Hvala, predsedavajući.

Ispred poslaničkog kluba Stranke moderne Srbije, pridružiću se prethodnom govorniku i pravoslavnim vernicima koji danas slave Svetog Nikolu, uputiću takođe čestitku i želju da im ovaj dan protekne prijatno.

Najpre ću postaviti pitanje direktoru Agencije za privredne registre. Zašto se na sajtu Agencije za privredne registre, u delu u kom se objavljuju finansijski izveštaji registrovanih privrednih subjekata, ne nalaze finansijski izveštaji RTS-a? Pokušao sam juče da skinem te finansijske izveštaje sa sajta Agencije za privredne registre, na žalost nisam ih našao ni za 2018, ni za 2017, ni za 2016. godinu.

Nedavno smo usvojili povećanje takse za rad javnog medijskog servisa RTS. Puno je polemike u javnosti oko uređivačke politike ove medijske ustanove koja je, biću slobodan reći, najvažnija u zemlji. Bilo bi neophodno da RTS bude potpuno transparentna u svojim finansijama i da kao i svi drugi privredni subjekti u zemlji svoje finansijske izveštaje objavljuje, kao i druga javna preduzeća.

Sledeće pitanje upućujemo premijerki, postavljamo pitanje odgovornosti vršioca dužnosti direktorke JP „Pošta Srbije“ zbog nedavnog štrajka, koji je okončan svojevrsnim sporazumom radnika „Pošte“. Mi mislimo da ona ipak mora podneti odgovornost za nedavna dešavanja u JP „Pošta Srbije“, pre svega zato što je ona nezakonito vršilac dužnosti direktora godinama. Zatim, zato što smo u javnosti prisustvovali neprijatnim scenama i situacijama u kojima je menadžment pošte zastrašivao radnike u štrajku na svojevrstan način. videli smo snimke da je u objektima pošte prisustvovalo privatno obezbeđenje, informacije su u javnosti dostupne bile da su deljena rešenja o suspenzijama radnika koji su u štrajku.

Informacija je navodno da su nakon postignutog sporazuma sve te suspenzije stavljene van snage, ali bi nas isto tako zanimalo da čujemo i od Ministarstva za rad i od inspekcije rada, da li je došlo do kršenja radnih prava i prava na štrajk radnika koji su to pravo tokom štrajka koristili. Naravno, mislimo da postoji i menadžerska odgovornost, jer je nedopustivo da u javnom preduzeću koje je prošle godine po bilansu uspeha iskazalo čak 2,7 milijarde dobiti, radinici budu u takvom materijalnom položaju da pristupe korišćenju svog prava na štrajk.

Sledeće pitanje koje postavljamo, takođe se tiče vršenja dužnosti direktora u javnim preduzećima. Interesuje nas koji je status gospodina Zorana Babića u JP „Koridori Srbije“, zato što je saopšteno u javnosti da je gospodin Zoran Babić nakon saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom na naplatnoj rampi na auto-putu, podneo ostavku na to mesto? Ja sam, evo, pre pet minuta pogledao privredni registar na sajtu Agencije za privredne registre, gospodin Zoran Babić se i dalje vodi kao vršilac dužnosti JP „Koridori Srbije“. U javnosti je preko medija dostupna informacija da on jeste podneo ostavku, ali da Vlada tu ostavku još nije razmatrala, odbacila ili usvojila.

Ja ću vas podsetiti, 2002. godine u Vladi pokojnog premijera Zorana Đinđića, ministar Dragan Veselinov, podneo je ostavku nakon što je njegov vozač izazvao takođe saobraćajni udes sa smrtnim ishodom. Pa, molim od predsednice Vlade da dobijemo informacije o statusu ovih dvoje vršilaca dužnosti dva javna preduzeća i od Agencije za privredne registre razjašnjenje zašto nema finansijskih izveštaja RTS-a na sajtu Agencije za privredne registre? Hvala.

Hvala predsedavajući.

Iskoristiću priliku da ispred poslaničke grupe Stranke moderne Srbije govorim na kraju načelne rasprave o ovim predizbornim zakonima.

U toku današnjeg i jučerašnjeg dana čuli smo puno toga, između ostalog, čuli smo i da Srbija nema dobre izborne uslove. Čuli smo da Srbiju Brisel primorava da instalira bolje izborne uslove. Ispred Stranke moderne Srbije, želim da kažem da bi neuspeh Srbije bio da ne uspe da održi poštene i slobodne izbore i to bi bila velika sramota za sve nas.

Odgovornost je na svima i ne bitno je kako je raspodeljena, jer bude li ishod izbora doveden u pitanje u očima međunarodne zajednice biće sramota zajednička. Srbiju niko ne tera da menja izborne uslove, Srbija to ne mora, baš kao što ne mora ništa uvažiti od evropskih preporuka i evropskih primedbi, ne mora ni ići u EU, to nije obaveza, to je izbor. Vlast je sada izabrala da popravi izborne uslove ili da barem pokaže da ih u određenoj meri i na neki način popravlja.

Zašto baš sada? Pa, zato što je sada došao trenutak da se više ne mogu ignorisati pritisci i zahtevi pre svega iz Brisela. Ako je demokratija ono što nam Brisel zahteva, ja ne mogu reći da je Brisel u tom slučaju zlonameran, jer sada su očigledno pritisci iz Brisela i opozicije van institucija i opozicije u institucijama narasli do mere da više nije moguće ignorisati primedbe koje se iz godine u godinu pojavljuju u godišnjim izveštajima koje nam Evropska komisija šalje u vezi sa napretkom Srbije u procesu evropskih integracija. Očigledno se sada više ne mogu ignorisati desetine preporuka OEBS-a njihove Kancelarije za demokratiju i ljudska prava, koje stavljaju primedbe na izborne procese u Srbiji.

U pogledu predloženih zakona oni donose neke popravke, definišu šta je izborna kampanja, vremenski kvalitativno, šta su troškovi kampanje kvalitativno, šta je funkcionerska kampanja. Definišu šta je javni resurs i kako se on sme koristiti, a kako se ne sme zloupotrebljavati u partijske svrhe u kampanji. Nameću kratke rokove za postupanje Agencije za borbu protiv korupcije tokom kampanje kada ona kontroliše, da li su izborni učesnici prekršili izborne zakone i propisuje da ona mora doneti neki akt, neko rešenje jer interesantno da čak ni to nije bilo dosad precizno regulisano o čemu smo mogli čuti na javnim raspravama na kojima smo prisustvovali.

Međutim, presudno će biti, politika volja pošto nema toga zakona koji funkcionersku kampanju može definisati toliko precizno da se izbegnu sve moguće zlonamerne interpretacije, manipulacije u tumačenju tih odredaba i zato će presudno biti ko će kontrolisati primenu ovih zakonskih odredaba u izbornom procesu.

Postoji dodatni nedostaci koje se recimo sada ne rešavaju. Primera radi, nemogućnost finansiranja političkih stranaka od strane udruženja. To je potpuno nelogična stvar. Zašto bi udruženju građana koja artikuliše političke stavove nekih građana bilo zabranjeno da finansira političku stranku koja bi kroz izborni proces te interese zastupala. Vi imate situaciju gde recimo udruženje donira prostorije političkoj stranci. To se u smislu Zakona o finansiranju smatra finansiranjem i smatra se zabranjenim finansiranjem, jer to udruženje kao takvo ne sme da finansira stranku. To su neke nelogičnosti koje nažalost još uvek nisu otklonjene.

Sveukupno ovi zakoni donose nešto i to je rezultat pritisaka, ali ovi zakoni ne donose dovoljno i ne donose sve ono što bi trebalo biti doneto. Mi ćemo zbog toga naše stavove o ovim zakonima zauzeti pre svega nakon završetka rasprave u pojedinostima i nakon završetka treće runde parlamentarnog dijaloga koji će se u Skupštini Srbije odvijati krajem ove nedelje i tada ćemo pre svega tražiti garancije za sprovođenje zakona. Toliko i hvala.

Hvala, predsedavajući.

Po članu 28. vi ste zaduženi za staranje o redu na sednici, molim vas da opomenete poslanike koji ovde pričaju da je ovde neko nešto ukrao, trgovao ili prodao, osim ako nemaju precizne dokaze napismeno da pokažu da se desila trgovina uticajem, trgovina mandatima i slično.

Najslađe je kad nas radikali optužuju da smo lažna opozicija, to verujem da je svima u Srbiji jasno kakvo su radikali unazad 30 godina opozicija i molim vas da sprečite da se poslanici ovde vređaju, nazivajući se lopovima, pogotovo od stranke poslanika koji sede sat vremena u sali i poigravaju se sa Narodnom skupštinom tako što drže kartice ne ubačene unutra, poigravajući se sa kvorumom i vodeći neku svoju taktiku za koju misle da im donose glasove.

Dakle, ako ćemo da radimo hajde da radimo, da se ne zamlaćujemo sitnim šibicarenjem, ubacivanja, vađenja kartica i sličnim glupostima. To je vređanje dostojanstva Narodne skupštine, ako ćemo da radimo, ako nećemo da radimo onda izađite iz sale, održite konferenciju za medije i recite zašto nećete da radite i zašto sedite u sali bez ubacivanja kartice. Kakva je to vrsta poigravanja dolaskom na svoj posao ili nedolaskom na svoj posao?

Molim vas, ovo nije prvi put da slušamo uvrede – lopovi, izdajnici, pljačkaši i ne znam šta. Znači, to nije primereno Domu Narodne skupštine. Hvala.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Evo, i sad dobacuju - ukrao si mandat.

(Nataša Sp. Jovanović: Jeste, ukrao si mandat!)

(Vjerica Radeta: Tačno, jesi. Lopovčina si!)

Jel sam lopovčina?

Svaka vama čast, radikali! Svaka vama čast, vi ste prava opozicija. Svaka čast!

Hvala, predsedavajući.

Mi smo u Predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti predložili nekoliko mera koje treba da izmene sistem na koji se politički subjekti u Srbiji finansiraju.

Sada bih skrenuo pažnju samo na jednu od predloženih mera, a to je da se promeni procenat poreskih prihoda koji se izdvaja za finansiranje političkih subjekata po različitim nivoima vlasti.

Naime, zakon predviđa određeni procenat koji se na određenom izbornom nivou iz poreskih prihoda izdvaja za finansiranje izbornih kampanja i za finansiranje redovnog rada političkih subjekata.

Nije logično da svi nivoi vlasti u Srbiji imaju propisan jednak procenat poreskih prihoda, kada ti različiti nivoi vlasti u Srbiji različito učestvuju u raspodeli poreskih prihoda. Onda imate na centralnom republičkom nivou jedan isti procenat na veliku osnovicu koji političkim subjektima donosi velik novac za finansiranje njihovog rada, dok na pokrajinskom i na opštinskom nivou taj isti procenat primenjen na zanemarljivo malu osnovicu, zbog malog učešća lokalnog nivoa vlasti u poreskim prihodima, donosi sredstva za finansiranje rada tih političkih subjekata koja su potpuno nedovoljna, čak i za finansiranje najelementarnijih operativnih troškova.

Dakle, suočeni smo sa situacijom da političke organizacije koje deluju, recimo, na lokalnom opštinskom nivou, koje nemaju ambicije da učestvuju na republičkom i nacionalnom nivou, jer su pre svega fokusirane isključivo na lokalne politike, politike bliže građanima i njihovoj svakodnevici, čak ni ako osvoje mandate na opštinskim izborima iz zakonom propisanih javnih izvora finansiranja za svoj realan rad ne mogu da dobiju dovoljna sredstva čak ni za zakup kancelarije, eventualno zapošljavanje nekog tehničkog sekretara ili sekretarice, fiksne telefone, struju, vodu, grejanje ili internet konekciju, zato što je propisano da taj jedan te isti procenat primenjen na malo učešće u poreskim prihodima lokalnog nivoa vlasti njima daje nedovoljna sredstva.

Zato smo predložili da se uradi preraspodela da manji procenat bude izdvajan na centralnom nivou, a veći na opštinskom. Na taj način mislimo i da bi politički sistem bio svojevrsno decentralizovan, zato što bi opštinske organizacije političkih subjekata došle do nekih finansijskih sredstava koja bi im omogućila nezavisan rad, a ne da non-stop zavise od svoje stranačke centrale i čekaju od nje da pusti novac za kiriju ili za internet konekciju. Naravno, ujedno smo i predložili da ukupna masa novca koja se izdvaja po svim ovim osnovama bude manja nego što je sada, dakle, da se novca izdvaja manje i da bude preraspoređen u korist lokalnog nivoa vlasti. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poslanička grupa Stranke moderne Srbije želela bi da postavi pitanje predsedniku Republike, gospodinu Aleksandru Vučiću, i da nam kaže šta se tačno dogodilo tokom intervjua koji je predsednik Vučić aprila meseca ove godine dao ruskom novinaru i poslaniku Ruske Dume, gospodinu Jevgeniju Primakovu mlađem. Prema vesti koju je objavio „Blic“, nakon intervjua gospodin Primakov je prestao da nastupa u kapacitetu novinara i navodno izneo ponudu za formiranje Vlade Srbije u koju je zahtevao da uđu i predstavnici bivše vlasti, konkretno onaj deo opozicije koji bojkotuje Skupštinu i koji je već u aprilu mesecu najavio da će bojkotovati predstojeće izbore, te je u tom smislu dodatno interesantno da se ovde sada radi o nekom potencijalnom ruskom uticaju da neko ko najavljuje bojkot izbora bude, na neki način, instaliran u Vladu Srbije i da se na taj način utiče na formiranje najviših državnih organa od strane nekoga ko se predstavio kao predstavnik Rusije, a najpre se predstavio kao novinar.

Dakle, da li se ovo dogodilo ili ne? Zato što je N1 juče preneo vest kojom je građane informisao o izjavi predsednika Vučića da se tako nešto nije desilo. S druge strane, „Blic“ u svojoj vesti navodi, takođe, izjavu predsednika Vučića da se nepristojna ruska ponuda zaista dogodila i da, citiraću, o tome postoji i službena beleška.

Da li neke nadležne bezbednosne službe koje obezbeđuju predsednika znaju ko sve ima pristup najvišim državnim funkcionerima i ko sve može, predstavljajući se kao novinar, da dođe i da eventualno isporuči jednu ovakvu ponudu da se vrši izmena izbornih rezultata ili da se mimo izbora, uz bojkot izbora ili već na neki drugi način, uz međunarodni pritisak formira neki najviši državni organ, konkretno Vlada Srbije i da se neko instalira u Vladu?

Ono što je nejasno ovde, a nejasno je, osim toga da li se to dogodilo ili ne, dakle, da li je gospodin Primakov izrekao tu ponudu ili zahtev ili predlog ili nije, i ako jeste, da li nastupa u svojstvu zvaničnog predstavnika politike Kremlja ili eventualno nastupa u svom nekom ličnom kapacitetu sa nekom svojom ličnom agendom ili agendom nekih neformalnih centara moći iz Rusije?

Ako osvojimo ovo pitanje nerazjašnjeno, to može potencijalno ugroziti odnose Srbije i Rusije i zato bismo voleli da dobijemo i pisani odgovor od predsednika šta se stvarno dogodilo, pošto način na koji o ovoj stvari izveštavaju „Blic“ i N1, u oba slučaja prenoseći navodno izjave predsednika, nije sasvim jasno da li se ovo dogodilo ili ne. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Stranka Moderne Srbije smatra da je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti jedan od ključnih zakona našeg političkog i predizbornog sistema, koji u najvećoj meri može povratiti poljuljano poverenje građana u politički sistem i u predstavnike koje kroz politički proces građani delegiraju između ostalog i u ovu Narodnu skupštinu.

Stranka Moderne Srbije smatra da su politički subjekti dužni biti u svom finansiranju potpuno, potpuno transparentni prema građanima i da su informacije o svom finansiranju, svog rada i svojih izbornih kampanja dužni u potpunosti prezentovati građanima.

Mi ovim predlogom zakona ujedno želimo i da razjasnimo jednu dilemu u domaćoj javnosti, a to je da li je bolje političke subjekte finansirati iz javnih ili iz privatnih izvora.

Skrećemo pažnju da u zemljama OEBS-a, koje su zemlje sa razvijenim demokratijama, preko 80% finansiranja političkih subjekata potiče iz javnih izvora. Time se otklanja rizik da politički subjekti potpadnu pod privatni uticaj svojih privatnih finansijera i time se zapravo otklanja rizik od fenomena koji se zove – zarobljene politike. To je situacija u kojoj politički subjekti zapravo zagovaraju politike koje su u privatnom interesu njihovih privatnih finansijera, a ne u javnom interesu svih građana.

Naravno, stranka Moderne Srbije smatra da bi idealno bilo kada bi se politički subjekti u Srbiji u mnogo većoj meri finansirali od velikog broja malih donacija građana, jer bi time ti politički subjekti pokazali da imaju svoje utemeljenje u masovnosti i u masovnosti biračke podrške, a građani bi time podigli svoj nivo političkog aktivizma i demonstrirali poverenje u te političke subjekte, kroz lični finansijski doprinos, kroz veliki broj malih sitnih donacija, kao što je, recimo, primer predsedničke kampanje potencijalnog predsedničkog kandidata Bernija Sandersa u Sjedinjenim državama.

Nažalost, svesni smo da je srpski politički sistem daleko od ove preko potrebne nove političke kulture. Zato je stranka Moderne Srbije predložila nekoliko izmena u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, a jedna od ključnih na koju ću ovim putem skrenuti pažnju je promena raspodele javnog novca u korist boljeg i jačeg finansiranja političkih subjekata koji deluju na lokalnim izbornim nivoima. Dakle, u lokalnim sredinama bliže građanima i bliže njihovim svakodnevnim političkim potrebama. Jer, postojeće rešenje podrazumeva jednaki procenat raspodele poreskih prihoda i na centralnom i na lokalnom nivou izbora, što je potpuno nelogično, obzirom da lokalne samouprave u tim poreskim prihodima učestvuju mnogo manje.

Na ovaj način, lokalne političke organizacije koje ne učestvuju nužno na nacionalnom izbornom nivou došle bi do boljih materijalnih sredstava i mogle bi na bolji način zagovarati javne politike bliže građanima i njihovim svakodnevnim životima. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani, današnja rasprava predstavlja na neki način nastavak budžetske sednice, zato što raspravljamo o zakonima koji prate Zakon o budžetu. Kroz ovaj set zakona se zapravo i tehnički implementiraju određene mere Vlade koje su predviđene ekonomskom politikom oličenom u Zakonu o budžetu.

Najpre, što se tiče Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakona o porezu na imovinu, čije se izmene predlažu, načelno su oni prihvatljivi i mogu se pozdraviti, zbog propisivanja elektronske korespondencije sa poreskom upravom i zbog oslobađanja građana obaveza podnošenja određenih poreskih prijava, na primer u porezu na nasleđe i poklon.

Naravno, biće potrebno rešiti probleme koji su sprovođenju zakona koji sadrže mere digitalizacije se javljaju, pogotovo u manjim sredinama. Ali, u načelu, ovo su dobre mere, videćemo kroz raspravu o zakonu u pojedinostima.

U pogledu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje, tu sada ima jedna od prvih mera koja se predviđa, da se za 70% umanjuje osnovica za porez na zarade novonastanjenog obveznika, dakle zaposlenog i nažalost javnosti nije do kraja objašnjen pojam novonastanjenog obveznika, odnosno zaposlenog, tako da se javljaju spekulacije.

Mi svakako ne želimo da populisti raspiruju strah od migranata ili netrpeljivost prema izbeglicama sa prostora bivše Jugoslavije, jer je Srbiji i njenoj privredi potreban svaki kvalifikovani radnik, bilo da je reč o domaćem obrazovanom radniku sa veštinama za 21. vek ili nekome ko je u Srbiju došao iz, recimo, Republike Srpske, pošto je novosadski univerzitet prepun studenata koji iz Republike Srpske u Novi Sad dolaze po kvalitetno obrazovanje iz oblasti računarskih nauka i mnogi od njih i ostaju u ovoj brzorastućoj privrednoj grani koja svoju ekspanziju ima baš, eto, sticajem okolnosti, iz sredine iz koje ja dolazim, a to je Novi Sad. Na Vladi je svakako da kreira ambijente na tržištu rada, da tržište rada svu ovu ponudu rada apsorbuje i da zaposli sve.

U pogledu doprinosa na penzijsko-invalidsko osiguranje, za koji je predloženim izmenama predloženo smanjenje za pola procentna poena u delu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje na teret poslodavca, tu imamo određene kritike. One se pre svega tiču sveukupne ekonomske politike proklamovane Zakonom o budžetu, zato što mislimo da je ovo smanjenje moglo biti veće. Jer, da nisu prekomerno povećane plate u javnom sektoru, a obrazložiću zašto mislim da su prekomerno povećane, u čemu se ta prekomernost vidi, ovo smanjenje je moglo biti oštrije, najmanje za još jedan procentni poen, što bi privredu rasteretilo za još skoro 13 milijardi dinara, kao jedna sveukupna neselektivna subvencija celoj privredi u vidu smanjenja ulaznih troškova rada.

Ovo povećanje plata je stoga nužno još jednom iskomentarisati, jer govori o tome zašto je predloženo nedovoljno smanjenje, po našem mišljenju, po mišljenju Stranke moderne Srbije. Dakle, to povećanje plata ide ispred očekivane nominalne stope rasta BDP-a, to je negde oko 5,5%, realan će biti oko 3,5%, ako se doda inflacija, to je to, i to je jedini indikator budžeta na kojem, da kažemo, projektovana krvna slika javnih finansija ulazi u crveno. Samo na tom jednom indikatoru koji, eto, nije urađen školski i nije urađen po knjigama.

Kada plate javnog sektora rastu po stopi većoj od stope nominalnog privrednog rasta, ekonomski udžbenici kažu da se na taj način troši nezarađeni budući dohodak i to u naše tek konsolidovane javne finansije unosi nepotreban budući fiskalni rizik buduće potencijalne nestabilnosti.

Dodatni problem je i u tome što je to povećanje urađeno paušalno, po sektorima, a da istovremeno nemamo definisane platne razrede i nemamo tu dugo godina čekanu analizu reforme zaposlenosti u javnoj upravi, u javnom sektoru, u javnim preduzećima. Mi ne znamo kao država kako treba resistematizovati zaposlene u javnom sektoru. Taj problem rešavamo zabranom zapošljavanja, koja je i dalje na snazi, pa za posledicu imamo ukupne viškove, ali istovremeno i manjkove na važnim pozicijama u javnom sektoru.

Istovremeno se zabrana zapošljavanja zaobilazi zapošljavanjem na povremenim i privremenim poslovima, jer broj ovakvih radnika je od 2014. godine porastao 50%. Dakle, tamo gde ih je bilo 10, sada ih ima 15. Na taj način su očekivane uštede od jedne ovakve mere izostale.

Fiskalni savet je takođe dao primedbu da u fiskalnoj strategiji izostaju dugoročne strateške mere strukturnih reformi, pre svega reformi javnog sektora i pre svega reformi javnih preduzeća. Moramo se kao poslanička grupa Stranke moderne Srbije složiti sa ovim primedbama, zato što smo slabo šta čuli o dugoročnim reformskim planovima, na primer, "Elektroprivrede Srbije". Nedavno smo dobili analizu problema u poslovanju "Elektroprivrede Srbije" i konstatovano je da su nedovoljne investicije ovog javnog preduzeća učinile da je ono postalo najveći zagađivač životne sredine u Srbiji. Tu je frapantan podatak da samo jedna termoelektrana Kostolac B emituje 130 hiljada tona sumpordioksida godišnje, što je jednako ukupnoj godišnjoj emisiji svih nemačkih termoelektrana.

Dakle, sleduju nam mere reformi koje će morati dovesti do internih ušteda u mnogim javnim preduzećima, pre svega u EPS-u, a verovatno se podrazumeva i ozbiljnije povećanje cene struje, koje neće biti fer prema građanima ako reforme javnih sektora i ovih javnih preduzeća izostanu. Poskupljenje struje je već najavljeno od 1. decembra i ono će delom potrošiti neki taj dodatni dinar u porodičnom budžetu koji je posledica nekih poreskih olakšica i povećanja minimalne cene rada.

Ipak, uprkos svemu ovome, mi smo pribegli jednostavnom, opštem, nekom linearnom sektorskom povećanju plata i to je sprečilo da ova podsticajna mera smanjenja doprinosa na penzijsko-invalidsko osiguranje bude oštrija, bude veća i da se privreda na taj način bolje podstakne. Nažalost, svi ovi faktori koji koče privredni rast, i dalje stoje, a srpskoj privredi potrebni su upravo veći podsticaji ove vrste, pre svega na fiskalnom rasterećenju rada. Jer, iako su nam ova fiskalna opterećenja na rad manja od regiona, mi zapravo i nemamo drugih konkurentskih prednosti, jer ne možemo da se pohvalimo prevelikim raspoloživim investicionim i obrtnim kapitalom u privredi, nemamo ni preteranu pravnu sigurnost, pa smo zbog toga prinuđeni da subvencionišemo investitore u Poglavlju 23 procesa pridruživanja EU koji se bavi vladavinom prava, nismo dovoljno odmakli, daleko smo od zatvaranja tog poglavlja. Tako da nam je ova mera fiskalnog rasterećenja rada jedna od retkih koja nam je preostala da našu privredu podstaknemo.

Da nam je potreban jači privredni rast koji bi se ovim merama mogao podstaći govore i podaci kada se porede Srbija i region centralne i istočne Evrope: 2008. na 2019. godinu Srbija je rasla 19%, region centralne i istočne Evrope, dakle, zemlje u okruženju 34%, znači 19:34 posto. Prva polovina 2019. godine - Srbija je rasla 2,8%, centralna i istočna Evropa 4%.

Ne možemo se u privrednom rastu pozivati na jednokratne fenomene kada smo imali privredni rast, zbog toga što je prethodna godina bila katastrofalna, jer je suša potukla BDP u poljoprivredi, pa je naredna godina merena sa tako niskom osnovicom imala veliki rast, ili kada smo imali povoljniju konjukturu na tržištima evro-zone, kada je cena naftnih derivata išla naniže, pa je to išlo našoj privredi na ruku, jer je to zapravo snižavalo ulazne troškove i predstavljalo neku neselektivnu podsticajnu meru iz okruženja za celu srpsku privredu. Svih tih faktora sada više nema i ne očekuju se. Naprotiv. Dakle, trendovi su već u evro-zoni i u regionu okrenuti.

Zbog toga smo u Stranci moderne Srbije stava da se trebalo pribeći meri blažeg povećanja zarada u javnom sektoru, onoliko koliko nominalni rast BDP dozvoljava, dakle, recimo, 5,5%-6%, a da se ta ušteda kroz manje povećanje iskoristi da se država odrekne dela fiskalnih prihoda kroz veće smanjenje fiskalnih opterećenja na rad.

Mere koje su dobre su te što će se na još godinu dana produžiti olakšice u vidu 65% do 75% povrata doprinosa za socijalno osiguranje na zaradu novozaposlenog lica, što novoosnovani poslodavac za zaradu osnivača će biti takođe oslobođen tri godine od dana osnivanja doprinosa na zarade osnivača i što na zaradu novozaposlenog lica se poslodavac oslobađa doprinosa za penzijsko-invalidsko u naredne tri godine, i to 100%, 95% i 85% po godinama.

Videćemo koliko će ove mere novčano vredeti privredi. Bolje bi bilo da su one bile propraćene još i nekim dodatnim smanjenjem akciza, pre svega na naftne derivate. Nažalost, to je u budžetu izostalo i to će se osetiti po privrednom rastu koji je, po mišljenju Stranke modrene Srbije, nerealno projektovan na 4% za iduću godinu, ne samo zbog ovih, nekih naših propuštenih prilika da uvedemo podsticajne mere, nego i zbog okruženja koje polako već ide u pravcu recesije.

Drugi zakon na koji bih se u diskusiji osvrnuo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima na socijalno osiguranje i na najsporniji član koji se zove test samostalnosti, kolokvijalno. Cilj tog testa koji uvodi zakon je da se utvrdi da li lice koje obavlja neki posao ima status preduzetnika, pa je kao pravno lice preduzetnik u ugovornom odnosu sa naručiocem posla, ili je priroda tog posla takva i način obavljanja tog posla takav da to lice, zapravo, je u statusu zaposlenog kod naručioca posla, u kom slučaju cela vrednost obavljenog posla bi trebala biti opterećena fiskalnim porezima i doprinosima na zarade.

Juče smo na Odboru za finansije dosta polemisali o tome. U međuvremenu smo dobili i stav udruženja Digitalna zajednica, jer potpuno je jasno da je ovaj jedan test samostalnosti uperen i usmeren na to da se poveća naplata poreza kod IT preduzetnika. Priroda tog testa samostalnosti na to ukazuje, vidi se da to nije namenjeno boljem oporezivanju drugih paušalaca, dakle, advokata, na primer, vidi se da to nije cilj takvog testa samostalnosti.

Digitalna zajednica nam je prosledila neke svoje predloge amandmana koje smo podneli, o njima ćemo razgovarati u raspravi u pojedinostima. Ono što ovde u načelnoj raspravi samo želim da kažem je da Digitalna zajednica nema problem sa tim da plati porez, već da ima problem ako će njihove poreske obaveze biti utvrđivane po nepreciznim kriterijumima koji će biti predmet subjektivnog tumačenja poreskih inspektora koji su možda u nedovoljnoj meri upoznati sa specifičnostima IT delatnosti i načina obavljanja poslova.

Podsetiću vas, recimo jedan od kriterijuma je broj radnih sati u određenom vremenskom periodu koji je proveden u radu za jednog naručioca. To je u IT delatnosti, kod IT preduzetnika dosta teško izmeriti. Nije precizno definisano da li se misli na osam sati u toku radnog dana, znači, navedeno je od 0 do 24 određeni broj dana u godini, bilo kada.

Dakle, kriterijumi su takvi da praktično svaki IT preduzetnik može na tom testu samostalnosti i pasti i proći i bojimo se da ćemo otvoriti problem pravne nesigurnosti koji će za posledicu imati sledeće: IT preduzetnik će ugovoriti posao po određenoj vrednosti, nakon izvesnog vremena će od strane poreskog inspektora biti oboren na testu samostalnosti i onda će retroaktivno biti zadužen da plaća neke poreze i doprinose, što mu ruši potpuno, unapred, finansijsku predvidivost njegovog poslovanja i pravnu sigurnost.

Razumemo da je potrebno suzbijati sivu ekonomiju, ali ni jedna kreativna mera na stvaranju pravnih osnova i kreativnih matematičkih modela za naplatu poreza nije toliko efikasna kao vraćanje poverenja građana u državu.

Kad kažem vraćanje poverenja građana u državu, onda tu mislim, pre svega, na transparentno prikazivanje trošenja javnih finansija, da građani budu sigurni da je njihov poreski dinar potrošen tačno toliko i tačno onako kako oni smatraju da je najbolje u javnom interesu koji i interes tih građana, da nemaju sumnju da je poreski dinar proneveren, da je 22 milijarde slupano na kazne, penali i sudske oštete koje država plaća, nego da znaju gde tačno svaki njihov poreski dinar ide.

Kada imamo vraćeno poverenje građana u državu, tada će mnogi problemi u naplati poreza i u suzbijanju sive ekonomije nestati, jer će građani znati da njihov put, da njihov vrtić, da kvalitet njihove škole zavise od poreskog dinara koji svi treba da plaćamo i koji je razrezan fer i pošteno i jednako svima i da država nije jednome majka, a jednome maćeha.

Dakle, poslanička grupa Stranke moderne Srbije će dodatno staviti primedbe na ovaj test samostalnosti u dogovoru sa predstavnicima Digitalne zajednice, čije ćemo amandmane podneti i o detaljima ćemo raspravljati kada bude bila rasprava u pojedinostima.

Što se tiče rasprave u načelu, od strane Stranke moderne Srbije toliko za sada. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Sada je tačno 18,45 časova. Ova sednica traje do 19.00 časova i gotovo sam siguran da, ako mi se bude ovoliko dugo odgovaralo na poslanička pitanja, nećemo stići da čujemo moj završni komentar, te će moja poslanička prava biti oštećena.

Vi ste kao predsedavajući dozvolili ministru odbrane, a sada dozvoljavate ostalim poslanicima da dobacuju.

Ministru odbrane ste dozvolili da ovde iznosi i svoje neke privatne uznemirenosti. Ja razumem to što je on imao potrebu ovde da iznese, ali nije poslovničko vreme predviđeno za to. Mogao je sazvati pres konferenciju u holu, pa sve to reći takođe u ovom domu.

No, moje pitanje koje želim da delegiram ovde odnosi se na ono o čemu smo razgovarali dok nije krenula ova kampanja odgovaranja na afere. Čini mi se nekako da proizvođačima afera i otkrivačima afera i vama te afere jako odgovaraju, jer onda možete slupate sat vremena i onda ne možemo da se bavimo životnim temama, a to smo radili u početku ove senice, bavili smo se životnom sredinom, npr. i pitanjima finansiranja socijalnih politika u porodici.

Ja želim da delegiram ministru Antiću pitanje šta će da uradi u pogledu investicionih potreba EPS-a, jer, po najnovijim analizama, kapaciteti EPS-a uskoro će biti nedovoljni da namire rastuće potrebe i biće potrebne ogromne investicije u nove kapacitete, biće potrebno nadomestiti dotrajale kapacitete i zameniti i prepraviti postojeće kapacitete zbog zaštite životne sredine, jer je EPS postao jedan od najvećih zagađivača životne sredine u Srbiji.

Ja sam danas u plenumu to rekao i sada ću ponoviti - jedna TE "Kostolac B" emituje 130 hiljada tona ugljendioksida godišnje. To je emisija jednaka zajedničkoj emisiji svih nemačkih termoelektrana.

Dakle, u poslednjih pet godina EPS-ova proizvodnja opada. Osam posto je manja nego u 2013. godini. Propisi EU kada bi se primenili na Srbiju u pogledu emisije štetnih materija iz EPS-ove proizvodnje, koštali bi EPS 500 miliona evra i postojeći proizvodni model EPS bi bio potpuno ekonomski neisplativ, a daću još jedan podatak koji je dala Energetska zajednica u ovom domu Narodne skupštine.

Kada bi za Srbiju trenutno važili evropski propisi u pogledu emisije štetnih gasova i kada bi Srbija po tim propisima morala da plaća emisione kvote i penale za prekomernu emisiju i trovanje vazduha koji građani dišu, pa kada bi taj dodatni trošak tih penala prevalili na cenu struju i na krajnjeg korisnika, struja u Srbiji bi morala poskupeti čak 24%.

Podsećam da se EPS obavezao da će do 2027. godine sprovesti evropske zahteve u pogledu zaštite životne sredine. Interesuje me da li postoji uopšte plan ovih ogromnih, masovnih investicija, jer investicioni gep EPS-a u poslednjih šest godina je… EPS je već u kašnjenju sa minimum 400 miliona evra investicija u poslednjih šest godina samo do nivoa amortizacija, a investicije su potrebne preko toga. Hvala.

Hvala.

Čini mi se da će ovo biti sada završno, pa ću probati, pošto se sedam sati približava.

Vaše informacije o stanju u EPS-u su u konfliktu sa Fiskalnim savetom i onda ne znam da li ova Vlada treba možda da ukine Fiskalni savet.

Plan investicija koji sam ja očekivao da čujem od vas je kako će se povećati investicija EPS-a za 200, 250 miliona evra godišnje, još gore, kako će se obezbediti 1,1 milijarda evra za koju Fiskalni savet kaže da je potrebna za obezbeđenje proizvodnje uglja, ili da mi kažete da su ti podaci jednostavno netačni, ali onda ćemo stvarno postaviti pitanje kredibiliteta Fiskalnog saveta, koji barata podacima za koje vi smatrate da su netačni.

Ovo je 1,1 milijarda evra investicija potrebnih u proširenje proizvodnje uglja. To je 10% godišnjih prihoda i primanja budžeta. To je ogroman novac.

Još jedan problem, neprofitabilnost EPS-a. EPS je deset puta manje profitabilan od uporedivih kompanija. Čak i da podigne profit na 200, 250 miliona evra, on bi tek bio na 60% profitabilnosti sa uporedivim kompanijama.

Da, rekli ste, tačno je da je cena struje u Srbiji niska. Ukrajina je jedina sa nižom cenom struje u Evropi. I, naravno, to je i neka cena socijalnog mira i to je nužda, ali će očigledno morati doći do povećanja struje. Međutim, problem sa sistematizacijom zaposlenih, dakle, EPS mora i vi kao nadležno ministarstvo morate dati plan kako ćete rešiti višak zaposlenih za koje je Fiskalni savet procenio da je oko 15% do 20%. A, 30% su troškovi zaposlenih u proizvodnji EPS-a. To je ogromno. Vi kad imate uslužnu delatnost, vi imate racio, kaže treba da bude 50-30-20, 50% su troškovi zaposlenih, 30% su svi ostali troškovi, 20% je dobit. To je logično za uslužne delatnosti koje nemaju troškove amortizacije ogromne, ogromne opreme. EPS tu ne može da se poredi. Zato je ovih 30% učešća troškova zaposlenih kod EPS-a ogromno. Taj plan mi očekujemo da čujemo, jer ovo su strateške stvari koje će se morati rešavati za narednih pet, 10, 15 godina, zato što smo mi već došli u situaciju da je tražnja za električnom energijom na putu da u narednih pet godina potpuno prevaziđe proizvodne kapacitete EPS-a.

Još jednu stvar bih kao dopunsko pitanje i dopunsku informaciju. Simpatična je bila rasprava. Verujem da premijerka puno svog vremena troši na materijalno stanje porodica sa decom, ali ja moram ovde da pitam jednu vrlo konkretnu stvar, za koju ne znam da li ću stići dobiti konkretan odgovor – kada ćemo u Skupštini dobiti izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom? To je obećanje koje se sada već duže od godinu dana čeka, jer para novih u budžetu za porodilje i majke nema. Istih je 64 milijarde kao lane. Hvala.

Trudiću se da ne iskoristim puna dva minuta, pošto smo potrošili vreme trajanja sednice.
Samo bih odgovorio ministru Đorđeviću. Jedna milijarda je nedovoljna. Kod rebalansa budžeta osam milijardi je uvećan razdeo prava korisnika iz oblasti zaštite porodice i dece, naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta. Osam milijardi je uvećan kod rebalansa. Na sednici nadležnog skupštinskog odbora predstavnica vašeg ministarstva je na naše pitanje – da li su ovih osam milijardi namenjeni povećanju naknada porodiljama i majkama, odgovorila – ne, ovih osam milijardi rebalansom budžeta se uzima da bi se nadoknadila nedostajuća sredstva koja smo u 2019. godini propustili da budžetiramo za isplatu ovih malih naknada od 850 ili 2.500 dinara, koliko mesečno neka trećina, recimo 20.000 majki, porodilja, dobija u Srbiji, jer su zakinute primenom ovog zakona.
Novac koji je potreban da bi se do nivoa minimalca tim majkama garantovala primanja, mi smo izračunali za 20-ak hiljada majki, pa neka je i 30.000, je negde oko 11 milijardi dinara godišnje. Država je slupala 22 milijarde na sudske kazne i penale, na „energo zelene“, na „kunstranseve“, na naknadu za garanciju AIK banci itd. Na povredu prava građana na suđenje u razumnom roku otići će dve i po, tri milijarde, recimo, zato što sudovi kasne.
Dakle, nisu dobro postavljeni fiskalni prioriteti i reforme ne idu u pravcu tamo gde to najviše treba, a mislim da su trudnice porodilje i ta kategorija veoma socijalno ugrožene i da se ne bavimo propagandom, nego da se bavimo činjenicama, a evo razdeo nadležan pokazuje da dodatne pare nisu budžetirane. Hvala.

Poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, da se manemo propagande, da se držimo struke.

Dakle, dobro je što u budžetu stoje predviđena sredstva za izgradnju Fruškogorskog koridora kao dela deonice od Novog Sada, preko Rume, Šapca, do Loznice. Bolje je nego da ne stoje, kao što je prethodnih godina bio slučaj.

Ali, da budemo potpuno iskreni prema građanima i da damo precizan podatak i preciznu informaciju. Ono što je budžetom predviđeno da se za izgradnju ove deonice potroši, vidi se na rashodima budžeta i to je samo 200 miliona dinara u 2020. godini.

Dopuniću informaciju. Krediti koji su predviđeni, to su krediti koji su predviđeni, to nije novac koji je planiran da se na izgradnju ove deonice potroši u 2020. godini. Na potrošnju u 2020. godini se predviđa na rashodima 200 miliona dinara.

Krediti koji su predviđeni za 2020. godinu i nadalje, a ne znamo još do kada, su milijardu evra za ovu deonicu. Tri kredita imate u budžetu. Milijardu evra za deonicu od 130 kilometra, to je preko sedam, skoro 7,5 miliona evra po kilometru.

Imate azerbejdžanski kredit, 250 miliona evra; imate kineski kredit, 550 miliona evra i imate kredit stranih investicionih korporacija, fondova i banaka, 200 miliona evra. To je milijardu evra, ali to nisu rashodi za 2020. godinu, za ovu deonicu.

To su krediti od čega će se 200 miliona dinara, da li iz tog kredita ili iz drugih izvora potrošiti za ovu deonicu u narednoj godini. Dve stotine miliona dinara je nedovoljno da se ozbiljno čak i započnu radovi na toj deonici.

Dakle, nije poenta ovde u tome da li ima. Ima, ali je poenta u tome da mora, kako ste govorili pre sedam godina, brže, jače i bolje, zato što je bolje moguće. Da su prošle godine investicije u vojnu i policijsku opremu bile smanjenje 50%, vojska i policija bi kroz te investicije ponovo bili najveći budžetski dobitnik, veći nego godinu dana ranije, ali bi se time oslobodilo 30 do 40 milijardi dinara za neke druge politike, socijalne. Da se vrate novci penzionerima koji su im kroz umanjenje četiri godine uzimani, na primer. Da nam majke i porodilje ne dobijaju poruke iz banaka da im je uplaćeno 850 ili 2.500 dinara mesečno. U krajnjoj liniji da se ova deonica ozbiljnije započne raditi.

Mi ćemo, svakako podržati kreditna zaduženja, pod uslovom da tekstovi posebnih zakona budu prihvatljivi. Zato što smatramo da su te deonice potrebne, ali nemojmo pričati da ćemo milijardu evra potrošiti za izgradnju te deonice u 2020. godini, jer to se neće dogoditi. Na rashodima ste predvideli 200 miliona dinara u 2020. godini. Milijardu evra su krediti za naredne godine i videćemo kad i kako.

Setite se koliko smo godina čekali na početak Moravskog koridora. Dakle, pustite propagandu i nemojmo da polemišemo po principu – valjda više veruješ mojim rečima, nego sopstvenim očima.

Vi ste Sremac, vas pod rotacijom, verovatno, voze u koloni koja teretni međunarodni saobraćaj provozi kroz srce Nacionalnog parka Fruška gora decenijama, kad idete na relaciji Ruma – Novi Sad. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poslanička grupa Stranke moderne Srbije najpre želi da izjavi saučešće porodicama nastradalih u noćašnjem zemljotresu u Albaniji i želi da pita ministra inostranih poslova da li je u kontaktima sa građanima Srbije koji se trenutno nalaze u Tirani?

Ovo pitanje ujedno upućujemo i predsedniku Privredne komore Srbije zato što, prema informacijama iz medija, trenutno se na sajmu privrede u Tirani nalazi delegacija od preko stotinu srpskih privrednika, pa nas interesuje da li su oni dobro, da li imaju sve što im je potrebno, jer imamo informacije da su premeštani na bezbednije lokacije po Tirani i da je trenutno i tamo aerodrom zatvoren.

Ujedno i pitanje predsednici Vlade - da li je u kontaktu sa albanskim zvaničnicima i da li je ponuđena pomoć, kao što bi dobrosusedski očekivali i u suprotnoj situaciji?

Drugo pitanje upućujemo predsedniku pokrajinske Vlade, gospodinu Igoru Miroviću i ministru kulture i informisanja, gospodinu Vukosavljeviću - kada će biti useljena zgrada RTV, koja se nalazi na Mišeluku kod Novog Sada, jer je bilo najave da će ona biti useljena 26. novembra, koji je simboličan datum kada je 1975. godine pušten signal sa te lokacije? Nažalost, taj datum prolazi, zgrada spolja deluje završeno, ali, prema informacijama iz RTV, nema novca za nabavku tehničke opreme koja je potrebna za proizvodnju i emitovanje programa. Informacije iz medija su da ta oprema sigurno neće stići do decembra meseca.

Takođe, u budžetu Pokrajine nisu predviđena sredstva za nabavku te opreme, niti je sredstva budžetirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu. Prema rečima direktora RTV, gospodina Nedeljka Koprivice, potrebno je oko 12 miliona evra da se zgrada opremi da bi bila potpuno funkcionalna i operativna i trenutno nije poznat izvor finansiranja ove nabavke. Obzirom da je objekte u kojima se RTV trenutno nalazi vlasnički preuzela Pokrajina, RTV je praktično postala podstanar u objektima iz kojih emituje program, pa nas interesuje informacija kakav je plan da se zgrada konačno do kraja završi i da se tehnički opremi, kako bi u punom kapacitetu signal RTV bio obnovljen sa lokacije na Mišeluku, nakon što je prekinut 1999. godine kada je pogođen od strane NATO avijacije? Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Želeo bih da delegiram pitanje nedovoljne transparentnosti našeg budžeta i našeg budžetskog procesa zato što je transparentnost u pripremi i izradi budžeta i uopšte u upravljanju finansijama, jako važna zarad vraćanja poverenja građana u politički sistem, naročito u one javne funkcionere koji upravljaju javnim novcem, to je novac građana.

Prva stvar koja je, recimo, za koju bih želeo da se razjasni je na poziciji subvencija. Imamo poziciju subvencija u avio-saobraćaju. Juče smo razgovarali o svrsishodnosti politike subvencija. Spomenuto je da se subvencioniše boing od strane Vlada SAD, kao što je urađen svojevremeno …(ne razume se) banaka i kompletnog finansijskog sektora novcem poreskih obveznika 2008, jer je ta vrsta subvencija bila nužna za zaštitu jednog mnogo šireg i većeg javnog interesa. Pa nas interesuje da li je ovde zapravo u pitanju sakrivena stavka subvencionisanja „Er Srbije“, jer 650 miliona dinara je u budžetu subvencija, koja je obrazložena otprilike sa rečima, projekat, dakle taj za koji je ovaj novac namenjen, obrazložen je rečima – pišemo strategije, predlažemo zakone, posećujemo međunarodne institucije avio-saobraćaja, usklađujemo naše zakone sa međunarodnim, itd. Znate kako, subvencioniše se i „Turkiš erlajns“, aerodrom novi u Istanbulu je velelepan, ali u toaletima na tom aerodromu piše da voda nije za piće. Dakle, to je pitanje ispravnosti prioriteta trošenja javnog novaca.

Zatim, sledeća stavka za koju apsolutno nigde nema obrazloženja, a verujem da obrazloženje postoji i ne želim da pretpostavim da je tu bilo šta neobično u pitanju, pa bih voleo da čujem obrazloženje. Sedam milijardi dinara je povećanje pratećih troškova zaduživanja na Ministarstvu finansija, na poziciji servisiranja javnog duga prema inostranim poveriocima. Šta god da je ovde u pitanju, a pretpostavljam da nije ništa sumnjivo, mislim da nije dobro da ta stavka, prosto, nije nigde objašnjena, ni u obrazloženju zakona ni u materijalima. Ja sam konsultovao Parlamentarnu budžetsku kancelariju, kojoj se ovim putem zahvaljujem na sjajnom radu, koji je obavila u pripremi dokumentacije i analize budžeta. Na žalost, ni oni nisu mogli da pronađu ovih sedam milijardi.

Još jedana veoma bitna stvar, koja iz godine u godinu ne dobija zasluženo objašnjenje, a te su stavke svake godine svake godine sve veće, a to su kazne, penali i odštete koje država Srbija plaća po presudama sudova. Ta je stavka ove godine uvećana za preko četiri milijarde. Mislim da prevazilazi i 22 milijarde u budžetu. Negde sam pronašao podatak da praktično jede čitav jedan budžet, da li prosvete ili tako nešto.

Dakle, ogromne su stavke u pitanju, nigde nema adekvatnih objašnjenja. Molio bih ministra da nam da što detaljniju analitiku tih podataka, da vidimo, pretpostavljam da se radi o sledećem, investitori tuže državu zato što država ne ispoštuje ugovorne obaveze prema investitorima, investitori dobiju sudski spor protiv države i onda država novcem građana plaća to što državni funkcioneri Republike Srbije nisu, u sklopu svojih javnih ovlašćenja, mandata i posla za koji su plaćeni, ispoštovali ugovorne obaveze prema investitorima.

Dajte da vidimo onda ko je tu kriv što se novac poreskih obveznika u ovolikoj meri troši na presude koje država plaća neodgovornim ponašanjem državnih funkcionera, jer kažem, preko četiri i po milijarde je uvećanje na ovoj poziciji i Fiskalni savet je na sednici Odbora za finansije takođe skrenuo pažnju da će država morati izaći sa strategijom kako će ovim sudskim odštetama stati na rep i iskontrolisati ih. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Hvala kolegi Neđi Jovanoviću što je dao deo informacija u vezi sa ovom famoznom stavkom od preko 21 milijarde koja se odnosi na novčane kazne i penale po rešenju sudova koje država plaća, na naknadu štete za povredu, ili štetu nanetu od strane državnih organa.

Dakle, moguće je da deo ovog novca odlazi na naknadu licima kojima je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, ali samo manji deo. Ako pretpostavimo, kako je kolega Jovanović rekao da imao 15.000 lica kojima se u proseku plaća po 3.000 evra odštete zato što im je država Srbija neažurnošću svog nereformisanog pravosuđa povredila pravo na suđenje u razumnom roku, dolazimo do cifre od oko 5,3 milijarde dinara, pa neka je i šest.

Postavlja se pitanje gde ide preostalih 16 milijardi, jer na ekonomskoj klasifikaciji 483 imamo novčane kazne i penale po rešenju sudova 14,4 milijarde. To je uvećanje od jedne milijarde u odnosu na prošlogodišnji budžet. Na poziciji 485 naknada štete za povredu ili štetu nanetu od strane državnih organa sedam milijardi, tri i po milijarde više nego prošle godine. Zato je važna transparentnost budžeta da vidimo tačno našta je novac odlazio, po kojim sudskim predmetima, po kojim nalozima za isplatu.

Kada govorimo o transparentnosti budžeta Severna Makedonija je juče predstavila svoj portal za praćenje javnih finansija gde je građanima online omogućen uvid u preko 12,5 miliona transakcija. Bukvalno svaki nalog za isplatu po svakoj fakturi u tom skupu od 12,5 miliona transakcija može da se vidi. Malo pre sam probao za računarom, recimo, njihov Fond za zdravstveno osiguranje, transakcije izlistane su se u periodu od 1. januara do 24/5. novembra 2019. godine. Mi nemamo, ni mi čak kao narodni poslanici, a pogotovo građani nemamo do te mere analitički omogućen uvid u trošenje novca.

Dakle, ponovo postavljam pitanje i molim da se razjasni od 22 milijarde dinara sudskih kazni i penala i naknada štete koje su pričinili državni organi, ako pretpostavimo da oko šest milijardi odlazi za povredu suđenja u razumnom roku našta odlazi preostalih 16 milijardi? Hvala vam.