Poštovane kolege poslanici, gospodine ministre, uvaženi građani Srbije, danas imamo na dnevnom redu još jedan od zakona kojima nas Vlada Srbije spašava od pretnji za koje se medijski svesno raspiruju strahovi kod nas. Danas regulišemo uslove pod kojima ćemo veoma restriktivno dozvoliti državljanima EU da steknu pravo vlasništva nad našim poljoprivrednim zemljištem onda kada je prodavac poljoprivrednog zemljišta naš domaći državljanin, dakle fizičko lice, u jednoj takvoj privatnoj transakciji.

Stav naše poslaničke grupe je da smo pre regulisanja ove problematike na zaštiti našeg poljoprivrednog zemljišta mogli uraditi još mnogo toga, a nismo. Naime, mogli smo doneti propise kojima bi našim poljoprivrednim proizvođačima omogućili da po povoljnim uslovima kupe državno poljoprivredno zemljište, da se kroz sistem zadruga ekonomski osnaže, da se konkurentski osnaže i da tako konkurentski osnaženi odgovore na te pretnje od grabeži za našim domaćim poljoprivrednim zemljištem.

U pogledu njihove konkurentske snage i njihovog osnaživanja mogli smo pre toga razbiti otkupljivačke, prerađivačke monopole i kartele, mogli smo dosledno primenjivati zakone prema raznim zagađivačima kanalske mreže. O tome je bilo reči od strane prethodnih govornika i naši građani znaju, oni koji žive pored kanalskih mreža, kako izgledaju ti kanali i znaju ko ih zagađuje.

Nažalost, mi smo doneli odredbe Zakona o poljoprivrednom zemljištu, o prvenstvu zakupa 30% zemlje na nivou lokalne samouprave na 30 godina u korist pravnih lica i investitora. To prvenstvo zakupa rešava se po posebnoj uredbi. Ta uredba predviđa formiranje komisije u kojoj su tri ministra i odlučivanje je stavljeno toj petočlanoj komisiji u ruke. Ona donosi odluku o dugoročnom zakupu na 30 godina po raznoraznim opštim i posebnim merilima koja su u toj uredbi definisana. Ta komisija procenjuje koja je investicija više opravdana od neke druge pri čemu nema definisanih brojčanih kriterijuma za jedan ovako širok pojam kao što je ocena opravdanosti. Tu imamo jedno diskreciono odlučivanje na osnovu nekih nejasnih i nepoznatih kriterijuma. Mi ćemo dati u dugoročni zakup poljoprivredno zemljište po pravu prvenstva zakupa na 30 godina i po određenim posebnim merilima kojima će se rukovoditi ministri u komisiji kada budu odlučivali o tome, a recimo nemamo definisano koliko u ukupnom sporu vredi to što je neki investitor visoko rangiran po referencama, ali je na primer tek treći po broju novootvorenih radnih mesta koje će ta investicija doneti. Dakle, imamo pobrojane kriterijume bez njihovog pondera, bez njihove težine koliko nam oni zapravo vrede.

Onda, recimo, kažemo daćemo poljoprivredno zemljište tamo gde je veliki doprinos investicije, pa sada citiram: „na poboljšanju konkurentnosti i na obezbeđivanju stabilnog dohotka i postojanog okruženja na domaćem tržištu“. Na koji način će iko dokazati da neka investicija više doprinosi obezbeđivanju stabilnog dohotka na domaćem tržištu nego neka druga.

Ministri iz komisije sada mogu nama postaviti pitanje – na koje ćete vi načine dokazati da neće? Legitimno je pitanje. Zašto ovo govorim? Zato što pričamo o zakonu kojim branimo naše poljoprivredno zemljište od grabeži, navodno, a istovremeno ovakvim kriterijumima mi dajemo do 30% zemlje na nivou lokalne samouprave pravnim licima sa investicionim planovima na period od 30 godina, 30 godina je zaista nekome životni vek, 30 godina je ozbiljno dug ekonomski ciklus za nekoga, pogotovo za domaćeg poljoprivrednika koji je uzeo kredite da kupi mehanizaciju, pa mu je uskraćena mogućnost da kroz javno nadmetanje dođe do tog poljoprivrednog zemljišta koje je ranije zakupljivao i zbog koga je i uzeo kredite za mehanizaciju, ostaće mu krediti.

To što se na javni poziv za prvenstvo zakupa može javiti bilo ko postupak ne čini transparentnim. Javljanje na javni poziv je samo početak postupka, postupak se završava dodeljivanjem pogodnosti dugoročnog zakupa po pravu prvenstva na period od 30 godina tek kada se potpiše ugovor, tada je postupak okončan. Čak i tada postoje još neke obaveze koje slede po ugovoru. Dakle, samo objavljivanje javnog poziva i mogućnost da se svako na njega javi postupak ne čini transparentnim.

Posebno interesantno kako je problematika prvenstva zakupa tretirana u izveštaju Ministarstva poljoprivrede za prvi kvartal ove godine u delu koji je dala Uprava za poljoprivredno zemljište. U tom izveštaju zapravo kao da se radi o Upravi za upravljanje dokumentima, mi iz tog izveštaja ne vidimo kako država gazduje poljoprivrednim zemljištem, koliko je povećan prihod po osnovu zakupa, po kom osnovu, po prvenstvu, po prečem zakupu, po stočarskoj proizvodnji, po javnom nadmetanju, po ovom, po onom. Dakle, mi imamo izveštaj u kome se nabrajaju brojevi dokumenata po vrstama – obrađeno toliko i toliko ugovora, toliko i toliko godišnjih programa i planova itd. To je kao uprava za dokumentacione upravljanje.

Nadalje, pre svih ovih odredbi kojima regulišemo pravo državljana EU nismo rešili navodnjavanje, nismo obezbedili da naše poljoprivredno zemljište odbaci što veću ekonomsku vrednost, bez obzira na klimatske uslove. Za poljoprivredu smo budžetirali svega 2,47% ukupnih budžetskih rashoda i izdataka iako 2,47%, ako se uzme član 8. Zakona o budžetu i famozni eksel od 8.000 redova, 43 milijardi dinara u odnosu na 1.916 milijardi dinara, dakle kada se to stavi u odnos rekao bih da je poljoprivreda budžetski zakinuta Zakonom o budžetu, jer ona nosi 10 do 12% našeg BDP, zavisno od godine. Očekivao bih od ministra poljoprivrede da se izbori da učešće poljoprivrede u budžetu bude što veće.

Tim istim Zakonom o budžetu predvideli smo samo 68 miliona dinara za izgradnju sistema za navodnjavanje po osnovu Zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija. Dakle, po famoznom Sporazumu sa Fondom za razvoj Abu Dabija samo 68 miliona sam uspeo da pronađem u Zakonu o budžetu na ime finansiranja projekata navodnjavanja i opet u izveštaju ministarstva za prvi kvartal nisam pronašao informaciju o tome kako taj projekat napreduje. Vi jeste pokazivali slike određenih investicija za navodnjavanje. To su, kako ste rekli, slike „Al Ravafeda“. Moram da kažem, „Al Ravafedov“ završni račun za 2016. godinu na APR još uvek nije objavljen, nema ga, nedostupan je. U 2015. „Al Ravafed“ je imao 217 miliona dinara gubitka, na APR objavljeno.

O realizaciji projekta za navodnjavanje sa Fondom za razvoj Abu Dabija u izveštaju za prvi kvartal ministarstva nisam našao ništa. Zakonom o budžetu su predviđeni, dakle zakonom su propisani ciljevi i oni su vrlo eksplicitni, da će se formirati jedinica za implementaciju projekta, da će se projektom upravljati u skladu sa dobrom inženjerskom i finansijskom praksom, da će se primenjivati principi međunarodnog javnog nadmetanja, da će se izgradnja ugovarati sa lokalnim nadležnim vodoprivrednim preduzećima i, onda vrlo eksplicitno, da će biti izgrađeno 80 punktnih stanica, 14% kanala izgrađeno, rekonstruisano, 92% projektovanih radova realizovano. To su ciljevi propisani Zakonom o budžetu.

Možda je sve to realizovano, ali voleo bih kao narodni poslanik i svi mi ovde kolege da to imamo napisano u izveštaju, da taj izveštaj bude dostupan javnosti. Voleo bih da imate samo marketinški problem, kako bih rekao, odnosno da to nije navedeno u izveštaju, nadam se da je samo to u pitanju.

Druga stvar, nismo zaštitili naše poljoprivredno zemljište od grada ili jesmo, ali bih voleo da dobijem kontra informaciju o tome. Naime, Zakon o odbrani od grada u članu 15. propisuje da društva za osiguranje 10% premije koju ugovore na ime osiguranja useva, treba da izdvoje u korist prihoda budžeta Republike Srbije na ime protivgradnih mera zaštite. To je doprinos Garantnom fondu Udruženja osiguravača i bilo bi korisno čuti kako se tim sredstvima raspolaže i šta je konkretno od tog novca investirano u odbranu od grada, jer ne radi se o malom novcu. Ako se uzme podatak o tome koliko je osiguranja useva ugovoreno u 2016. godini sa sajta NBS, 10% od toga je negde oko 2,3 miliona evra.

Sama kompanija „Dunav osiguranje“ u napomenama uz svoj završni račun navodi da su oni izdvojili u ove svrhe 53 miliona dinara. Dakle, govorimo o 2,3 miliona evra sredstava koji su prikupljeni na odbranu od grada. Pre nekoliko dana smo imali katastrofalnu situaciju u Gornjem Milanovcu sve je bilo belo, pokriveno ledom.

Što se tiče samog zakonskog rešenja, ustavni osnov koji je predlagač naveo, on se pozvao na član 97. tačke 9. i 12, dakle održivi razvoj, Republika Srbija uređuje i obezbeđuje održivi razvoj sistema zaštite i unapređenja životne sredine, zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta, razvoj Republike, politiku i mere za podsticaj ravnomernog razvoja, kao ustavni osnov mogla se navesti i tačka 7. koja propisuje da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine. Zakonom o poljoprivrednom zemljištu ono je u skladu sa članom 1. proglašeno za dobro od opšteg interesa.

Ustav takođe reguliše postupanje sa dobrima od opšteg interesa i to je takođe nešto što je trebalo u obrazloženju zakona biti navedeno kao ustavni osnov, da vidimo imamo li ga ili nemamo, možemo li dozvoliti strancima, državljanima EU da kupuju zemlju ili ne.

Dakle, kada je reč o dobrima od opšteg interesa, a poljoprivredno zemljište je jedno od njih, Ustav propisuje da stranci mogu steći pravo koncesije nad prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa, kao i druga prava predviđena zakonom. Dakle, po Ustavu strana fizička lica mogu sticati pravo svojine nad dobrima od opšteg interesa.

Relevantan je takođe član 88. Ustava koji kaže da je korišćenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem slobodno i da se zakonom mogu ograničiti oblici korišćenja i raspolaganja, tako da ostaje samo nejasno zašto Vlada nije kompletan ovaj ustavni osnov navela, jer se radi o osetljivoj problematici, dakle, pretnja da će naše poljoprivredno zemljište biti razgrabljeno u jednoj sveopštoj kupovini od strane stranaca koji samo čekaju na granici do 1. jula dođu, kao da ne znamo da su oni sve ove godine bili tu u formi pravnih lica sa inostranim kapitalom, koje nije kupilo baš malo poljoprivrednog zemljišta.

Iskreno rečeno, postavio bih i pitanje same odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koja je navedena kao osnov i kao naša obaveza iz koje proističe ova odredba zakona. Prevod odredbe člana 63. stav 2, koja stoji na sajtu Privredne komore Srbije, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kaže – u periodu od četiri godine od stupanja na snagu ovog sporazuma Srbija će postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo koje se odnosi na sticanje svojine nad nepokretnostima u Srbiji, kako bi državljanima članica EU osigurala isti tretman kao i svojim državljanima. U periodu od četiri godine od stupanja na snagu ćemo osigurati isti tretman.

Sa druge strane, predlagač kaže: „U periodu od četiri naredne godine od stupanja na snagu“, citiram: „a taj period ističe 1. septembra ove godine, trebalo je da postepeno usklađujemo naše zakonodavstvo, kako bi državljanima EU osigurali isti tretman. Dakle, sada, ako pročitamo ono što je Vlada u obrazloženju napisala i ako pročitamo prevod odredbe Sporazuma sa sajta Privredne komore, nejasno je treba li mi 1.9. da obezbedimo državljanima EU isti tretman ili 1.9. treba počnemo da usklađujemo zakon, kako bi isti tretman jednog dana u postupku usklađivanja konačno obezbedili.

Kakvo god da je tumačenje, mi ćemo svakako ovim zakonskim rešenjem iskoračiti čak i ispred nekih aktuelnih punopravnih članica EU. Mi smo svakako proevropska stranka, ali smatramo da se evropske vrednosti najpre mere u vladavini prava, u temeljenom pregovaranju i čvrstoj borbi za zaštitu sopstvenih interesa, a onda, nakon toga, u doslednom sprovođenju ugovorenom. Ovo kako je napisano u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, kad se pročita prevod i kad se pročita obrazloženje Vlade, zaista ostaje nejasno. Znate kako, propise pišu pravnici, ali njih treba da sprovode i obični građani i privrednici koji su ekonomisti, kao i inženjeri koji nisu pravnici. Ako su oni nejasno napisani, onda mi kao zakonodavci nismo dobro uradili posao.

Kakvo god da je tumačenje, mi ćemo, recimo, iskoračiti ispred Mađarske koja je ovde više puta danas spominjana i koja je ustavom zabranila strancima da kupuju zemlju, ali uredno daje kreditnu podršku svojim novim državljanima koji iz Vojvodine dolaze da kupuju zemlju u Vojvodini. Taj problem nema. Sa druge strane, interesantniji primer nam je Republika Hrvatska, koja je punopravni član EU i koja je sticanje vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem onemogućila ne samo nama koji nismo u EU, nego i strancima koji jesu državljani EU.

Mi ćemo na ovaj način naše građane dovesti u neravnopravan položaj, jer će hrvatski državljanin pod nekim, slažem se, vrlo restriktivnim uslovima poljoprivredno zemljište moći kupiti u Srbiji, a da srpski državljanin to u Hrvatskoj neće moći uraditi ni kada mi postanemo punopravni član EU, a ne može ni do tada. Dakle, to je nešto što nismo dobro izvagali.

Da ne ulazim sad u to da li je to zato što je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju loše ispregovarano ili nije. Dosta sporazuma međunarodnih je loše ispregovarano. Mogli smo zaštitu od grada finansirati i sisteme za navodnjavanje od rudne rente po Energetskom sporazumu, po kom je NIS oslobođen tržišne vrednosti rudne rente. Mogli smo puno toga uraditi, ali nismo. Prosto, nekako taj budžet, to je kao Alajbegova slama, puni se ovako i onako, ali se krčmi na sve strane. Nemamo strateško promišljanje i nismo konzistentni u upravljanju javnim interesom i javnim sredstvima.

Još jedna stvar koja je po meni nezgrapna. Zakon o poljoprivrednom zemljištu u pogledu otuđivanje poljoprivrednog zemljišta reguliše samo jedan specifičan deo prometa te vrste nekretnina, da se tako izrazim. Dakle, situaciju kada je prodavac država, a kupac domaće fizičko lice. To je ono što Zakon o poljoprivrednom zemljištu reguliše. Mi smo sada u tom zakonu i u tom njegovom delu koji reguliše samo to, dodali samo još jedan član zakona koji reguliše još jednu podvrstu prometa poljoprivrednog zemljišta, između domaćeg fizičkog lica i državljanima EU fizičkog lica, pri čemu smo naslov promenili tako da prejudicira kao da ćemo time promet poljoprivrednog zemljišta potpuno regulisati.

Promet poljoprivrednog zemljišta nije regulisan samo Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, on je regulisan i Zakonom o obligacionim odnosima, ako hoćete. On je regulisan i Zakonom o prometu nekretnina. On je regulisan i Zakonom o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, u kom, uzgred budi rečeno, za prava stranih državljana da stiču svojinu nad nekretninama je predviđeno načelo uzajamnosti. Zašto nismo u Predlogu ovog zakonskog rešenja takođe predvideli načelo uzajamnosti? Vraćam se na primer Republike Hrvatske. Dakle, pravo sticanja svojine nad poljoprivrednim zemljištem nije jednako regulisano ni u svim zemljama članicama EU.

Mi uslove za sticanje vlasništva nad našim poljoprivrednim zemljištem dajemo državljanima EU i, koliko god da su oni restriktivni, biće neki uslovi, pri čemu, doći će nam neko iz Hrvatske, u kojoj mi nikako ne možemo kupiti ništa, doći će nam neko iz Mađarske, u kojoj mi nikako ne možemo kupiti ništa. Dakle, načelo uzajamnosti je, po meni, stvar koja ovde ozbiljno izostaje. Mi ćemo pokušati amandmanom to da uradimo.

Konačno, poruka naše poslaničke grupe za ovaj deo načelne rasprave je – nije pretnja Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nije naše poljoprivredno zemljište nešto na šta će inostrani državljani navaliti, nije ono ni jeftino, nije ni kod nas investiciona klima naročita, pa da će svi da trče ovamo, ali, ponavljamo, nismo dobro ispregovarali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, mogli smo bolje. Naši izabrani predstavnici nisu adekvatno štitili javni interes i interes građana ove zemlje. Ovo je sada daj da se uradi šta se uraditi mora, da se spase šta se spasti može. Toliko za sada od naše poslaničke grupe. Hvala.

Hvala.

Zahvaljujem se na odgovoru i slažem se da ćete vi pokušati sprovesti, odnosno slažem se sa vašom konstatacijom da nameravate da sprovedete postupak prvenstva zakupa transparentno, ali uredba kojom je on regulisan je, kako bih rekao, donošenje odluka na osnovu neprecizno definisanih kriterijuma. Kako ćete vrednovati projekat koji vam je prvorangiran po broju zaposlenih, a trećerangiran, ako uopšte uspete da rangirate kriterijum, doprinos razvoju ekonomskom razvoju na lokalnoj zajednici? Kako ćete uopšte kvantifikovati? Šta ćete reći, da ovaj projekat tri kile doprinosi razvoju ekonomskom lokalne zajednice, a ovaj dve i po? Pa, onda ćete reći – ako si drugoplasiran po ovom kriterijumu, a prvoplasiran po ovom, onda si generalno prvoplasiran, ili kako?

Temeljno sam čitao uredbu i meni zaista nije jasno kako ćete te rastegljivo definisane kriterijume, koji su potpuno kvalitativni, bez i jedne brojke za rangiranje, kako ćete to sprovesti? Jako bih voleo da vidim tu neku rang listu i apelujem da to bude sastavni deo narednog izveštaja Ministarstva poljoprivrede. Jer, znate šta, odredbe u kojima se odluke donose bez kvantitativno opredeljenih i precizno definisanih kriterijuma, takve odredbe su duboko koruptivne. Ne želim bilo koga ovde da optužim za korupciju, ali znate kako kaže poslovica – prilika čini… Da ne rizikujem sad povredu Poslovnika. Hvala.

Hvala.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, uvažena mandatarko, ova Vlada je Vlada kontinuiteta. Ne bi bilo loše osvrnuti se na dosta prethodnih vlada. Ja ću podsetiti građane kada je obaran Čaušesku 1989. godine, kamere televizije Novi Sad su tada prenosile snimke iz Rumunije i mi smo tada u rumunskim očima viđeni kao bogati susedi, kao zapad. Danas, dvogodišnji ponderisani prosek rasta BDP-a u Rumuniji je 4,5%, u Srbiji je 1,8%. To je cena istorijskih zabluda za koje malo ko u ovoj sali može da kaže da ne snosi odgovornost.

Kada govorite o rezultatima prethodne Vlade, ja ću kratko samo skrenuti pažnju na ono što o tome govori Fiskalni savet. Skrenuću pažnju da posle pet godina vlasti ne možete se više pozivati na prethodne režime. Vrlo kratko ću samo reći, da, tačno je da će deficit opšte države biti manji od planiranog, da će i javni dug biti manji od planiranog. Tačno je da je povećana naplata fiskalnih prihoda, ali ću isto tako reći da je Fiskalni savet pre neki dan oštro skrenuo pažnju da stanje finansija u lokalnim samoupravama preti da potpuno potopi naše javne finansije. Skrenuo je u svom izveštaju od pre tri meseca pažnju da je isceđena dobit iz javnih preduzeća, da je potpuno izostala njihova reforma, da su potpuno izostale strukturne reforme, da je struktura javnih rashoda i dalje veoma nepovoljna i da smo zbog svega toga jako izloženi i dalje fiskalnim rizicima.

Nema građanina u Srbiji koji ne bi želeo da vaša obećanja u ekspozeu uspeju. Kada govorite o digitalizaciji i o transparentnosti Vlade, ja ću vam postaviti jedno pitanje - zašto transparentnost Srbije mora preko Upravnog suda i Poverenika za informacije od javnog značaja da pokuša da dobije koncesionu dokumentaciju za aerodrom „Nikola Tesla“? Molim da mi odgovorite. Hvala.

Hvala.

Mi naravno podržavamo evropske integracije. Bili bi jako srećni i zadovoljni kada bi se one istinski sprovodili i kada bi išle mnogo brže, poslužiću se vašim predizbornim sloganom „Brže, jače i bolje“.

Dakle, osnivanje ministarstva za evropske integracije takođe je okej, ako će to pospešiti evropske integracije i dati im istinski smisao i verujemo da će i zaposleni u tom ministarstvu za evropske integracije isto kao i zaposleni u Ministarstvu za lokalnu samoupravu proći kroz svu onu obuku koju će finansirati, kao što je u Ministarstvu za lokalnu samoupravu finansirao Fond za otvoreno društvo DŽordža Šoroša. Hvala.

Hvala.

Dakle, predviđenim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima predviđa se brisanje člana koji reguliše delatnost Direkcije za elektronsku upravu i praktično ona ispada iz nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Koleginica je već rekla, ja ću ponoviti, dobili smo Predlog zakona u čijem obrazloženju o ukidanju Direkcije za elektronsku upravu nema ni reči, i to je, kako bih rekao, gruba nepažnja od strane predlagača, da ne upotrebim neku drugu reč, i smatram da je to zaista nedostojno komunikacije sa narodnim poslanicima, da se bukvalno o jednoj ovakvoj stvari u obrazloženju Predloga zakona ne kaže ni jedna jedina reč.

Da li će Direkcija za elektronsku upravu, po rečima zamenika šefa najveće poslaničke grupe u Skupštini, biti izdistribuirana po svim ministarstvima ili će po rečima mandatarke biti direktno pod njom, pa će ona, pored toga što će biti premijerka, biti i svojevrsni prodžekt menadžer svih IT projekata u našoj javnoj upravi, elektronskoj upravi ili će, kao što reče koalicioni partner juče u medijima, Direkcija za elektronsku upravu biti prebačena u Ministarstvo energetike kao da nije reč o elektronskoj, nego možda električnoj ili energetskoj upravi. Bilo bi dobro da saznamo, pošto u obrazloženju o tome nema ni reči.

O tome kakva nam je elektronska uprava potrebna i o kakvoj esencijalnoj stvari se radi govori ovaj primer ovde. Ovo je papir koji smo dobili svi pre pet minuta. Ovako debeo štos papira je distribuiran ovde po sali. Na ovom papiru piše da naš kolega poslanik povlači sve svoje amandmane koje je na ovaj zakon podneo. Uzgred budi rečeno, ti amandmani mogu da se podnose i elektronski, jer mi ovde imamo aplikaciju e-parlament, ali to iz nekih razloga ne funkcioniše. Dakle, mora da ide papir, pečat, olovka, kao što morate dokaz o elektronskoj uplati da nosite u banku da vam se lupe pečat i potpis, pa da onda nosite to u neku javnu ustanovu da dokažete da ste platili. Dakle, kolega i usmeno ceo dan ponavlja da povlači amandmane. Mi smo sve to čuli. Mogli smo to sve videti u sistemu e-parlamenta, ali ipak naša elektronska uprava funkcioniše tako da se štos papira prvo štampa da bi se amandmani podneli, pa se onda štos papira štampa da bi se ti isti amandmani povukli.

Uprkos takvom stanju elektronske uprave u ovoj državi, uprkos redovima građana ispred šaltera RFZO koji mesecima čekaju svoje elektronske zdravstvene knjižice i koji i danas u Novom Sadu stoje u višesatnim redovima i ispred SUP-a čekajući svoje vozačke dozvole i lične karte, nama se ukida Direkcija za elektronsku upravu bez i jedne jedine reči obrazloženja zašto se to radi i šta će sa tim poslovima biti. To je zaista nedopustivo. Hvala.

Hvala.

Dakle, po hitnom postupku se ukida Direkcija za elektronsku upravu. Ja sam amandmanom predložio da se to ne radi. Hitni postupak obrazložen je potrebom da se otklone štetne posledice. Pretpostavljamo onda da su te štetne posledice prouzrokovane dosadašnjim postojanjem Direkcije za elektronsku upravu. Građani koji na 36 stepeni stoje ispred redova SUP-a i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, čekajući elektronske vozačke dozvole, lične karte, pasoše, zdravstvene knjižice, najbolje na svojoj koži na ovoj vrućini osete te štetne posledice dosadašnjeg rada Direkcije za elektronsku upravu.

Međutim, mi umesto da to podignemo na malo bolji nivo, mi tu direkciju ukidamo bez ijedne jedine reči obrazloženja šta će sa tim poslovima nadalje biti i ko će ih nadalje preuzeti. Skloni smo verovati najpre mandatarki da će ona to preuzeti kod sebe u Nemanjinu 11, u zgradu Vlade ili pod svoju nadležnost kao premijerka i da će ona rukovodi IT projektima.

Dakle, živo me zanima da vidim, i sve nas, pretpostavljam, a naročito građane koji stoje u redovima, hoće li mandatarka kao IT project menadžer svih projekata elektronske uprave u Srbiji uspeti da ostvari da građani od kuće poruče i na kućnu adresu dobiju pasoš, tako što će porudžbinu izvršiti elektronski, tako što će takse platiti elektronski, tako što će država izvršiti elektronski u bazama podataka proveru da su te takse plaćene, od Topčidera naručiti izradu tog dokumenta i kada taj dokument bude gotov i overen, isti biti poslat građaninu na kućnu adresu onako kako to, recimo, u Sloveniji funkcioniše već nekih desetak godina.

Ja, znajući kakve su štetne posledice nastale, pa ih sada hitnim postupkom usvajanja ovog zakona, hitnim usvajanjem i hitnim stupanjem na snagu, otklanjamo, čisto sumnjam, ali evo, građani će, dok budu stajali u redovima i kuvali se na suncu čekajući dokumenta, barem moći, a to smo danas saznali, da posmatraju jarbol sa zastavom za koji će Skupština grada Beograda izdvojiti, građani, pazite dobro, tri miliona evra. To će verovatno biti pevajući jarbol, kao i pevajuća fontana. Pa, neka građani čuju šta im sprema ova vlast, pa neka o tome vode računa kada budu izlazili na sledeće izbore. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije, svašta smo danas u ovoj raspravi mogli da čujemo. Spominjana su raznorazna nerešena ubistva u poslednjih 17 godina, spominjani su projekti zaštite životne sredine za koje su nenamenski trošena sredstva, za sve to je optuživana prethodna vlast.

Međutim, isto tako bi mogli pričati i o Savamali, mogli bi pričati i o pogibiji časnih oficira naše vojske u slučaju helikoptera od kojih su neki moji sugrađani, očevi vrhunskih sportista ove zemlje reprezentativaca. Mogli bi raspodeljivati grehove svih prethodnih vlasti, mogli bi se tako vratiti do 88. i 8. sednice i Jogurt revolucije, recimo, u mom Novom Sadu.

Spominjan je dijalog o ustanim promenama, pri čemu nijednog trenutka nije rečeno o kakvim se ustavnim promenama priča, da li se priča o erdoganizaciji Srbije ili o nečemu drugom.

Sve to naravno nije na dnevnom redu. Na dnevnom redu je izmena Zakona o ministarstvima, gde se u očekivanju nove Vlade i ekspozea mandatarke, radi reorganizacija nekoliko ministarstava i određene preraspodele nadležnosti i niko nas neće uveriti da nije u pitanju prosta preraspodela moći unutar koalicionih partnera vladajuće većine i prosta trgovina uticajem koji će koalicioni partneri vladajuće većine imati u budućoj Vladi.

Formira se ministarstvo za evropske integracije, gasi se Kancelarija za evropske integracije. Razlog? Obaveze proistekle iz evropskih integracija. Koje obaveze? U obrazloženju nema detalja.

Formira se ministarstvo za zaštitu životne sredine, izdvajanjem iz Ministarstva poljoprivrede. Razlog? Obaveze proistekle iz evropskih integracija. Koje obaveze? Obrazloženje opet ne daje detalje.

Ovo nije prvi put da se evropske integracije koriste kao kamuflaža za sve i svašta, a da se njihova suština građanima ne objašnjava, već se umesto toga vrši tabloidno spoljnopolitičko sluđivanje građana.

Nadalje, prenose se nadležnosti u trouglu Ministarstva trgovine, Ministarstva energetike i Ministarstva privrede. Gde Ministarstvo privrede nešto dobija, a Ministarstvo energetike prenosi nadzor, zapravo prenosi nadležnost nad donošenjem određenih akata u domenu rada energetskih preduzeća. I ovo je obrazloženo evropskim integracijama, pa su i one, osnovano sumnjam, ovde iskorišćene kao kamuflaža za nešto drugo.

Neobično je, o tome je kolega u ranijoj raspravi govorio, da kod prenošenja nadležnosti za energetska preduzeća na Ministarstvo energetike, reč „nadzor“ je izostala iz nekih razloga. Pretpostavljamo da će nadzor onda spasti na odredbe Zakona o javnim preduzećima i mehanizme koji su tamo predviđeni, ali da će biti izmešteni iz ministarstava i Vlade Republike Srbije.

Imamo dva nova ministarstva i smatramo da se to kosi sa onim što nam je pre nešto više od godinu dana ovde obrazlagano kao revolucionarni ekspoze, kao revolucionarna Vlada koja će čudo u Srbiju doneti, da bi nakon toga tadašnji mandatar, a doskorašnji premijer pobegao u predizbornu kampanju i na mesto predsednika, da bi sa te funkcije mogao mirno, bez ikakve političke odgovornosti za rad Vlade Srbije da se i dalje za sve pita, ali da praktično ni za šta ne bude odgovoran i da sve to posmatra u miru sa Andrićevog venca.

Evropske integracije se ne mogu koristiti kao izgovor i kao kamuflaža u šturim obrazloženjima predloga zakonskih akata. Evropske integracije su vladavina prava, a vladavina prava je poštovanje zakona i Ustava i to su stvari koje treba da leže u srcima svih nas ako zaista mislimo da sprovedemo takve stvari, a ne samo da budu mrtvo slovo na papiru.

Konačno, još jedna sitna ,ali po meni, ne manje bitna stvar. Nema ni reči u obrazloženju o tome zašto se gasi Direkcija za elektronsku upravu. Bukvalno ni reči. To je nešto što je bilo u nadležnosti doskorašnje, odnosno još uvek tehničke ministarke lokalne samouprave, koja je buduća mandatarka i znajući i brojeve poslaničke u Skupštini, verovatno i buduća premijerka.

Zašto se ta direkcija gasi? Da li mislimo da smo u pogledu elektronske uprave uradili sve poslove koje smo planirali i da smo dostigli vrh? Možda bi o tome mogli da odete i da popričate sa građanima koji stoje u redovima i čekaju zdravstvene knjižice i vozačke dozvole. Neka vam oni kažu. Hvala vam.

Najpre se zahvaljujem predsedavajućoj i nadam se da je ovo naznaka dobre prakse, pošto je prethodni govornik jako vodio računa da u svom izlaganju ne proizvede osnov za repliku, pa je, nabrajući predsedničke kandidate na predsedničkim izborima, namerno preskočio da imenuje jedinog predsedničkog kandidata koji je u sali da ne bi proizveo pravo na repliku, ali predsedavajuća je osetila i rekla da se prethodni govornik obraća meni, što predstavlja osnov za repliku, tako da ovo je dug poštovanja Poslovnika i ja to pozdravljam.

Malopre ste rekli da mi iz Novog Sada umemo da saslušamo i kada ne razumemo i to je lepo.

Prethodni govornik je u nedostatku argumenata koje bi atribuirao nama spominjao neke grehove nekih drugih stranaka i nekih drugih vlasti. Ja ne znam da je bilo ko iz „Dosta je bilo“ pretakao tenkove, menjao nacionalnost, proglašavao se ovim ili onim, Vlahom ili ne znam šta, da bi ušao u Skupštinu.

Što se tiče stečajeva i supruga koje su vodile knjige, o tome je temeljno odgovoreno u seriji replika na jednoj od prethodnih sednica i proizvedeni su jako dobri snimci koji kruže internetom i ljudi vole da ih gledaju, zaista. Ali, pošto će i kolega Radulović u replici dovoljno o tome govoriti, ja ću se zaustaviti na ovoj konstataciji.

Tako da, što se tiče Savamale, taj kojeg ste spominjali, ja ga ne poznajem, niti znam da je vlasnik, ali znam jednog koji jeste vlasnik nekih objekata u Savamali i on je takođe naš sugrađanin i on će to terati do Strazbura, a vi ćete Savamalu dobiti u izveštaju EU o napretku i moraćete to rešiti pre ili kasnije. Hvala vam.

Hvala.

Prvi put se javljam da prijavim povredu Poslovnika u sazivu ove Skupštine. Član 158. stav 5. - svaki podnosilac amandmana ima pravo da obrazloži svoj amandman u trajanju do dva minuta.

Poštovana predsedavajuća, vi ste načinili grešku tako što ste ponovili raspravu po tački dnevnog reda koja je juče obavljena i koleginici ste dali reč da ponovo kao predlagač amandmana isti obrazlaže, iako je ona to juče uradila.

Smatram da ste trebali dovesti poslanike u ravnopravan položaj, pa dodatno vreme omogućiti i ostalim predlagačima amandmana. Nije problem, ja sam amandman juče obrazložio. Nemam želju da ponovo govorim ono što sam juče već rekao.

Ujedno skrećem pažnju i na povredu člana Poslovnika 106. stav 1. Prethodni govornik se zaista nije držao dnevnog reda, pričao je ovde o tome ko je gde zdimio i slične stvari. To se zaista već ponavlja kao potpuno standardna praksa za koju vas molim da je prekinemo.

Hvala.

Dakle, danas raspravljamo o sporazumu u kome EPS od „KfW“ iz Frankfurta uzima 45 miliona evra kredita.

U članu 2. zakona o kome razgovaramo definisan je projekat za koji se ta sredstva uzimaju. To je modernizacija sistema za otpepeljivanje termoelektrane „Nikola Tesla A“.

Mi kao predstavnici građana treba da odlučimo da li ćemo pružiti garancije, da ćemo umesto EPS nemačkom zajmodavcu vratiti kredit ukoliko EPS za to ne bude bio u stanju.

Da bismo o tome mogli doneti kompententu odluku mi moramo znati kako EPS rukovodi projektima, kako upravlja projektima za koja zajmi sredstva i kako pozajmljeni novac vraća.

U načelnoj raspravi ministri su nas uveravali da EPS nije jedno od onih javnih preduzeća zbog čije nelikvidnosti i nesposobnosti vraćanje kredita mi moramo da aktiviramo garancije koje smo u iznosu od skoro 320 miliona evra prošle godine iz budžeta isplatili umesto tih javnih preduzeća i da EPS dobro upravlja svojim projektima.

Ja ću podsetiti građane da je oktobra 2012. godine EPS sa istim „KfW“ ugovorio kredit od 65 miliona evra i bespovratnu pomoć od devet miliona evra za projekat ukupne vrednosti 181,6 miliona evra, čija je namena bila da se obezbedi sigurna kontinuirana isporuka uglja.

Pet godina kasnije mi imamo pad proizvodnje struje u prvom kvartalu ove godine koji je na nivou kvartala negde oko 14%, pri čemu je u martu mesecu bio frapantnih 22,9% struje manje u odnosu na isti period prethodne godine. Iz uvoza, koliko nam je ministar energetike rekao, kompenzovano je nekih 47 miliona evra, ali svakako da EPS ima veliku izmaklu korist jer da je proizveo ovu struju koju nije proizveo ona bi se kao višak izvezla i imali bismo devizni priliv u spoljno-trgovinskom poslu.

Pored toga, iz medija saznajemo da je „Kolubara“ u ozbiljnim problemima, da kasnima sa poljima „Vreoci“, „Veliki Crnjani“, poljima B,D,E o G, da radimo neplaniski pa nam se pojave odroni i rupe u „Vreocima“ pa onda moramo hitno da evakuišemo školu.

Sve ovo u prilog tome da li ćemo dati garancije za EPS ili nećemo. Hvala.

Hvala.

Dakle, slažem se da se amandman ne prihvati, iako sam njegov predlagač. Nije ni poenta da se ovaj član zakona briše tek tako, bez da imamo demokratsku raspravu o bitnim pitanjima. Dakle, projekat je dobar, to nije sporno. Uslovi kredita su dobri. Nisu oni nešto ekstra posebni zato što ovu vlast nemačka država i Nemačka državna banka posebno vole, nego možda zato što je ministar Vujović sposoban finansijski menadžer, pa ima sposobnosti da ispregovara bolje uslove, a ti uslovi su, obzirom da su u pitanju državni poslovi, inače povoljniji nego komercijalni uslovi kod komercijalnih banaka.

Dakle, svesni smo mi da brisanjem ovog zakona i ovog člana nema kredita, jer bez garancija kredit neće biti odobren uopšte. Dakle, to ruši ceo sporazum. To nije ni cilj. Poenta je da čak i ako prihvatio da je EPS likvidan i da će biti u stanju da otplaćuje ovaj kredit, što je možda i upitno, a možda i nije, to bi morali videti kroz bilanse EPS koji baš i nisu uvek tako dostupni i detaljno obrazloženi, pitanje je EPS upravljanje projektima, a to je već pitanje menadžmenta, pitanje kvaliteta kadra koji u EPS radi, koji u EPS upravlja. Zato sam i postavio i zato sam zapravo otvorio temu projekta koji je pre pet godina silnim kreditom KfW finansiran da bi obezbedio kontinuitet u proizvodnji uglja, koji pet godina kasnije nemamo. Hvala.

Hvala.

Dakle, EPS treba da uzme kredit, 45 miliona evra, uz informaciju da je prošlu godinu završio sa veoma dobrim „keš flouom“ i da je imao 400, 500 miliona na računu. To ćemo verovati kada vidimo završni račun na sajtu Agencije za privredne registre, završni račun za 2016. godinu i kada taj završni račun prođe reviziju neke međunarodne priznate revizorske kuće.

Jer, imali smo situacije recimo, da su državna preduzeća knjižila po 500, 600 miliona dinara zaliha, pa kada ih je kolega Saša Radulović tada kao ministar privrede pitao – koliko je to realno, direktor je tada rekao da je realno trećina. Dakle, knjigovodstveno je šišano realno stanje nekoliko puta. Taj direktor je za takvu vrstu završnog računa koju je odgovorno potpisao, avanzovao danas za gradonačelnika.

Da li je EPS mogao iz sopstvenih izvora finansirati? Nije samo pitanje da li je procenio da su mu sopstvenih 500 miliona, ako postoje, potrebni ili ne. Naravno, suludo je uzeti 500 miliona, spucati u finansiranje projekta pa kada dođe dan za isplate plata, a vi onda kažete – nema gotovine, daj sad brzo skup keš kredit da uzimam. Pokušavam da pojednostavim stvar, da bi možda građanima bilo jednostavnije da shvate o čemu se radi.

Kada pričamo o izvorima za finansiranje projekata, postoji jedan jako veliki izvor iz kog bi EPS mogao finansirati projekte, kada bi politička volja postojala. Te političke volje nema, jer ona podrazumeva sređivanje javnog sektora. Taj izvor se zove potraživanje od dužnika. To je takođe imovina EPS-a, to je njihov novac koji se nalazi u drugim javnim preduzećima. Tako kaže, „Železara Smederevo“ 38 miliona evra, „Železnice“ 21 miliona, RTB 67 miliona evra, po informacijama sa sajta EPS-a, od toga samo u 2016. godini 32,4 miliona, to je četiri milijarde dinara. Dakle, pola tog duga je od prošle godine.

Dakle, želeo bih da kod ovog amandmana završim tezu koju nisam stigao zato što mi je predsedavajući isključio potrošeno vreme i da podsetim da EPS ima jedan jako veliki izvor finansiranja koji se zove potraživanja. Ta potraživanja su nenaplaćena zato što se radi o dužnicima iz javnog sektora za koje ne postoji politička volja da se u njima uvede red, a građanima se uspesi Vlade predstavljaju drugačijim od onoga što oni zapravo jesu.

Dakle, „Železara Smederevo“ duguje EPS-u 38 miliona evra, Železnice 21 milion, RTB „Bor“ celih 67 miliona i nalazi se u unapred pripremljenom planu reorganizacije, dakle, u stečajnom postupku. Umesto da se u ove dužnike uvede red, građani treba, pored smanjenih plata i penzija, povećanih poreza i akciza na struju, da sada daju i garancije da ukoliko „Elektroprivreda Srbija“ ne vrati ovaj kredit oni će zapravo to vratiti, dakle, novac će biti nadoknađen iz budžeta. Mi mislimo da je bolje uvesti red u javna preduzeća umesto opterećivati građane dodatnim nametima, a ova garancija je potencijalno takođe još jedan dodatni namet. Hvala.

Hvala. Otišli smo jako daleko od teme i ovde u raspravi, dat je jedan podatak na koji bih ja samo građanima hteo da bacim jedno malo preciznije svetlo.

Radi se o famoznoj stopi rasta BDP. Dakle, to je ključni ekonomski indikator na kom Vlada zasniva svoj uspeh. Jedan kolega u prethodnoj raspravi je izneo da je 2,7% stopa godišnjeg rasta BDP. Sada ću probati građanima da to stavim u vremensku dimenziju.

Godine 2008. BDP je bio 49,26 milijardi dolara, nepunih 50. Po toj fantastičnoj stopi rasta od 2,7% godišnje, imajući u vidu koliko je BDP bio lane, mi ćemo ovaj iznos iz 2008. godine dostići 2026. godine. Tada, 2026. godine će nam se BDP vratiti na nivo iz 2008. godine, po fantastičnoj stopi rasta. Hvala.

Hvala.

Zahvaljujem se prethodnoj govornici što je citirala moju metaforu, ali sad samo da zaokružimo priču da bi još jednom građanima objasnio o čemu se radi.

Agencija za osiguranje depozita raspolaže deviznim i dinarskim sredstvima koja se nalaze u Fondu za osiguranje depozita u bankama i u Fondu za zaštitu investitora.

Predloženom izmenom zakona predviđeno je da devizna sredstva iz oba fonda mogu biti ulagana u devizne dužničke hartije od vrednosti koje emituje Republika Srbija. Originalno predloženom izmenom zakona na količinu deviznih sredstava koja će se ovako ulagati nije stavljeno nikakvo ograničenje. Piše – Agencija može devizna sredstva iz stava 1. ovog člana ulagati i u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije dok traju te okolnosti.

Izbrisano je ovo „dok traju te okolnosti“. Misli se na okolnosti negativnih kamatnih stopa. Ministar Vujović je u raspravi u načelu rekao da smatra da je to pleonazam obzirom da se ulaganje u ove hartije predviđa u okolnostima negativnih kamatnih stopa, pa nema potrebe da piše „dok traju te okolnosti“.

Međutim, sada ovim amandmanom se drastično menja investiciona politika Fonda, odnosno Agencije za osiguranje depozita. Dakle, umesto ulaganja deviznih sredstava u republičke devizne hartije od vrednosti, bez ikakvog količinskog ograničenja, odjednom nam preko vikenda stiže amandman gde se količina smanjuje za tri četvrtine.

Dakle, predlagač je iskoračio četiri koraka, naprasno se vraća tri koraka nazad, a uz sve to radi se o meri za koju, iz obrazloženja predlagača, shvatamo da je zakasnela barem godinu dana, jer te okolnosti negativnih kamatnih stopa traju poprilično dugo, a uz sve to ovo se radi po hitnom postupku sa naprasnim, drastičnim promenama preko vikenda. Sada na kraju ne možete osporiti pravo poslanicima da im se stvori sumnja zašto se sve ovo događa i šta je zapravo bila namera sa ovim predloženim izmenama i dopunama zakona. Hvala.