Hvala.
Po klasičnoj definiciji, demokratija je takvo društveno uređenje u kojem se političke odluke donose od strane kompetentnih i dobro informisanih pojedinaca. Pretpostavka je, dakle, da su ti građani dobro informisani, da umeju da prepoznaju opšte dobro i kompetentno odlučuju. Jasno je iz ovoga koliko je važna uloga elektronskih medija. U Srbiji, nažalost, oni služe za sluđivanje građana izmišljenim državnim udarima i sličnim sadržajima za opijanje građana.
Savet REM-a ne obavlja svoju funkciju. On posluje nezakonito, jer šest meseci pre isteka mandata nije pokrenut izbor člana Saveta ispred medijskih i novinskih udruženja i nevladinih organizacija. Savet REM-a, nažalost, nije izgradio ni kapacitet ni integritet. Mišljenja smo da predloženi kandidati ništa po tom pitanju neće izmeniti.
Na sednici skupštinskog Odbora za informisanje, na pitanje koji zakoni uređuju oblast njegovog rada, jedan od kandidata je doslovce odgovorio – važeći zakoni. Na pitanje – koja ovlašćenja u skladu sa tim zakonom ima, taj isti kandidat odgovorio je samo – u sklopu sa važećim zakonima, bez navođenja ikakvih detalja.
Savet REM-a nije istovremeno sankcionisao ni ponašanje medija u predizbornoj kampanji, a morao je reagovati na sve ono na šta je posle izbora ukazano u Izveštaju OEBS-a, da su uslovi za predstavljanje u predizbornoj kampanji bili neregularni.
Savet za borbu protiv korupcije u svom Izveštaju izneo je i problem netransparentne vlasničke strukture i opisao raznolike načine uticaja na medije. To su sve stvari sa kojima mislimo da ni novopredloženi kandidati za Savet REM-a neće biti u stanju da se izbore.
Najbolji metod uticaja na medije je kroz stavljanje kontrole na kanale njihovog finansiranja, a to je, recimo, kada ministar diskreciono ukine sredstva projektnog finansiranja pojedinim medijima i time pregazi odluku komisije čiji je član bio i ispred REM-a. Da li je REM onda nezavistan od izvršne vlasti i da li će predloženi kandidati uspeti da očuvaju nezavisnost ovog regulatornog tela? Mišljenja smo da neće.
Neki se mediji povinuju silom, a neki milom, nudeći poslušnost u zamenu za kredit Agencije za osiguranje izvoza, radi finansiranja poreskih dugova. Ishod je da su milom ili silom stavljeni u položaj zavistan od izvršne vlasti.
Da je naša država pravna, ne bi bilo ni poreskog duga, čije bi se finansiranje menjalo za poslušnost, propagandni servis i usluge klevetanja i denunciranja političkih neistomišljenika, uz sluđivanje građana prilozima sa gostima koji su viđali vanzemaljce u javnom prevozu.
Da je naša država pravna i da su u njoj demokratske institucije razvijene, mi ne bi imali REM bez integriteta, sa članstvom koje je formirano protivzakonito ili izigravanjem zakonskih procedura.
Da je naša država pravna, imali bi REM koji ne bi ćutao na skidanje radara sa programa Radio-televizije Vojvodine, čišćenje redakcije ovog javnog servisa. Imali bi REM koji bi podržao RTV, što ću ja ovog puta, sa ove govornice, učiniti.
Savet REM-a posluje nelegitimno, a po svemu sudeći i u nelegalnom sastavu, i stoga smatramo da bi postojeći članovi REM-a demonstrirali svoj integritet najbolje tako što bi dali ostavke, a da nove članove REM-a pre toga praktično ne treba ni birati. Ostanimo u uverenju da od ovih kandidata za članstvo u Savetu REM-a nadalje ne očekujemo ništa, a to će se i dokazati kroz medijske sadržaje u narednom periodu. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Uvaženi gosti, poštovane koleginice i kolege poslanici, pravosuđe je presudno za uspostavljanje pravne države, sudije naročito. Ja neću ovde govoriti o konkretnim procesima. Mnoge moje koleginice i kolege poslanici su spominjali ovde raznorazne slučajeve koji su poznati u javnosti, a koji svoj sudski epilog nisu dobili.
O stanju u pravosuđu govori i činjenica da se o tim slučajevima priča u medijima, da se o tim slučajevima priča i u ovom domu. Ni mediji, a ni ovaj skupštinski dom ne bi trebalo biti mesto gde će bilo ko iznositi bilo šta o bilo kom slučaju koji nije dobio sudski epilog. To mesto bi trebalo biti sud i samo sud. Pošto to nije, nažalost, slučaj i pošto toliko toga imamo da ovde slušamo i da se ovde izgovara, mislim da možemo zaključiti kakvo je generalno stanje u pravosuđu već na osnovu same te količine izrečenih reči.
Visoki savet sudstva dostavio je dosta informacija o procesu izbora sudija koji se prvi put biraju na sudijske funkcije. Nedostaje informacija o tome zašto nedostaju sudije, da li idu u penziju, u advokaturu, na neke bolje plaćene poslove u privatnom sektoru, konsultantske poslove, u Kanadu? Da vidimo ima li država problem da pridobije i zadrži najbolje talente, jer to bi trebalo biti cilj Visokog saveta sudstva, da na sudijske funkcije dođu studenti generacija, oni koji su imali najveće prosečne ocene na studijama, koji su fakultete u rekordnom roku završili i koji su se i po karakteru pokazali kao ljudi koji će dostojno obavljati studijske funkcije.
Ostala su na Odboru za pravosuđe neodgovorena određena pitanja vezana za selekciju i rangiranje kandidata u skladu sa odlukom o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za sudije i predsednike sudova. U toj odluci je utvrđen postupak bodovanja za sudije i za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. I u članu 4. tu se navodi da se gleda prosek sa studija, dužina studiranja, ocena rada i još neki dopunski kriterijumi.
Mi smo, dakle, naša poslanička grupa, rangirali neke kandidate i uporedili smo, recimo, jednog kandidata sa prosečnom ocenom 6,9 koji je studirao osam godina, koji jeste predložen i jednog kandidata sa prosečnom ocenom 9,6 koji je studirao tri godine, a nije predložen. Obojica su imali pozitivno mišljenje svojih nadređenih. I to nije jedini slučaj na koji smo naišli i po kom kada sprovedemo odluku koja je važeći propis, mi jednostavno ne dobijamo listu kandidata koju je komisija dobila.
Nadalje, Visoki savet sudstva je za jednog od kandidata sa niskim prosekom sa studija u obrazloženju rekao da se posebno imalo u vidu da je sednica svih sudija Osnovnog suda u njegovom gradu upravo njega kao kandidata izuzetno podržala. E, sad, iz važećeg podzakonskog akta moralo bi slediti da nema subjektivnog određivanja i vrednovanja kriterijuma ili da je subjektivnost svedena na minimum, te da ti kriterijumi moraju biti doslovno primenjeni onako kako je odluci propisano i da se kandidati moraju izbodovati matematikom koju propisuje odluka.
Međutim, Visoki savet sudstva nam je pisanim putem odgovorio da se lista kandidata iz redova sudijskih pomoćnika dobija iz posebnog megasoftvera, mega-programa. Nismo, dakle, dobili eksplicitan odgovor na pitanje - da li to znači da bodovanje i rangiranje kandidata vrši program po svojoj matematici i da li je matematika tog programa usklađena sa onim što zakon propisuje, u ovom slučaju konkretan podzakonski akt? Dakle, da li se kandidati boduju i rangiraju po programu čija matematika jednostavno nije zakonita?
Zakon o sudijama nadalje propisuje u članu 45. i da se stručnost kandidata proverava i ocenjuje ocenama od jedan do pet na ispitu koji organizuje Visoki savet sudstva. Podataka o rezultatima koje su kandidati ostvarili na tim ispitima nema.
Na Odboru za pravosuđe smo čuli da Visoki savet sudstva zna za kandidate sa niskim prosecima sa studija, da zna da ima onih sa većim prosečnim ocenama koji nisu prošli, da se uvažavaju važnost proseka i trajanja studija, ali da to ne garantuje sposobnost vršenja svakog pravničkog posla i da bi neko od kandidata sa većim prosekom bio sjajan profesor ili doktor nauka, predavač, ali da su cenjeni tip i konstitucija čoveka kod procene da li je on konkretno za sudiju ili ne, a to su cenili mentori kandidata. Zato je, između ostalog, i propisano uvažavanje mišljenja sednice svih sudija.
Opet nije eksplicitno odgovoreno da li je rangiranje urađeno po zakonu ili ne, jer kada se prosto odredbe odluke provuku kroz digitron i izboduju kandidati, ne dobije se lista koja nam je isporučena.
Ja ne pitam šta je bolje između ova dva očigledno različita kriterijuma za rangiranje. Pitam samo koji je zakonit. Čak i da su oba zakonita, imamo problem kolizije propisa, što takođe nije dobro.
Dodatno zbunjuje što su svi kandidati dobili maksimalne bodove po osnovu ocene rada od svojih nadređenih.
Pitanje zakonitosti izbora sudija je jako važno, jer ako pravosuđe prekrši propise koji regulišu njegov rad, onda smo sa samog vrha pravosuđa poslali poruku da pravni sistem nije postojan i da nije jednak prema svima, te da pravne države nema u punom kapacitetu ili je nema uopšte i da je država povlašćenima majka, a drugima maćeha.
Ako se na karijeru mladog sudije već na samom početku baci senka sumnje zbog sumnje u zakonitost njegovog izbora, taj sudija će na samom početku svoje karijere imati narušen integritet, a to ga čini podložnim raznim uticajima i to ga sprečava da dostojno obavlja svoju funkciju.
Ozbiljan i odgovoran kandidat bi i sam trebalo biti zainteresovan za zakonitost sopstvenog izbora. To bi bilo ponašanje od integriteta osobe koja ima konstituciju za vršenje sudijske funkcije i to konstitucije koja nam je na Odboru za pravosuđe označena kao najvažnija, ako ne i presudna pri ovom izboru, jer osoba prave konstitucije, dakle, osoba od integriteta ni sama ne bi pristala da bude izabrana na javnu funkciju kroz postupak upitne zakonitosti. A upravo su nam takve sudije potrebne ako želimo da zaista imamo pravnu državu. Hvala.

Hvala vam. Vrlo kratko, zato što je zaista kasno i zato što već ulazimo u cikluse ponavljanja.
Podneli smo amandman, po kome smo predložili 80% i 70% raspodele, kao još jednu od matematike koje same za sebe ništa ne mogu dokazati, kao i ni predložena matematika u originalnom predlogu izmene zakona. Prosto, sa željom da bismo razgovarali, da se niko ne bi osećao uvređenim. Nema razloga ni da se ministar oseća uvređenim što je rečeno da se krije, kao što nema razloga ni da se poslanici osećaju uvređenim za čiju raspravu je rečno da je farsa.
Znači, zaista sugerišem da spustimo strasti. Nastupamo dobronamerno, a ja ću samo ponoviti pitanja od juče, ako fiskalni deficit je imao jedan trend kada su lokali dobijali više, a tada, oprostite. U pogledu fiskalnog deficita dati argument da je 1,1% fiskalni deficit, da mu je doprinos dala ova preraspodela poreza na zarade. Znači, 2011. godine je kontra otišao trend.
Isto tako pad kapitalnih investicija, povećanje zarada na lokalu nisu reverzirani 2011. godine kada je okrenut trend. Prosto smo postavili ta pitanja iako fiskalni deficit nije poremećen raspodelom poreza na zarade, zašto se onda sada zadire u zarade na lokalu. Samo toliko, to su pitanja koja su ostala od juče nedogovorena.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministarko, poštovane koleginice i kolege poslanici i građani Srbije, naša poslanička grupa pozdravlja angažovanje nestranačkih stručnjaka na ministarskim pozicijama, ali nije zgoreg napomenuti da ne bi bili ni prvi ni poslednji vanstranački stručnjak koji je u Vladu došao, vrlo brzo iz nje otišao ne uspevši da realizuje ni deo svog programa koji je proistekao iz struke.
Skupština AP Vojvodine ovih dana usvojila je Deklaraciju „Jaka obnovljena regionalna politika za sve regije nakon 2020. godine“. Ta deklaracija proklamuje slična načela kao Evropska povelja o lokalnoj samoupravi. U njoj se navodi da će se odluke donositi bliže građanima, da su regioni i lokalni entiteti odgovorni za izradu i implementaciju strategije razvoja i pružanja usluga građanima i da u tome treba da imaju široki stepen autonomije, da je preduslov za postizanje dobrih rezultata raspolaganje dovoljnim finansijskim sredstvima. To su evropska načela na koja se Srbija u uređenju lokalne samouprave obavezala, i to je usvojio Pokrajinski parlament u kome je ista parlamentarna većina.
U obrazloženju predloženih izmena Vlada je u suštini navela sledeće razloge za preraspodelu poreza na zarade: da je prema rečima Fiskalnog saveta, već i zakon iz 2006. godine, po kojima je lokalnim samoupravama opredeljeno svega 40% poreza na zarade, bio relativno darežljiv, pa se zaključuje da je zakon iz 2011. godine duplo darežljiviji; da je postojeća preraspodela poreza na zarade u korist lokala doprinela problemu fiskalnog deficita od 1,1% BDP; da povećanjem udela lokalnih samouprava u porezu na zarade iz 2011. godine nije propraćeno povećanje njihovih nadležnosti i da su lokalne samouprave povećanje prihoda po osnovu većeg učešća u porezu na zarade iskoristili za povećanje troškova zarada, a da su kapitalne investicije smanjene; i da nije u modernoj evropskoj praksi da porez na zarade dominantno pripada lokalu.
U pogledu darežljivosti centralnog nivoa vlasti prema lokalnim samoupravama korisno je reći da je učešće lokalnih samouprava, to je ovde već spominjano, u javnim prihodima u kontinuiranom padu od 2012. godine sa 17,7 na 11,7 u 2015. godini. Evropski prosek je 31,6%. Od svih 28 država Evropske unije samo četiri države izdvajaju manji procenat ukupnih javnih prihoda – Malta, Kipar, Irska i Grčka.
U pogledu uticaja preraspodele poreza na zarade na fiskalni deficit, od 2006. do 2011. godine, dok je upola manje poreza na zarade pripadalo lokalu, fiskalni deficit je rastao. Nakon 2011. godine kada se preraspodela menja duplo u korist lokala, fiskalni deficit je porastao samo 2012. godine, a nakon toga je u kontinuiranom padu. Zato sumnjamo u stav Vlade da je preraspodela poreza na zarade glavni uzrok fiskalnog deficita i sumnjamo da se fiskalni deficit rešava baš ovim.
Mi ovde sve vreme raspravljamo o tome kako će lokalne i centralne vlasti preraspodeliti 40 miliona evra, a da istovremeno imamo RTB Bor koji je za kapitalne investicije potrošio 450 miliona evra, a rezultat tih investicija je 300 miliona evra gubitka za dve i po godine. Ponoviću, sa jedne strane imamo 40 miliona evra, a sa druge strane imamo 450 plus 300. MMF-u smeta ovih 40, a ne smeta ovih 750. To je jako čudna argumentacija.
U suštini Vlada nam mora pružiti ozbiljna i argumentovana uveravanja da se fiskalni deficit zaista nikako drugačije nije mogao rešiti. Recimo, smanjenjem subvencija ER Srbiji, koja je imala slični iznos kao ovaj o kojem pričamo već dva dana.
Nadalje, povećanje udela lokalnih samouprava u porezu na zarade iz 2011. godine jeste propraćeno nekim povećanjem njihovih nadležnosti. Na njih su preneti određeni poslovi brige o domovima zdravlja, vanrednim situacijama, apotekama i, konačno, uvedena je komunalna policija. Nemojmo molim vas smanjivati sredstva komunalnoj policiji, jer oni su već dovoljno nervozni.
U pogledu povećanja troškova zarada i smanjenja kapitalnih investicija u lokalnim samoupravama, ove pojave teško da se mogu objasniti raspodelom poreza na zarade, jer u periodu od 2008. do 2014. godine isti trendovi obeleženi su i na republičkom nivou. Nominalni troškovi zarada republičkog budžeta povećani su 28%, kapitalni rashodi smanjeni su 22%. Ovo su podaci Fiskalnog saveta.
Na lokalnom nivou kapitalni rashodi su, u periodu od 2008. do 2015. godine, nominalno pali za 20%, realno za 50%, troškovi za zaposlene porasli su 25%. Dakle, slični su procenti, tu smo negde 20, 25, 28. Dakle, isti trend na Republici, kao i na lokalu. Govorim o periodu 2008. – 2014. godina. Dakle, troškovi zarada rastu, kapitalne investicije padaju, nevezano za to ko dobija veći udeo od poreza na zarade, jer ovi trendovi nisu menjani ni na jednom nivou kada je raspodela okrenuta duplo u korist lokala 2011. godine.
Pri tome, nominalne zarade na republičkom budžetu pet puta su veće od nominalnih zarada svih gradova i opština zajedno, a najmanje zaposlenih u javnom sektoru imaju upravo lokalne samouprave, a najviše Vlada i njena ministarstva. Posledice nedovoljnog investiranja u dužem vremenskom periodu su loš kvalitet i nedovoljna dostupnost komunalnih usluga, čak i najosnovnijih, a da ne spominjem ulaganja u kulturu. Ja ću vam reći, u Novom Sadu sat na Petrovaradinskoj tvrđavi više od 50 godina je imao pokvaren mehanizam za zvono, više od 50 godina. Mnogi od nas za života nisu čuli da taj sat može da zvoni.
Kolega je spomenuo da je svega 70% centralno kontrolisanih vodovodnih sistema u centralnoj Srbiji ispravno. U Vojvodini svega 16. Zrenjanin vodu nema godinama. Zrenjanin ispravnu vodu nema godinama, ali zato ima „Dane piva“ za čije održavanje lokalna vlast uzima kredit. Istina, građani to masovno posete, ali pitanje je šta bi građani radili kada bi im lokalne finansije bile transparentno predstavljene.
Veliki broj lokalnih samouprava preuzimao je obaveze bez prethodnog obezbeđivanja sredstava za njihovo namirenje. Budžetirani prihodi su planirani nerealno visoko kako bi se u njih upakovali željeni rashodi pre svega za zaposlene. Posledice su promašaji od i po 35% na prihodnoj strani u vidu neispunjenja plana prihoda. U tržišnoj privredi kada menadžer ovoliko promašuje u planiranju on gubi poverenje menadžmenta i akcionara, on gubi posao.
Kašnjenje lokalnih samouprava u podmirivanju obaveza prema podacima Fiskalnog saveta su oko 10 milijardi dinara, pri čemu opet prema informacijama Fiskalnog saveta Republika nema konsolidovane podatke o tome. Ja sad pitam nisu li zbog svega ovoga lokalne samouprave u nekoj vrsti dužničkog i podređenog statusa prema Republici Srbiji, pa zbog toga ćute i ne bune se? Ne toleriše im se svašta pa i zbog toga ćute i ne bune se.
U pogledu modernih evropskih praksi postoje suprotna rešenja na koja mislim da se vredi ugledati. U Danskoj prihodi od poreza na dohodak ekskluzivno pripadaju lokalnim vlastima i predstavljaju 70% ukupnih prihoda lokalnih vlasti. Slična je situacija i u Švedskoj gde porez na dohodak čini 70% prihoda okružnog budžeta sa kojim se distribuira opštinama. U Finskoj lokalne samouprave kroz opštinske poreske prihode, iz sopstvenih poslovnih prihoda, finansiraju 85% svojih rashoda. Mislim da to govori dovoljno o stepenu slobode tih lokalnih samouprava, jasno je iz kog evropskog područja te zemlje dolaze. Mi volimo da se ugledamo na radnu etiku skandinavskih zemalja, jel?
Još par dodatnih komentara, ovo istinski doprinosi centralizaciji, jer gde je novac tamo se donose odluke, tamo je moć. Moć se sada koncentriše dodatno na republičkom nivou, stvaraju se uslovi za disciplinovanje lokalnih samouprava, jer će Republika kroz kompenzacione mere preuzeti na sebe dodatne ingerencije kroz diskreciono pravo da selektivno i kako kaže Fiskalni savet netransparentno i neobjektivno odlučuje gde će finansijski pomagati.
I konačno da zaključim, ključni problemi u finansiranju lokalnih samouprava, neefikasna javna preduzeća, loš budžetski proces, veštačko naduvavanje prihodnih strana planiranih budžeta, neplansko preduzimanje obaveza i posledični pritisci na republički budžet, visoki troškovi zarada i nizak nivo kapitalnih investicija kao posledice, to su problemi koji će ostati nerešeni i produbiće se predloženim udarom na lokalne budžet. Mislim da je potrebno mnogo više kako bi se ovi problemi rešili pre nego što se novac prosto prebaci iz lokalnog u republički nivo koji je jednako opterećen istim problemima, pet puta većim ukupnim zaradama, sličnim padom kapitalnih investicija i jednako neefikasnim javnim preduzećima. Hvala.

Hvala.
Gospođo predsedavajuća, kolege poslanici i poštovani građani Srbije, i naravno mandataru i kandidati za ministre, u svom prvom obraćanju u svojstvu narodnog poslanika reći ću da mi ovde nastupamo potpuno iskreno, koliko god to nekome delovalo politički neiskusno i naivno, ne nastupamo ni prema kome sa pozicije podsmeha, omalovažavanja niti ćemo ikada kritikovati bilo čiju radnu etiku, kao što je nama ovde spočitavano tokom celog dana, i verujem da će slično biti i kada završimo naše izlaganje.
U ekspozeu mandatara navedeno je da će se težiti racionalnom korišćenju poljoprivrednih resursa. To je ok. To je načelo koje je potpuno prihvatljivo. Jula 2014. godine u odgovoru na poslaničko pitanje mandatar je rekao da će kompanija „Al Rafaved“, na parcelama koje su im prodate i date u zakup biti svojevrstan, citiraću „šou kejs“ po petostruko većim prinosima.
Informacije koje odatle stižu sa terena, vezano za vojnu ustanovu Morović, govore da je zakup plaćen svega 60 evra, da su prinosi oko 700 kilograma po hektaru, da je zemlja obrađena tek negde oko prvomajskih praznika u povodu posete mandatara.
Ja, možda sam politički neiskusan i nisam lakoveran na glasine, ali kompanija „Al Rafaved“ je iskazala 220 miliona dinara gubitka u završnom računu za 2015. godinu i to je nešto što mislim da treba da bude pojašnjeno.
Još u pogledu jedne stvari vezane za ekspoze, najavljeno je da će se u kontroli finansijskih rizika, pre svega deviznih i kamatnih, pristupiti operacijama zasnovanim na finansijskim derivatima.
Ja se nadam da mi razumemo da je naša berza daleko od razvijene, da je naš sektor finansijskih usluga takođe daleko od razvijenog, i nadam se da samo nećemo krenuti onim putem kojim je od Ronalda Regana krenula američka ekonomija, kada se finansijsko tržište razmahalo do te mere da je 2008. godine napravilo svetsku ekonomsku krizu. Hvala vam. Toliko od mene.