Hvala predsedavajući.

Prvo pitanje uputio bih ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodinu Ružiću i ministarski za evropske integracije, gospođi Jadranki Joksimović.

Interesuje nas na koji način je državljanima država članica EU koji žive u Srbiji omogućeno da glasaju na izborima za Evropski parlament?

Mi mislimo da bi bilo važno da lica koja žive u Srbiji a imaju pravo glasa na izborima za Evropski parlament to svoje izborno pravo iskoriste i mislimo da je i u interesu države Srbije da oni to urade, ako ni zbog čega drugog, a onda recimo pre svega zbog toga da predstavnici srpske nacionalne zajednice, koji žive u Hrvatskoj, dobiju potrebne glasove i dobiju pozicije u Evropskom parlamentu, kako bi se u Evropskom parlamentu osnažio glas srpske nacionalne manjine koja živi u Hrvatskoj.

Ne samo zbog tog nacionalnog pitanja, nego pre svega zbog demokratskog pitanja, podsticanja učešća građana u političkom životu, osnaživanju procesa evropskih integracija u kojima država Srbija učestvuje i podizanju svesti o tome da učešće na izborima za Evropski parlament ima značaj i da ta institucija takođe ima značaj za koji želimo da u perspektivi utiče i na naše živote.

Drugo pitanje bih uputio ministru prosvete, ministru zdravlja i direktoru Agencije za borbu protiv korupcije, a tiče se dešavanja na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, pa bi zahtevali informacije o tome šta se zapravo tamo dešava i dokle se stiglo sa razjašnjavanjem raznih događaja i okolnosti za koje su narodni poslanici obavešteni u nekoliko dopisa?

Radi se o tome da je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu državna revizorska institucija u toku 2017. godine izvršila kontrolu i ustanovila brojne nepravilnosti i nezakonitosti, da je budžetska inspekcija AP Vojvodine takođe sprovela kontrolu i da je, kao ishod te kontrole, podnela brojne prekršajne ali i krivične prijave protiv odgovornih lica fakulteta, da su podnete i prijave Agenciji za borbu protiv korupcije zbog postojanja sumnji u brojne slučajeve sukoba interesa, trgovinu uticajem i zloupotrebu službenog položaja. Alarmantno je i to što je jedna od inkriminisanih osoba dekan Medicinskog fakulteta.

Agencija za borbu protiv korupcije je, između ostalog, pokrenula i postupak zbog sumnje da je kršen zakon. Sprovođen je i vanredni inspekcijski nadzor od strane prosvetne inspekcije, a već duže vreme postoji problem konstituisanja i izbora članova saveta fakulteta, za koji je fakultet izjavio žalbu kada je ministarstvo osporilo izbor. Ministarstvo je donelo rešenje kojim tu žalbu odbija, pa na interesuje da li će i kada će ove stvari biti razrešene i kada će organi Medicinskog fakulteta, posle višemesečne nemogućnosti konstituisanja svojih organa, kada će ti organi na fakultetu konačno biti konstituisani? Jer, ovde nije ugrožen samo nastavni rad, nego je i zdravstveni rad ugrožen i zdravstvene usluge koje građani dobijaju, a u čemu Medicinski fakultet u Novom Sadu igra vrlo značajnu ulogu. Hvala.

Hvala predsedavajući, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Amandman prethodnog govornika je dao poseban osvrt na sveukupni razvoj Republike Srbije u kontekstu sveukupnog razvoja Republike Srbije, poslanica LJupka Mihajlovska je postavila jedno vrlo važno pitanje, a to je pitanje milijardu i 250 miliona koji su dodeljeni Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja da potroši na podsticaj za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Nažalost, nismo dobili odgovor pa bih ponovio pitanje radi doprinosa sveukupnom razvoju Republike Srbije, koji se amandmanom predlaže, da nam se kaže iz čega se puni fond? Da li je svih milijardu i 250 miliona dinara prihodovano isključivo od kazni koje su poslodavci platili zato što nisu zapošljavali osobe sa invaliditetom u skladu sa svojom zakonskom obavezom ili se taj budžetski fond puni još iz nekih drugih izvora?

Ako je iznos naplaćenih kazni veži od milijardu i 250 miliona, onda se postavlja pitanje na šta je taj veći iznos potrošen ako nije potrošen na ovaj budžetski fond za podsticaj zapošljavanja osobama sa invaliditetom?

Takođe, zarad sveukupnog razvoja Republike Srbije, iskoristio bih i prisustvo ministra Antića u sali da skrenem pažnju da tri godine za redom u budžetu vezujemo sredstva na rashodima za JP „Resavica“. Godine 2017. 5,07 milijardi, godine 2018. prepisan, identičan iznos od 5,07 milijardi. Godine 2019. skoro identičan iznos od 5,05 milijardi, ali za jednu te istu stvar, a to je konsolidacija finansijska i reorganizacija JP „Resavica“ po planu reorganizacije i finansijske konsolidacije Vlade Republike Srbije.

Dakle, tri godine jedan isti plan, jedna ista sredstva, jednih istih pet milijardi vezujemo u budžetu za nešto o čijoj realizaciji i izvršenju bih molio da dobijemo informaciju, jer bi sveukupnom razvoju Republike Srbije sjajno doprinelo da ako se sredstva budžetom vezuju, a ne troše već tri godine za redom, onda ta sredstva budžetom dodelimo nekom drugom. Recimo, u finansijsku podršku porodicama sa decom i majkama koje primaju ove nedostojne nadoknade po novom zakonu od 900 i nešto dinara mesečno i slično.

Zahvaljujem unapred na odgovorima od uvaženih ministara.

Ponovo ću po amandmanu iz vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Najpre da se zahvalim ministrima na odgovorima. Ministru Đorđeviću se zahvaljujem na iskazanoj želji da porodilje dobijaju sve više i više, ali stav majki i porodilja će moći da čuje 15. decembra na njihovom protestu, a one znaju da li protestuju opravdano ili ne.

Što se tiče odgovora ministra Antića, zahvaljujem se i njemu, ali, na neki način je odgovor nepotpun, jer reći da ćemo određena poboljšanja imati u 2019. godini, nije naznaka kada ćemo prestati da budžetiramo pet milijardi za finansijsku pomoć „Resavici“, odnosno kada će taj problem konačno biti rešen i tih pet milijardi budžetskih rashoda biti oslobođeno za neke druge potrebe, pri čemu, naravno, potpuno uvažavamo potrebu da se pomogne tim četiri hiljade ljudi koji imaju situaciju kakvu imaju i koja je nesumnjivo teška. Hvala.

Amandman uvaženog prethodnika glasi da se zakon o registru korisnika socijalnog osiguranja pravi sa posebnim osvrtom na snaženje privrednih resursa. Ja bih sugerisao neke druge stvari za snaženje privrednih resursa, to je upravo ono što je Fiskalni savet savetovao Vladi da implementira u Zakon o budžetu kako bi on bio podsticajan za privredu. Nažalost, ovaj Zakon o budžetu to nije uradio u dovoljnoj meri. Pre svega je traženo da se povećaju javni rashodi, da se ukine zabrana zapošljavanja, da se povećaju zarade u javnom sektoru, to je urađeno samo delimično, ali je pre svega traženo da se povećaju kapitalni izdaci i to ponajviše u zaštitu životne sredine. To bi bili infrastrukturni projekti koji bi podstakli privredu i osnažili privredni razvoj.

Nažalost, mi u ovom budžetu umesto podsticaja te vrste i povećanja kapitalnih izveštaja koji bi koristili privredi, imamo dominantno povećanje kapitalnih izdataka u vojno-policijsko opremanje. Dakle, preko 25 milijardi, preko dve trećine uvećanja kapitalnih izdataka odlazi na vojsku i policiju.

Dakle, podsticajne mere privredi zahtevaju kontra mere kojima bi se one finansirale. Sredstva za finansiranje podsticajnih mera možete između ostalog naći tako što ćete uštedeti na strani rashoda, pa imate recimo, generalni sekretarijat Vlade Republike Srbije 480 miliona transfera drugim nivoima vlasti, bez igde ikakvog obrazloženja. dva miliona evra dodatnih za letačku službu Vlade. Po društvenim mrežama redovno su deljenje fotografije nemačke kancelarke Angele Merkel koja leti komercijalnim letom iz Barselone, naša Vlada sebi za letačku službu budžetira dva miliona evra, uprkos želji poslanika vladajuće koalicije da se zakoni donose sa posebnim osvrtom na osnaženje privrede i privrednih resursa.

Kancelarija za IT i elektronsku upravu novih 2,3 milijarde bez sagledavanja efekata lanjskih 2,2 milijarde dinara. Zatim, famozne ekonomske klasifikacije, novčane kazne i penali po rešenju sudova i naknada štete za povredu ili štetu nanetu od strane državnih organa. Dakle, država budžetira kazne i penale 14 milijardi, prošle godine 18 milijardi i budžet za ta sredstva je potrošen bio još u avgustu ove godine, što znači da će biti probijen. Nigde, aposlutno nigde, nismo našli objašnjenje kakve to kazne i penale država plaća i kome država to pričinjava, pa nadoknađuje štetu u visini od 14 do 18 milijardi godišnje.

Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Projekat specijalizovane usluge, programska aktivnost - vazdušni saobraćaj. Šesto miliona dinara za projekat čiji opis je u suštini konsultantske usluge u izradi strategije, avio saobraćaja, usklađivanja domaćih propisa sa međunarodnim, saradnja sa međunarodnim organizacijama u vazdušnom saobraćaju.

Kriterijum i merilo za ostvarenje ovog projekta, koji vredi 600 miliona dinara, je aerodromska infrastruktura. Pri čemu apsolutno nije navedeno u opisu šta je merilo da se ovaj projekat proglasi uspešno završenim, ali je alocirano 600 miliona dinara za ovaj projekat opremanja aerodromske infrastrukture, u vreme kada smo naš aerodrom „Nikola Tesla“, najveći aerodrom, dali u koncesiju pod uslovima koje niko ne može da dobije da vidi, jer je njihov uvid javnosti praktično onemogućen. Čak nam je i rečeno da poslovni plan nećemo nikada ni videti, jer je on u domenu poslovne tajne koncesionara. Tako da, u suštini, građani nikad neće saznati da li je javna imovina, dakle, aerodrom „Nikola Tesla“ stavljen u koncesiju tako što je proglašeno da je to, baš to najbolji način i poslovni model razvoja aerodroma. Da li je to tako ili nije, mi nažlost to nećemo saznati, ali zato imamo 600 miliona dinara budžetskog novca alocirano za aerodromsku infrastrukturu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Prvo pitanje želim da uputim ministru unutrašnjih poslova, da kaže da li ima saznanja koja su lica počinila delo oštećivanja vozila Predraga Voštinića, odbornika lokalnog fronta u Kraljevu, koje je oštećeno pre neki dan, na koje je izgrebano SNS Đ+8?

Drugo pitanje predsedniku Republike – odakle mu podaci o penzionerima da im šalje pisma, obzirom da odgovor na ovo pitanje koji je stigao iz vladajuće stranke zasigurno ne može biti tačan? Naime, rečeno je da predsednik Republike ove podatke poseduje iz terenskih akcija vladajuće stranke, a evo ja lično znam barem nekoliko penzionera koji nikada nisu na terenu vladajućoj stranci ostavili sve svoje podatke, pogotovo ne lične i adresne podatke. Ima čak i narodnih poslanika među njima koji to nikada nisu uradili.

Sledeće pitanje ministarki za evropske integracije. Naime, 26. oktobra ove godine potpisan je Sporazum o saradnji u oblasti evropskih integracija između ovog ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj. Nažalost, o ovom sporazumu u javnosti se ne zna ništa, pošto isti nije nigde objavljen. Interesuje nas na koji način će tačno po ovom sporazumu pokrajinska administracija biti uključena u procese evropskih integracija i to po različitim fazama u kojima se pregovaračka poglavlja nalaze? Posebno, da li će biti uvažene specifičnosti Vojvodine kao višenacionalne sredine? Imamo situaciju da udžbenici za đake koji slušaju nastavu na jezicima nacionalnih manjina kasne, evo na samom kraju prvog polugodišta. Da li će biti uvažene i vojvođanske specifičnosti u poglavljima od posebnog interesa, kao što su poljoprivreda i ruralni razvoj?

Sledeće pitanje je ministru rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja. Da li je upoznat sa dešavanjima u novosadskoj fabrici „Lir“? Prema podacima sindikata „Nezavisnost“ preko 260 radnika ove fabrike bilo je nedavno primorano da potpiše nekakve sporazumne raskide ugovora o radu, dakle, unapred. Pored ovih nezakonitih sporazumnih raskida radnog odnosa, na koje se prema informacijama granskog sindikata industrije, energije i rudarstva radnici primoravaju, u javnost su preko radnika ove fabrike dospele i informacije o nepoštovanju odredaba Zakona o radu koje se tiču minimalne zarade, korišćenja godišnjih odmora i plaćanja prekovremenih radnih sati. Prekovremeni sati se, navodno, umesto da se plaćaju, u fabrici „Lir“ u Novom Sadu evidentiraju u nekakvu banku sati iz koje radnici nikad ne uspevaju da naplate te prekovremene sate. Pritiscima su obično izloženi radnici koji su išli na bolovanje, ali i radnici koji su jednostavno koristili godišnji odmor. Ovi radnici prebacuju se u nešto što kolokvijalno se u fabrici naziva tzv. škart grupom. Smatramo nedopustivim da se radnici diskriminišu samo zato što su koristili svoja prava propisana radnim zakonodavstvom.

Konačno, smatramo da je nužno postaviti na primeru „Lira“ pitanje isplativosti ekonomske politike i razvoja zasnovane na subvencijama. Radi se o investiciji koja je od Republike Srbije i Grada Novog Sada u raznoraznim formama direktnih plaćanja subvencija i raznoraznih indirektnih pogodnosti i direktnih ulaganja Grada Novog Sada u instaliranje ove fabrike dobila preko 60 miliona evra u protekle dve godine. Ako uzmemo da u toj fabrici radi 3.000 radnika koji poslodavca koštaju oko 350 evra mesečno bruto, doći ćemo do cifre od svega 25 miliona evra. Dakle, država Srbija i Grad Novi Sad su ovoj fabrici dali novca duplo više od bruto troškova zarada za ovakav tretman radnika u toj fabrici.

Konačno još jedno pitanje ministru rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja. Da li je predviđena izmena Zakona o socijalnoj zaštiti u pravcu da se osobama sa invaliditetom omogući značajnije i stabilnije finansiranje usluge personalnih asistenata i usluge pratnje maloletnog lica sa invaliditetom? U Srbiji ovu uslugu koristi oko 250 ljudi, a potrebu za njom ima 10-ak puta više ljude. Razumemo da se radi o malom broju građana koji svojim glasovima ne mogu doprineti ničijem izbornom uspehu ili ne uspehu, ali smatramo da kao moderno društvo moramo odgovoriti potrebama svake ugrožene manjinske grupe, konkretno u ovom slučaju mislim na ovu manjinsku grupu koja, prema podacima koji su objavljeni u medijima, broji nekih dve, dve i po hiljade ljudi. Pitamo ministra – da li će izmenom Zakona o socijalnoj zaštiti ovoj društvenoj grupi biti obezbeđeno stabilno finansiranje? Hvala.

Najpre bih rekao nešto što u Zakonu o budžetu za 2019. godinu treba pozdraviti, a to je svakako smanjenje deficita, smanjenje daljeg novog zaduživanja, negde 4,05% u odnosu na lane to je manje i smanjenje otplate za ranija zaduživanja. Dakle, to deluje svakako rasterećujuće. Mislim da, nema potrebe hvaliti se činjenicom da je MMF pohvalio budžet jer MMF gleda brojke, a ne politike koje iz tih brojki proističu i ne ocenjuje hoće li te brojke smanjiti ili produbiti socijalne nepravde, podstaći ili osuditi privredni rast i podići ili ne životni standard. To je posao svih nas da ostvarimo taj rast, a treba nam mnogo veći rast jer u poslednjih deset godina zemlje našeg regiona rasle su sa 20%, a mi sa duplo manje.

Da bi ovaj budžet bio zaista razvojni i ispravio tradicionalne nepravde, socijalne nepravde i podigao privredni rast i standard građana, onda mora obezbediti finansiranje za povećanje javne potrošnje, odnosno zarada u javnom sektoru, ukidanje zabrane zapošljavanja i popravku strukture zaposlenih u javnom sektoru. Finansiranje za povećanje kapitalnih izdataka investicija u trajna dobra i u infrastrukturu i finansiranje za rasterećenje poslodavaca kroz smanjenje poreza i doprinosa na zaradu.

Šta po ova četiri pitanja radi ovaj budžet? U pogledu povećanja zarada javnog sektora iskoračilo se ispred privatnog sektora time se destimulisao rad u njemu, a zapravo se promovisao državni posao. To verovatno jeste fiskalno opravdano jer je verovatno kompenzovano negde na štetu nečega.

U pogledu zapošljavanja u javnom sektoru, u pogledu zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, zabrana se ne ukida i nastavićemo sa problemom odlaska kvalitetnih ljudi i imaćemo i dalje problem strukture zaposlenih u javnom sektoru, jer ćemo imati i mali raspon zarada, pa ćemo imati odlazak lekara, a zadržavanje administrativaca.

U pogledu povećanja kapitalnih izdataka, a ona su nam svakako potrebna pre svega za životnu sredinu i druge oblasti koje bi podstakle privredu, ali na žalost u našem budžetu Vojska i MUP najviše učestvuju u rastu kapitalnih izdataka, 25 milijardi, to je dve trećine ukupnog povećanja kapitalnih izdataka i zapravo su trebali ministri odbrane i policije sedeti ovde svo ovo vreme i poslanicima obrazlagati politike za koje su im ova sredstva potrebna.

Ne mislim da je ovo predizborni budžet, ovo je vojni budžet, da ne kažem, ratni budžet. To pokazuje da će se zamrznuti konflikti držati na političkoj sceni i povremeno podgrevati po potrebi i mi ćemo time zapravo rasterati investitor, pa ćemo ih dodatno kupovati subvencijama. To ovaj budžet predviđa sa dodatnih 13 milijardi subvencija da kupimo investitore i platimo im da dođu u ovaj region u kome se stalno konflikti podgrevaju kad god je to potrebno za rad političkog pozicioniranja. Neko bi rekao Vojska i policija imaju male plate pa im treba kroz povećanje vojnog budžeta to nadoknaditi ali ovaj budžet ne rešava ni to, ne rešava ni socijalni status vojnika i policajaca jer zarada Vojske se povećava za 12%, policije za 8%. To je sedam milijardi u odnosu na 35 milijardi dodatnih kapitalnih investicija u, da kažemo, vojni hardver, to je 223% povećanje vojnog hardvera.

Dakle, s druge strane budžetski fond za stambene potrebe Vojske umesto prošlogodišnjih 650 miliona 3.000 dinara u budžetu. Smanjenje opterećenja na zaradu koje je vredno nekih 12 milijardi odricanja države od ovih prihoda, to je svakako dobra i neselektivna subvencija svim privrednicima ali je još uvek tri puta manja od onoga što je Fiskalni savet predlagao i trebalo je naći negde još nekih dvadeset i neku milijardu da se zaista učini maksimalno mogući napor da se privreda maksimalno rastereti. Opterećenje na zaradu koliko je Fiskalni savet iznašao prostora, jer to je najkorektnija subvencija zato što je neselektivna.

Ima još puno stavki u budžetu gde se na uštedama moglo postići puno. Generalni sekretarijat Vlade ima 480 miliona neobrazloženih transfera lokalnim nivoima vlasti, toga prošle godine nije bilo. Famoznih 14 milijardi ponovo za sudske kazne i penale, naknadu štete od strane države. To je manje budžetirano nego lane, ali na izvršenju budžeta vidimo da je već u avgustu mesecu potrošeno svih 18 milijardi budžetiranih za prošlu godinu.

To isto nigde obrazloženje nema. Osamstopedeset milinona ponovo za vozni park MUP-a, 700 i nešto je bilo prošle godine, a pretprošle godine u decembru mesecu smo imali polemiku o spornoj javnoj nabavci Škodinih vozila. Deluje da MUP svake godine obnavlja flotu, a zapravo da bi se stvorio prostor da ovaj budžet bude podsticajan za rast privrede i standarda građana mogli smo uraditi neke preraspodele. Recimo, dve i nešto milijarde uštede na ukidanju kabineta svih potpredsednika Vlade, koji su i resorni ministri, pa imaju i tamo svoje kabine, ukidanje Kancelarije za Kosovo, ukidanje tri ova ministarstva bez portfelja zato što njihov posao rade resorna ministarstva. Dakle, da nemamo tu vrstu dupliranja.

Ključno po meni, mogli smo zaista smanjiti kapitalne izdatke MUP za 40% Ministarstvu odbrane za 50%. To je nekih 20 i nešto milijardi. Oni bi svakako i uz to smanjenje imali kapitalne izdatke veće nego lane i ti kapitalni izdaci kod njih bi bili najveći. Dakle, svakako bi bili veliki budžetski dobitnici i to baš u domenu investiranja u vojnu i policijsku opremu. Moramo se opredeliti da li želimo ispravljanje socijalnih nepravdi, privredi rast, bolje zdravstvo i obrazovanje, kao najveći ulog za budućnost ili želimo da zveckamo oružjem po regionu.

Dakle, nema i za jedno i za drugo. Prosto, mislim da su nas decenije konflikata iscrpele i tu se mora neki politički stav zauzeti. Mogli smo još dodatno smanjiti subvencije za onoliko koliko je cela privreda subvencionisana i to bi bilo jedno socijalno odgovornije budžetiranje. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Prinuđeni smo da ponovimo poslaničko pitanje koje smo postavili pre izvesnog vremena direktorki Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, zato što odgovor koji smo dobili je bio apsolutno nepotpun i zapravo na naše poslaničko pitanje uopšte nije odgovoreno.

Mi smo bili veoma precizni kod postavljanja našeg pitanja. Eksplicitno smo tražili tabelarni pregled po mesecima za sve mesece važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, u kojem smo tražili da nam se dostave svi mesečni iznosi penzija po rešenjima i svi mesečni iznosi penzija u isplati i mesečne razlike ovih iznosa tabelarno za svaki mesec, tokom kojeg je važio ovaj privremeni Zakon.

Želeli smo da svaku mesečnu razliku okamatimo zakonskom zateznom kamatom i utvrdimo njegovu sadašnju vrednost, odnosno tačnije vrednost na 31. decembar 2018. godine. Umesto tabelarnog pregleda mi smo dobili jedan kraći dopis u kojem nam je navedeno da će penzija koja je za vreme važenja privremenog Zakona iznosila 30 hiljada, po prestanku važenja privremenog Zakona iznositi 32 hiljade, penzija koja je iznosila 50 hiljada, da će iznositi 53 itd. To nije tabelarni pregled koji smo tražili i to nisu zapravo podaci, to nije zapravo odgovor na naše poslaničko pitanje.

Tabelarni pregled mesečnih iznosa penzija po rešenjima mesečnih iznosa penzija u isplati i mesečnih razlika ove dve grupe iznosa, potrebni su nam iz prostog razloga što želimo da vidimo koliko će taj novac koji penzionerima nije isplaćen tokom važenja privremenog Zakona, iznositi kada se okamati na dan 31. decembar 2018.

Onda potom želimo da na takav iznos obračunamo unapred zakonsku zateznu kamatu do nekog eventualnog dana konačne isplate, da vidimo kolika bi to obaveza države Srbije bila, u koliko bi se država Srbija odlučila na ono što mi mislimo da je ispravno, a to je da taj novac penzionerima u nekom doglednom vremenskom periodu, u bliskoj budućnosti vrati, jer to bi u suštini trebala biti pozajmica koju su penzioneri silom slova privremenog Zakona bili u obavezi da prihvate i da na neki način tokom četiri godine važenja tog privremenog Zakona kreditiraju državu. Mi mislimo da je red da država izađe sa nekim planom pred penzionere i da taj novac vrati.

Dakle, zbog toga nam je potrebna ova tabelarna informacija, da vidimo da li je moguće u nekom periodu taj novac vratiti i da vidimo kako da se to uklopi u budžet, o kojem inače evo na tekućoj sednici i raspravljamo.

Sledeće pitanje koje želimo da uputimo, tiče se problematike izvršenja tekućeg budžeta za tekuću godinu. Obzirom da je praksa u ovom parlamentu da se o izvršenju budžeta ne raspravlja, da se izvršenje budžeta ne dobija i da zapravo narodni poslanici nemaju precizan uvid u to na šta se troši novac za koji se godinu dana ranije od njih traži da svojim glasom odbore da bude potrošen.

Mi smo postavili pitanje ministru bez portfelja, zaduženom za regionalni razvoj i javna preduzeća. Kada je usvajan budžet za 2018. godinu tada je odobreno 823 miliona za ključni projekat ovog ministarstva, koji se zove „Podrška sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije“.

Tada je narodnim poslanicima dostavljen samo jedan opis tog projekta na osnovu kog su poslanici trebali da odobre trošenje ovih 823 miliona i navedeno je da se taj novac traži sa usmeravanje i usklađivanje rada ministarstva i posebnih organizacija u oblasti regionalnog razvoja i u oblasti javnih preduzeća i privrednih društava odbrambene industrije.

Navedeno je da je cilj ovog projekta poboljšanje parametara regionalnog razvoja i to su manje-više sve informacije koje poslanici dobiju kada treba da kažu da li odobravaju da se za ovakve stvari potroši osam stotina i nešto miliona dinara para poreskih obveznika ili ne.

Interesuje nas koji su tačno parametri regionalnog razvoja poboljšani, koje su mere regionalnog razvoja sprovođene? U kojem procentu su te mere realizovane i naravno, koliko je to sve građane Srbije koštalo, odnosno, kolika je realizacija budžetiranih 823 miliona para poreskih obveznika, da vidimo tačno i precizno na šta je taj novac potrošen. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Evo, ja imam jednu sugestiju za Kancelariju za javna ulaganja u ovom budžetu mada ćemo o tome i na tekućoj sednici pričati da Kancelarija budžetira 800 miliona dinara za naknadu štete od elementarnih nepogoda na javnim objektima, objektima javne namene. Možda treba razmisliti da se proveri jesu li ti objekti osigurani. Nema potrebe da država glumi osiguravajuću kuću i da plaća štete.

Nadovezaću se i na raspravu prethodnog govornika vezano za projekte infrastrukture. Pored deonice kod Grdelice koja je javnosti privukla pažnju zbog rušenja potpornog zida ima još jedna deonica Koridora 10 koja je bila tema jučerašnje vesti portala „Insajder“, reč je o deonici Srpska kuća-Levosoje, gde je konstatovano da je pre projektovanja ove deonice vršeno čak 30 puta i da izmene nisu pokrivene građevinskim dozvolama i da ta deonica u suštini pokazuje sve nedostatke našeg upravljanja infrastrukturnim projektima u svim njihovim fazama.

Dakle, sredstva se obezbeđuju za projekte koji su zastareli, koji ne uvažavaju aktuelno stanje na terenu, pa predviđaju, recimo, potrebu eksproprijacije tuđom imovinom koja se na području izvođenja projekta u međuvremenu pojavljuje.

I recimo, konkretno za onu deonicu projekat radovi su počeli 2015. godine, a projekat je „CIP“ iz 2008. godine. Dakle, to prouzrokuje izmene u projektima, to prouzrokuje probijanje rokova, to prouzrokuje promene izvođača, uvođenje novih podizvođača i sve to naravno prouzrokuje i dodatne nove troškove.

Pa recimo, tako za ovu deonicu, na primer, raspisan tender bio gde su opet isti izvođači koji su već probijali rokovi dobili da izvršavaju i ove dodatne radove po ovim dodatnim izmenama projekata bez građevinske dozvole za dodatnih 1,2 milijarde.

Ministarka je u januaru ove godine izjavila, ministarka Mihajlović koja nažalost nije danas tu, da je za nju Koridor 10 završen, ali nažalost evo vidimo da nije. Inače rokovi za ovih milijardu i 200 miliona dodatnih radova su bili novembar mesec i, evo možemo da vidimo, da to još nije završeno. Dakle, pitanje je kada će konačno biti gotov Koridor 10, koliko će ukupno koštati?

Drugo pitanje za Ministarstvo poljoprivrede vidimo da je u budžetu ove godine, ovaj razdeo dobio 7,6 milijardi dodatnih para, međutim poljoprivrednici se javljaju da im kasni uplata sredstava za nabavljenu mehanizaciju koja je po programima podsticaja države kupljena, a rate su već dospele na plaćanje, međutim novac kasni pa je pretpostavka koja treba da se razjasni da je ovih dodatnih sedam milijardi zapravo dug iz tekuće godine koji se prenosi u budžet za narednu godinu.

I treće pitanje koje bi da otvorim, je danas usvojena rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojoj se od nas traži i vladavina prava, ubistvo Olivera Ivanovića da se razreši do kraja i konstatuje se, da etnički čiste države, nisu rešenje za region.

Pa, pitam kako to se tiče politike razgraničenja koja je promovisana kao politika u pogledu Kosova? Hvala.

Nažalost, ja sam postavio još neka pitanja koja se ne tiču ni Kosova ni rezolucije Evropskog parlamenta u onom delu u kom se ta rezolucija bavi Kosovom. To su pitanja koja se tiču preko milijardu evra infrastrukturnih projekata u ovoj zemlji. Na ta pitanja mi nije odgovoreno uopšte, što samo pokazuje da privreda, njen rast i razvoj ovoj Vladi uopšte nisu u fokusu. To je najbolji odgovor građanima na pitanje zašto loše žive.

Ja sam 30 sekundi u prva tri minuta posvetio problematici koja je vezana sa Kosovom, dva i po minuta sam obrazlagao pitanje vezano za projekat u Grdeličkoj klisuri, gde je slupano milijardu i dvesta miliona dinara na loše vođene projekte, gde imamo zatvoreni krug prebacivanja odgovornosti: izvođač, projektant, nadzorni organ, ministarstvo, Vlada, država i niko nikome nije kriv.

Ne znam na koje je poslanike ovog parlamenta ministarka Joksimović mislila, kada je spominjala neke amandmane nepovoljne po Srbiju koji su u Evropski parlament slati. Naša poslanička grupa nije afilirana ni sa kim u Evropskom parlamentu apsolutno, niti ima kontakt sa bilo kim od poslanika Evropskog parlamenta, tako da bih voleo da čujem to. Nemam ništa protiv vašeg tumačenja rezolucije. Nemam ništa protiv toga. Voleo bih da ste u pravu i o tome nemam potrebu da polemišem, kako bih rekao.

Dakle, ako mislite da je ta politika na dobrom putu, vi je sprovedite. Ja bih voleo da dobijem ove odgovore na ova važna ekonomska pitanja koja se tiču milijardu evra infrastrukturnih projekata za famozni Koridor 10, koji gradimo kao Skadar na Bojani decenijama, za olimpijske igri u Atini je trebalo da bude gotov 2000. i koje godine je to bilo. Decenije su prošle od toga, decenije. To izgleda nikoga ne zanima. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.
U mom završnom komentaru zaključujem da uvaženi ministar apsolutno nije odgovorio na moje pitanje. Čuli smo sada promociju ekonomske politike Vlade koja je tema rasprave na redovnoj sednici na kojoj pričamo o Zakonu o budžetu. Nisam pitao za poreske podsticaje. Ja sam pitao konkretno – ko je odgovoran za dodatnih milijardu i po slupanih para na jednoj deonici Koridora 10 na kojoj su probijeni rokovi, na kojoj su preprojektovani radovi, na kojoj se ti radovi izvode bez građevinskih dozvola? Odgovor, koji sam očekivao da ću dobiti, nažalost, biću prinuđen sam da dam u svom ovom nekom, da kažem, završnom komentaru, tako što ću vam dati informacije iz osnivačkog akta Koridora Srbije, društva sa ograničenom odgovornošću koje je osnovala država, i koji vrši nadzor nad tim projektom.
Pošto stalno imamo prebacivanje odgovornosti za loše vođenje infrastrukturnih projekata u krugu izvođač, nadzorni organ, projektant, investitor, ministarstvo, Vlada, država itd, evo, osnivačkog akta nadzornog organa u kom može da se nađe odgovor na pitanje koje sam postavio, a koje od ministra nisam dobio.
Dakle, kaže ovako, Skupština Javnog preduzeća Koridori Srbije, između ostalog, nadležna je da usvaja izveštaj o izgradnji putne deonice i donosi odluku o predaji putne deonice nadležnom organu. Skupština tog društva nadležna je isto tako i da nadzire rad direktora i usvaja izveštaje tog direktora. Ta skupština nadzire tog direktora nadzornog organa nad izvršenjem projekta.
Znate li ko imenuje članove te skupštine? Petoro njih. Nadležno ministarstvo. Očekivao sam da ću dobiti odgovor da je za slupanih milijardu i po para građana Srbije odgovoran onaj koji imenuje članove skupštine firme koja nadzire sprovođenje projekta. Nažalost, taj odgovor nisam dobio. Nadam se da su me građani razumeli i da su ovo doživeli kao odgovor koji sam im ja, umesto ministra, dao. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo pitanje, ispred poslaničke grupe Pokreta centra, upućujemo ministru finansija, i tiče se akciza na naftne derivate.

Interesuje nas, da li je planirano snižavanje akciza na naftne derivate, obzirom da one u maloprodajnoj ceni učestvuju između 53% i 55% , obzirom da je cena naftnih derivata u proteklih godinu dana povećavana za čak 22%, da nam je dizel gorivo najskuplje u regionu, da to povećanje cena naftnih derivata od 22% u proteklih godinu dana mnogo, mnogo više od realnog procenta rasta, realnog rasta zarada, te uz stabilan, relativno stabilan kurs eura i jak dinar, to predstavlja i povećanje u eurima, što značajno udara na budžete građana i privrede?

Akcize se po Zakonu o akcizama mogu smanjivati i do 20%, pa nas interesuje zašto se, nakon okončanja fiskalne konsolidacije i finansijskih rezultata, kojima se Vlada hvali, zbog kojih je, evo ukinula Zakon o privremenom načinu izračunavanja penzija i prestala penzije da umanjuje, zašto se ne primeni zakonska mogućnost da se cenovni udari, eksterni cenovni udari sa svetskog tržišta nafte ne amortizuju korekcijom akciza, kako bi se sprečio kontinuiran porast cene naftinih derivata na domaćem tržištu?

Podpitanje, može li se država, barem odreći fiskalnog prihoda po osnovu PDV-a koji obračunava na te akcize?

Mi smo predložili model, kojim bi se cenovni šokovi amortizovali, tako što bi se uvodila stepenasta akciza koja bi kada cene naftinih derivata rastu bila snižavana kako bi se smirio udar na cene naftnih derivata.

I pod pitanje je, da li je barem planirano da se akciza oslobode na gorivo, neke ugrožene društvene kategorije, kao što su recimo osobe sa invaliditetom, kada već znamo, recimo da diplomate mogu da kupuju gorivo bez akcize, pa plate 70 i nešto, umesto 170 i nešto litru naftnog derivata.

Drugo pitanje, upućujemo Republičkom zavodu za statistiku, interesuje nas kolika je medijana mesečne zarade u Srbiji po mesecima u 2018. godini? Da pojasnim, dakle ne interesuje nas prosečna zarada interesuje nas medijana, to je onaj statistički podatak i to je onaj iznos zarade od kojeg manju zaradu ima polovina stanovništva u Srbiji, jer prema podacima iz januara meseca ove godine, 50% odraslog stanovništva u Srbiji, ima prihode manje od 213 evra. Prihode veće od 444 evra ima svega 27% stanovništva.

Dakle, govorimo o čarobnoj zaradi od 200 evra, koja predstavlja nedostižan iznos za polovnu stanovništva Srbije. Ako se hvalimo prosečnim zaradama od 450 evra, onda to znači samo jednu jedinu stvar, a to je da imamo jednu malu manjinu sa izuzetno velikim primanjima, zbog čega imamo tako iskrivljenu statističku sliku i raspodelu zarada, gde nam jedna četvrtina zaposlenih zarađuje nešto više od 450 evra, a polovina manje od 213 evra.

U tom smislu, nas interesuje da nam Republički zavod za statistiku dostavi podatke o medijani, jer smatramo da je podatak o prosečnoj zaradi, obzirom na iskrivljenu distribuciju prihoda u ovom društvu potpuno, potpuno beznačajan.

Ponoviću, beznačajan zbog činjenice da nam je prosečna plata statistički tolika kolika je samo zbog toga što imamo jedan mali, mali broj građana Srbije koji imaju ekstremno velika primanja. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Prvo pitanje ispred poslaničke grupe Slobodnih poslanika i Pokreta Centar upućujemo državnom sekretaru u Ministarstvu kulture i informisanja, gospodinu Aleksandru Gajoviću.

Naime, u prošloj sezoni emisije „Život priča“, novinarke Tatjane Vojtehovski, emitovane su dve epizode o smrtnom stradanju radnika Namenske industrije u Lučanima. U ovoj sezoni emitovana je još jedna. Nakon toga je usledio protest sindikata te fabrike, što je vrlo čudno, jer bi sindikate trebalo da zanima pitanje uslova rada radnika i pogotovo incidenti koji su imali smrtne ishode.

Ministarstvo odbrane je podržalo taj protest i izdalo saopštenje u kome podržava aktivnost sindikata iz Namenske industrije Lučani i u njihovim nastojanjima da apeluju na novinare da zanemare ovakva pitanja. Sindikat je čak tražio i hapšenje novinarke Tatjane Vojtehovski, a Ministarstvo je svojim saopštenjem tu vrstu protesta podržalo. Dakle, Ministarstvo odbrane, praktično, odnosno država, naziva javni poziv za hapšenje jedne novinarke apelom na medije.

Državni sekretar Gajović je izjavio da nije dužnost Ministarstva informisanja da osudi svaki napad na novinare. Svojevremeno u vezi sa napadom na novinara televizije N1 izjavio je da bi želeo da čuje i drugu stranu. Pitamo državnog sekretara – kako bira novinare kod kojih, u vezi sa napadima na njih, želi da čuje drugu stranu nasuprot novinarima kod kojih ne želi da čuje drugu stranu? Pitamo ga – da li je dužnost Ministarstva da osudi samo neki napad, barem neki napad, koliko napada sme da osudi, koliko ne sme, da li je možda dužan da ne osudi ni jedan napad, odnosno da li sme ili uopšte ne sme osuditi napade na novinare, odnosno da li misli da je pitanje bezbednosti novinara u nadležnosti Ministarstva?

Pitanja upućujemo i ministru kulture i informisanja – da li će zbog ovakvog selektivnog pristupa bezbednosti novinara razrešiti dužnosti državnog sekretara u njegovom ministarstvu gospodina Aleksandra Gajovića?

Sledeće pitanje upućujemo ministru unutrašnjih poslova i republičkom javnom tužilaštvu – kakvi su efekti Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara? Taj Sporazum je potpisan 26. decembra 2016. godine između Republičkog javnog tužilaštva, MUP i novinarskih udruženja. Po Sporazumu je Republičko javno tužilaštvo trebalo da formira poseban registar krivičnih dela izvršenih na štetu novinara, pa nas interesuje – koliko je krivičnih dela evidentirano, procesuirano i okončano osuđujućom, pravosnažnom presudom na štetu onih koji su sprovodili nasilje nad novinarima?

Četvrto pitanje upućujemo ministru finansija. Za 30. oktobar je najavljen protest sindikata vojnih penzionera i udruženja sindikata penzionera Srbije, a povodom lošeg materijalnog stanja u kom se penzionerska populacija, kao jedna velika i veoma ugrožena društvena grupa u Srbiji nalazi.

Pitanje se tiče izrade budžeta za 2019. godinu i interesuje nas – da li Ministarstvo u budžetu za 2019. godinu planira da budžetira sredstva za vraćanje neisplaćenih razlika penzija za koje su penzioneri bili uskraćeni tokom četiri godine važenja Zakona o privremenom načinu izračunavanja penzija?

Pojasniću potpitanjem šta konkretno tražimo. Da nam se kaže – da li se budžetom predviđa da iznos tih umanjenja, za koji procenjujemo da je oko 90 milijardi, bude isplaćen kroz izdatke budžeta u 2019. godini u celosti ili možda na rate? Ako na rate, kolike su te rate, sa kojom učestalošću će ići i koliko će ih biti i koliko dugo će isplata tog novca penzionerima trajati?

Dakle, naša poslanička grupa misli da je iznos takav da ne može biti isplaćen penzionerima jednokratno, jer bi to bio veliki fiskalni udar na budžet? Pitamo – da li je prihvatljivo da se, ne više od 90 milijardi, koliko procenjujemo da je u pitanju, isplati penzionerima kroz, recimo, emitovanje državnih obveznica sa 10 šestomesečnih rata u trajanju od pet godina, tako što će se to utvrditi kao javni dug na koji će biti obračunata pripadajuća kamata i na te obveznice u trajanju od pet godina biti unapred obračunata neka kamata, kako bi penzionerima, ono što im tokom privremenog zakona nije isplaćeno bilo potpuno i adekvatno vraćeno i oni bili potpuno kompenzovani za žrtvu koju su silom slova privremenog zakona morali podneti državi, a da ih niko o tome nije pitao da li to zaista žele i da li to uopšte mogu?

Ujedno bi voleli da nam objasni kakvi su tačno javni interesi, koji konkretno projekti finansirani iz budžeta sredstvima koja su po osnovu ne isplaćivana dela penzija penzionerima bila uskraćena? Hvala.

Hvala predsedavajući.

Ja ću se osvrnuti u svom izlaganju isključivo na zakon o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Mi podržavamo načelnu namenu da se zakonodavstvo u drumskom prevozu putnika konsoliduje u jedan zakon i da se taksi prevoz uredi, da se suzbije siva ekonomija i podržavamo nameru da se za sve tržišne učesnike propišu jednaki uslovi, ali nažalost, čini nam se da ovaj zakon načelno proklamovane ciljeve postiže.

Osam udruženja IT klasteri su potpisali pismo i saopštenje za javnost gde izražavaju primedbe i mi ćemo njih pokušati u raspravi u pojedinostima izneti jer smo ih podržali kroz amandmane. Cilj da se isti uslovi propišu za sve mislimo da se ne pogađa jer se propisuje da taksimetar jedini meri cenu po zakonu.

Dakle, zakonom se propisuje da se rupa sme dobiti bušilicom i samo bušilicom. I ako se jednog dana pojavi neki inovator koji će izmisliti neki komforniji način dobijanja rupe na zidu, on će biti unapred stavljen van zakona, jer je propisano da se rupa može dobiti bušilicom i samo bušilicom. Građane ne zanima bušilica, građanima treba rupa.

Aplikacija digitalna koja iskazuje transparentno cenu zabranjena je ako se njome cena nudi ispod one koja je minimalna zakonom propisana. I tu imamo problem ograničavanja te minimalno dostupne cene. Putni nalog, odštampan račun, dokumentacija koja mora biti u papirnoj formi, bez opcije da ona bude u elektronskoj formi, što su IT udruženja amandmanima predložila, prosto, nekako, iz aviona se vidi za koga je ovaj zakon pisan.

Nije sporno da važe jednaki uslovi za sve, ali to su uslovi po kojima inovator posluje zakonito isključivo ako radi na konvencionalan način, bez svih svojih konkurentskih prednosti koje se stavljaju van zakona, a onda onaj koji je konvencionalni pružalac usluge prevoza zapravo nema nikakvu obavezu da inovira, jer je unapred zakonom oslobođen svake eventualne inovativne konkurencije.

Bilo je primera nekih, ali, to vam je kao kada biste, recimo, pisali zakon o on lajn obrazovanju, a onda propišete da je on lajn izvođenje nastave zakonom dozvoljeno, pod uslovom da se sprovodi tablom i kredom, pri čemu učenik u on lajn nastavi mora sedeti u istoj prostoriji u kojoj su tabla i kreda. Ili, recimo, propišete da Vajber i Vocap mogu pružati usluge glasovnog poziva, dakle, telefoniranja, ali isključivo ako to rade preko telekomovih repetitora ili, još bolje, propišete zakonom obavezu da na svako brdo postave svoj repetitor. To jesu jednaki uslovi za sve, ali su to uslovi koji unapred inovatora isključuju iz tržišne utakmice na način da mu sve njegove konkurentske prednosti stavljaju van zakona.

Imamo načelnu primedbu na princip uvođenja minimalne propisane cene i ograničenja na strani tražnje. To su, kako bih rekao, osnove mikro i makro ekonomije. Ja verujem da je to većini ovde poznato, ima ovde i doktora ekonomskih nauka, ali, kada uvedete minimalno propisanu cenu na nivou iznad one koja je tržišno uspostavljena, vi generišete razliku između ponude i tražnje. Kad to radite sa poljoprivrednim proizvodima, vi time štitite poljoprivrednog proizvođača i država dodatno reguliše tržišne viškove tako što ih otkupi i stavi u robne rezerve za sušne godine. Ovde država ne može tržišni višak otkupiti tako što će se dodatno voziti taksijem, pa onda pristupa drugoj meri, a to je ograničavanje na strani ponude. Ali, verujem da vam je i to poznato, na taj način vi zapravo celo tržište prevoza putnika smanjujete i smanjujete dodatnu vrednost koju to tako smanjeno tržište treba da isporuči društvu. Smanjujete i uticaj tog i takvog tržišta na rast bruto domaćeg proizvoda.

Dakle, imamo primedbu da se inovacije unapred stavljaju van zakona, da se posmatra usko tržište taksi prevoza a ne tržište prevoza putnika, gde putnik može poželeti i neku drugu vrstu prevoza u drumskom saobraćaju koja se čak i može zvati taksi prevoz, ali ne mora nužno izgledati samo onako kako je taksi prevoz izgledao u poslednjih 100 godina. Mi poštujemo želju taksista da se njihovo tržište uredi, oslobodi sive ekonomije, nelojalne konkurencije, da se podigne standard i bezbednost koju će korisnici imati, ali ne na način unapred zakonskog eliminisanja inovativnih konkurenata. U krajnjoj liniji, to nije dobro ni za konvencionalne taksiste, jer će i oni biti osujećeni da beneficiraju od inovativnih tehnologija.

Kako rekoh, naveo sam ovde neka konkretna zakonska rešenja, a u raspravi u pojedinostima ćemo pokušati, ako stignemo na red, amandmanima koje je predložila IT industrija intervenisati, a voleo bih da čujem komentar od potpredsednice Vlade, da pokušamo u nekom razgovoru doći do nekog kompromisnog rešenja kojim će biti legitimni zahtevi taksista ispoštovani, ali na način da se i inovatorima omogući ulazak na tržište i opstanak na njemu. Hvala.

Hvala.

Prvo pitanje upućujem ministru zdravlja i pitam – da li će u Srbiji i odraslim pacijentima koji boluju od retke bolesti koja se zove mukopolisaharidoza biti dostupan lek Vimizim na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje? Trenutno je u Srbiji registrovano 12 odraslih osoba koji boluju od ove retke bolesti, ali od jula meseca lekove dobijaju samo pacijenti do 18 godina starosti. Mi u Novom Sadu imamo dva odrasla pacijenta koji čekaju na ovaj lek. Prema informacijama iz medija, terapija košta čak 400.000 evra godišnje po pacijentu.

Drugo pitanje upućujem ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Naime, u odgovoru koji je poslala Narodnoj skupštini 19. aprila navedeno je da će Ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“ sa koncesionarom francuskom kompanijom „Vansi“ biti objavljen kada, pod jedan – koncesionar dobije sertifikat aerodromskog operatera i pod dva – nakon ispunjenja, citiram, svih obaveza i „Vansi Erports Srbija d.o.o“ i Republike Srbije.

U odgovoru koji je ministarka poslala Narodnoj skupštini 15. maja navodi se da će ugovor o koncesiji biti objavljen kada koncesioni partner dobije sertifikat aerodromskog operatera i kada uplati jednokratnu koncesionu naknadu. Dakle, u mesec dana kasnije poslatom odgovoru kao preduslov za obelodanjivanje ugovora ne spominje se ispunjenje svih obaveza od strane Republike Srbije, pa pitamo šta je tačno kriterijum da ugovor bude obelodanjen? Uplata koncesione naknade i sertifikat aerodromskog operatera za koncesionara ili i da Republika Srbija ispuni sve svoje obaveze predviđene ugovorom, kako je eksplicitno u odgovoru na ranije postavljeno poslaničko pitanje ministarka navela?

Dodatno, u odgovoru koji je poslat 15. maja od strane ministarke Mihajlović navodi se i šta su poslovni ciljevi koncesionog aranžmana, da se aerodrom tržišno pozicionira kao regionalni lider za transferni i tranzitni saobraćaj, za šta je koncesionar potreban, koji kao upravljač velikom mrežom od 37 aerodroma treba da finansira neophodne investicije i da velikim kompanijama ponudi neke posebne pogodnosti kako bi te velike kompanije privukao ovamo, ali se isto tako navodi u tom odgovoru da radi zaštite od konkurencije u, citiram, modernom i povezanom poslovnom svetu, a kako konkurencija ne bi došla do saznanja o načina na koji se planira uspeh ovog poslovnog poduhvata, delovi ugovora koji sadrže poslovni plan na 25 godina neće biti obelodanjeni za sve vreme trajanja koncesije.

Tako da pitamo – šta će i kada tačno biti obelodanjeno i stavljeno na uvid javnosti i na koji način će javnost iz tih dokumenata biti uverena da je izabrani aranžman kojim se javna imovina i javni interes poveravaju privatnom operateru na 25 godina zaista najbolje moguće i zaista ima šanse da bude profitabilan? Ja ću podsetiti, već smo u ovoj Skupštini pitali, Transparentnost Srbija je dobila sudsko rešenje kojim sud nalaže ministarstvu da ugovor obelodani. Do dana današnjeg, po rešenju suda, ministarstvo taj ugovor nije obelodanilo. Na Komisiji za javno-privatna partnerstva nikad nismo videli koncesionu studiju iz koje će se zaista zaključiti da je koncesija najbolji aranžman za razvoj našeg najvećeg aerodroma i da zaista takav aranžman ima šanse da bude profitabilan.

Dodatno, u ranije dostavljenom odgovoru ministarka je navela i da se za zatvaranje finansijskog dela aranžmana, kao jednog od preduslova da ugovor bude obelodanjen, čekaju odobrenja Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i IFC-a, jer te institucije finansiraju aranžman. Zanima nas šta i koliko finansira koncesionar iz svojih sredstava, a šta i koliko će se finansirati iz kredita ovih institucija i ko daje garancije da će koncesionar ispuniti obaveze prema ovim međunarodnim kreditorima tokom predstojećih 25 godina koncesije, jer 25 godina je jako dug period za kreiranje poslovnih planova, mnoge okolnosti mogu da se promene i planovi mogu da se pokvare. Interesuju nas, recimo, i penali u slučaju raskida ugovora pre isteka roka na koji se aerodrom daje u koncesiju, šta ako do raskida dođe u slučaju više sile za koju odgovornost ne može biti atribuirana nijednoj od ugovornih strana i slične klauzule, a sve to kako bi se uverili da je javni interes i javni novac zaista maksimalno zaštićen od neuspeha ovog poslovnog poduhvata, ukoliko, recimo, Vlada Republike Srbije tom poslovnom poduhvatu ne doprinese. Hvala.

Zahvaljujem.

Naše prvo pitanje upućujemo direktorki Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje da nam za svo vreme važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplata penzija dostavi tabelarni pregled po mesecima od novembara 2014. godine zaključno sa septembrom 2018. godine: pod jedan, ukupnog iznosa penzija po rešenjima. Dakle, iznosa usklađenih penzija koje su određene rešenjima o utvrđivanju prava na penziju prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. Zatim, mesečne iznose, ukupne iznose penzija u isplati, one koje su zaista isplaćivane po Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Treća kolona – po mesecima da bude razlika ova dva napred navedena iznosa, kako bi dobili tačan podatak o tome koliko su tačno po mesecima iznosila umanjenja penzija za svaki mesec važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, te da bi ih tog tabelarnog pregleda mogli da izvedemo koliko to vredi na današnji dan.

Drugo pitanje upućujemo predsednici Vlade, Ani Brnabić, i ministarki pravde, Neli Kuburović. Zanima nas – koliko je sudskih sporova pokrenuto na današnji dan protiv Republike Srbije pred domaćim sudovima i pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija i kolika je visina odštetnih zahteva i dodatno potencijalnih sudskih troškova koji bi mogli pasti na teret budžeta, odnosno građana Srbije, odnosno opet tih penzionera kojima su penzije umanjivane?

Sledeće pitanje upućujem predsednici Narodne skupštine. Naime, državni revizor je još decembra 2017. godine postavio reviziju završnog računa budžeta Republike Srbije za 2016. godinu, pa pitam – da li će i kada biti postupljeno po članu 177. Poslovnika, te ćemo završni račun budžeta analizirati u Skupštini i usvojiti u formi zakona?

Pitam ujedno i Ministarstvo finansija – šta je realizovano od preporuka koje je DRI dala u toj reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2016. godinu obzirom da je od prispeća tog revizorskog izveštaja prošlo skoro deset meseci, jer DRI je iskazala rezervu na mišljenje o završnom računu budžeta i navela je dosta materijalno krupnih primedbi? Na primer, zbirni izveštaj o nepokretnoj imovini Republike Srbije ne obuhvata podatke o imovini svih korisnika budžeta. To znači da nam je centralna evidencija imovine Republike Srbije nekompletna. Neadekvatno je uređeno ko vrši popis finansijske imovine Republike Srbije. Nije iskazana imovina u vrednosti od preko 26 milijardi. Glavna knjiga budžeta neusaglašena je pomoćnim knjigama Ministarstva privrede, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i sa podacima budžeta i u pogledu učešća Republike Srbije u kapitalu privrednih društava. Dakle, podaci gde je država Srbija vlasnik udela ili akcija u privrednim društvima. Te neusaglašenosti su vredne negde oko 9,3 milijarde dinara.

Ovo je preko 35 milijardi dinara neusaglašenih podataka. Nadalje, navedeno je da 4,7 milijardi dinara nije raspoređeno u budžet i nije iskazano kao prihod Republike Srbije. To je reda veličine iznos kvartalnih umanjivanja penzija iz protekle četiri godine.

Nadalje je navedeno da podaci o primljenim donacijama koji se vode u Upravi za trezor neobuhvataju prihode od dodatnih 4,5 milijarde dinara donacija evidentiranih kod Narode banke.

Jedna od preporuka revizora tiče se upravo uređivanja konsolidacije prihoda i primanja direktnih i indirektnih budžetskih korisnika kako bi se svaki prihodovani dinar prikazao na centralnoj krovnoj nacionalnoj republičkoj evidenciji, jer ovde pričamo o 4,5 ili 4,7 milijardi dinara neevidentiranog potencijalno neevidentiranog prihoda, to je preko 10 milijardi, da li je onda neko baratao sa preko 10 milijardi prihoda budžeta manje kada je odlučivao u kom iznosu i koliko dugo će penzije biti umanjivane da bi se uštedama nadomestio taj nedostajeći prihod koji nije evidentiran? Hvala.