Dame i gospodo, pogledajte u kakvoj smo mi danas situaciji, ne samo danas, nego u prethodnih nekoliko dana. Dakle, Narodna skupština radi punom parom, svaki dan, sijaset zakona potrebnih i nepotrebnih, više onih nepotrebnih. Pogledajte tu promenu koja se desila posle dolaska delegacije Evropskog parlamenta u Srbiju. Dakle, delegacije Evropskog parlamenta, bivši i trenutni evroparlamentarci su najveći autoritet na političkoj sceni u Srbiji i oni određuju i tempo rada Narodne skupštine i kakvi će da budu zakoni i kada će biti na dnevnom redu, kada će biti izbori, ko može, ko ne može da učestvuje, kako se glasa, kako se broje glasovi, kakvi su mediji, ko treba da bude u kontrolnim telima za regulaciju medija. Znači, bukvalno sve.

Onim problemima o kojima govorimo prethodne tri godine ne bavi se apsolutno niko. Kada ste negde podržali neku inicijativu koja je došla od SRS. Ja jedino znam da je gospodin ministar, tada kao gradonačelnik Beograda, podržao našu inicijativu da novi bulevar na Novom Beogradu ponese ime heroja sa Košara, i to je jedino što su naprednjaci, gde su naprednjaci izašli u susret. Mi smo i tada skupili više od 30 hiljada potpisa Beograđana, a sada kada smo skupili više od 100 hiljada potpisa građana Srbije za novi Zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju, odbijate da se o tome razgovara. Meni je jasno da vi izvršitelje podržavate, ali dajte da napravimo jednu sednicu gde će to biti na dnevnom redu i gde ćemo moći da iznesemo naše argumente. Mi smo jedina parlamentarna stranka koja se zalaže za ukidanje javnih izvršitelja, a taj naš predlog je podržalo za manje od dva meseca više od 100 hiljada građana Srbije.

Pogledajte promenu u ponašanju predstavnika vladajuće većine i predstavnika režima u Srbiji pre i posle uticaja nevladinih organizacija negde od leta i evroparlamentaraca, ovih koji su isluženi, koji su prvo došli ovde da drže treninge narodnim poslanicima, pa posle i ovih pravih sadašnjih, trenutnih još na snazi, koji su došli da im uruče diktate.

Dakle, od apsolutno odbijanja bilo čega što bi dolazilo od bilo koje opozicione stranke i kada smo mi predlagali i kada smo govorili da ne može da se održava ovako red u Narodnoj skupštini, da trebaju tačke dnevnog reda da se razdvajaju, da treba da se poštuje Poslovnik, da treba da se poštuje institucija Narodne skupštine, vi ste na to bili gluvi, ali kada je to rekao nacionalni konvent, dakle nevladine organizacije, vi ste to odmah usvojili.

Tako ste od ovih izbornih uslova, mi kada smo o tome govorili vi ste to ignorisali, kada su govorili predstavnici prozapadne opozicije i nevladin sektor vi ste od – ne dam nikome ništa, koliko god da se skupi, prešli na – daću im sve šta god hoće, samo neka kažu, daću im sve.

Tako se postavlja pitanje i nameće se jedan zaključak da mi u stvari kada prikupimo više od 100.000 potpisa građana Srbije za manje od dva meseca ne treba da sledimo institucionalni put i da to predamo na pisarnicu Narodne skupštine i da to predamo Ministarstvu pravde i javnost obavestimo u Srbiji, već treba da idemo u Kancelariju EU u Beogradu i da njima to pokažemo kako bi od toga na kraju nešto bilo. To je zaključak koji se nameće iz ovog vašeg rada i ovog vašeg ponašanja u protekle tri godine.

Kako se onda to onda razlikuje od režima od 5. oktobra do 2012. godine, to je apsolutno isto – samo ispunjavanje diktata iz inostranstva.

Pre svega, gospodine Orliću, mi nikad nismo rekli da je Srbija propast i da je sve tako crno i sve ostalo što ste vi izneli, međutim, nije ni istina ono o čemu ste vi govorili.

Dakle, vi ste sada prešli sa obećanja na najavu dana kada će da bude neko novo obećanje. Vi nama jednostavno niste dali osnova da mi u to poverujemo. Zašto? Zato što ste već mnogo obećanja izneverili, dakle, niste ih ispunili.

Niste ispunili razne fabrike koje su trebale da dođu u Srbiju, od delova za avione, tj. za Boing, do Mercedesa srpskog, do fabrike čipova, obećavali ste da nećete dirati penzije pa ste ih posle smanjivali, tri meseca je samo prošlo od tog vašeg obećanja.

Jednostavno, kako može neko vama danas u to da poveruje?

Vi ste rekli više puta kako sad mi živimo neuporedivo bolje, hvalimo se određenim "Duing biznis listama", nekim ostalim listama. Naravno, to nema veze sa realnim životom u Srbiji, budući da cene i plate nisu onakve kakve ih vi predstavljate. Ne konkretno vi, ali Vlada Republike Srbije.

Vi ste dali opravdanje u smanjivanju penzija time što smo mi bili u velikoj krizi, a niste uzimali tamo gde ste trebali, gde je bilo više osnova, a to je, pre svega, u finansiranju nevladinih organizacija, smanjivanju birokratije i smanjivanju programa subvencija, tj. regulisanju programa subvencija.

Vi ste obećavali pre nego što ste došli na vlast 100 milijardi dolara investicija nakon što vi pobedite. Ništa se to ne razlikuje od obećanja koja je imao DOS pre 5. oktobra. Nažalost, ni jedno ni drugo nije ispunjeno.

Ja bih voleo da živim u takvoj zemlji o kojoj smo malopre imali prilike da čujemo. Niko ne negira da su se određene pozitivne promene u Srbiji desile, a da li su one u toj meri u kojoj se SNS reklamira, svakako nisu. Da li su sada penzije i plate nikad veće? Pa ni to nije istina. Zato što su 2014. godine smanjene protivustavno penzije, dakle, uzeto je od penzionera, što je protivustavno jer penzije predstavljaju stečena prava, i smanjene su plate u javnom sektoru. Pre toga svega mogli su da se naprave mnogi drugi rezovi.

Mi slušamo ovde o lokalnoj vlasti u opštini Stari grad skoro svaki dan, više puta dnevno od različitih poslanika. Dakle, od stranke koja drži pod kontrolom Ministarstvo unutrašnjih poslova to ne bi smelo da se desi. Dakle, trebalo bi, ukoliko postoje osnovane sumnje za tako nešto, da se to sve istraži, da se odgovorni uhapse i da se posle tužilaštvo bavi sa njima ukoliko postoji neko krivično delo.

Ova sad priča poslednjih nekoliko meseci, bez ikakvog efekta, zaista samo služi u svrhe predizborne kampanje, dok sa druge strane tu se negde krivica stavlja na SRS koja čini tamo koalicionu vlast. Ukoliko bi došlo do toga i neki određeni ljudi zaista bili u kriminalu u opštini Stari grad, ja to zaista ne znam, time se ne bavim, to me ne zanima, bojim se da bi se ponovila situacija iz opštine Požega, gde je isto tako policija našla niz krivičnih dela, posle toga tužilac podneo optužnicu, ljudi pohapšeni, od svih pohapšenih ljudi iz koalicione vlasti SNS i SRS u opštini Požega, sve do jednog su bili uhapšeni naprednjaci. To vam govori jednu drugu stvar, to je jedna druga poruka o tome da treba prvo svoje redove da pročistite pre nego što bilo kome drugom bilo šta zamerite.

Isto tako, kada pričamo već o nekim lokalnim tim kombinatorikama, u Srbiji, negde uvek gubimo iz vida dve stvari.

Prvo, kada se predstavljaju, po novinama, kao jedni i od najvećih neprijatelja Srbije, što oni verovatno i jesu, ali po novinama i ostalim medijima koji podržavaju Vladu, možemo da pročitamo svašta, upereno protiv Sulejmana Ugljanina, kako je, otprilike, on deo neke određene zavere, domaće, inostrane, ne znam ni ja kakve, protiv Vučića, hoće da skine Vučiću glavu i ostale stvari, a Vučić se brani tako, da je to u stvari samo zbog toga što on neće njemu da da fotelju.

To smo mogli da čujemo nekoliko puta, ali možda malo drugačija je ipak situacija na terenu, u opštinama Prijepolje, Priboj, Tutin, koalicionu vlast na lokalu, čine SNS i Stranka demokratske akcije Sandžak čiji je lider Sulejman Ugljanin. Dakle, taj što Srbe naziva fašistima, govori o genocidu u Sandžaku, govori da je Srbija genocidna država, da su Srbi genocidan narod, opoziva na separatizam u Sandžaku, hoće Vučićevu glavu i radi zajedno sa svim živim mračnim silama protiv Vučića, je u isto vreme Vučićev koalicioni partner, u tri opštine, Prijepolje, Priboj i Tutin.

To malo sada šalje drugačiju poruku jednu, koju nije baš jasno ko to može tačno da shvati šta se iza svega toga krije, da li to Vučić sebe spašava, tako što ga drži u toj koaliciji ili nešto drugo.

Druga stvar, možemo da čujemo od predstavnika vladajuće većine, od poslanika, svašta o Nenadu Čanku, naravno sve negativno. Separatista, izdajnik, pozivao na bombardovanje, hoće sve najgore Srbiji i sve najgore moguće, naravno deo DOS-a. Ali, ne smeta to nikome, da on bude koalicioni partner lokalne vlasti na nivou grada Novog Sada. Tako da je to jedna kontradikcija koja ne bi bilo loše da se objasni od SNS.

Hvala, gospodine Arsiću.

Mi smo videli pre nekoliko dana potpisivanje komercijalnog ugovora između Republike Srbije i američke kompanije „Behtel - Enka“ za izgradnju Moravskog koridora. Mi smo o tome pričali još pre nekoliko godina kada je bio, u stvari, taj prvi protokol tu potpisan, da se bez tendera namešta posao, da se da američkoj firmi „Behtel“ izgradnja Moravskog koridora, a cena je veća za 300 miliona evra, nego što je to bila prvobitna procena nekih kineskih kompanija, kineskih kompanija koje su već gradile auto-put „Miloš Veliki“.

Razlika je u tome što su te kineske kompanije uzimale srpske podizvođače, bile su mnogo ne mogu da kažem jeftinije, ali svakako pristupačnije, a američki „Behtel“ uzima turske podizvođače.

Nameštao se tender tako da samo na njemu „Behtel“ može da prođe i niko se drugi na taj tender nije ni prijavio, jer je to bilo sve jasno.

Licemerno kaže Zorana Mihajlović kako je njoj mnogo žao što se niko drugi nije prijavio. Cena je bila, samo da vam kažem još jednom, više od 300 miliona je razlika između kineskih i američkih ponuda.

O kakvoj, onda, mi pričamo zdravoj konkurenciji i poštovanju zakona, ukoliko za jedan tako važan projekat se odvaja toliki novac i to direktnom pogodbom, a imajući u vidu da taj američki „Behtel“ posluje samo po tim direktnim pogodbama i imali su takvo iskustvo već i u Albaniji i u Hrvatskoj kada su gradili auto-puteve, ogromne korupcionaške afere? Isto tako, više miliona evra, više desetina miliona evra je na taj način je ukradeno, isto tako se u tim zemljama plaćao reket američkoj ambasadi.

Mi mislimo ukoliko sad to platimo američkoj ambasadi da ćemo mi steći njihovu podršku. To je mnogo naivno, infantilno i uopšte nerealni. Dakle, to se tako ne radi.

Mi samo sa tim pokazujemo da se mi ponašamo prema njima servilno i da oni mogu od nas da traže šta god hoće i da to što traže od nas to će oni i dobiti.

Tako da, priča o javnim nabavkama, procesu sprovođenja javnih nabavki kako bi se isključila mogućnost korupcije, kako tu bila samo zdrava konkurencija, jer ta korupcija u tim procesima, između ostalog i direktne pogodbe, na kraju dovodi do nečega što je u ekonomiji poznato kao negativna selekcija.

Da bi to sprečili treba da imamo proces javnih nabavki i zaključivanja ugovora isključivo na tenderima, ali da su za sve isti uslovi i da svi oni koji hoće na te tendere da konkurišu imaju apsolutno istu informisanost. To su dva preduslova. Mi to nemamo.

Mi se bavimo danas i juče i uopšte ove nedelje zakonima koji nam nisu hitni za donošenje, već ih donosimo isključivo zbog ispunjavanja evropskih direktiva i čak ni ne stupaju sada uskoro na snagu, nego smo videli i kada. Dakle, neki će kroz dve godine, a neki kada Srbija postane član EU. Koliko je to nenormalno što mi sada radimo cele nedelje.

Ono što su pravi problemi i ono što su neka tekuća pitanja koja bi trebala što pre da se reše mi ne vidimo volju da to uopšte dođe na dnevni red, a to je pre svega Zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju koje je podnela SRS još 17. septembra.

Sto hiljada građana Srbije je potpisalo tu peticiju za manje od dva meseca, a vi, samim tim, što to ne želite da stavite na dnevni red, vređate i na neki način i te građane koji su to potpisali.

Vi ste slepi pred tim problemom, ne vidite šta danas ti izvršitelji rade po Srbiji i uopšte vas ta tema ne zanima.

Moram da podsetim sve da je u vreme donošenja zakona o kojem su izvršitelji prvi put se pojavili u našem pravnom sistemu, to je uradila DS, SNS je tada bila u opoziciji i oni su glasali protiv, nastupali su protiv javnih izvršitelja, a kada su došli na vlast to pitanje nisu dirali, automatski su to podržali i 2015. godine im pružili podršku, ranije ove godine im pružili podršku i izvršitelj sada ima sva prava i najveću moć u Srbiji, uz punu pratnju policije uvek ide na ta izvršenja i samo ga apsolutno zanima lov na plen, a što predstavlja imovina građana Srbije, najviše nekretnine.

Dakle, to su goruća pitanja, o tome treba da se razgovara. Sve ovo može da čeka. Neće se naljutiti ovi evropski tutori koji drže predavanja u Narodnoj skupštini, koji se pitaju ovde za sve. Ukoliko malo to zaobiđete to poštovanje njihovih naredbi i malo krenemo da se bavimo i našim realnim problemima.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Upućujem pitanje gospođi Ani Brnabić, gospođi Neli Kuburović, i gospođi Maji Gojković. Dakle, da li ste vi obavešteni da je SRS Skupštini Srbije predala više od 100 hiljada potpisa građana Srbije za ukidanje javnih izvršitelja i potpuno novi Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju? To je bilo još 16. septembra. Dakle, prošlo je tri meseca, nema nikakve reakcije. Vi na taj način pokazujete da ne poštujete građane Srbije i njihovu volju jasno izraženu, nego da štitite na svaki mogući način javne izvršitelje.

Dakle, mi smo čuli u prethodnim danima kako ima glasova i u vladajućoj većini koji se ne slažu sa delovanjem javnih izvršitelja, ali kada dođe ovako jedan predlog onda su svi na to nemi.

Od 2011. godine do 2019. godine mi imamo javne izvršitelje i to je pokazalo svojevrsni poraz države Srbije. Znali smo mi da imamo neefikasno pravosuđe, ali ne sme cena efikasnosti tj. efikasnije pravosuđa da bude suspendovanje ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, što možemo svakodnevno da vidimo u delovanju javnih izvršitelja.

Samo u 2017. godini više od 3.700 nekretnina je zaplenjeno od onih najzaduženijih i to su najviše stambene jedinice do 50 kvadrata. Mi smo čuli da su milijardu dinara na ime PDV samo za prvih šest meseci u 2019. godini uplatili javni izvršitelji u budžet, što će nam reći da je njihov obrt bio pet milijardi dinara samo za šest meseci.

Postavlja se pitanje - kada bi to sve bilo u redu, kada ne bi bilo problema u njihovom delovanju, kada oni ne bi išli na to samo da opljačkaju one koji kasne sa dve rate u banci, zašto se država Srbija odrekla tog novca u korist privatnih lica? Javni izvršitelji, njih 217 su obični privatnici koji su uzurpirali ovlašćenja suda, imaju punu podršku MUP-a i apsolutno su se pokazali u svom delovanju za ovih osam godina kao ljudi bez ikakvih moralnih skrupula, čast izuzecima.

Dakle, imali smo razne primere i naplaćivanje dugova i tarifa izvršiteljskih iz invalidskih kolica, isterivanje starih i nemoćnih invalida i samohranih roditelja iz stanova uz pratnju i prisustvo policije. To je danas jedan od velikih problema sa kojima se građani Srbije suočavaju, a vi to ne primećujete, čak ignorišete 100 hiljada potpisa koje je SRS prikupila za manje od dva meseca.

Pitanje javnih izvršitelja pokazuje jedan jasan kontinuitet između vlasti DS i SNS, budući da je DS to uvela u Srbiju, naprednjaci su bili protiv toga kada su bili u opoziciji, a kada su došli na vlast podržali su i 2015. godine i ranije ove godine javne izvršitelje i danas im pružaju zaštitu, pa shodno tome onda treba i da se tako izjasne, da preuzmu odgovornost za sve ono što javni izvršitelji u Srbiji rade.

Umesto da smo mi reformisali naše pravosuđe tako da sudski izvršitelji mogu da efikasno obavljaju svoj posao, da ih zaposlimo više u sudove, da im se plata veže za učinak, pa da država Srbija bude garant da niko neće biti opljačkan, mi smo to sve dali privatnicima i sada mislimo koliko imamo manje predmeta po sudovima da je stanje automatski bolje. Nije.

Dakle, teror nad građanima Srbije se vrši u radu tih javnih izvršitelja. O tome mora da se razgovara. Srpska radikalna stranka je jedina parlamentarna stranka koja se zalaže za njihovo ukidanje i reformisanje pravosuđa i pitanje izvršenja. Mi ne mislimo da treba neko da ne plaća dugove. Svako treba da plati ono što je dužan, ali niko ne sme da bude opljačkan. To država Srbija treba da garantuje.

Ono što je osnovna stvar jeste ako govorimo o javnim nabavkama, da smo mogli da vidimo samo pre neki dan apsolutnu negaciju svega toga kada je potpisan komercijalni ugovor sa američkom kompanijom „Behtel“ za izgradnju Moravskog koridora, jer je to direktna pogodba, jer tu nije bilo konkurencije, jer je taj poziv bio pisan tako da na njemu samo „Behtel“ može da prođe. Dakle, pod direktnim pritiskom američke ambasade u Beogradu je potpisan ugovor sa američkom firmom „Behtel“ za tu izgradnju, iako je skuplji minimum 250 miliona evra, a videli smo da tu može da bude još nepredviđenih troškova i više od 20%. Ko zna kolika će tada biti cena na kraju.

Dakle, proizvoljno se odabrala ta firma zbog političkih pritisaka, političkih uslovljavanja, a ne zato što je najbolja. Ukoliko samo poredimo izgradnju autoputa „Miloš Veliki“, koji je gradila jedna kineska kompanija, koja je angažovala srpske podizvođače, sada smo u situaciji da nam ta kineska kompanija više nije dobra, iako je za 250 miliona evra jeftinija, minimum, i da ne angažuje srpske podizvođače, već američka kompanija, koja angažuje turske podizvođače.

Dakle, nenormalna jedna situacija i apsolutna suprotnost onome što treba da bude uopšte poenta javnih nabavki, da se izabere što kvalitetnije i sa što boljom cenom, a ne bez ičega, bez ikakvog konkursa, bez ikakve konkurencije da se izabere jedna kompanija koja, videli smo iz iskustava nekih drugih zemalja u regionu, postoje samo direktnom pogodbom i korupcijom. Takva je danas situacija i u Srbiji.

Razgovarali smo u toku načelne rasprave kada je kod pitanja putnih infrastrukture, dakle, imali smo sada auto-put Niš-Merdare. Da li je isto sad ovo što se desilo sa „Moravskim koridorom“? Dakle, jedna koruptivna radnja. Da li će to biti model sada i za Niš-Merdare i za ubuduće uopšte zaključivanje ugovora za izgradnju auto-puteva?

Ne samo što nema nekih prioriteta jasnih, nego si i osnovne neke procedure, dakle koje treba da budu poštovane upravo zbog te zdrave konkurencije ne poštujemo. Mi se ovde hvalimo javnim nabavkama kako ćemo mi da time sprečimo korupciju, kao da se ovo sve pre nekoliko dana uopšte nije desilo. Nema nikakve reakcije. Aleksandar Vučić je govorio da je na deonici auto-puta Ljig-Preljina više od 40 miliona evra pretplaćeno kao pitanje kriminala bivšeg režima. Kako sada nazvati onda ovo gde je minimum 250 miliona evra uvećana osnovna cena?

Kada smo pričali o nekim nerazvijenim područjima, baš prethodni govornik, gospodin Milija Miletić je i govorio o tome, mi imamo čitav Zaječarski i Borski okrug koji u smislu putne infrastrukture predstavljaju slepo crevo Srbije. Čak i u onim izmišljenim crtežima koje Aleksandar Vučić pokazuje na televiziji, mi nismo videli ništa za ta dva okruga i uopšte u planu. Vidimo da imamo novca da dajemo mita američkoj ambasadi da im plaćamo reket. Kako to?

Videli smo, ima mnogo planova. Da li to znači da je sada „Behtel“ okupirao ovo područje i oni određuju otprilike šta će da se gradi, a ne po onome što treba da bude prioritet i potreba Srbije da izgradi, da se infrastrukturno poveže.

Gospodine Marinkoviću, vi ste morali da mi date repliku, povređen je član 27. kada je gospodin Arsić direktno se obraćao meni. On procenjuje šta ja zna, šta ne znam, šta sam naučio, šta nisam, gde sam bio, kad sam došao i ostale stvari. On iz svoje poslaničke klupe zavodi red u Narodnoj skupštini što mislim da nije primereno.

Sa druge strane, moram kratko da vam kažem, rekapitulaciju šta sam ja za sav ovaj period naučio od gospodina Arsića. Ja sam čuo, to jeste naučio, da je smanjivanje penzija u stvari povećanje penzija i istorijski nivo penzija. Da je smanjivanje plata u stvari povećanje plata. Ja sam naučio da je direktna pogodba gde se uzme više od 250 miliona evra nešto najbolje za Srbiju što se desilo, kao što je sad po pitanju „Behtela“. Ja sam naučio da u kampanji sve je dozvoljeno, a da posle ovde kada se dođe u Narodnu skupštinu sve druge stvari se pričaju i druge se stvari rade.

Ja sam veoma ljubomoran na vas, gospodine Arsiću, na vašu ekonomsku teoriju koju vi ovde izlažete i mislim da bi bilo krajnje korektno i nesebično od Srbije da mi vas pošaljemo možda u MMF ili u Svetsku banku pa da vi te sve podatke koje ste ovde podelili i te vaše formule, podelite sa celim svetom, da svi onda žive bolje, a ne samo mi ovde u Srbiji. Ja sam čuo od vas da u Srbiji imamo nemačke plate, nemački standard, švajcarske penzije. Ja sam čuo vašu podršku za sve to. Ja sam čuo da vi znate bolje nego ministar finansija mnoge stvari. Fiskalni savet je nula za vas, gospodine Arsiću. Tako da mislim da je krajnje korektno i apelujem na Vladu Srbije da u tom smeru zaista vidi kako može Arsić da doprinese čitavom čovečanstvu ne samo ovde kod nas u ovoj maloj Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo imali prilike da čujemo od uvaženog gospodina Arsića neke stvari, koje, najblaže rečeno, nisu tačne. Ja neću da kažem da je on namerno slagao zato što možda nije pročitao poziv za izgradnju Moravskog koridora koji je bio objavljen u „Politici“, možda nije pročitao, možda je samo slušao šta priča Zorana Mihajlović, možda je slagao nenamerno. Poziv je bio napravljen tako da na njemu samo može da prođe „Behtel“ i to je bila ključna jedna odredba, da kompanija može samo da se prijavi koja je u regionu Jugoistočne Evrope već izgradila više od 800 kilometara auto-puta, a to je samo „Behtel“ i to smo mogli da vidimo u Albaniji i u Hrvatskoj. U oba ta slučajeva videli smo ogromne afere zato što je bilo pretplaćeno isto tako je posao dobijen samo direktnom pogodbom.

Zamislite sad ovu nebulozu. Ovde se priča o javnim nabavkama, dakle, proceduri koja treba da eliminiše korupciju, koja treba da bude nešto najpovoljnije za Srbiju, da spreči bilo kakvu krađu i gde bi se u jednom procesu zdrave konkurencije došlo do najboljih mogućih ponuda za najmanje novca i izbegla potpuno negativna selekcija. To je smisao javnih nabavki.

Mi smo pre neki dan imali slučaj „Behtela“ i „Moravskog koridora“. Dakle, tu je deset puta ukradeno više, ko zna gde je taj novac, ja neću da prejudiciram gde je taj novac otišao, ali deset puta više novca nego što je Aleksandar Vučić optuživao Demokratsku stranku da su ukrali na auto-putu Ljig – Preljina. I o čemu mi sad pričamo? Dakle, to je deset puta gore nego demokrate, a vi ćutite.

Gospođa Zorana Mihajlović kaže licemerno u jutarnjem programu RTS-a, - meni je jako žao što se niko drugi nije prijavio na ovaj poziv. Pa, nije niko mogao da se prijavi zato što ste napisali tako da samo može „Behtel“ da prođe, a to ste sve uradili jer hoćete podršku američke ambasade za vaš ostanak na vlasti jer ste svesni da ukoliko se ti Evropljani predomisle, oni koji su vam čestitali tri sata pre zatvaranja biračkih mesta i čestitaju nekom drugom da to može dovesti vas u jednu nezgodnu poziciju i onda posle, verovatno, tj. najveća je mogućnost da će onda ogromna ova monolitna većina SNS početi polako da se vraća svojim matičnim strankama ili možda nekim drugim.

Prvo, nije prvi put ovo sada sa "Behtelom" da pokušava određenim iznosom novca da se stekne američka naklonost i američka podrška. Podsetiću vas, Aleksandar Vučić je pre izbora 2016. godine u Americi donirao dva miliona evra u humanitarnu fondaciju Bila i Hilari Klinton. I to je onda posle pravdao svojim nastupom na televiziji, zato što je on bio tad u tom momentu pametan. Ja to više ne želim da komentarišem, samo hoću da kažem da ovo sa "Behtelom" nije prvi put.

Naravno, u pravu je gospodin Arsić sve ovo što je rekao. Finansiraju oni i razne nevladine organizacije i razne druge političke stranke u Srbiji, pokrete, i kako god. Njima trebaju rezervne varijante. To je ukoliko se vi osamostalite, ukoliko krenete da donosite neke odluke koje su isključivo u srpskom nacionalnom interesu, a ne u interesu MMF, Svetske banke, Evropske unije, Severnoatlantskog pakta i ostalih zapadnih sila, e, da onda oni mogu da forsiraju nekog drugog. Znači, njima treba više igrača. I, naravno, kao što je to bilo i sa Tadićem, kao što je to bilo i sa Slobodnom Miloševićem, dogod im je trebao, oni su ga podržavali. Kad im više ne bude trebao, oni su ga odbacili. Tako će biti i sa vama, nema razloga da bude drugačije.

Mi nismo protiv izgradnje auto-puta, samo nećemo da se toliki novac baca, duplo više, jer je to jedan kriminal i korupcija, upravo sušta suprotnost ovoga o čemu je gospodin ministar govorio ovde, i vi u vašim diskusijama u načelnoj raspravi. Očigledno je, o tome se knjige pišu, da je "Behtel" jedna od kompanija koja je pod pokroviteljstvom CIA i služi kao geopolitičko oružje i sredstvo za izvlačenje novca iz porobljenih zemalja. To smo videli u Albaniji, u Hrvatskoj, u Srbiji, u Ukrajini.

U Ukrajini je glavni čovek Džo Bajden, jedan od kandidata za predsednika Amerike, sada je glavni čovek koji se pita za sve resurse države Ukrajine. I to je ono što pokušava da se dovede u Srbiju. Tako će isto biti i sa putem Niš-Merdare, tako će biti i sa bilo kojim drugim putem. Oni će videti da ste vi popustljivi i onda će krenuti ovde da vam otimaju, preteći vam da će se okrenuti SAD protiv vas ukoliko im ne budete plaćali reket.

Pa, gospodine Arsiću, to je stajalo u „Politici“ a, koliko ja znam, „Politika“ je i dalje pod kontrolom režima. Dakle, to je jedan od režimskih listova, ali je to zaista ozbiljan list. Tu nema ni Brkića, ni Ćulibrka, ni ovog, ni onog, ali to je u javnom pozivu koji je objavila „Politika“.

Naravno, ja nemam novine od pre dva meseca sa sobom, a vi imate neke poruke i ko zna šta ste vi sada to pročitali, ali suština je da je „Behtel“ ovde bio prisutan i pre dve godine, kada je bio Kajal Skot u Vladi Republike Srbije, kada je potpisivan Protokol o saradnji. Zašto baš „Behtel“? Zašto ne neko drugi?

Da li smo mi bili nezadovoljni angažovanjem kineskih kompanija koje su gradile „Miloš Veliki“, uzimanjem srpskih podizvođača? Zašto? Da li smo mi bili sa tim nezadovoljni? Nismo. Da li je to bio ponos zapadne Srbije, kao što je Vučić rekao, a uzimali srpske podizvođače? Ovde je „Behtel“ i turski podizvođači, a cena duplo veća.

Vi kada kažete zbog ovoga što mi sada iznosimo da smo mi protiv autoputa, to je isto tako još jedna laž. Mi nismo protiv autoputa, mi smo protiv kriminala. Mi smo protiv korupcije i mi smo protiv uticaja američke ambasade koja ostvaruje kroz Ministarstvo građevine i infrastrukture. Dakle, to smo videli. To smo videli i još na sve to nas je uvredio ambasador SAD, zajedno sa Zoranom Mihajlović. U sred Vlade Srbije kaže kako je Kosovo za njih nezavisna država i da Srbija sa tim što pre treba da se pomiri, a Zorana Mihajlović je samo tu stajala i nije reagovala uopšte na tu izjavu.

To je to, to je uticaj Američke ambasade. Nemojte da budemo naivni, nemojte da pričamo o uređenju korita reka, itd. Ne radi to samo „Behtel“ i kako tako baš da bude duplo? Kako uvek svaki posao koji je „Behtel“ radio umešan u nekakvu aferu i u neku korupciju i da je ministar u Hrvatskoj morao da podnese ostavku zbog toga, zbog pritiska javnosti? Jer su, isto tako, krali pare, kao i u Albaniji, sad je došao red na Srbiju.

Nije to prvi put. Dakle, to nam pokazuje, sve kompanije i koje posluju ovde, dakle, usmerene su na to da uzimaju novac, koje su pod pokroviteljstvom CIA. Videli smo Vesli Klar, Medlin Olbrajt i Dejvid Petreus šta su sve kupili u ovom našem regionu.

Zamislite, gospodine Arsiću, koliko ste vi kontradiktorni.

Dakle, vi ste pročitali sada uslov koji nije uopšte morao da bude potreban da bi se neko tu prijavljivao. Koja je tu sad potreba bila da je neko sad trebalo da bude ocenjen toliko i toliko i da se favorizuje automatski onaj ko je izgradio više kilometara?

Čak i da ovo nije tačno za 800 kilometara, koja je bila potreba da se gleda ko je više izgradio, ako već znamo da je „Behtel“ ovde izgradio, u regionu, dakle, u Albaniji i u Hrvatskoj i da su to kroz korupcionaške afere bili dati poslovi i da su te vlade bile u skandalima? Ministar jedan je podneo ostavku u Hrvatskoj. Jel to sad nije tačno?

Jel „Behtel“ posluje direktnim pogodbama? Da. Dakle, prvo se dogovori, pa se onda u saradnji sa njima, kao što je „Behtel“ došao ovde dve godine ranije, raspiše javni poziv na koji samo može „Behtel“ da prođe. Da li je bila neka druga kompanija tu koja je mogla da prođe na tom pozivu, osim „Behtela“? Nije, zato što je bio crtan prema „Behtelu“ i predstavljao je njegovu ličnu kartu.

Tako da, molim vas, mi smo o tome govorili pre nego što je to uopšte potpisano, komercijalni ugovor, nakon što je američki ambasador izdavao zadatke u Vladi Republike Srbije, pre svega Zorani Mihajlović, ali i drugima. Tad smo mi još na to upozoravali, a vi ste rekli da nemojte sad da pričamo o tome, čekajmo da vidimo ko će da dobije taj posao. Vi ste o tome pričali, da to nije istina. I onda na kraju samo se javio „Behtel“. Kako smo mi to onda znali, a vi niste? Kako je to moguće? Vi niste znali šta se sprema.

Još kaže licemerno Zorana Mihajlović na televiziji, kaže – meni je jako žao što se niko drugi nije javio. Pa, ne, možda je trebalo neko da ponudi veći reket, možda bi se javio.

To je suština i tako „Behtel“ posluje. O tome se već knjige pišu, šta rade te kompanije u kojima su glavni, na glavnim direktorskim mestima bivši pripadnici CIA. Nemojte da se pravite kao da to ne znate. Ja sam mislio da vi čitate knjige, gospodine Arsiću. I u Ukrajini i u Moldaviji i u baltičkim zemljama i u zemljama istočne Evrope, u Albaniji, u Hrvatskoj, evo sad i u Srbiji. Koja nam je garancija da opet nećemo imati direktnu pogodbu, pre svega za ovaj autoput Niš-Merdare, a onda i za ove druge puteve koji se grade po Srbiji?

Prvo, kada se prvi put pojavila priča oko Moravskog koridora, u opticaju je bila cena oko 500 miliona evra. Više puta smo to čuli od ministara iz tadašnje Vlade. To je bila Vlada 2014. godine. I bilo je par zainteresovanih kineskih kompanija.

Evo dva pitanja. Kako je cena porasla toliko i plus se ostavlja još prostor da ona bude veća? Šta se to promenilo za četiri godine?

Drugo, kako je moguće da jedna kineska kompanija koja gradi autoput u Srbiji je bila dobra da gradi taj autoput, niste to tražili tada, a sada tražite, a angažovala je pri tom srpske podizvođače? A, gospođa Ana Brnabić, kao premijer, je rekla na komentar kako je ova američka kompanija koja angažuje podizvođače iz Turske, zamislite sad ovo, kaže – naši su mnogo zauzeti, imaju mnogo posla i ne bi mogli to da stignu. Ona je to sad izjavila u ovu nedelju, pre četiri dana. Jel to rekla Ana Brnabić, da naši ne mogu da budu podizvođači zato što imaju mnogo posla i ne mogu da stignu? To je rekla. Mogu da vam i to pronađem.

Šta to znači? Da li je moguće da mi živimo u takvoj iluziji da naše kompanije rade, da su one toliko uspešne da ne mogu da rade u našoj zemlji? Da li je to istina?

Drugo, Zorana Mihajlović je tokom svog mandata pokazala svoje preferencije u odnosu na kompanije kada je pozivala da se kažnjavaju ruske i kineske kompanije koje grade u Srbiji, pre svega, oko Pupinovog mosta i oko železnice. Da li je tako bilo? Izražavala je nezadovoljstvo javno i govorila kako nije sve kako treba u poslovanju sa tim firmama. To je tako bilo. Od Ruske Federacije do Kine, Azerbejdžana i Srpsku pravoslavnu crkvu je vređala čak u tom naletu sveopšteg ludila. Dakle, ona je tu uključena kako bi uvela američku kompaniju na srpsko tržište koja ovde uzima mnogo veću cenu nego što je to bilo predviđeno, nego što to košta. To je suština.