Biće replika, ali vi skinite vreme po amandmanu, samo da objasnim.

Naravno.

Ovaj zakon takođe reguliše problematiku osiguranja i poziva se na zakon koji reguliše problematiku osiguranja za zaposlena lica. To je veza. Mogli smo pisati amandman i po ovom zakonu, mogli smo izmenu i dopunu i onog drugog zakona pisati, kao što ste i do sada sve predloge opozicije odbili, odbili biste i taj i dali biste argument da troškove investitorima podižemo i da teramo investitore. To je vaša priča. To je ono što stalno govorite.

Zahvaljujem se što posećujete naš veb-sajt, tamo ima puno interesantnih stvari. Evo, pozivam i građane da ga posete. Hvala.

Hvala.

Poštovani ministre, poštovani saradnici ministrovi, koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije, imamo četiri obrazovna zakona danas na dnevnom redu i još nekoliko međunarodnih sporazuma. Ključan od tih obrazovnih zakona je zakon o dualnom obrazovanju, koji se od strane Vlade predstavlja kao krucijalni zaokret i ključni potez u reformi srpskog obrazovanja. Međutim, reformski dometi ovog zakona su veoma ograničeni, zato što se on odnosi samo na segment srednjeg stručnog obrazovanja. Dok se ceo sistem ne uspostavi, možemo govoriti o par hiljada dece možda koja će iz ovog podsistema srednjeg obrazovanja izaći.

Nažalost, i ovi drugi zakoni koji su na dnevnom redu u suštini ne donose prave, krupne i korenite reforme obrazovanja. Oni u većoj meri rade usaglašavanje sa krovnim zakonom koji smo doneli na prethodnoj sednici, a to je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i rade neke tehničke korekcije, kao što je, recimo, isključivanje saveta roditelja predškolskih ustanova iz procesa donošenja programa, jer oni su po postojećem zakonu mogli u tome učestvovati, a sada više neće.

Neke suštinske stvari ovde mi u našem obrazovanju opet ponovo preskačemo. Pre svega, to je bezbednost dece u školama. Podsetiću, amandmani koje smo dali, a koji su iz Aleksinog zakona, na Zakon o osnovama sistema obrazovanja, dakle, amandmani iz Aleksinog zakona na prethodnoj sednici nisu prošli, ovaj put pretpostavljamo da je stav Vlade Republike Srbije, čim ništa od Aleksinog zakona u predloge Zakona iz obrazovanja nije implementirano.

Bezbednost dece u školama - imamo drogu koja se prodaje deci uz ograde srednjih i osnovnih škola u Srbiji; imamo kladionice; imamo kioske koji prodaju alkoholna pića bez ikakvog ograničenja u pogledu radnog vremena i uzrasta dece koja to mogu da kupe.

Dakle, tačno je da imamo deficitarne kadrove za neka stručna srednja zanimanja. Na selu sa najboljom zemljom u Evropi nema ko da vozi kombajn, to je tačno. Ali, isto tako, većina roditelja na tom selu ne želi da im deca ostanu u tom selu i ceo život se vežu za taj kombajn i život provedu na selu, u siromaštvu, zato što znaju da je to sudbina kojoj je siromaštvo zagarantovano.

Spominjete slovenačke radnike na dualno stečenom obrazovanju, ali ne kažete kolike zarade ti radnici u toj Sloveniji ostvaruju. U Srbiji 61% zaposlenih ostvaruje zaradu ispod 41.800 dinara. To je podatak Republičkog zavoda za statistiku. To je zločin nacionalnih razmera – 61% zaposlenih zarađuje ispod 41.000 dinara. Ako je podatak netačan, onda niste suzbili sivu ekonomiju ni najmanje. Jer, ako tvrdite da su te plate veće, onda su one u sivoj zoni. Ponavljam – ovo je podatak Republičkog zavoda za statistiku. Preko 70.000 zarađuje svega 9%. Šta je 70.000? Ništa. Šta je ispod 40.000 zarada? Još manje od ništa. Sramna zarada.

Pričati o tome da će dualno obrazovanje, sa ovakvim obrazovnim profilima o kojima razgovaramo, promeniti životni standard građana jer će im otvoriti perspektive, je duboko nekorektno prema građanima koji zaslužuju više. To je ideologija siromaštva u kojoj je sramota otići na more, jer ćete sutra biti tema tabloida. To nemojte prodavati građanima Srbije. Oni mogu bolje i zaslužuju bolje. Kako kažete – brče, jače i bolje! Tako je.

Zakon o dualnom obrazovanju je u suprotnosti sa principima koje je proklamovao, a to je celo životno učenje, jednake mogućnosti prava izbora zanimanja i obrazovnih profila, zato što će učenike koji uđu u sistem dualnog obrazovanja trajno vezati za nisko kvalifikovane i slabo plaćene poslove koji su primereni prošlim vremenima.

Netačno je da čak i ovih radnih mesta ima. Ima ih samo ako ih poreski obveznici subvencionišu i plate. Samoniklih radnih mesta ima samo u informacionim tehnologijama, ali ona nisu predmet ovog zakona.

Netačno je i da će dualni đaci bolje pokretati sopstveni biznis. Jer, da se biznis u Srbiji lako pokreće, mi ga ne bi morali subvencionisati, i da se lako pokreće i da je održiv.

Netačno je da će ovo zaustaviti odliv mladih iz zemlje, zato što dualno obrazovanje proizvodi radnike za poslove koji su već sada u inostranstvu bolje plaćeni. I to su zanimanja na koja su naši ljudi odlazili u inostranstvo i 60-ih godina, kada su radna mesta u inostranstvu bila otvorena upravo tako obrazovanim kadrovima, a visokoobrazovnim teže dostupna. Danas, nažalost, pored toga što će nam sada ljudi sa niže kvalifikovanim i slabije plaćenim zanimanjima odlaziti u inostranstvo, odlaze nam i visokoobrazovani, jer imamo dve stvari – beli šengen i Bolonju. To je otvorilo vrata tržišta razvijenih zemalja obrazovnim kadrovima svih profila, a sada ćemo podsticati i razvoj niže obrazovanih kadrova, niže kvalifikovanih kadrova koji su i inače oduvek mogli da odu.

Obrazovni profili dualnog obrazovanja nisu profili društva znanja za 21. vek, a proklamovano je u ekspozeu mandatarke da ćemo razvijati društvo znanja. Mi govorimo, ja čitam iz obrazloženja, o profilima industrijski mehaničar, električar, bravar, zavarivač, trgovac i tehničar za logistiku i špediciju. To su radna mesta koja su u 21. veku robotizovana, kompjuterizovana i prelaze u režim elektronskog poslovanja. U 21. veku i prodavci ulaznica gube posao, zato što se ulaznice prodaju on lajn i imaju elektronsku formu, kao bar kod na ekranu mobilnog telefona.

Mi ovde pričamo o tome da je dualno obrazovanje ključni reformski potez za srpsko obrazovanje. Budžetom ovakva radna mesta subvencionišemo i favorizujemo, a pitam - šta ćemo raditi kada investitori takva radna mesta automatizuju i robotizuju? Hoćemo li onda subvencionisati robote da buše rupe, peglaju limove i presuju i zavaruju karoserije?

Propisani obim učenja kroz rad. Način na koji je to u zakonu definisano preti da zaista zarobi đake u školi, jer piše da deca mogu na stručnim predmetima, u učenju kroz rad, u firmama provoditi do šest sati dnevnog do pet dana u nedelji. U obrazloženju piše, doduše, da će biti prve godine jedan dan, druge godine dva, treće godine dva do tri, itd, ali u zakonu toga nema.

Zakon nedovoljno propisuje i profil poželjnog poslodavca. Proveru poslodavaca radiće komisija Privredne komore Srbije u čijem sastavu, recimo, nema predstavnika Centra za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

U pogledu materijalno-finansijskog obezbeđenja, evo primera iz moje branše, da vidite na kakvo tržište rada prepuštamo decu, tržište rada koje znamo u kom nivou štiti radna prava odraslih, iskusnih radnika, starijih punoletnih osoba koje umeju da se brane. Osiguranje – deca će biti osigurana. Šipak. Ni radnici nisu osigurani. Svi poslodavci u Srbiji pitaju – na koje to minimalne osigurane sume mogu da osiguram radnike da bih imao što manji trošak? Znate kolike su zakonom propisane minimalne sume – nula dinara. Možete da osigurate radnika na jedan dinar, da u slučaju trajnog invaliditeta, stoprocentnog, njegova familija dobije jedan dinar i poslodavac je ispunio zakonsku obavezu, bajdevej - nema kaznenih odredbi. E, na takvo tržište rada mi prepuštamo decu. Umesto da smo radili neke druge stvari.

Šta su ključne stvari? Zašto nismo probali, ministre, da uradimo revolucionarni iskorak, da probamo da ispišemo istoriju, da ostanete zabeleženi kao ministar prosvete koji je uveo deci besplatne vrtiće? Školska godina 2010, 2011, dece 187 hiljada, verujem da ih sada ima manje, imamo belu kugu, kukamo svi na nju, ali neka je ta cifra, ovo je neka okvirna računica, ne moramo ulaziti u detalje, ali da vidimo imamo li hrabrosti za takav iskorak kad budemo pravili budžet, 187 hiljada dece po 20 hiljada dinara mesečno 12 meseci – 120 dinara po evru, to je 374 miliona evra. Nek je pola od toga već subvencionisano, nek treba pola od toga još da se namakne, gde da nađete novac u budžetu? Na APR-u, ali ne u firmi „Asomakum“, nego ima na APR-u izveštaj o gubicima javnih preduzeća u 2016. godini.

Recimo, 160 miliona evra vam treba da se namakne, 167 miliona evra gubitak javnih preduzeća, 130 miliona evra gubitak Železare Smederevo iz ere Kamaraša spasioca, 108 miliona evra gubitak Puteva Srbije. Da vam kažem još nešto, konsultujte kolegu ministra privrede da namakne novce, da damo deci besplatne vrtiće. Milijardu evra je iznos obaveza po aktiviranim garancijama koje je ova Skupština odobrila na ime kredita javnim preduzećima, a da ta javna preduzeća nisu sposobna to da vrate. Sto šesnaest miliona evra je u prvoj polovini ove godine plaćeno samo iz glavnice po tim aktiviranim garancijama. Dakle, učinite hrabar iskorak, revidirajte budžet i podnesite Zakon o budžetu i dajte deci besplatne vrtiće. Manite se dualnog obrazovanja i mehaničara i zavarivača. Hvala.

Hvala.

Ministre, ne radi se o osiguravajućoj kompaniji koja se tako zove. Radi se o propisima koji regulišu bezbednost i zdravlje na radu, kada se tiče osiguranja zaposlenih od profesionalnih oboljenja i od povreda zadobijenih na radu. Zakonodavac nije, dakle, propisao minimalne sume na koje se radnici moraju osigurati. Za razliku od, recimo, Zakona o bezbednosti u saobraćaju gde te minimalne sume jesu propisane, iako su propisane na iznose koje su daleko niže nego na razvijenim tržištima osiguranja i u razvijenim društvima.

Svejedno, vratimo se na zaposlene. Minimalne sume za osiguranje zaposlenih nisu propisane, tako da poslodavac može zakonsku obavezu ispuniti čisto formalno, kupivši polisu kojom će radnika osigurati na jedan dinar u slučaju smrti, po ceni od 0,01 dinar po radniku. Verujte, radim taj posao preko 20 godina. Poslodavci listom traže da im se ponudi najjeftinija opcija po kojoj bi osigurali radnike. Zahvaljujući tako napisanom zakonu, odgovor je najjeftinija opcija košta 0,01 dinar po radniku, a može i 10 puta manje. To tako funkcioniše.

Zašto takve stvari na tržištu rada nismo regulisali pre nego što smo decu, tu devojčicu koju ste spominjali da želi da bude zavarivač… Okej, gledali smo film „Flešdens“. To je priča preko trnja do zvezda. Glavna junakinja tog filma je na početku filma u livnici, zavaruje, a kasnije upisuje baletsku akademiju. Sjajno. To je američki san. Da, ali zašto mi nismo, prvo, naše tržište rada prilagodili deci, kada već tu decu želimo da pošaljemo na tržište rada.

Nije sporno da iz dualnog obrazovanja će izaći i profili koji će imati dobre zarade, i nije sporno da postoje tražnja i otvorena radna mesta za profile, koji će izaći iz podsistema srednjeg stručnog obrazovanja koje nazivao dualno. To nije sporno, ali ne možemo na tome zasnivati reformu srpskog obrazovanja, a ona nam je preko potrebna na celom obrazovnom sistemu decenijama. Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovani predstavnici Vlade i ministarstava, poštovane kolege poslanici, predsedavajući, danas pred građane iznosimo zakone o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu i određene zakone vezane za elektronsko poslovanje.

Najpre ću nešto reći o zakonu o Nacionalnoj akademiji, a kasnije nešto i o ovim, da kažem, elektronskim zakonima.

Dakle, obuka javne uprave je nužna, to naravno nije sporno. Prema informacijama od jedne od koleginica poslanica, promenom vlasti na nivou njene lokalne samouprave javna uprava je tamo na lokalu preplavljena novim kadrovima, od kojih 80% njih ima diplome sa privatnih fakulteta. Kvaliteti tih diploma i potrebe za daljom edukacijom tih ljudi su, rekao bih, jasni svakom građaninu. U Novom Sadu se čak tačno i zna na kojoj adresi u kom stanu možete kupiti diplomu sa neke visokoškolske ustanove iz Republike Srpske, i čak se i kaže – mi ćemo vam napisati i diplomski, pa vi dođite samo da nam ga potpišete, a mi ćemo ga priložiti u našu biblioteku. Dakle, to je, kako bih rekao sada, jedan rizik da mi od ove Nacionalne akademije ne dobijemo nacionalnu akademiju za državni posao, dakle, da ne edukujemo Đorđa Čvarkova, Torbicu i Boškića i Boškićevog brata.

Biće problem motivacija za učenje. Zašto? Zato što kriterijumi za zapošljavanje i napredovanje su uptini. Dakle, možemo polemisati kada je bilo i da li još uvek ima više ili manje partijskog zapošljavanja, ali jedno je činjenica, državni poslovi su, dakle, nedostupni najboljim talentima u ovoj zemlji, a morali bi biti. Zato nam najbolji talenti odlaze, ne samo oni koji moraju, nego svi koji mogu.

Nadalje bih skrenuo pažnju na određene primedbe koje je Agencija za borbu protiv korupcije u svom dokumentu na čitavih pet strana i na svom sajtu objavila, kada se tiče primedbi na određene koruptivne, potencijalno koruptivne i rizike korupcije u zakonu o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.

Opšta primedba je da prilikom utvrđivanja nadležnosti akademije treba imati u vidu da je Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije predviđeno da svi javni službenici prođu obuku iz etike i integriteta kao glavnih antikoruptivnih odlika. Navedeno je da su mnoge odredbe u zakonu neprecizne, da daju široka diskreciona ovlašćenja i da ostavljaju pravne praznine.

Dakle, već je spominjano u raspravi famozni način dobijanja direktora Nacionalne akademije, o čemu u zakonu nema ni reči, ali nema ni reči o tome da se upućuje na neki drugi propis kojim je regulisan njegov izbor. Mi ne znamo da li se on imenuje ili se bira, da li je to na konkursu, ko ga imenuje, kakav je taj konkurs. Ali, ono što je još važnije po našem mišljenju je da apsolutno ne postoji ni jedna jedina reč u zakonu u pogledu profila poželjne osobe za poziciju direktora. Dakle, kakvu osobu želimo na mestu direktora? Da, biće konkurs, kako je rečeno od strane predlagača, ali mislimo da bi mnogo bolje bilo već u samom zakonu definisati profil osobe koja može biti birana ili imenovana, ili postavljena na mesto direktora.

U jednoj raspravi na prethodnoj sednici rečeno je da vi zamerate zato što vi niste u poziciji da postavljate svog direktora, pa vam smeta što sada mi kao na vlasti možemo da postavljamo svog. To, naravno, nije tačno. Mi želimo da kriterijumi za dobijanje pozicija u javnoj upravi budu zakonom što je moguće preciznije definisani, na optimalan način, optimalnom detaljnošću, da se ne preoptereti zakon.

Zašto? Da bismo ograničili onoga koji raspisuje konkurs da mora da izabere osobu koja odgovara zakonom propisanom profilu, a ne da ostavimo široko nedefinisano diskreciono pravo da može da raspiše konkurs za osobu kakvu hoće, radnog iskustva kakvog bilo, stručnih veština kakvih bilo, i ostalih veština koje su merene u upravljanju u ljudskim resursima, proizvoljnog karaktera.

Agencija za borbu protiv korupcije takođe je stavila primedbu da nije propisano ili nije upućeno na neki drugi propis u pogledu toga ko vrši nadzor nad Nacionalnom akademijom, da nisu dovoljno precizirani uslovi za sprovođenje komercijalnih programa, da su data preširoka ovlašćenja akademiji da sarađuje sa drugim subjektima u realizaciji programa. Sa kojim drugim subjektima, npr. sa Megatrendom, jel? To bi bilo sjajno. Navodi se da će se te usluge pribavljati po javnim nabavkama čija je primena u obrazovanju ocenjena kao loša, između ostalog je zato i Zakon o javnim nabavkama menjan 2015. godine.

Agencija za borbu protiv korupcije takođe sugeriše da se detaljno preciziraju uslovi akreditacije lica za sprovođenje obuke, da se tačno kaže o kojim oblastima je reč, vrsta studija, broj realizovanih obuka, broj objavljenih radova, naravno, iz relevantne oblasti da bi neko mogao biti akreditovan da sprovodi obuku, ali više o tim primedbama kada bude bila rasprava u pojedinostima.

U pogledu elektronskih dokumenata elektronskih usluga i informacione bezbednosti, ja bih dao ilustrativni primer informacione bezbednosti pošavši, recimo, od Doma Narodne skupštine.

Predloženom izmenom zakona prenosi se nadležnost za rukovođenje informacionom bezbednošću u republičkim organima, pa, evo primera u Narodnoj skupštini. svi koristimo e-parlament. Evo, odgovorno tvrdim da preko 90% poslanika nije promenilo inicijalnu lozinku za logovanje na e-parlament. Ja sam već na nekim odborima to spominjao. Ja mogu vašim imenom i prezimenom, korisničkim imenom, da se logujem kao vi, da me sistem doživi kao vas i da pošaljem pismo predsedniku Republike predstavljajući se kao vi, jer vi niste promenili lozinku 123456, inicijalnu.

Evo, ja sad javno obelodanjujem, ona je inicijalna. Pa, promenite je, jer je sistem Skupštine nebezbedan informaciono.

U bankama i u osiguravajućim kućama i u ostalim kompanijama koje imaju razvijenu informacionu kulturu neaktivni korisnički nalozi se posle izvesnog vremena gase iz razloga sprečavanja njihove zloupotrebe. Korisnik je nateran da promeni lozinku tako što mu se najavljuje – za tri dana vam ističe lozinka, promenite je, za dva dana vam ističe lozinka, promenite je, ako je ne promenite, blokiran vam je nalog, ne možete da se logujete, ne možete da se aktivirate na sednici odbora da se prijavite za reč.

To informacioni sistem parlamenta ne vidi. I, onda imamo događaje kao što su nestanak amandmanskog vremena i pad sistema za glasanje, koji takođe govore o bezbednosti informacionog sistema ovog doma.

Ja bih voleo da naši zakoni i te stvari rešavaju. To su životna pitanja. Hvala.

Hvala.

Koleginica Videnović je prijavila povredu Poslovnika, član 106, a ja ću prijaviti član 107. Zaista molim da se držimo dostojanstva u ovoj Skupštini ovde.

Prethodni govornik, kolega Orlić je ovde rekao da je neko nekome pretio metkom u čelo. To su vrlo ozbiljne stvari i ne možemo se njima ovako ozbiljno frljati. Ako neko ima saznanja o nekom krivičnom delu u nastajanju, neka se izvoli obratiti pravosudnim organima, policijskim itd, a ne da se ovde frljamo takvim stvarima i da pravimo igrokaz za ne znam ni je koga.

Dakle, ova Skupština ne služi za prelistavanje stranica „Informera“ i molim vas da se držimo nekog nivoa.

Ako imate saznanja da je neko nekome pretio metkom, prenesite ta saznanja na nadležno mesto. Ne uzimajte na sebe pravo da ovde optužujete i sudite i da pričate o tome kako je potpuno jasno da je neka poslanička grupa nemoralna itd, pa da onda ta poslanička grupa dobije opomenu za ono što ste vi rekli. To je sramno i to neka služi vama na čast, a i vaši birači će jednom o tome ….

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, prijavljujem povredu Poslovnika član 130. stav 4. Odluka u Narodnoj skupštini se smatra donetom kada predsednik Narodne skupštine konstatuje da je za nju glasala većina propisana Ustavom, zakonom i ovim Poslovnikom.

Kada konstatujete da je „za“ glasalo npr. 15, „protiv“ niko i „uzdržan“ niko, vi nemate matematičke elemente, to je jasno đaku osnovne škole, da konstatujete da je to većina propisana Ustavom, zakonom i ovim poslovnikom.

Dakle, ne možete da proglasite da to nije većina. Ne možete da proglasite da to nije većina. Za kvalifikovani rad ovog doma potrebno je 125 poslanika i potrebna je većina od barem kvalifikovanog broja poslanika.

Molim vas da, kada čitate rezultate glasanja, pročitate i četvrti sabirak, koliko poslanika nije glasalo, jer taj četvrti sabirak je nužan da bismo sabrali da li je glasalo više od 125 poslanika ili ne. Ovako, vi na nezakonit način vodite Skupštinu.

Tražim da se o ovome izjasnimo u Danu za glasanje, jer ste nezakonito i zatvorili raspravu o obrazovnim zakonima, kada ste proglasili da je 600 minuta amandmanskog vremena isteklo, iako je u elektronskom parlamentu ovog doma stajalo da je preostalo tačno 257 minuta. Na taj način su i prosvetni zakoni doneti nezakonito, jer preko četiri sata rasprave o amandmanima je poslanicima svih poslaničkih grupa oduzeto nezakonito.

Vi predsedavate ovim domom i vodite ga na nezakonit način. Ja vas sada pitam – hoćete li i ishode unutrašnjeg dijaloga na ovakav nezakonit način proglasiti? Hvala.

Ja ću veoma kratko obrazložiti ovaj amandman, obzirom da je za raspravu o amandmanima ostalo nešto više od 340 minuta, ne 218 kako je predsedavajuća malo pre rekla, ali i 348 minuta je ipak puno.

Dakle, amandmanom na član 48. predložili smo da se iz originalne verzije ovog člana Zakona o osnovama sistema obrazovanja izbrišu odredbe koje omogućavaju ministru prosvete da formira sopstvene komisije koje bi obavljale poslove iz nadležnosti nacionalnih stručnih obrazovnih saveta i zavoda, koje predstavljaju stručna obrazovna tela koja treba da kreiraju i vode politiku obrazovanja u Srbiji, dok bi ministarstvo trebalo samo da nadzire tu obrazovnu politiku i da se stara o njenoj zakonitosti.

Predložili smo da se obrišu odredbe kojima ministar ima ovlašćenje da ukoliko je nezadovoljan ishodima rada stručnih komisija stručnih komisija nacionalnih prosvetnih tela i zavoda, formira sopstvenu komisiju koja bi mu proizvela poželjan ishod, ishod po meri izvršne vlasti, dakle ministarstva i Vlade, jer upravo ta mogućnost ministra da svojom odlukom potpuno pregazi rad nacionalnih stručnih obrazovnih tela bila je i predmet najvećih primedbi koje je Nacionalni prosvetni savet imao na tekst predloženog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i konkretno baš na odredbe člana 48. ovog zakona. Hvala.

Dakle, nastavljam raspravu u skladu sa amandmanom koji je podnela koleginica Jerkov. Dakle, član 52. Zakona o osnovama sistema obrazovanja propisuje vežbaonice u kojima se ostvaruje praksa studenata na studijskim programima za obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. Naravno, kao i u svim drugim zakonskim odredbama, i ovde je za normiranje prakse koju će studenti, budući nastavnici, učitelji, vaspitači obavljati po našim školama za normiranje je presudna i konačna reč ministra i potpis ministra.

Dakle, tačno je da postoji javni konkurs na kom će se utvrditi lista tih škola u kojima će se ta praksa odvijati, ali je isto tako tačno da tu listu na kraju utvrđuje i propisuje ministar i ne samo to, dakle, ne samo da utvrđuje koje će to škole biti, nego piše doslovce i da bliže uslove za rad vežbaonice propisuje ministar. Bliže uslove, dakle, ministre, nemoguće je da budete toliko blizu toliko svuda. Nemoguće je. Fizički je nemoguće, jer ako ćete toliko blizu i toliko svuda propisivati sve uslove svega, onda će vam se desiti da vam promakne kako to nadležne visokoškolske ustanove i institucije nadležne za visoko obrazovanje ne smeju da ospore evidentno plagirani doktorat, npr. Hvala.

Ovim amandmanom na član 67. želeli smo da izvršimo usklađivanje sa amandmanima koje smo podneli na čl. 34. i 36. jer su to članovi koji regulišu nadležnosti nacinoalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih koji su ovim zakonskim Predlogom zakona o osnovama sistema obrazovanja, potpuno lišeni svojih nadležnosti.

Tražili smo da se amandmanom reguliše da donošenje programa obrazovanja i vaspitanja sa Minisatarstva pređe nazad u nadležnost ovih nacionalnih stručnih saveta za sistem obrazovanja.

Malopre smo slušali koliko koštaju zasedanja Narodne skupštine, koliko košta rad nacionalnih saveta koji će postojati, imati zaposlene, koji će tamo primati platu za stručan posao koji treba da odrade, a da istovremeno ta stručna tela neće imatai nikakvu nadležnost.

To je zapravo najveći trošak po opštu društvenu korist i po javna sredstva, da imamo nacionalna stručna tela nadležna za rukovođenje, za kreiranje politike obrazovanja ove zemlje, gde će sedeti ljudi koji će primati platu za svoju stručnost, a neće imati nikakvu nadležnost.

To je trošak koji je novčani, nemerljiv je i svakako bi omogućio finansiranje besplatnih udžbenika, ali je to trošak koji je mnogo veći u jednom širem smislu, to je trošak u izmaklim prilikama i koristi koje će biti uskraćena ovoj deci sa ovako postavljenim sistemom obrazovanja.

Zahvaljujem.

Iz poštovanja prema Narodnoj skupštini ove države i krajnjeg patriotizma, ja ću prijaviti povredu Poslovnika, član 158. stav 4. Vrlo je prosta i jednostavna stvar, nema nikakve komplikovane matematike.

U članu 158. u stavu 4. piše da svaki podnosilac amandmana ima pravo da obrazloži svoj amandman u trajanju do dva minuta, ali da ukupno vreme obrazlaganja svih amandmana, od strane svih podnosilaca, bilo koje poslaničke grupe, ne može trajati duže od 10 časova, dakle 600 minuta. Teorijski gledano, 300 amandmana bismo odbranili ako bismo maksimalno dva minuta branili svaki amandman.

Uvaženi kolega Rističević kada se javi i potroši 10 sekundi da neće odbraniti amandman, sistem mu skine 10 sekundi od Poslovnikom predviđenih 600 minuta. Na takav način, mi smo do 13,59 potrošili 342 minuta od predviđenih 600. U 14.08 i u 14.56 na e-parlamentu, oficijelnom elektronskom sistemu ovog uvaženog doma stoji da je vreme preostalo za branjenje amandmana 257 minuta i 43 sekunde. I taj podatak stoji već sat vremena na e-parlamentu.

Dakle, uskraćivanjem prava poslanicima da u preostalih 257 minuta brane svoje amandmane, obrazovni zakoni ove zemlje biće usvojeni nezakonito, jer će se rasprava o njima održati nezakonito.

Uvaženi ministre, budite svesni da će iz ove Skupštine sistemski obrazovni zakoni iz navedenih…

Hvala.

Poštovan predsedavajuća, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici i građani Srbije, ovo je sada serija članova zakona o osnovnom sistemu obrazovanja, kojima se reguliše nadležnost, sastav, način izbora i obaveze izveštavanja Nacionalno prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

To su nacionalna stručna tela, koja će po ovom konceptu zakona biti, manje-više, potpuno razvlašćena. Dakle, način njihovog izbora je promenjen, promenjena je struktura njihovog članstva, obaveza izveštavanja i mi smo konkretno amandmanom na član 32. predložili da se Nacionalnom prosvetnom savetu vrati obaveza koju on ima po postojećem zakonu, a to je da jednom godišnje izveštaje o svom radu dostavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije, pored obaveze koja je predviđena novim zakonskim rešenjem da kvartalno izveštava i ministarstvo.

Pored toga, tražili smo radi postizanja kakve-takve nezavisnosti u radu Nacionalno prosvetnog saveta, da naknade za njihov rad, kao i do sada, kao i u postojećem zakonu, utvrđuje Narodna skupština, a ne ministarstvo, jer naravno, ko utvrđuje naknade, taj ima i moć kontrolisanja.

Dakle, pored toga, tražili smo i da Nacionalni prosvetni savet i Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, poradi na transparentnosti u svom radu i javnost o svom radu upozna putem dostavljanja informacija u svojim internet stranicama. Smatram da su ova tela veoma značajna, smatramo da koncept zakona, kojim se kompletna stručna javnost isključuje iz vođenja obrazovnog sistema u Srbiji, zapravo predstavlja urušavanje demokratije, a kada se nadležnost ukida Narodnoj skupštini, onda to dodatno predstavlja i degradiranje Narodne skupštine, kao najvišeg zakonodavnog tela u ovoj zemlji i ja apelujem na javnost da ozbiljno uzme u razmatranje šta se, zapravo, ovim konceptom zakona sa Nacionalno prosvetnim savetom radi, jer ista stvar se radi i sa ustanovama koje su nadležne za visoko obrazovanje, a to je Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Nacionalno akreditaciono telo, koje će, takođe, po Zakonu o visokom obrazovanju biti potpuno stavljeno i ruke i kontrolu izvršne vlasti, to jest Vlade. Hvala.

Hvala.

Dakle, i ovo je jedan od članova Zakona o osnovama sistema obrazovanja, kojim se reguliše način izbora članova Nacionalnog prosvetnog saveta. Mi smo ovim amandmanom pokušali da spasimo Nacionalni prosvetni savet, koji će novim zakonom u suštini biti sveden na jedno savetodavno telo koje više ništa utvrđivati i donositi neće, koje će Ministarstvu davati svoja mišljenja koja će biti neobavezujuća, koja ministar može da odbije ili da usvoji. Verujemo da će ih odbijati.

Dakle, tražili smo da se amandmanom nadležnost za izbor članova Nacionalnog prosvetnog saveta vrati pod okrilje Narodne skupštine. Tražili smo da članovi Nacionalnog prosvetnog saveta i dalje budu birani na mandat od šest, a ne na četiri godine.

Zašto su ove dve stvari važne? Najpre, već je rečeno nekoliko puta u raspravi, kada članove nekog nezavisnog stručnog ili regulatornog tela bira Vlada, onda ministar u svom kabinetu uzme, napravi neki spisak sebi poželjnih ili podobnih ljudi i od njih formira to neko nezavisno stručno ili regulatorno telo. Kada to telo bira Narodna skupština, onda se o kandidatima za članstvo u tom telu javno raspravlja. Raspravlja se u plenarnoj sednici koja se prenosi na nacionalnoj televiziji, raspravlja se na odborima koji se na sajtu Narodne skupštine mogu gledati i u direktnim prenosima i u odloženim snimcima u potpunosti i javnost ima priliku da bude obaveštena o kakvim kandidatima se radi.

Zašto je važno da mandat ovakvih nezavisnih stručnih i regulatornih tela traje šest, recimo, a ne četiri godine? Zato što imamo nepoklapanje trajanja mandata takvih tela i mandata trajanja izvršne vlasti, pa se onda mora desiti da deo svog mandata imate nekoga koga vam je izabrala prethodna Skupština u svom prethodnom sazivu u kom vi niste bili vlast, nego ste bili opozicija, pa onda morate, recimo, dve ili pet godina da trpite, recimo, Sašu Jankovića pre nego što izaberete zaštitnika pravovernih građana vaše partoispovesti. Hvala.

Hvala.

Dakle, nastavljamo raspravu o seriji članova Zakona o osnovama sistema obrazovanja koji regulišu način izbora, članstvo i nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta.

Dakle, zašto ovo i nije zakon o osnovama sistema obrazovanja, zašto ovo možemo slobodno nazvati zakonom o kontroli sistema obrazovanja? Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Nacionalno akreditaciono telo, sve će to biti stavljeno pod kontrolu Vlade kroz promenu strukture članstva, kroz promenu načina izbora i kroz oslobađanje nadležnosti koje će sve biti prenete u ruke Vlade.

Mi smo amandmanom tražili da se Nacionalnom prosvetnom savetu vrate nadležnosti za utvrđivanje i donošenje onih stvari koje u sistemu obrazovanja to telo donosilo po postojećem zakonu, a to je da Nacionalni prosvetni savet, a ne ministarstvo na bazi mišljenja neobavezujućeg, donosi standarde vaspitanja obrazovanja, predloge promena završnih ispita, osnove programa predškolskog vaspitanja obrazovanja, nacionalni okvir obrazovanja i vaspitanja, deo planova i programa nastava i učenja srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja odraslih za opšte predmete i osnove vaspitnog programa, itd.

Dakle, ako ne želite da Nacionalni prosvetni savet ove stvari donosi, nego želite da vam samo daje neobavezujuće mišljenje, ukinite ga. Šta će vam Nacionalni prosvetni savet? Raspustite ga i te ljude zaposlite kod sebe u ministarstvu, ništa se promeniti neće. Nećemo više imati Nacionalni prosvetni savet i to neće biti prva nezavisna, stručna institucija koju ćete pokvariti, upropastiti.

Dužan sam građanima reći, Nacionalni prosvetni savet u Srbiji postoji od 1880. godine. Ovim zakonom, ovo telo će praktično postati potpuno besmisleno, možete ga potpuno raspustiti i vama podobne radnike zadržati i zaposliti u ministarstvu. Uspeli ste da pokvarite stručnu instituciju koja je u ovoj zemlji postoji od 1880. godine. Dakle, i kamen bi pokvarili.