, jer ovde niko ne oseti rizik da nekome bude odgovoran. Na takvo tržište rada mi iznosimo decu. Nemojte se zanositi idejom da će ta deca to tržište rada uspostaviti svojim dolaskom na rad kod takvih poslodavaca. Hvala.

Prethodnom govorniku da kažem, niko ovde nije rekao da su Austrija i Nemačka neuspešne, ali nemojte ni vi prodavati građanima priču da su oni uspešni upravo zato što imaju dualno obrazovanje, jer će ispasti da verujete da će nas dualno obrazovanje učiniti uspešnim, a neće.

Što se tiče podataka o nezaposlenosti, evo ovo je kako se do tih podataka došlo. Ovo je grafikon koji demonstrira pad broja stanovništva u Srbiji, stabilno 30-40 hiljada građana godišnje, naročito od 2012. godine na ovamo, u ovo tzv. periklovo doba.

Dakle, kada bude podatke o nezaposlenosti korigovali za one koji su otišli, za one koji su skinuti sa evidencije, jer su jedan dan zakasnili da se prijave, za one koji rade na jedan sat, pa se više ne vode kao nezaposleni itd. onda možemo da pričamo o tačnosti tih procenata. U suprotnom, smatraćemo da vam je evidencija o nezaposlenosti tačna, taman koliko i birački spisak, koji je preuveličan za 800-900 hiljada duša. To je što se tiče podataka i cifara.

Dakle, imamo odliv stanovništva po duplo većoj stopi u poslednjih nekolik godina. Što se tiče osiguranja, osiguranje nije regulisano zakonom o dualnom obrazovanju, ono je regulisano Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Tamo je regulisano da se moraju radnici osigurati od povreda zadobijenih na radu i posledica, dakle, trajnog invaliditeta.

Da smo vam predložili izmenu i dopunu tog zakona i fiksirali minimalne sume na koje se radnici moraju osigurati, rekli biste kako teramo investitore, te koje vi u vaše Periklovo doba dovlačite ovamo. Rekli biste – nakačićete troškove investitorima da osiguravaju radnike. Vama su radnici trošak. Ceo ovaj zakon napisan je, kako kaže, po meri poslodavaca. Interes poslodavaca se u obrazloženju najviše i najčešće spominje. Rekao sam u plenumu, ponoviću i sada, to je kao kada sistem parkiranja u gradu Beogradu regulišete za potrebe punjenja gradskog budžeta, a ne da građanima rešite problem parkiranja. Tako pravite i ovaj zakon o dualnom obrazovanju.

Inače, niko ovde ne pravi veštačke podele na elitu i na manje elitu. Te podele su prirodna posledica prava i izbora. Neko se odluči da ne studira, da ode u srednju stručnu školu, svi ovi problemi koje sam izneo u svom prethodnom izlaganju postoje i kada učenici idu na praksu. Ne moraju biti učenici koji uče uz rad na dualnom obrazovanju, mogu se povrediti u fabrici dok su na praksi, to nema veze sa Zakonom o dualnom obrazovanju.

Dakle, imate neregulisano tržište rada, imate urušene institucije, nemate pravnu državu i u takvom jednom sistemu mi se usuđujemo da decu, hajde neću upotrebiti isti izraz, izložimo rizicima tržišta rada u Srbiji. Hvala.