Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ružica Nikolić

Ružica Nikolić

Srpska radikalna stranka

Govori

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz poslaničke grupe SRS više puta ste kroz raspravu mogli da čujete da mi zahtevamo da se ovaj Predlog zakona povuče iz procedure. U načelnoj raspravi smo istakli da smo razmišljali čak da brišemo sve članove, jer izmenama je nemoguće popraviti ovaj zakon, jer se vrši više od 30% izmena.

Amandman na član 8. Predloga zakona interveniše na član 29. osnovnog zakona i mi smo tražili brisanje ovog člana. Odredbe ovog člana u potpunosti ispunjavaju kriterijume koje postavlja direktiva EU i očigledno je, a to je evidentno i kada je ovaj Predlog zakona u pitanju, on predstavlja očigledan primer da se apsolutno sve što EU od nas traži, da mi bezuslovno prihvatamo. Određene zakonske norme ili počinju ili prestaju da se primenjuju ulaskom Srbije u EU.

Ne znam šta je još potrebno da se pomirite sa činjenicom da mi nikada nećemo ući u Evropsku uniju, što mi iz Srpske radikalne stranke želimo i za šta se godinama zalažemo i da prestanemo da naše zakonodavstvo usklađujemo sa evropskim?

Zakoni moraju biti primenjivi, a to često nije slučaj. Upravo zbog ovog usaglašavanja trebalo bi da predložite nov zakon koji će biti potpuno u interesu građana Srbije i koji će odmah moći da se primenjuje, a ne - ovaj član važi do, ili - ovaj član stupa na snagu, počinje da prestaje da važi pristupom Srbije u Evropsku uniju. To je nešto što nije dobro.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

U obrazloženju koje ste naveli zašto ne prihvatate ovaj amandman je upravo to što kažete da se ne prihvata jer bi brisanjem ovog člana bilo onemogućeno potpuno usklađivanje nacionalnog propisa sa odredbama direktive o satelitskom emitovanju i kablovskom reemitovanju i to je ono upravo na šta vam mi sve vreme ukazujemo. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona vršene su izmene i kada je reč o odredbama koje uređuju kolektivno ostvarivanje autorskog ili srodnih prava i predviđa se obaveza podnosioca zahteva za izdavanje dozvole za kolektivno ostvarivanje autorskog ili srodnih prava. Pored liste članova organizacije koja se osniva da se dostave i dokazi da se zaista radi o autorima ili nosiocima srodnih prava.

Član 32. koji menja član 157. važećeg zakona je sa namerom unapređenja i sprečavanja zloupotreba u radu organa koji organizacijama izdaje dozvole za ostvarivanje autorskog ili srodnih prava.

Mi smo u važećem zakonu stav 1. promenili i amandmanom tražimo da on glasi da osnivači organizacije su dužni da od nadležnog organa pribave dozvolu za obavljanje delatnosti organizacije u skladu sa ovim zakonom i dozvola za obavljanje delatnosti da se izdaje rešenjem na period od pet godina. Ovakvom formulacijom osim što je preciziran ovaj član zakona sprečavaju se i eventualne zloupotrebe i ako su ispunjeni svi uslovi rok za obavljanje ove delatnosti treba da se odredi rešenjem i na taj način mogu da se spreče sve eventualne zloupotrebe u ovoj oblasti. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 71. Predloga zakona odnosi se na član 71. važećeg Zakona i propisuje se odredba kojom se zanatske radnje oslobađaju naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma.

Pravo autora, interpretatora i proizvođača fonograma na ovu naknadu je privatno pravo priznato različitim međunarodnim ugovorima, među kojima je i Sporazum STO i određene direktive EU.

U obrazloženju koje ste dali, izmena člana 171.a Zakona, navodite da je izmena u cilju podrške zanatskog sektora i da će, između ostalog, zanatlije biti oslobođeni plaćanja ove naknade. Imajući u vidu da je član 171.a suprotan odredbama prethodno navedenih međunarodnih sporazuma i da njihovo ukidanje predstavlja jedan od uslova pristupanja Republike Srbije STO i EU, prelaznim odredbama povlastica za zanatske radnje prestaje da se primenjuje danom pristupanja.

Mi smo predložili brisanje ovog člana 71. jer smatramo da je postojeće rešenje bolje i da zbog različitih direktiva EU i pogubnog evropskog puta, građani Srbije ne treba da ispaštaju. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo, narodni poslanici, kao što ste prepoznali značaj rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti i proširili krug lica na borce, ratne vojne invalide i mirnodopske invalide, na šta smo vam mi ukazivali i složićemo se da je to dobro, taj krug ljudi, svakako, mora da se još proširi i to je ono što mi amandmanima tražimo. Iako se ovaj zakon odnosi samo na pripadnike snaga bezbednosti, nekim drugim zakonom, ako već ne može ovim, morate uvrstiti i druge kategorije stanovništva na koje vam mi kroz amandmane ukazujemo.

Kao diplomirani defektolog, surdolog, ne mogu, a da ne ukažem na potrebe osoba sa invaliditetom i na njihovo rešavanje stambenih potreba, bez obzira na vrstu invaliditeta bilo da se radi o fizičkim ili senzornim oštećenjima, ova lica zahtevaju posebne uslove stanovanja.

Ako bi za primer uzeli slepu ili slabovidu osobu znamo da enterijeri tih stanova moraju da budu usklađeni sa potrebama, odnosno sa navikama takve osobe.

Zatim, osobe koje imaju neko telesno, odnosno fizičko oštećenje bez obzira da li se radi o paraplegičarima, kvadriplegičarima, tim osobama mora da se omogući nesmetani prilaz i pristup stanovima, naravno, i struktura samog stana mora da bude usklađena sa potrebama takve osobe.

Mi srpski radikali ne mislimo da treba da se zidaju posebne zgrade za osobe sa posebnim potrebama i invaliditetom jer bi oni na taj način bili diskriminisani, bili bi potpuno izolovani, što, naravno nije dobro, nego u sklopu zgrada, pa evo sad konkretno u sklopu ovih zgrada, odnosno stanova za pripadnike snaga bezbednosti da li postoje stanovi koji su prilagođeni osobama sa posebnim potrebama i invaliditetom? Da li se o tome vodilo računa prilikom sastavljanja upitnika, da li je bilo pitanja da li u porodici ima takvih osoba?

Ne zaboravite, s obzirom da ste ovim zakonom proširili krug lica za kupovinu stana pod povoljnim uslovima i na vojne invalide, da upravo oni možda imaju potrebe za ovakvim stanovima da se oni kreću uz pomoć ortopedskih pomagala ili su možda u invalidskim kolicima.

Znate, mora se voditi računa da se ovim osobama omogući kupovina stanova na nekim nižim spratovima, kako bi mogli normalno da žive. Znači, pitanje je - da li je u okviru ovog projekta, da li ste predvideli stambene jedinice za one osobe koje imaju posebne potrebe ili neku vrstu invaliditeta? Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovim, ali i svim ostalim amandmanima što na član 1. što na član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike bezbednosti, hteli da vam skrenemo pažnju da pored pripadnika snaga bezbednosti kojim treba rešiti stambeno pitanje, da stambeno pitanje treba rešiti i drugim kategorijama stanovništva koji predstavljaju, odnosno doprinose napretku društva.

S obzirom da ste ove amandmane odbacili, jer kažete da se zakon, odnosi isključivo na određenu kategoriju lica, konkretno na pripadnike snaga bezbednosti, nadamo se da ćete u nekom narednom, ne tako dugom periodu proširiti krug lica koji će moći da ostvare kupovinu stana i reše svoja egzistencionalna pitanja pod povoljnim uslovima jer država mora da brine jednako o svakom svom građaninu.

Slažemo se da pripadnici snaga bezbednosti doprinose očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije i naše bezbednosti uopšte, ali doprinos ostalih kategorija lica koje smo mi predložili u ovim amandmanima poput lekara, medicinskih sestara, radnika i tako dalje, nije zanemarljiv. Mi rešavanjem stambenog pitanja ovim licima koje smo u našim amandmanima pominjali sprečavamo doliv kadrova iz Republike Srbije. Na taj način sprečićemo da građani Srbije bolju budućnost potraže u inostranstvu i pored povećanja plata treba i mora da im se omogući da reše i ova egzistencijalno pitanje i da kupovina stanova pod povoljnim uslovima ne bude samo deo neke predizborne kampanje nego i da se realizuje. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste ovde intervenisali na član 67. osnovnog zakona i vi ste, kada je sadržina rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, dopunili ovu zakonsku odredbu identičnim pravilima koja važe za sadržinu rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave i najpre ste da se izvršenje može odrediti na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, a posledično i da ako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje nije naznačio sredstvo i predmet izvršenja, da javni izvršitelj bez predloga izvršnog poverioca donese zaključak kojim posle identifikovanja imovine izvršnog dužnika određuje sredstvo i predmet izvršenja.

Vi ste i ovom zakonskom odredbom ovakvim rešenjem zaštitili prava poverioca, na šta vam mi već dva dana ukazujemo, a zakonom jednako mora da se štite prava poverioca i prava dužnika.

Ukoliko posmatramo rad javnih izvršitelja, možemo zaključiti na osnovu svih saznanja o slučajevima zloupotreba, da su javni izvršitelji najveće zlo i nešto najgore što Srbija ima, jer su im zakonom data neograničena prava.

Mi smo za to da se javni izvršitelji ukinu i da se vrati proces izvršenja sudovima. Zbog njihovog delovanja, navešću samo nekoliko primera, odnosno kakve su posledice njihovog delovanja po građane Srbije, pa se kaže - izvršitelji im prodali kuću, decu izbacili napolje na hladnoću; kuća od 170 kvadratnih metara prodata za pet hiljada i 500 evra. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo intervenisali i na član 47. Predloga zakona kojim, ukoliko je prigovor trećeg lica odbačen ili odbijen, to lice može pokrenuti parnični postupak za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja. Smatramo da izmene koje su predložene nisu dobre, već da je postojeće zakonsko rešenje pravičnije i da se na parnični postupak primenjuju odredbe o parničnom postupku za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja.

Više puta smo vam naglasili da se pri sprovođenju izvršenja najpre mora voditi računa o dostojanstvu dužnika, kao i na to da ono bude što manje nepovoljno za samog dužnika. Međutim, praksa je pokazala da izvršitelji prilikom izvršenja apsolutno ne vode računa o dostojanstvu dužnika, već da se ponašaju bahato i osiono, i to što je neko dužan ne znači da je manje vredan i da se prema njemu treba ponašati bez poštovanja.

Javni izvršitelji su dužni da poštuju etički kodeks i standarde profesionalnog ponašanja, ali za ponašanje koje nije u skladu sa ovim ne postoje sankcije i primedbe koje se odnose na ponašanje javnih izvršitelja, a koje se dostavljaju Komori javnih izvršitelja, uglavnom ostaju mrtvo slovo na papiru, jer o njima odlučuje disciplinska komisija izvršitelja.

Na rad izvršitelja u poslednjih godinu dana podneto je preko 750 pritužbi. Pitanje je hoćete li da otklonite štete koje su javni izvršitelji počinili zloupotrebom službenog položaja i da li ste kao ministarstvo utvrdili… (Isključen mikrofon.)
Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste u ovom 125. članu dodali stav 4. kojim se podnošenjem predloga za odlaganje izvršenja, kao i prigovora protiv rešenja kojim je odbačen ili odbijen predlog za odlaganje izvršenja da ono ne odlaže izvršenje i mi smo intervenisali i tražili smo da se ovaj član briše, jer smatramo da prigovor mora da odlaže izvršenje, jer u suprotnom je moguća nenadoknadiva šteta.

Ako znamo kako izvršitelji u Srbiji rade, onda znamo da će to biti svakako velika šteta. Primera radi, stan od oko 60 kvadrata prodat je za manje od 30 hiljada evra, u Beogradu kuća od 570 kvadrata prodata za 13 hiljada evra, zatim, kuća tročlane porodice u Nišu prodata za sedam hiljada evra itd. da ne nabrajam. Izvršitelji naplaćuju svoje dugove bez ikakvog reda i pravila. Oni prvo dužnika izbace iz kuće, a zatim prodaju tu nekretninu po znatno nižoj ceni.

Ponovo bih postavila pitanje, a to je - ko će i na koji način će da se otkloni šteta koju su izvršitelji počinili i da li ste kao ministarstvo utvrdili visinu štete koju su javni izvršitelji zloupotrebom službenog položaja načinili? Tu se postavlja pitanje samo da li vi to hoćete ili ne. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i amandmanom tražili da se i ovaj član zakona briše i na taj način smo još jednom iskazali naš stav da ceo ovaj zakon ne valja, jer ako se u toku izvršnog postupka promeni vlasnik nepokretnosti, sprovođenje izvršenja se nastavlja na predmetnoj nepokretnosti, a novi vlasnik je dužan da trpi namirenje. U tom slučaju javni izvršitelj donosi zaključak o nastavljanju izvršnog postupka protiv novog vlasnika.

Nesporno je da se status izvršnog dužnika može zloupotrebiti, ali se ni novi vlasnik koji ipak može biti savestan ne sme dovesti u stanje pravne nesigurnosti.

Zakonom mora da se uspostavi ravnoteža između poverilaca i dužnika i mi ćemo to predložiti novim zakonom koji će da bude u skladu sa potrebama države i građana Srbije. Znači zakon koji će biti u interesu svih građana, a ne povlašćenih monopolista i ne po direktivama EU.

Znači, nov zakon kojim će se poštovati dostojanstvo i sva prava građana Srbije. Mi tražimo da se javni izvršitelji ukinu i za dužnike ćemo pronaći način rešavanja pojedinačnih slučajeva, pre svega otplatom duga na više mesečnih rata i sprečićemo da iko ostane bez krova nad glavom i da bude izbačen na ulicu. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinkoviću, u ovom članu su dodati novi st. 2. i 3. kojim se vraća rešenje iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine u obaveštavanju organa starateljstva u slučaju kada su iseljenjem obuhvaćena maloletna lica od strane javnog izvršitelja i mi smo tražili da se ovaj član briše, jer smatramo da ovakva izmena sprovođenja izvršenja je nehumana, jer su u pitanju maloletna deca i svako dete mora da ima minimalni nivo životnog standarda koji uživa i roditelj i izdržavanje.

Dame i gospodo, naš stav je da treba ukinuti instituciju izvršitelja, a to ćemo našim Predlogom zakona, za koji smo prikupili preko 100 hiljada potpisa građana Republike Srbije, koji su ogorčeni na rad javnih izvršitelja, na njihovu bahatost, osionost, to ćemo regulisati, a to je i deo koji se odnosi na iseljenje gde smatramo da se iseljenje nikako ne može sprovesti bez obzira na dug, da svakom članu porodice mora da se obezbedi i deset kvadrata.

Znači, regulisaćemo zaštićenu površinu od deset kvadratnih metara po svakom članu domaćinstva koja nikako ne može da bude predmet izvršenja. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o prigovoru na rešenje o izvršenju u postupcima naplate potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti, izmenjena je procedura podnošenja prigovora tako što je predviđeno da se prigovor podnosi preko javnog izvršitelja, koji je doneo to rešenje. Znači, po principu – kadija te tuži, kadija ti sudi.

Mi, evo već pri kraju ove rasprave, još jednom vam ukazujemo na naš stav, a to je da se SRS zalaže za ukidanje javnih izvršitelja, da ukoliko postoji potreba za izvršenjem, to izvršenje mora da bude u rukama države, znači da se izvršenje vrati na sudove kako bi upravo to izvršenje bilo pravično i jednako štitilo prava, kako poverilaca, tako i dužnika.

Javni izvršitelji rade isključivo u svom interesu i oni su najveće zlo koje postoji u našoj zemlji, u našem pravnom sistemu. Oni građanima naplaćuju izmišljene i nezakonite troškove, pri čemu kamate na osnovni dug obračunavaju po veoma visokim stopama, čak i do 12%.

Zato vas pozivamo još jednom da ovaj zakon povučete iz procedure. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 6. koji se odnosi na član 20. osnovnog Zakona o izvršenju i o obezbeđenju, a koji uređuje odnos između izvršnog postupka na osnovu založne izjave ili ugovora o hipoteci i van sudskog postupka namirenja prema pravilima Zakona o hipoteci, podneli smo amandman kojim tražimo brisanje predloženih izmena, jer smatramo da je postojeće rešenje pravičnije.

Srpska radikalna stranka se zalaže za ukidanje javnih izvršitelja, odnosno smatramo da ovaj Predlog zakona treba da se povuče iz skupštinske procedure i da se donese potpuno nov pravičniji zakon, jer smo svakodnevno svedoci bahatog i nehumanog postupanja javnih izvršitelja koji otimaju imovinu građanima Srbije zbog malih dugova.

Vlast je ta koja treba da štiti sva prava građana Srbija, sva ljudska i procesna prava, međutim, ovim predloženim izmenama i dopunama zakona ostavlja se mogućnost izvršiteljima da nastave da se bogate na, slobodno mogu da kažem, najprljaviji način, jer na nameštenim licitacijama kupuju zaplenjene nekretnine po najnižim cenama.

Zato mi tražimo da se javni izvršitelji ukinu, da se izvršenje vrati na sudove, jer jedino na taj način može da se spreči dalja pljačka građana Srbije od strane izvršiteljske mafije, koja je u 2017. godini prodala 3.736 stanova i kuća građana Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je usvajan Zakon o posebnim uslovima za realizaciju Projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, mi smo vam više puta naglasili da nemamo ništa protiv te ideje i da je pripadnicima snaga bezbednosti neophodno rešiti stambeno pitanje, ali smo vam ukazivali i na mnoge probleme na koje ćete nailaziti tokom primene ovog zakona, kao i na određene nedostatke.

Izmene koje su predložene a tiču se proširenja kruga ljudi kojima se daje pravo na kupovinu stana pod povoljnim uslovima, a koji nisu bili obuhvaćeni, odnosno borci, članovi domaćinstava palih boraca i vojni invalidi, su dobre i to je ono na šta smo vam mi, srpski radikali, ukazivali kada je zakon usvajan. Dobro je da ste to i sa zakašnjenjem na kraju prihvatili.

Naime, mi smo isticali da borci, deca palih boraca u poslednjih otadžbinskim ratovima, zatim vojni invalidi i svi oni koji su se borili za državu i branili srpske nacionalne interese, treba da imaju mogućnost da reše stambeno pitanje na način koji je predviđen ovim zakonom.

Takođe, problem je i, mi smo to kroz amandmane koje smo podneli na to ukazali i pokušavamo da rešimo, što se ovaj zakon odnosi samo na jednu grupu ljudi, znači, samo na pripadnike snaga bezbednosti, kojima treba rešiti stambeno pitanje, odnosno da treba da se obuhvate i druge kategorije stanovništva kao što su samohrani roditelji, zdravstveni radnici, mladi lekari, naučnici, mladi bračni parovi itd. Njima takođe treba omogućiti kupovinu stanova pod povoljnim uslovima i država mora da bude jednaka prema svakom građaninu.

Kažete da oblast izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti se prati kroz efekte iskazane u okviru jačanja sistema nacionalne bezbednosti, ali ne zaboravite da mladi naučnici, lekari, profesori, da oni doprinose napretku društva i da oni, takođe po tržišnim uslovima, treba da dođu do stana, odnosno treba da im se omogući da na isti način kao i pripadnici snaga bezbednosti reše svoje egzistencijalno pitanje.

Kada je u pitanju prodajna cena za stanove, ona je poslednjih godina varirala, pa imamo obećanje iz 2014. godine da će se graditi stanovi za mlade bračne parove po ceni od 380 evra po kvadratnom metru i evo, sada, ovim zakonom, posle pet godina, kaže se da će cena biti najviše do 500 evra po kvadratnom metru, u zavisnosti od grada u kom se stanovi zidaju.

Ova cena jeste prihvatljiva pod uslovom da se ponovo ne menja. Cena metra kvadratnog jeste značajna i ona svakako mora da bude srazmerna visini kupovne moći stanovništva. Međutim, problem na koji će pripadnici snaga bezbednosti naići, kao i sve ove kategorije ljudi koje sam prethodno nabrojala, ukoliko prihvatite naše amandmane odnosiće se i na njih, znači, zainteresovani pripadnici snaga bezbednosti, a to je nekih 19 hiljada ljudi koji su se izjasnili da žele pod ovim uslovima da reše svoje stambeno pitanje, oni će moći da apliciraju kod poslovnih banaka. Prvo i osnovno pitanje jeste - da li će oni biti u stanju da apliciraju u odnosu na svoja primanja i da li će moći da podnesu zahteve da kupe stan pod ovim uslovima?

Takođe, veliki problem jeste što ne postoji ni jedna državna banka koja će im omogućiti podizanje kredita po povoljnim uslovima, što znači da svi zainteresovani mogu da konkurišu za kupovinu stana i da ispune sve uslove konkursa, ali veliko je pitanje da li će biti i same realizacije, upravo zbog niskih primanja i nepostojanja državne banke koja će omogućiti podizanje kredita po povoljnim uslovima, niskim kamatnim stopama, bez učešća, itd.

U okviru analize efekata propisa postavlja se pitanje u Prilogu broj 5, to je ključna pitanja za analizu finansijskih efekata i pitanje pod brojem dva kaže - da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu ili iz drugih izvora finansiranja i kojih, gde imamo odgovor da će se realizacija ovog projekta finansirati iz kreditiranja banaka, dok pitanje pod brojem 3, kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze, pa zatim 4, 5. i 6, da ih ne čitam više, nema nikakvih odgovora.

Ono što bi vas pitali jeste - koja je banka u pitanju i zašto mi ne znamo, a trebalo bi da znamo tačno koja je banka, pošto će krediti biti sa manjim kamatnim stopama, kolike su te kamatne stope i da li je postojala ikakva mogućnost da te kamatne stope budu još niže i da uslovi kreditiranja budu još bolji? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo intervenisali i na ovaj deo Predloga zakona koji se odnosi na kaznene odredbe i mi smo raspon novčanih kazni smanjili, konkretno u članu 69. kaznu koja je predviđena u rasponu od 50.000 do 500.000 dinara, mi smo zamenili kaznom od 30.000 do 200.000, jer je to svakako primerenije rešenje. Naime, prvo, raspon kazni koji je propisan u članu 69. jeste veliki i razlika između minimalne i maksimalne kazne je 10 puta. To u startu daje velike mogućnosti za razvoj korupcije, jer je ostalo na volji prekršajnom organu da odluči koju visinu novčane kazne će izreći prekršiocu.

Mi predlažemo smanjenje kazne uopšte, a samim tim se smanjuje i raspon. Lica na koje se odnosi primena prekršajne kazne su, po članu 25. Predloga zakona o trgovini, uglavnom lica koja nemaju druge mogućnosti da obezbede bilo kakav posao, pa su prinuđeni, da bi prehranili sebe i svoju porodicu, da se bave uličnom trgovinom, gde su izloženi različitim vidovima ponižavanja i maltretiranja, prvenstveno od strane komunalne milicije kojoj su ovim novim zakonom data prevelika ovlašćenja, tako da mogu da se ponašaju još bahatije nego što su se do sada ponašali. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u načelnoj raspravi izneli primedbe na Predlog zakona o trgovini i ukazali smo da se u ovoj oblasti neće mnogo popraviti i smatramo da su izmene morale biti mnogo ozbiljnije.

Mi smo našim amandmanima pokušali da popravimo određene članove ovog Predloga zakona. Naime, na član 35. Predloga zakona podneli smo više amandmana i ovaj član se odnosi na isticanje cena i njime se definišu obaveze trgovca prilikom isticanja cene robe. Takođe ste ovom zakonskom normom predvideli da isticanje cena robe koja se prodaje ili usluge koja se pruža više ne mora da bude istaknuta u domaćoj valuti, odnosno potrošačima se omogućava prikaz cene u stranoj valuti.

Mi smo upravo na ove stavove koji definišu prikazivanje cena u stranoj valuti amandmanski intervenisali, jer isticanje cena u evrima ili u nekoj drugoj valuti, a najčešće u evrima umesto u dinarima, često može da zbuni potrošače i isticanjem cena u domaćoj valuti izbeći će se svaka nejasnoća i dovođenje potrošača u zabludu, jer se često dešava da se stekne potpuno drugačiji utisak cene ukoliko je ona prikazana u stranoj valuti.

Ova izmena jeste u skladu sa našim stavom koji je tu jasan i nedvosmislen, a to je da cene u Republici Srbiji treba da se ističu isključivo u valuti platnog prometa Republike Srbije, a to je isključivo u dinarima. Zahvaljujem.