Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8804">Aleksandar Šešelj</a>

Aleksandar Šešelj

Srpska radikalna stranka

Govori

Hvala, gospodine Milićeviću.

Ono o čemu smo mi govorili jeste razlika koja mora da se napravi u odnosu na odnose Srbije i Ruske Federacije i razlika u odnosu na odnose Srbije sa SAD i EU. To ne može biti isto. Zato što nas nisu bombardovali Rusi i ne otimaju nam teritoriju Rusi i ne govore Rusi da smo mi genocidni, nego to sve rade ovi drugi, i to nije od juče, to je tako već 30 godina.

Mi danas hrlimo u EU, kao da ne znamo šta nas na tom putu čeka, a čeka nas punopravno priznanje nezavisnosti Kosova. To je uslov svih uslova. Da li je vredno to naše potencijalno članstvo odricanja Kosova i Metohije? Ja mislim da nije.

Kakva je sad trenutno evropska perspektiva za Zapadni Balkan, da li ona postoji? Ja mislim da ne postoji, pogotovo imajući u vidu šta je Makron pričao u Evropskom parlamentu, o mogućnosti proširenja EU. Dakle, to trenutno ne postoji. Sada bi bilo pravo vreme da trezveno odlučimo u našem nacionalnom interesu da se što pre orijentišemo ka Ruskoj Federaciji, ka članstvu Srbije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, ka članstvu Srbije u ODKB.

Mi smo čuli od predsednika Republike kako je S-400 sistem koji Srbija ne može da priušti. Samo zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i primene njegove jednostrane, mi gubimo novac na godišnjem nivou otprilike koliko vredi jedan S-400. Mi u saradnji i integraciji sa Ruskom Federacijom ostvarujemo ekonomsku bezbednost, ostvarujemo energetsku bezbednost i, ono što je najvažnije, ostvarujemo i našu vojnu bezbednost, tj. bezbednost od bilo kakve agresije u budućnosti. To je ono za šta se mi zalažemo i to je trenutno jedini način da Srbija sačuva svoje nacionalne interese kada je u pitanju teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje, a naravno i položaj srpske zajednice koja danas živi na Kosovu i Metohiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, više od godinu dana su privremeni organi u Prištini uveli režim taksi na robu koja dolazi iz centralne Srbije i BiH. Mi smo to ovde doživljavali kao veliki udarac na opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, što svakako i jeste, ali onda smo imali raznorazne planove kako će država na to reaguje, pa je gospođa Brnabić izjavila kako će čekati da istekne rok od 90 dana kako bi se ona žalila CEFTA, da CEFTA odluči kakva je priroda tih taksa, da li to sme da se radi, a prošlo je godinu dana.

Dakle, šta je trenutno naša pozicija? Šta smo mi uradili za ovih godinu dana da taj problem rešimo, da pomognemo Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji? Mogli smo da vidimo da su posledice tih taksi i nestašica lekova i nestašica hrane, ali i svih drugih proizvoda na Kosovu i Metohiji i da je time pogođen jedino srpski narod i srpska zajednica koja tamo živi.

Imali smo prilike da čujemo i jedan veliki zaokret u našoj spoljnoj politici. Mi smo sada orjentisani ka formiranju i učlanjenju Srbije u mali Šengen. Dakle, ne više u EU, nego u mali Šengeg, uniju Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Da li smo mi o tome ozbiljno razgovarali, da li smo mi to ozbiljno razmotrili ili vladajuća većina u Skupštini, SNS, SPS i ostale stranke koje podržavaju Vladu i imaju samo zadatak da opravdaju ono što je ideja predsednika Vučića, bez ulaženja u to pitanje? Dakle, Aleksandar Vučić nešto najavi, a onda svi to podržavaju, kao da je to najbolja i najgenijalnija ideja na svetu.

Osim toga što ćemo na taj način već krajem ovog meseca mi, ukoliko budemo zajedno za istim stolom sa predstavnicima terorističke vlasti u Prištini i na taj način priznati Kosovo, tj. republiku Kosovo kao nezavisnu državu, mi radimo nešto protiv onoga što je zvanična politika ove Vlade, a to je očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije.

Mi vidimo da i nakon donošenja briselskih sporazuma, kada smo mi podneli Ustavnom sudu te sporazume i kada je Ustavni sud rekao da su ti sporazumi politički, iako su proizveli pravne posledice koje se vide u ukidanju svih srpskih institucija na severu Kosova, mi vidimo gospodina Marka Đurića, šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju da je njemu značajno poštovanje ustava Kosova, a to smo videli kada je Aljbin Kurti, sadašnji lider tih kosovskih Albanaca rekao da njemu ne treba srpska lista u vladi. Srpska lista, to su predstavnici Vlade Srbije na Kosovu i Metohiji. Dakle, Marko Đurić kaže da ukoliko Srpska lista ne bude u Vladi Kosova to neće biti po ustavu republike Kosova.

Da li je moguće da jedan funkcioner vladajuće stranke, funkcioner Vlade se više stara o poštovanju ustava republike Kosovo, nego Ustava Republike Srbije? Onda smo videli i da taj zli Kurti nije toliko zao u stvari, jer Marko Đurić održava redovne sastanke sa njihovim predstavnicima u Tirani. Pa, šta se dešava? Da li je taj Kurti stvarno takav kakvim ga možemo videti iz izjava Marka Đurića, iz pisanja štampe koja podražava Vladu Republike Srbije ili je to ovaj Kurti sa kojim Marko Đurić može da razgovara o ko zna čemu i to smo imali prilike da vidimo?

Dakle, jasna orjentacija što se tiče kosovske politike ove Vlade treba da bude očuvanje Kosova u sastavu Srbije, u granicama Srbije, a poslednji akti, dakle poslednje stvari koje vrše funkcioneri ove Vlade nisu u tom pravcu i što se tiče malog Šengena i što se tiče tih taksi i što se tiče tih ostalih izjava.

Molim vas da razgovaramo konačno o tome, da vidimo šta su prioriteti Srbije, a ne da jedan dan izjavljuju jedno, a drugi dan drugo i više niko ne zna šta je stav Vlade ni vladajuće stranke ni bilo kog od funkcionera vlasti u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o izvršenju i obezbeđenju je jedna od najgorih tekovina DS danas u Srbiji.

Dakle, Zakon o izvršenju i obezbeđenju u Srbiju je uveo javne izvršitelje koji su uzurpirali sudske nadležnosti i sada kao privatnici, kao privatna lica sa ovlašćenjima sudova upravljaju izvršenjima, a to se kroz ovih osam godina pokazalo kao otvorena pljačka građana Srbije, prezaduženih građana Srbije pod potpunom zaštitom države imajući u vidu da izvršitelji sada posmatraju imovinu građana Srbije kao lovinu i trude se kako najlakše moguće da dođu do pre svega nekretnina, stambenih jedinica, a oni koji ispaštaju jesu najčešće oni najsiromašniji građani Srbije.

Srpska napredna stranka u vreme dok je bila opozicija nije podržavala ovo rešenje, bila je protiv javnih izvršitelja, a posle toga kada je došla na vlast, videli smo i 2015. godine, ali i ranije ove godine da je svesrdno podržala javne izvršitelje i na taj način opravdala njihovo postojanje i pružila im podršku za ono što rade u Srbiji.

Srpska radikalna stranka je predala više od 100.000 potpisana građana Srbije koje je prikupila za manje od dva meseca, kako bi se ovaj Predlog zakona našao na dnevnom redu u Skupštini, kojim bi se promenilo ovo stanje u Srbiji, kojim bi se ukinuli javni izvršitelji i kojim bi se proces izvršenja vratio u sudove. Dakle, sudovi treba da sprovode i da obavljaju sudsku nadležnost.

Mi želimo da ukažemo da kako je DS nekada, tako i SNS danas ide linijom manjeg otpora, ne želi da sredi stanje u našem sudstvu, da napravi ambijent da sudovi budu efikasniji i da sudovi sprovode izvršenje, a da onda ne može nikom da se ugrozi ni ljudska prava, ni pravo na dom, ni ljudsko dostojanstvo, već da samo se dugovi plaćaju u srazmeri onoga što je neko dužan, a ne da država Srbija kroz MUP, dakle, policiju podržava nesmetanu otimačinu i pljačku javnih izvršitelja.

Upozoravam vladajuću većinu da ukoliko uskraćuju podršku raspravi na ovu temu, podržava javne izvršitelje i preuzima odgovornost za sve ono što oni rade danas u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, na našu veliku žalost u Srbiji već duže vreme sve što ima prefiks „euro“ ili „evro“ se automatski smatra za nešto što je dobro, za nešto što je poželjno, što je neophodno i samim tim je to po sebi neko unapređenje za našu zemlju, nema veze u kojoj tačno oblasti je to nešto „evro“ što sad dolazi u Srbiju. Tako i kod ovog sporazuma između Republike Srbije i Evrodžasta.

Postavlja se pitanje razloga za tako nešto. Mi možemo da čujemo svaki put kad nešto dolazi iz EU iste otprilike floskule. Na ovaj način naše pravosuđe, naše Ministarstvo unutrašnjih poslova, to će da dođe na evropske standarde, mi ćemo sad da budemo pravi Evropljani, itd., ali čini se i generalni utisak je da, pre svega, lideri najvećih vladajućih stranaka, ministri u Vladi nisu baš svesni realnosti, što se tiče odnosa Republike Srbije i EU.

Mi već 19 godina pregovaramo o članstvu Srbije u EU, a, gospodine ministre, vaša partija u tome sudeluje, čini mi se, već 16 godina.

Da li smo mi danas bliži EU nego što smo bili 2000. godine? Nismo.

Šta smo mi na tom putu sve morali da uradimo? Pre svega, morali smo da ispunimo do kraja saradnju sa Haškim tribunalom, da pohapsimo i isporučimo ceo naš vojni i politički vrh, čak i predsednika države. Bivšeg predsednika vaše stranke, zbog te saradnje sa EU morali smo da uhapsimo i isporučimo na Vidovdan 2001. godine u Haški tribunal. To je bio jedan od uslova za saradnju Srbije i EU, vi ste tada bili protiv toga, danas to podržavate.

Posle toga, imali smo situaciju da se ta EU, kao organizacija, javila kao glavni sponzor nezavisnosti tzv. republike Kosovo da bez bilo kakvog opravdanja prekrši ne samo Ustav Srbije i međunarodnu Rezoluciju Saveta bezbednosti, dakle, međunarodno pravo 12 44 i podrži jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i instalira tamo sistem Euleksa koji treba da pomogne izgradnji kosovskih institucija. Na sve to tera Srbiju da se sa tom nezavisnošću pomiri, da tu nezavisnost prizna i na taj način država Srbija da bude saučesnik u kreiranju lažne terorističke republike Kosova. Naravno, posle toga svega, kao i uvek kada je u pitanju ta strana međunarodne zajednice, dolaze samo laži, prazna obećanja, a to smo mogli da vidimo u najskorije vreme na primeru odnosa EU prema Severnoj Makedoniji i Albaniji.

Dakle, i naravno izjava predsednika Francuske, inače jedne od najmoćnijih figura u današnjoj EU, koji je jasno rekao na plenumu evropskog parlamenta, da se EU više neće širiti, da EU ne zna ni šta će da radi sa preostalih 27 država članica kada Velika Britanija napusti EU i da EU ide putem reformi postojećeg stanja, a ne prijema novih članica.

To naravno mi nismo shvatili kao potpunu blokadu. Mi znamo ovde bolje nego oni kada ćemo da se pridružimo EU i nismo uradili ništa povodom toga.

Od Srbije se traži da potpiše pravno obavezujući sporazum sa tzv. republikom Kosovo, kojim će se omogućiti članstvo u UN tzv. republici Kosovo, a za uzvrat mi treba da budemo primljeni u EU do nekog izmišljenog datuma 2025. godine. Pa, kao uzor i kao primer za odnos EU prema nama, treba da nam služi to šta se desilo posle potpisivanja tzv. Prespanskog sporazuma između Grčke i tadašnje bivše jugoslovenske Republike Makedonije, kojom je Makedoniji zvanično promenjeno ime. Severna Makedonija i Albanija su ostali ispred vrata EU, direktno su ih iz Brisela slagali da će otvoriti pregovore sa njima, sa Makedoncima kada potpišu takav sporazum sa Grčkom. Dakle, tu nije prošlo više od nekoliko meseci.

Kako mi možemo da budemo uvereni i gde nam je garancija da tako isto neće biti i sa Srbijom ukoliko Srbija potiše pravno obavezujući sporazum sa Kosovom. Ne samo da će se saglasiti Srbija na taj način sa članstvom Kosova u UN, već će zvanično staviti pečat na priznanje okupacije, na priznanje nelegalnog otcepljenja 15% svoje teritorije.

To treba da bude dovoljan razlog da mi sve što nam dolazi od strane EU uzimamo sa rezervom, da razmotrimo, da vidimo da li tu ima nekih dobrih stvari za nas ili nema, a ne da samo po sistemu prihvatamo sve što dođe samo da bismo zadovoljili uslove iz ovog ili onog poglavlja. To treba da bude prva stvar i najvažnija. Da li je važnije da mi otvorimo i zatvorimo neko poglavlje ili da se staramo o očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije? Mislim da je važnije ovo drugo.

Šta nam je sad najnovije što nam je došlo od te EU? Najnovije je tzv. zajednica balkanskih država „mali Šengen“ ili Balkanska unija. I to je jedan znak da nas EU ne želi. Ne bi nas terali u Balkansku uniju, ne bi nas terali u „mali Šengen“, ne bi nam govorili da je tu u stvari budućnost našeg razvoja u uniji sa Albanijom i Severnom Makedonijom, da oni zaista nas shvataju kao kandidate i kao neke buduće članove EU u perspektivi. Da li je svaki onaj čovek koji se zalagao poslednjih 20 godina za EU u Srbiji, onaj koji se zalagao za članstvo Srbije u EU, da li je on danas zadovoljan time što je od svega toga, od cele te priče o evropskim integracijama došlo na to da Srbija bude član Balkanske unije, „malog Šengena“ sa Albanijom i Severnom Makedonijom? Mislim da nije.

To je ono što je trenutno stanje u našim odnosima sa Evropskom unijom i ovo opravdanje danas za ratifikaciju ovakvog sporazuma ne može da bude poboljšanje u bilo čemu između Srbije i Evropske unije, zato što to ne predstavlja.

Šta nam još dolazi sada kao zahtev Evropske unije? Promena Ustava, u dve oblasti. Prvo je pravosuđe. Dakle, umesto Srbija koja treba da ima, naravno, Ustavom utvrđenu podelu na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, sad treba da pravi neku pravnu akrobatiku, kako se ubuduće sudije ne bi birale u parlamentu, zato što je to, tobože, uticaj politike na pravosuđe. Kao da parlament Srbije deluje kao jedan monolit, da nema tu 250 ljudi, da nema ne znam ni koliko tačno poslaničkih grupa, da svako tu nema svoje mišljenje, nego da oni svi zajedno utiču na izbor sudija. Dakle, jedan ogroman nonses. I na taj način se, kao, sprečava politizacija pravosuđa, a niko se nije setio da politizacija pravosuđa možda postoji kroz uticaj izvršne vlasti na pravosuđe. Da li je to osnovni možda problem u našoj zemlji?

Mi vidimo kako se ova Vlada, ova vlast u Srbiji odnosi prema pravosuđu i čak i u poslednjih nekoliko dana. Pa je li danas potpredsednik vladajuće stranke podneo krivičnu prijavu protiv predsednika Republike? Zamislite sad to ludilo. I to nam je glavni signal kako se ova izvršna vlast odnosi prema pravosuđu u Srbiji. To je jedno poniženje za pravosuđe. Kaže taj čovek, iako on zna da Vučić nije ništa kriv, znači nema veze, podneće on krivičnu prijavu protiv njega, neka sud utvrdi. Dakle, svesno lažno prijavljuje čovek koji je inače advokat. Dakle, to je odnos SNS i njenih koalicionih partnera prema pravosuđu u Srbiji. Da li je to napredak, da li je to nešto čime mi treba da se hvalimo?

Neće da nam dozvole da biramo sudije u parlamentima, mi treba sada da izmišljamo neka radna tela za biranje sudija, po nekim kabinetima, po ne znam ni ja kakvim principima će se sudije birati sada. Onemogućavaju nam javnost postupka izbora sudija, jer je javnost ono što treba da garantuje kvalitet u tom izboru, a to imamo ukoliko se sudije biraju u parlamentima. Mi samo ako uporedimo Srbiju sa najmoćnijom državom Evropske unije Nemačkom, koja u saveznom parlamentu bira sudije za savezni nivo, u pokrajinskim parlamentima bira sudije za pokrajinski nivo, i onda je to od strane Venecijanske komisije ocenjeno kao nešto što je dobro, a kada Srbija to isto tako radi, u parlamentu bira sudije, onda je to loše, onda treba da se mi modernizujemo, nešto što ne postoji nigde u svetu. Eto, to je odnos Evropske unije prema pitanjima iz našeg Ustava.

Šta je ono što još dolazi kao zahtev Evropske unije, što se tiče menjanja Ustava? To je izbacivanje Kosova i Metohije iz preambule. Zašto bi to krili? To ne kriju ni ti Evropljani koji to od nas zahtevaju. Iz Evropske unije će uvek postojati pritisak da se Srbija pomiri sa nezavisnošću Kosova, da se jednom za sva vremena, a to će se desiti ukoliko potpišemo pravnoobavezujući sporazum, odrekne svoje teritorije, i zbog toga treba da promeni Ustav. To su uslovi Evropske unije.

Da li smo mi spremni tako nešto da prihvatimo? Kada ćemo da čujemo neki komentar na te navode koji nam dolaze iz Brisela? Mi vidimo da je vlast u Srbiji pogazila Ustav u više navrata, SRS je podnela Ustavnom sudu da se Ustavni sud izjasni o ustavnosti briselskih sporazuma koji svesno krše Ustav Srbije. Ustavni sud je pod političkim pritiskom rekao da su ti sporazumi politički, iako oni proizvode pravne posledice, a to su posledice apsolutno ukidanje svih srpskih institucija na severu Kosova, to su pravne posledice Briselskog sporazuma, koji smo mi primenili, uradili sve što su nam sa Zapada tražili, a Šiptari nisu primenili ni onu jednu jedinu odredbu koja se odnosi na njih, a to je formiranje tzv. zajednice srpskih opština. I mi i dalje pregovaramo sa Evropskom unijom, kao da ništa nije bilo.

Teroristička vlast u Prištini je uvela režim carina, tj. taksi na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine. Ovde smo se mi žalili, gospođa Brnabić je rekla da će da pozove CEFTA-u da se u roku od 90 dana izjasni o tom potezu. Prošlo je više od godinu dana, niti smo mi išta uradili, niti je CEFTA nešto uradila, nego sad sve to preskačemo, zaboravimo kao da to nije ništa bilo i hoćemo u mali Šengen, zajedno sa tom istom republikom Kosovo, da legitimizujemo, naravno, Kosovo kao nezavisnu državu koja je tu pored nas. Je li tako? To je epilog naših pregovora sa Evropskom unijom.

Da li je to osnovni problem možda u Srbiji sada o kojem treba da se izjasnimo, da vidimo da li je to zaista toliko neophodno za Srbiju. Po mišljenju SRS nije. Evropska unija danas ne predstavlja onu organizaciju koja se formirala 1992. godine u Mastrihtu, Evropska unija je danas na zalasku, Evropska unija ide ka svojoj dezintegraciji i zato se i formira mali Šengen, zato što je to Evropska unija za siromašne, za Albaniju, za Srbiju i za Severnu Makedoniju. To je naša evropska perspektiva danas.

Moram da postavim i jedno pitanje, da li ste vi gospodine Ružiću i vaše kolege u Vladi obavešteni da li radi nešto vaše ministarstvo i Ministarstvo pravde? Da li vi živite u Srbiji? Da li se informišete preko sredstava javnog informisanja? Da li vas je Narodna skupštine obavestila da je SRS za manje od dva meseca predala više od sto hiljada potpisa građana Srbije za ukidanje javnih izvršitelja? Za manje od dva meseca. Gospođa Kuburović, koja je ovde na svaku kritiku, upućenu uvođenju doživotne kazne zatvora bez prava pomilovanja govorila – jeste, jeste vi ste sve u pravu, to je tačno što vi pričate, ali 150 hiljada građana Srbije potpisalo je ovu peticiju i tako dalje. Da li su neki građani u Srbiji vredniji od drugih?

Znam vaše mišljenje gospodine Ružiću. Vi ste kao narodni poslanik u vreme vlasti SPS i DS glasali za uvođenje javnih izvršitelja, vaša stranka je to podržavala. Srpska napredna stranka to nije podržavala u vreme dok je bila opozicija, a danas, videli smo to podržava. To smo videli 2015. godine, videli smo i 2019. godine, ranije ove godine izmene Zakona su podržali naprednjaci. Mi danas imamo u Srbiji jednu organizovanu grupu od oko 200 ljudi koju samo zanima nekretnina onih najsiromašnijih, prezaduženih građana Srbije. To smatraju svojim plenom, imaju za to potpunu podršku MUP, oni se svuda kreću sa policijom. Apsolutno, čast izuzecima nemaju moralnih skrupula, u stanju su da se naplate čak i iz invalidskih kolica nekih dužnika, imali smo i takve slučajeve, samohrane roditelje isteruju na ulicu i to sve država danas podržava.

Gospođa Kuburović je rekla da su izvršitelji uplatili milijardu dinara u šest meseci ove godine na ime PDV. To znači da je to 20% njihovog obrta za pola godine. Ako je sve to u radu zašto se država Srbija svesno odrekla više od četiri milijarde dinara za šest meseci koliko je mogla da zaradi, da prihoduje, zbog nekih privatnih lica koji su uzurpirali sudske nadležnosti i zbog njih najveći broj građana Srbije trpi teror.

Srpska radikalna stranka se uvek jasno zalagala da dugovi moraju da se plate. Svako mora da plati ono što je dužan, ali ako je neko dužan ne znači da treba da bude opljačkan, da treba da bude isteran na ulicu i treba da mu se sve uzme i crno ispod nokta. Svako mora da ostane da mu se garantuje minimum 12 kvadrata po članu porodice stambenog prostora u koji ne sme da se dira, nad kojim ne sme da se sprovodi izvršenje.

To bi bilo humano sa strane države Srbije, a državu Srbiju to ne zanima, njih samo zanima efikasnost. Oni ne gledaju sudbinu tih ljudi koji imaju probleme danas sa izvršiteljima, koje izvršitelji terorišu, pred tim zatvaraju oči zato što je to dobro. Dobro je kad se pogleda i sa stanovištva Brisela. To je osnovni problem u Srbiji. Meni je jako žao što gospođa Kuburović nije tu, ali to je jedno od pitanja kojim treba Narodna skupština da se što hitnije bavi.

Nemojte da ignorišete više od 100.000 građana Srbije, koji su tu peticiju potpisalo, nemojte da zatvarate oči pred terorom javnih izvršitelja. Reformišite sudove, napravite ambijent da sudovi mogu efikasno da funkcionišu, da se izvršenje obavlja, ali da se štite ljudska prava i dostojanstvo svakog građanina Srbije, a ne da se podržava pljačka i lično bogaćenje jednog veoma malog broja ljudi koji jednu nadležnost državnu u Srbiji uzurpiralo.
Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da danas Narodna skupština radi po ubrzanoj proceduri, ali nije loše da se podsetimoda je poslanička grupa SRS od početka ovog saziva, dakle od 2016. godine, neprekidno kritikovala vladajuću većinu zašto ne donosi novi Poslovnik o radu, zašto saziva sednice po hitnom postupku, spaja nespojivo u dnevni red?

Prošle godine smo imali više od 60, čini mi se, tačaka dnevnog reda, zajedno sa budžetom koji treba da predstavlja najvažniji zakon koji Skupština usvaja, a onda smo imali mišljenje Evropske komisije i Nacionalnog konventa za saradnju sa EU tek kada su oni ukazali na loše prakse iz našeg parlamentarnog života, ovde smo mogli da vidimo od predstavnika vladajuće većine jedan izliv demokratičnosti i tolerancije. Onda su se svi setili kako u stvari to nije valjalo, kako to u stvari nije dobro. Sad će da se razdvajaju tačke dnevnog reda, sada će da bude duplo vreme za budžet. To je sve najavljivao predsednik Republike. Onda smo mi počeli da funkcionišemo koliko-toliko normalno.

Dakle, apsolutno nije bilo važno šta govori i apeluje jedna poslanička grupa. Tek kada je skup nevladinih organizacija izneo svoje mišljenje i kritiku, onda se ovde stanje promenilo. To govori o vladajućoj većini i kako rukovodstvo Skupštine radi u ovom sazivu.

Danas govorimo o Zakonima o sprečavanju korupcije, o Agenciji za borbu protiv korupcije u javnim preduzećima itd. Postavlja se pitanje, ako sad kao što možemo po medijima da vidimo, tek se sad zabranjuje upotreba službenih automobila, trošenje javnih resursa za vreme kampanje, pojavljivanja tih funkcionera koji valjda stavljaju svoju poziciju i resurse tih lokalnih samouprava ili državnih organa u funkciju svoje kampanje, da li mi na taj način priznajemo da je to sve do sada bilo dozvoljeno? Da li je to do sada sve bilo praksa pa sada se odjednom to menja?

Mi možemo da čujemo od strane SNS o Đilasu i ostalim ljudima koji predstavljaju danas prozapadnu opoziciju u Srbiji sve najgore, koliko su pokrali, šta su sve uradili, zavili Srbiju u crno, prevarili itd. To je kada govorimo o kandidatu SNS za predsednika KSS, Draganu Đilasu. I tako isto čujemo od strane prozapadne opozicije i slične stvari za naprednjake, a onda vidimo za manje od 24 sata, kada jedna nevladina organizacija Fond za otvoreno društvo, čiji je generalni pokrovitelj Džordž Soroš, to je onaj što možemo da pročitamo iz medija koje podržavaju Vlado kako radi Vučiću o glavi, kako ima plan za uništenje Srbije i sve ostalo.

E taj Soroš kad sazove sastanak, tu dolaze i naprednjaci i socijalisti i DS i svi njeni derivati kao bele lale da pričaju o izbornim uslovima, medijima, o biračkom spisku itd. Onda se sve razlike automatski zaboravljaju i kao mala deca idu svi na sastanak kada nevladine organizacije to urade. Još se hvale svojim učešćem na tim razgovorima, kao da je to nešto pozitivno.

Narodna skupština, tj. vladajuća većina u njoj i vlast u Srbiji reaguje samo na diktat iz inostranstva. To je činjenica i to pokazuje apsolutni kontinuitet između vlasti SNS i vlasti DS.

Svi su se pravili ludi kao da je u Srbiji sve u redu, a onda kada su te nevladine organizacije počele da pričaju o našim izbornim uslovima, kada su se uključili posrednici iz inostranstva, bivši poslanici Evropskog parlamenta, onda su u stvari svi primetili kako postoje anomalije u našem izbornom procesu.

Narodna skupština, SNS, SPS pre svih su pristali na poniženja kod uključivanja stranih posrednika koji treba da reše naše probleme. Ponizili su na taj način Narodnu skupštinu koja ima kapacitet i trebalo je u dogovoru, kolegijumu svih poslaničkih grupa da vidimo šta je to loše u našem izbornom zakonodavstvu ili izbornom procesu i da međusobnim dogovorom to rešimo. Ali ne, svi su bili na to gluvi.

Tek kada je bio veliki pritisak iz inostranstva, onda je počelo da se priča o tome. I još nas ponižavaju na taj način što nam šalju islužene birokrate, pošto Evropski parlament nije parlament u pravnom smislu reči, islužene birokrate koje više nisu poslanici iz Brisela da nam ovde objašnjavaju, kao da smo mi zemlja trećeg sveta u koju tek treba da uvedu demokratiju i sve ostalo i da mi ništa ne znamo, da nam objašnjavaju oni šta je to u Srbiji dobro, a šta nije. To je za našu zemlju ponižavajuće.

Što se tiče naših izbornih uslova, kao i već 20 godina i pre toga, uvek u medijima vladajuća stranka, koliko god se trudila da to negira, ima dominantan položaj, više je zastupljena, i to iskorišćava. To je anomalija, možda čak i od našeg višestranačja.

Pogledajte kako su izgledali izbori u Medveđi? Osim standardnog, kako to izgleda kada su negde u nekoj pojedinačnoj opštini izbori ponovljeni, prisustva velikog broja članova vladajuće stranke iz cele Srbije, na koju imaju naravno pravo, mi smo imali i određene satelitske stranke SNS koje su učestvovale na tim izborima, svesno kršile zakon, to im je SNS omogućila, kao što je ta organizacija, čini mi se, Srpska desnica koja je došla do spiska korisnika socijalne pomoći i narodne kuhinje i nije to ni krila. Izašla je sa tim ta organizacija u medije, to su im naprednjaci dozvolili, i na taj način pritiskala glasače tj. birače koji su ujedno korisnici narodne kuhinje da glasaju za njih.

Da li je to normalno, koja je bila reakcija državnih organa, šta se po tom pitanju uradilo? Ništa. To samo može da nam kaže da je to u Srbiji dozvoljeno i da je to normalno iz vaše perspektive. Mi smo ukazivali i na protekloj sednici na problem RTS-a. Radio televizija Srbije je veoma obilato finansirana iz budžeta Srbije. Ima upravni odbor koji se bira po nekom tajanstvenom principu, a već ukoliko predstavlja nacionalnu televiziju, umesto da parlamentarne stranke po ključu zastupljenosti u Narodnoj skupštini čine taj i predlažu članove upravnog odbora, ne to su neki samozvani eksperti i stručnjaci i onda imamo situaciju da su vladajuće stranke tu zastupljene u 90% informativnog programa, a kada nisu one, onda su neke prozapadne stranke koje su po meri režima. Samo takvi se pojavljuju u njihovom informativnom programu i u političkim emisijama.

Oni koji nisu izašli na izbore, oni koji su pokrali mandate, oni su najnormalnije gosti u televizijskim emisijama i prenosi se šta rade oni u toku njihovog radnog dana, a to sve plaćamo, čak smo sad i podigli visinu pretplate, a naravno ko god koristi električnu energiju automatski je pretplaćen na RTS. To je postao standard u Srbiji, najnormalnija situacija, ukoliko neko uključi šporet, da se pretplatio na RTS. Umesto da rešimo taj problem, da pričamo o RTS, vi ćete možda pričati o tome samo ako Soroš kaže da to ne valja. Ako mi sami primetimo problem, to ćemo staviti pod tepih.

Podsetiću vas, RTS najčešće objavljuje mapu Srbije u informativnom programu, u vremenskoj prognozi itd. bez teritorija Kosova i Metohije. Kada su nekog prolaznika na ulici zaustavili da ga pitaju nešto, a on je imao na sebi odeću na kojoj je pod srpskom zastavom Kosovo i Metohija, a na kojoj piše „Nema predaje“, oni su to u informativnom programu zamaglili. To je RTS.

Da li to predstavlja danas u Srbiji problem? Ja mislim da predstavlja, ali da li ćemo mi da se bavimo time, hoćemo ako koalicija nevladinih organizacija na čelu sa tim Soroševim Fondom za otvoreno društvo to primeti, onda možemo da pričamo o tome.

Hteo bih da vas pitam, gospodine ministre, da li vi znate da danas Vlada Srbije svesno krši zakon već skoro šest meseci, jer od letos kada su uvedene privremene mere u opštini Merošina? Kada se raspala koalicija SNS i DS u opštini Merošina uvedene su privremene mere. Dakle, po zakonu su trebali da se raspišu izbori u roku od tri meseca, a to se desilo pre šest meseci. Zakon se svesno krši i nikom ništa. Kad će biti izbori u Merošini? Odavno je prošao rok kada su trebali da budu raspisani. O čemu mi pričamo, o unapređenju izbornog procesa, kada Vlada Srbije krši zakon? Kada će predsednik Narodne skupštine, koja predstavlja značajnog funkcionera vladajuće stranke, da raspiše izbore u Merošini? Zašto se krši zakon toliko dugo, a mi treba da pričamo o unapređenju izbornog procesa?

Mi kažemo sad Zakon o sprečavanju korupcije kao da prošle nedelje nije potpisan komercijalni ugovor između Republike Srbije i kompanije „Behtel-Enka“ za izgradnju Moravskog koridora koji je potpisan samo zbog velikog pritiska iz američke ambasade po ceni koja je viša za 300 miliona evra nego što taj posao zaista vredi, a to smo imali prilike da vidimo u nekim prethodnim ministarstvima kada je bio vaš kolega ministar saobraćaja, gospodin Antić, kada je bilo procenjeno od strane jedne kineske kompanije kako taj posao u stvari vredi negde oko 500 miliona evra. Evo korupcije u Vladi Srbije. Plaća se reket američkoj ambasadi u Beogradu. Javni poziv, koji je bio raspisan za taj posao, je predstavljao poziv na koji je mogla da prođe samo američka firma „Behtel“. Taj poziv je predstavljao ličnu kartu „Behtela“, jer je to bilo naređeno iz američke ambasade.

Još na sve to, pre godinu i po dana, američki ambasador Kajl Skot je prisustvovao u Vladi Srbije potpisivanju prvog protokola sa „Behtelom“ i usred Vlade Srbije je rekao kako je Kosovo nezavisna država i Srbija što pre treba sa tim da se pomiri. Gospođa Mihajlović stoji iza njega, smeška se, kao da je sve najnormalnije, nikakav protest nije izrazila i na sve to mi se još dalje ponižavamo i plaćamo reket američkoj ambasadi. Koja je uloga Zorane Mihajlović u svemu tome?

Da li samo Amerikanci znaju da grade autoputeve danas na svetu ili to znaju da rade i kompanije iz nekih drugih zemalja? Kako je moguće da nam je bila dobra kineska kompanija za autoput „Miloš Veliki“ koji je predsednik Srbije otvarao pet sati uživo u prenosu, a uzimala je srpske podizvođače, a sada nam ne valja neka druga kompanija za Moravski koridor, pa mora američka, koja ima podizvođače iz Turske i još 300 miliona evra skuplja?

Hajde da rešimo prvo korupciju pre nego što krenemo da se hvalimo ispunjavanjem onih zadataka koje nam je dao Soroš. Što ne bismo to uradili?

Podsetiću vas da je u Hrvatskoj isto tako izbila afera posle izgradnje puta Split – Karlovac, koji je isto tako pod pritiskom američke ambasade morao da radi „Behtel“. Ministar infrastrukture je morao da podnese ostavku zbog svega toga, a ovde Zorana Mihajlović i dalje sedi u Vladi kao da je sve najnormalnije.

Sve ovo, dame i gospodo narodni poslanici, o čemu danas pričamo nije zato što je predlagačima stalno da se stanje u Srbiji popravi. Srpska napredna stranka je 2014. godine izašla na izbore pod sloganom „Svom snagom protiv korupcije“. Šta se od tada desilo? Ništa. Imali smo hapšenja bez sudskih epiloga. Imali smo borbu protiv korupcije samo u medijima, nema presuda. I dalje su najveći kriminalci iz bivšeg, ali i ovog režima na slobodi, nesmetano se bogate i niko im ne sme ništa, a mi se borimo protiv korupcije. Danas ne govorimo o svemu ovome da bismo stanje u Srbiji popravili, već što vi mislite da se to nekom dopada.

Vi želite da se dopadnete nevladinim organizacijama, vi želite da se dopadnete Evropskoj komisiji, vi želite da vas svi oni pohvale, a ne da unapredite stanje u Srbiji. Vi na kraju krajeva mislite da u EU postoji neki zaobilazni put. Nažalost, ne postoji. Postoji samo jedan put za nastavak pregovora između Srbije i EU, a to je priznanje nezavisnosti republike Kosovo, omogućavanje članstva Kosova u UN, to je ulazak Srbije u NATO pakt i tek tada mi možemo u perspektivi da razgovaramo o članstvu Srbije EU, a do tada možemo da budemo u balkanskoj uniji, u malom Šengenu, da razvijamo privrede severne Makedonije i Albanije.

To je današnja nažalost pozicija Srbije i nema druge varijante za evropske integracije, pogotovo što se više i ne krije kako EU na način na koji se širila do sada se više neće širiti, a vi pokušavate nekog sa ovakvim zakonima da odobrovoljite.

Osim priznanja nezavisnosti Kosova, moraćemo da prihvatimo sve ono što stoji u programu svih tih nevladinih organizacija, koje se pri tom i finansiraju iz budžeta Srbije. Više od 300 miliona dinara ova Vlada daje kroz Kancelariju za ljudska i manjinska prava, tim ljudsko-pravaškim tzv. organizacijama koji posle ovde nama propagiraju genocid u Srebrenici, nezavisnost Kosova, festival „Mirdita“ koji se organizuje u sred Beograda, promocija kosovske kulture, da su Srbi krivi za sve, da su Srbi najveći zločinci u istoriji sveta i da su Srbi bili malo bombardovani koliko su zaslužili.

To je ono što se finansira i to je ideologija ovih koja vam ovakve predloge zakone spremaju. Osim toga naravno Srbija bi morala da bude saučesnik u likvidiranju Republike Srpske, jer za ime Boga ukoliko neka tvorevina je ponikla na genocid u Srebrenici ona ne sme da postoji. Moraće Banjaluka da se natera u unitarnu BiH, moraće Srbija da postane član NATO pakta i da se mi njima izvinimo što su oni nas bombardovali da bismo mogli dalje da razgovaramo o našoj tzv. evropskoj perspektivi. Ništa nam ovakvi zakoni neće pomoći osim što će možda neki isluženi poslanici evropskog parlamenta potapšati gospodina Ružića ili gospodina Vučića ili Maju Gojković po ramenu i pohvaliti ih za njihov uspeh u donošenju ovakvih zakona.

Toga mi treba da budemo svesni. Treba da se fokusiramo na naše prave probleme koji naravno da postoje. Videli smo ih u Medveđi. Evo gledamo u Merešini. Šest meseci nema raspisivanja izbora. Gledamo npr. u RTS. Videli smo danas da je potpredsednik vladajuće stranke podneo krivičnu prijavu protiv svog predsednika stranke, ujedno i predsednika Republike iako on veruje da on nije kriv. Dakle, lažno ga prijavljuje.

Ova vlast je stavila pravosuđe u funkciju svoje predizborne kampanje, a mi pričamo o preporukama „Transparentnosti“, „Crte“, CESID-a, „Otvorenog društva“ i ostalih ljudsko-pravaških organizacija. Da li je to normalno sada u Srbiji?

Pozivamo vas opet, ukoliko vam je stalo do dijaloga i demokratije, da odbacite strani diktat, strano mešanje, da razgovaraju političke stranke bez ikakvih pritisaka iz inostranstva ukoliko vi želite nešto da mi postignemo za dobrobit Srbije. Ukoliko želite da nastavite da budete kao i vaši prethodnici, kako vi kažete, bivšeg režima, onda je ovo taj put, bespogovornog ispunjavanja svega što dolazi od strane EU, svega što dolazi sa zapada, iz Brisela, a što se još uvek nije pokazalo kao nešto što ima korist za Srbiju. Već 19 godina imamo od toga samo štetu.
U pravu ste gospodine Orliću, vi ste ih sve poslušali šta god da su vam oni rekli i sve ste postupili po njihovim naređenjima, a mi smo o tome pričali tri godine, na to ste bili gluvi, tek kada je to stiglo, sve otprilike ili većina stvari od predstavnika nevladinog sektora, vi ste onda počeli to da usvajate. To je ono što sam i ja rekao, vi samo reagujete na diktat iz inostranstva.

Mi želimo da učestvujemo u dijalogu, želimo da unapredimo stanje u Srbiji u izbornom procesu, parlamentarnom životu i svemu ostalom, ali ne želimo da nas vode za ruku predstavnici, bivši poslanici Evropskog parlamenta koji ovde na ovim dijalozima, na tim sastancima vode glavnu reč. To su Eduard Kukan i Knut Flekenštajn. To su medijatori, da nema njih ne bi tamo ni vas bilo, da mi budemo do kraja iskreni.

Tog našeg Đilasa, kojeg nam prebacujete, vi izgleda dosta o njemu znate i o njegovom kriminalu. Ja vas pozivam da isto to što je uradio Miloš Vučević jutros, odete i vi u sud i kažete sve što znate o njemu, a ne kao što je bila do sada vaša praksa, da ga izaberete za predsednika Košarkaškog saveza. Jer, postavlja se pitanje ukoliko je tako jedna poštena, časna organizacija, kao što je SNS, koja se ne bi slučajno po jednom pitanju ogrešila, ili se bavila kriminalom, ili sve ostalo, kako je moglo tako jednoj časnoj i poštenoj organizaciji, kao što je SNS, da promakne, pa da Dragana Đilasa postavi za predsednika Košarkaškog Saveza Srbije? Da li to može bez odobrenja SNS u Srbiji? Pa, ne može. To ne može.

Dakle, problemi postoje i treba da se reše i u parlamentarnom životu i u izbornom procesu, ali ne treba da se reše zato što nam tako naređuju iz inostranstva, nego zato što valjda mi treba da smo sposobni za to rešavanje i ne treba da sačekamo da nam kaže to prvo Sonja Liht, Milan Antonijević, Nataša Kandić, i ko sve ne, valjda ova Skupština ima dovoljno pametnih ljudi, ima dovoljno kapaciteta da se suoči sa tim problemima i to reši, a ne da čekamo da nam narede da dođemo u nekom izveštaju Evropske komisije i da dođu ovde Fabricijo i Flekenštajn i Kukan da nas o demokratiji uče.
Na sednici Odbora za evropske integracije, o kojoj vi govorite, samo sam ja tamo od prisutnih članova branio dostojanstvo Narodne skupštine, zato što sam jedini protestovao zbog obraćanja ambasadora EU.

Vi ste narušili Poslovnik, dakle kršili ste Poslovnik. Vladajuća većina, koja čini većinu u Odboru za evropske integracije je dopustila ambasadoru EU u Srbiji da se obrati na tom sastanku, da nam pušta crtane filmove i da nam drži predavanje. Jedini sam se ja protiv toga pobunio, a vi ste to podržali, tj. ovaj vaš koalicioni partner iz Novog Sada, Nenad Čanak koji je predsednik tog odbora, sa kojim ste vi u koaliciji na nivou grada Novog Sada. On je to omogućio.

Jedini sam ja izrazio protest. To može isto da se proveri i na snimku i u stenogramu i u zapisniku. Dakle, jedini sam ja tamo branio dostojanstvo Narodne skupštine, vi ste to podržali.

Drugo, SNS između ostalog od kada je došla na vlast, postavila je u FSS svog kadra za predsednika Slavišu Kokezu, postavila je na čelo Vaterpolo saveza Srbije svog kadra za predsednika Zorana Babića i na mesto predsednika KSS isto tako svog kadra Dragana Đilasa. Da li su to činjenice? Kako SNS kadrira u svim ovim savezima, samo ne kadrira u KSS? Da li je to moguće? Mislim da nije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko je Srbija parlamentarna demokratije, o svemu tome, izbornim uslovima, izbornim procesu i svemu ostalom treba da se govori ovde u ovoj sali, u plenumu Narodne skupštine, a ne po nekim budžacima, ranom zorom po FON-u, po hodnicima da se sastajete, a da vam sve to omogućavaju nevladine organizacije Sonja Liht, Fond za otvoreno društvo, Milan Antonijević, Nataša Kandić i ostali.

Da vam je stalo do izbornih uslova, da vam je stalo do demokratije u Srbiji, vi biste inicirali raspravu ovde, a ne biste pokušavali da sakrijete da vam drže predavanje Knut Flekenštajn i Eduard Kukan, da vas oni uče pravilima izbornog procesa. To je činjenica u Srbiji i nemojte da se zavaravamo.
Gospodin Vladimir Orlić jako kreativno tumači događaje u prethodnih nekoliko meseci od rada Narodne skupštine i ja ne bih želeo u tome da ga ometam.

Samo hoću da kažem da ovo nisu vaši predlozi, ovo nisu predlozi Vlade Srbije, ovo su predlozi nevladinih organizacija koji vas uče izbornim uslovima, izbornom procesu, demokratiji koje su stigle preko ministarstva. To je ono što ste vi dobili od njih, vi niste ovo sami smislili, to ste vi njih saslušali, oni su vam to napisali i mi danas o tome govorimo.

Umesto da vi kao najveća politička stranka ovde, tj. predstavnici najveće političke stranke ovde, sami donesete zaključak da nešto ovde ne valja, vi čekate diktat iz inostranstva, prvo kroz nevladine organizacije, pa posle toga i kroz bivše poslanike Evropskog parlamenta. Dakle, to je činjenica. Umesto da smo mi govorili o tome, umesto da ste poslušali naše apele tri godine pre nego što je taj Soroš počeo da vas okuplja zajedno sa tim Đilasovima, po tim budžacima gde ste se već sastajali prvo, umesto da ste poslušali ono što smo mi govorili vezano za hitan postupak zasedanja, vezano za spajanje tačaka dnevnog reda i sve ostalo, da ste tad reagovali, ne, vi ste čekali diktat iz inostranstva.

Možemo da pitamo ovog vašeg koalicionog partnera sa nivoa grada Novog Sada, Nenada Čanka, koji je vaš predsednik Odbora za evropske integracije, šta se to tamo tačno desilo. Ja verujem, budući da je to vaš koalicioni partner, da vi u njega imate poverenje i da on neće vas da slaže. Možemo da pogledamo i stenogram i snimak i sve ostalo, on je došao, gospodin Sem Fabricio je došao da vama održi predavanje i pustio je prezentacije i vi ste svi tu došli da to gledate, ponizili ste Narodnu skupštinu, dali ste strancu da nam se obrati u Skupštini, to nije dozvoljeno Poslovnikom. Vi ste tu činjenicu zanemarili i ponašali ste se kao da je sve u redu. Jedini sam ja bio protiv toga na toj sednici. To može da se pogleda, može da se utvrdi, nemojte da zavaravamo.

Mi hoćemo da kažemo da problemi u našem izbornom procesu postoje. Videli smo u Medveđi, videli smo u Merošini. Hajde da ih rešimo na naše dobro, a ne zato što nas pritiskaju iz inostranstva da bi ova njihova varijanta B, ovaj njihov plan B tih predstavnika EU, mogao da učestvuje na izborima. To je osnovni razlog zašto se ovo danas u Srbiji sprovodi, zašto se ovo donosi i zašto se vi sastajete sa svima njima kao predsednik SNS, gospodine Orliću.
Ja bih voleo da gospodin Orlić bude tako isto odlučan i drzak na sastancima sa tim strancima koji ovde vode glavnu reč kada bude predstavljao svoju stranku, isto tako kao što se danas drži ovde, kako vatreno brani sve ovo, da se tako isto zalaže za poštovanje dostojanstva i integriteta Narodne skupštine kada mu budu došli Kukan i Flekenštajn da mu objašnjavaju šta treba da radi.

Ako je to sve tako istina, da ste vi samostalno došli do ovih zaključaka, da ste se sami setili šta treba ovde da se uradi, da je to bilo bez pritiska nevladinih organizacija i bivših poslanika Evropskog parlamenta, kako je moguće da to niste ranije uradili nego baš sada kada smo prvo videli i čuli sve njih, da vam oni to zameraju sve? Kako niste nas poslušali pre tri godine nego ste se setili sada, tek kada su došli Kukan i Flekenštajn, Soroš i Antonijević, Sonja Liht i ostali? To je malo nelogično. Malo tu nema logike.

Vi poredite to što ste vi i vaš koalicioni partner sa nivoa Novog Sada dopustili Semu Fabriciu da učestvuje u radu Odbora za evropske integracije, tamo diskutuje, tamo obrazlaže izveštaje Evropske komisije. Za to nije bilo apsolutno nikakvog razloga da prekršite Poslovnik, budući da je taj izveštaj bio na srpskom jeziku. Vi to poredite i obraćanje predsednika Vlade Ruske Federacije na svečanoj sednici. To postoji u svakom parlamentu, ne samo ovde, tako je i gospođa Gojković se obratila u Ruskoj Dumi, evo, potvrdiće gospodin Marinković.

Dakle, to je tako na svečanim sednicama, tj. posebnim sednicama, a u radu odbora ne može da učestvuje ni jedan stranac, nigde na svetu, jedino može u naprednjačkoj Srbiji pod vođstvom Nenada Čanka, kao predsednika Odbora za evropske integracije. Dakle, to su samo činjenice. Nemojte da poredite, molim vas, vređate i nas i Narodnu skupštinu. Šta bi vam rekao Vučić da čuje da vi poredite Fabricija sa Lukašenkom i Medvedevim? Mislim da biste vi tu snosili sankcije u vašoj stranci, gospodine Orliću. Molim vas, čuvajte se takvih izjava.
Znam da je gospodin Vladimir Orlić imao svoje autentično mišljenje, ali posle sastanaka na Fakultetu političkih nauka i sa predstavnicima Evropskog parlamenta je usvojio njihovo mišljenje. Verujem da je sled radnji bio takav.

Da li mi možemo da poredimo to što je na sednici Odbora za evropske integracije predstavnik Evropske unije u Srbiji držao slovo narodnim poslanicima, objašnjavao im šta treba i kako da rade, diskutovao, dakle, učestvovao u radu Odbora i to što se na posebnoj sednici Narodne skupštine na kojoj se obraćaju gosti iz inostranstva govorio Dmitrij Medvedev ili Lukašenko? Da li su te dve stvari uopšte za poređenje? Ja mislim da nisu. Mislim da mi treba da budemo ponosni što se ovde obratio Lukašenko i što je on naš prijatelj i saveznik, još iz najtežih vremena za našu zemlju, kao i premijer Medvedev, koji je premijer države koja je naš najveći, najiskreniji saveznik na međunarodnom planu, pre svega, da mi treba da budemo srećni i ponosni zbog toga, a treba da nas bude sramota što je u radu Odbora učestvovao predstavnik Evropske unije, to je sramota. Dakle, to je nešto nedopustivo, a vi ste to i vaš koalicioni partner sa nivoa grada Novog Sada Nenad Čanak omogućili.

Ukoliko pričamo o lokalnim samoupravama, ako je isto to mi i Bastać, ako je to jedno isto, hajde vi sprovedite istražne radnje, pohapsite tamo sve ko je ukrao, da vidimo da li tu ima nekih radikala, da li tu ima Bastaća ili koga tamo sve ima.

Ukoliko se čak i to dokaže kao tačno, da te neke mahinacije tamo postoje, ja se bojim da nam se ne ponovi situacija iz opštine Požega, gde je isto tako upala policija, pohapsila kriminalce i ispostavilo se da su kriminalci, dakle, oni koji su bili iz opštinskog rukovodstva u kriminalu, sve do jednog bili članovi SNS, a radikali koji su isto tako bili u koalicionoj vlasti nisu bili ni za šta optuženi zato što se oni time ne bave. Radikali se ne bave kriminalom.

Tako da, pre svega, voleo bih da vi možda malo povedete računa oko svega toga, a ukoliko imate neka saznanja za sve to, molim vas, kao vaš potpredsednik stranke, ujutru odmah u tužilaštvo, podnesite krivične prijave, da se to sve istraži, a posle ćemo pričati o posledicama i šta se tamo zaista dešavalo.
Hvala vam što ste pokazali kako imate demokratskog potencijala da poštujete Poslovnik. Čestitao bih vam na tome i želim da nastavite tako da primenjujete ovaj Poslovnik, a ne da ga kreativno tumačite i proizvoljno da radite.

Dakle, povređen je prvo član 107. Morali ste da prekinete malopre, kada je bilo reči o tom poređenju i na izvestan način vređanju nekih stranih gostiju koji su se nama ovde obratili na Posebnoj sednici Skupštine.

Mi smo veoma nepravedno zapostavili činjenicu da ovde u ovim predlozima zakona i svemu ostalom što se tiče izbornog procesa glavnu reč vodi Soroš, koji nadgleda i rad najvećeg dela prozapadne opozicije, ali i vladajućih stranaka. To smo mogli da vidimo i u Narodnoj skupštini, na ovim konsultacijama sa bivšim evropskim poslanicima, ali i na Fakultetu političkih nauka.

Dakle, da nije bilo Soroša i njegove inicijative, ne bi nikad ovaj, ovakav zakon došao u Narodnu skupštinu na dnevni red. Zašto bi to trebalo da bude tajna? Zašto bi to trebalo da se krije? Mi ukazujemo da je to jako loše, da je to loše za Srbiju da to pokazuje da je Srbije zemlja koja je ograničeno samo suverena, da ne donosimo samostalno svoje odluke, već samo slušamo isključivo diktat iz inostranstva.
Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo prilike da vidimo predsednika Francuske i njegovu izjavu o budućnosti EU. Dakle, evropska perspektiva za zapadni Balkan više ne postoji. Sad se tim zemljama koje nisu postale članovi EU nudi nešto što se zove "mali Šengen".

Dakle, sav onaj naš san od 19 godina kako ćemo mi postati članovi EU i zbog toga smo na tom putu uradili mnogo na štetu naše zemlje, od saradnje sa Haškim tribunalom, preko svega vezano za KiM i neke naše unutrašnje stvari, mi smo videli konačno da je to pitanje zatvoreno.

Sada je pravo vreme, po našem mišljenju, da Skupština Srbije i Vlada Srbije razmišljaju o spoljno-političkim alternativama.

Kao što znate, SRS već 30 godina u Srbiji se zalaže za što čvršću i bližu integraciju Srbije sa Ruskom Federacijom. Mi želimo da vidimo Republiku Srbiju kao članicu Evroazijske ekonomske unije, kao članicu ODKB i da ostvarimo što je moguće bližu saradnju sa svim zemljama BRIKS-a. Mislimo da je to za nas mnogo bolje rešenje nego "mali Šengen", nego evropsko predvorje i mislimo da je Srbiji potrebno što čvršće vezivanje za Rusiju.

Podsetiću vas, Ruska Federacija brani teritorijalni integritet Srbije u Savetu bezbednosti UN. Da nema Ruske Federacije, Kosovo bi se tamo našlo već odavno kao nezavisna država.

Podsetiću vas, 2015. godine Međunarodna zajednica, što je eufemizam za neke od najmoćnijih zapadnih zemalja, je htela da kroz Savet bezbednosti donese jednu rezoluciju kojom se Srbi proglašavaju genocidnim i kojom se Srbima pripisuju neki izmišljeni zločini, a ruski veto je to sprečio. I mi mislimo da je već veoma jasno ko su nama iskreni prijatelji i istinski saveznici. I povodom toga želim da uputim Vladi Republike Srbije i predsedniku Skupštine pitanje - kada ćemo o tome razgovarati?

Pre svega, mi bismo trebali tj. trebalo bi da znamo da to onda za Srbiju znači energetska bezbednost, pre svega, ekonomska sigurnost i, naravno, bezbednost od bilo čega što bi moglo da se nazove agresijom. To je ono što bi mi dobili vezivanjem za Rusku Federaciju.

Ono što je, takođe, potrebno, a mislimo da je licemerno da Ruska Federacija koja trenutno najviše brani teritorijalni integritet Srbije, ne samo u Savetu bezbednosti UN, nego i u svim ovim organizacijama gde Kosovo nije moglo da postane, kao republika Kosovo, član, kao što su Interpol, UNESKO i svi ostali, mislimo da Srbija treba što pre da prizna teritorijalni integritet Ruske Federacije.

Dakle, ukoliko su oni naši zaštitnici, ukoliko se oni staraju o Kosovu i Metohiji, kako bi Kosovo i Metohija ostalo u sastavu Srbije, Skupština Srbije i Vlada Republike Srbije što pre treba da donesu odluku o priznavanju teritorijalnog integriteta Ruske Federacije sa Republikom Krim i gradom Sevastopoljem u njenom sastavu. Oni štite naš teritorijalni integritet, oni su naši istinski saveznici i najmanje što mi možemo za njih da uradimo jeste da mi, takođe, priznamo njihov teritorijalni integritet. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, SNS je pred izbore 2014. godine obećavala bolji standard, bolji život građana, rast ekonomije i sve ostalo, a to je onda pokušala da ostvari kroz smanjivanje penzija najsiromašnijim građanima Srbije, penzionerima i to posle pravdala kako su se penzioneri sa tim saglasili.

Za nekoliko godina koliko je iznos penzije koji je bio umanjen, koji su dobijali penzioneri, svaki taj penzioner može da traži sudskim putem da mu se to nadoknadi, zato što na to ima pravo. Penzije su stečena prava, penzije su imovina i to ne može da se uzima. Onaj penzioner koji bude iscrpeo sva sredstva u Srbiji može da dođe i do Evropskog suda za ljudska prava, a posle toga će biti obavezna država, iako samo jedan jedini penzioner to bude tražio, da svim tim penzionerima te naknade isplati i to sve sa kamatom.

Dakle, to je posledica tih ekonomskih odluka Vlade Srbije. Umesto da se štedi u finansiranju raznoraznih gluposti, nevladinih organizacija, tzv. ljudskouravaških, koje znamo šta rade i čime se bave u Srbiji, Vlada Srbije, na čelu sa SNS, se opredelila da štedi na penzionerima. Ne može da ide zajedno bolji standard, bolja ekonomija i posle toga pomoć od 5.000 dinara. Ne može se isplaćivanjem pomoći od 5.000 dinara nadoknaditi nešto što je uzimano svakog meseca od velikog broja građana Srbije.

Gde vam je Kancelarija za brze odgovore koju ste obećavali, a niste nikada napravili? Gde vam je smanjivanje birokratije u Srbiji? Gde vam je ukidanje agencija? Šta ste vi tačno promeni u odnosu na ono što najviše kritikujete, a to je vlast DS? Ništa. Sve je ostalo potpuno isto, promene su samo, nažalost, samo personalne.
Nije mi jasno zašto takve stvari niste govorili u kampanji, što niste rekli da bi penzioneri živeli bolje, mi ćemo da smanjimo penzije. Što niste rekli mi nemamo novac za penzije, čim mi dođemo sad na vlast posle ovih izbora mi ćemo odmah penzije da smanjimo. Trebalo je to da kažete u kampanji kad ste već tako uvereni u njihovu podršku i opravdanost tog postupka.

Koliko su penzije porasle ove godine? Koja je razlika između samo što je ova pomoć bila od pet hiljada dinara i to se pomagalo svim penzionerima čak i onima koji imaju deset hiljada penziju i onima koji imaju sto hiljada dinara penziju, kao da su oni svi ista kategorija.

Smanjivali ste plate i penzije po istom osnovu, a sada se, odnosno u istom procentu, a sada se plate povećavaju za 10% do 15%, a penzije samo za 5%. Šta ima što bi neko tražio svoje pravo u Strazburu, pa on ima svoje pravo. Republika Srbija je potpisala i ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. To je njegovo pravo. Njegovo pravo je ka njemu neosnovano, kad država uzima pare da se na to žali. U čemu je problem? Ne može da vam bude ekonomski model. Kažete ima više para. Pa, zašto onda te pare kojih ima više dajete „Behtelu“ 300 miliona evra više, dajete za izdržavanje u državnoj vili, u rezidenciji predsednika Republike danas živi bivši predsednik Republike o trošku svih građana Srbije, više od 40 miliona dinara svake godine se to finansira. Da li Republika Srbija toliko bogata država da se bi može da dozvoli takav jedan luksuz?

Gde vam je smanjivanje birokratije. Obećavali ste kancelariju za brze odgovore. Svakog dana u kampanji ste pričali o tome? Gde se to formiralo? Gde vam je ukidanje agencija? Gde vam je smanjivanje subvencija? Gde vam je sto milijardi evra investicija o kojima je pričao Tomislav Nikolić na mitingu u Kosovskoj Mitrovici 2012. godine? Odustali ste od svih vaših predizbornih obećanja i samo ste nastavili da sprovodite ono što su radili žuti pre vas. Vi imate i u vladajućoj koaliciji razlike po tom neosnovanom, što neki kažu povećanje penzija iz 2008. godine, a vaši koalicioni partneri upravo su na tome insistirali i govorili pre neki dan, čak o tome kako je to bilo opravdano i potrebno penzionerima. O čemu mi sad pričamo?
U Republici Srbiji je glasanje tajno i niko ne može da zna ko je za koga glasao. Tako da, to ne možemo jednostavno da vam verujemo. Otkud vi znate da su svi penzioneri glasali baš za vas?

Kakve ima veze tačno koliko je penzionera pogođeno bilo tim uzimanjem od penzija, dobro nisu svi penzioneri, da li je 400.000 ili jedan penzioner, potpuno je isti princip ukoliko se zakon kriši. Zakon se na ovaj način krši.

Vi kažete - mi smo govorili istinu, mi nikad nismo lagali, rekli smo da će biti teško. U Hali „Pinki“, februar 2014. godine Aleksandar Vučić kaže – ne dam da se dira u penzionere, ne dam da se dira u naše najsiromašnije sugrađane, bolje da se uzima sa naše grbače nego od penzionera itd. Nije prošlo nekoliko meseci, penzije su bile smanjene. Vi kažete – Vučić odlučuje. Ne odlučuje Vučić, nažalost, odlučuje MMF, odlučuje Svetska banka, šta oni kažu, to što stoji u vašem političkom programu apsolutno nema nikakve veze ukoliko nije u skladu sa preporukama Svetske banke. Po tome se vi ništa ne razlikujete od režima DS.

Vi ste uzeli neustavno penzionerima njihova stečena prava, uzimali ste novac od penzionera, i na kraju ste govorili kako su se penzioneri saglasili sa tim, iako ih niko nikad nije pitao.

Mogli ste na mnogo načina da uštedite taj novac, a niste, nego ste izabrali da to uzmete od penzionera, i sada im niste još uvek doveli penzije na taj nivo i vratili taj novac koji im je oduzet. Svako na njega ima pravo, da li ga je ostvario na ovaj ili onaj način, da li kroz Ustavni sud, da li kroz međunarodnu sudsku instancu. Ne možete da se igrate sa nečijim pravima, jer nemate zakonskog osnova za to.

Da je stanje takvo u Srbiji da penzioneri žive nikad bolje, kako im onda isplaćujete pomoć? Gde se to ljudima koji žive dobro i žive kao sav normalan svet isplaćuje pomoć? To je kontradiktornost.