Prvo, zato što smo jako glupi mi smo podržali Donalda Trampa na predsedničkim izborima. Mi smo smatrali tada da je bolje za srpski narod da mi ne budemo njima u fokusu, a i vodili smo se time što je njega Vladimir Putin pre toga već podržao i pozitivno se o njemu izjašnjavao.

Vi ste, zato što ste pametni, podržali Hilari Klinton i uplatili dva miliona evra u fondaciju Hilari, Čelsi i Bila Klintona. Da li je tako? To je uplatio Aleksandar Vučić. Odakle mu pare, ne znam. Ja kada budem malo pametniji, kada budem imao dva miliona evra, idem direktno u Vašington, uplaćujem u fondaciju Klinton, da posle mogu da kažem da sam i ja pametan.

Vi imate iskustva sa nošenjem likova na majicama, gospodine Arsiću, i ne mogu da raspravljam na tu temu sa vama. Vi zaista o tome znate mnogo više nego ja, ali stvar je u tome da, ukoliko imamo nekog ko osvedočeno samo služi američkim interesima u Vladi Republike Srbije… Mi o tome govorimo od 2014. godine, a vi ne reagujete, nije da je to sada palo sa neba. Zorana Mihajlović dok je bila u G17 plus, da li je tako, isto je tada služila američkim interesima, kao što služi sada dok je u SNS, pogotovo što je ministar infrastrukture. Da li vi vidite da je i pola vaše poslaničke grupe, i vašeg članstva, i vaših glasača, i ministara u Vladi, njome nezadovoljno, a ne smete joj ništa. Vi njoj ne smete ništa zato što je ona eksponent američkog interesa u Vladi Srbije. To je to.

Mi smo govorili u vreme kada je protokol potpisan dve godine pre nego što je javni poziv objavljen. Valjda je mogla ta agencija sama to da vidi. Koja to agencija može vama da se suprotstavi kada ste stavili, prvo, sve vaše ljude u te agencije, a drugo, što od Ustavnog suda, od sudstva, do svih tih agencija… Oni ništa ne reaguju, uopšte se ne oglašavaju ni na šta. Jedino mogu da se oglase kada neko ne prijavi imovinu na vreme i da ga kazne sa 50.000 dinara i to je ono čemu služe. Inače, da oni istražuju korupciju, ne bi Srbija izgledala danas ovako kako izgleda, gospodine Arsiću.

Vrlo pošteno od vas, gospodine Arsiću, ali bojim se da od ljudi koji su se nekada borili protiv tog američkog imperijalizma i hegemonije nad tim manjim istočnoevropskim državama vi ste danas postali njihovi saveznici.

Bil Klinton je bio predsednik SAD u vreme kada je ova zemlja bombardovana 78 dana, poginulo je više od 2.500 ljudi, a učinjeno je više od 100 milijardi dolara materijalne štete. To je procenjeno. Uveli su nam dva puta sankcije, upropastili su našu privredu, učinili su život u Srbiji jako teškim. Na kraju, oteli su nam Crnu Goru, oteli su nam Kosovo i Metohiju, sad nas teraju da priznamo nezavisnost Kosova i ko zna šta sve hoće sa nama, uključujući i dalje rasparčavanje naše teritorije.

Podržali ste Hilari Klinton, njegovu ženu. U Vašingtonu je vaš predsednik uplatio dva miliona dolara. Posle toga je došao na televiziju i kad ga je pitao Gorislav Papić u emisiji RTS „Oko“ – zašto ste to uradili, on je rekao – zato što sam pametan. Nemojte da pričamo kao da se to nije desilo.

Sa druge strane, vas danas podržavaju i Toni Bler, i Gerhard Šreder, i Alfred Guzenbauer, i Ketrin Ešton, svi osvedočeni neprijatelji Srbije koji su učestvovali u našem bombardovanju su vaši savetnici i savetnici u vašoj Vladi. O čemu vi pričate? O kakvom patriotizmu vi pričate? Toni Bler vam koordinira rad u Vladi i plaćate ga iz budžeta, drži vam predavanje i svi oni. Dajte da kažemo bobu bob.

Pre svega, osnovno zbog čega smo se mi opredelili na takav potez je da pozovemo sve Srbe koji žive u Americi da glasaju za Trampa, jeste i presudno je bilo što ga je podržao Vladimir Putin i o njemu se pozitivno izrazio. To je za nas bilo presudno.

Dakle, kako god se promenilo ili nije promenilo stanje u odnosima Amerike i Srbije, svakako je bolje nego da je na čelu SAD Hilari Klinton koja ima svoj spomenik danas u Prištini i kojoj su se klanjali kosovski Albanci. Da li će Tramp da nešto uradi što bi bilo spektakularno i nešto što bi bilo drastično drugačije u odnosu na istorijat naših odnosa, pa teško da će doći da podrži onog predsednika i onu Vladu koja je uplatila pare u predizborne svrhe kampanji Hilari Klinton. To nije realno da se dogodi.

Vi govorite, gospodine Arsiću, o tome kako je srpski narod ugrožen i Republika Srpska i Crna Gora i tako dalje. Upravo ti koji pišu ove zakone, koji dolaze ovde da drže predavanja u Narodnoj skupštini, koje Narodna skupština sluša i Vlada prema kojima je poslušna, upravo ti rade na procesu dugoročnog rasrbljivanja na celom Balkanu, u svim ovim zemljama o kojima smo rekli.

Pogledajte šta se dešava u Crnoj Gori. U Crnoj Gori, osim što su od Srba napravili svoju naciju, od srpskog jezika hoće da naprave svoj jezik, mrze Srbe više nego što su ih ustaše mrzele u vreme Drugog svetskog rata. Sada su udarili i na srpsku crkvu.

Vlada Republike Srbije, ukoliko je odgovorna, a i SNS treba da preduzme sve mere i sve korake kako bi se to sprečilo, jer valjda je svima danas jasno da Crna Gora više nije Srbiji prijateljska država. Ona je danas isto ono što je bila nekada i NDH, za Srbina koji kaže da je on Srbin, da pripada SPC i da piše srpskim jezikom.

(Predsedavajući: Zahvaljujem gospodine Šešelj.)

Dozvolite mi još samo 10 sekundi.

I zato SRS bi želela odavde da pozove sve srpske patriote, srpski nacionalni korpus u Crnoj Gori da dođu na veliki skup u Nikšić 21. decembra, pod pokroviteljstvom Mitropolije crnogorko-primorske i da izraze podršku borbi za opstanak srpskog naroda u Crnoj Gori, što je na žalost trenutno potreba za opstanak našeg naroda u Crnoj Gori.

Hvala gospodine Milićeviću.

Mi se ne stidimo da smo nosili majice sa likom Donalda Trampa i ukoliko smo mi to radili, po vašem mišljenju, da bi se mi nekome dodvorili i to prihvatamo. Opet mislim da je to bio mnogo bolji potez nego da smo uplatili dva miliona evra u nečiju fondaciju u predizborne svrhe kampanje Hilari Klinton kao što ste to vi uradili da biste se dodvorili.

Mislim da je bolje nošenje majica nego dva miliona evra za Hilari Klinton.

Mi smo nosili majice Donalda Trampa. Gospodin Filipović je nosio i majicu G17 plus i majicu DS, a sada nosi majicu SNS. Zašto ste vi tada nosili te majice gospodine Filipoviću? Mi nikada nismo stranku menjali, a vi ste prevrnuli tri stranke, pogotovo ovu stranku koju najžešće napadate, vi ste nekada bili istaknuti član te stranke. Ukoliko mi treba da nosimo Bastaća na majicama, mi se ne stidimo što smo mi u koaliciji sa Markom Bastaćem na Opštini Stari Grad i to nije nikakva tajna. Ukoliko postoji neki kriminal, molim lepo, istražni organi da to sve pohapse, sud da osudi i sve ostalo da vidimo ko je tamo umešan u to, da li to postoji, da li su neki radikali ili su neki drugi.

Ja se bojim da bi se desila ona situacija kao u Požegi, možda, nemojte to da zaboravite. U Požegi su pohapšeni naprednjaci iz rukovodstva opštine, a radikali nisu, iako je koaliciona vlast SNS-SRS u Požegi. Radikali nisu bili uhapšeni.

Ukoliko mi treba da nosimo Bastaća na majicama, onda naprednjaci treba da nose Nenada Čanka, koalicionog partnera SNS na nivou grada Novog Sada čija stranka tamo ima članove Gradskog veća i javna preduzeća „Vodovod“ i „Tržnice“ pod svojom kontrolom. To je vaš koalicioni partner. Vi ste njega birali. Vi ga držite u Novom Sadu i molim vas nemojte to da izbegavate i onda se pohvalite i time.

Prvo, jasno je vaše političko opredeljenje gospodine Filipoviću. Vaše političko opredeljenje i ideologija jeste vlast i to vi niste krili i ja to podržavam sasvim legitimno sa vaše strane, sasvim u redu.

Srpska radikalna stranka je u koaliciji u opštini Stari Grad. Ukoliko tamo postoji neki kriminal, ukoliko vi tamo nešto znate o tome, a vidim da znate i za pokušaj ubistva i za krađe i za sve živo, molim vas, tužilaštvo kao ovaj vaš Vučević što je išao da prijavi Vučića, tako vi idite prijavite Bastaća, tamo sve da pohapse, apsolutno to podržavamo.

Vi danas u Srbiji u Novom Sadu podržavate Nenada Čanka, koji svakog dana poziva na nezavisnost Kosova, na nezavisnost Vojvodine, govori o Srbima kao genocidnom narodu koji je izvršio genocid u Srebrenici i potpuno se slaže sa bombardovanjem Srbije i otvoreno je jedan srpski izdajnik i separatista. Jel to tačno? Evo, šta će reći za vaše koalicionog partnera, čovek koji sedi baš pored vas kako ga on zove. To je vaš koalicioni partner. Vi ste sa njim u koaliciji u gradu Novom Sadu, njegova stranka LSV ima članove gradskog veća, kao i preduzeće vodovod i tržnice pod svojom kontrolom, gde su direktori iz LSV.

U opštinama Tutinu, Priboju i Prijepolju, vi ste u koaliciji sa SDA Sandžaka, stranka Demokratske akcije Sandžaka, čiji predsednik Sulejman Ugljanin, kaže za Srbiju da je fašistička država, da su Srbi genocidan narod koji je osim genocida u Srebrenici počinio i genocid u Sandžaku još pre 1.000 godina, kada je taj ratni zločinac bio Stefan Nemanja, poziva na separatizam u Sandžaku i govori sve najgore o Srbiji, Srbiju karakteriše fašističkom i o srpskom narodu. To su vaši koalicioni partneri.

Zašto vi to krijete? Vi kažete – otvaraju se radna mesta, otvaraju se fabrike itd. odlično, samo da se otvaraju radna mesta i nekako je na neki način i pošteno da vi u tome učestvujete sada kada se otvaraju radna mesta, kada ste mogli sve one godine da učestvujete i da budete član onih stranaka koje su ta radna mesta zatvarala.

Prvo, mi nismo to ni krili, da smo učestvovali u tim upravnim odborima, gde su naknade bile 20.000 dinara i to nije nikakva tajna, niti smo se mi tamo bavili kriminalom. To može da se istraži. Gospodin Marković laže, ali nije važno.

Ako postoji neki kriminal, sve to molim vas pohapsite i ako su radikali uopšte nemamo pardona na sve to. Ali, kako je moguće da se vama poštenima, vama pravednima, vama istinoljupcima, vama najboljima, najpametnijima, još ne znam kakvi ste sve najbolji na svetu, omaklo da tog istog najvećeg lopova, zlikovca Dragana Đilasa izaberete na mesto predsednika Košarkaškog saveza? To je bio naprednjački kandidat za predsednika Košarkaškog saveza. Kao što ste kadrirali u Fudbalskom savezu, postavili ste gospodina Slavišu Kokezu, kao što ste kadrirali u Vaterpolo savezu, postavili ste gospodina Zorana Babića, tako ste isto u Košarkaškom savezu postavili gospodina Dragana Đilasa.

Sa tim Draganom Đilasom ste otvarali „Pupinov most“, Zemun-Borča. Taj Dragan Đilas se vama javno zahvaljivao. Da nije bilo tog Dragana Đilasa, ta stranka u kojoj ste vi sada član ne bi nikad ni postojala. Vi njemu treba da podignete spomenik. On je finansirao SNS dok je bila opozicija, dok je bila u formiranju i jednostavno je pomogao stvaranje.

Što se tiče stanova, jedini radikali koji su uzimali te stanove i koji su dobili stanove od države i koji su posle to morali da plate, jesu Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Dragan Todorović. To su ti stanovi o kojima vi pričate. Ukoliko vam to smeta i mislite da nije bilo kako treba, molim vas idite na Andrićev venac u Predsedništvo, obratite se predsedniku Vučiću i recite – znate šta, vi ste ukrali one stanove dok ste bili na vlasti.

Molim vas gospodine Milićeviću, to što sam ja glup, to je samo moj problem i nije u redu baš da to bude osnovna tema našeg razgovora. S druge strane ja ovako glup koji pričam ove gluposti, ukoliko bi bio pametan, ukoliko bi pričao to što vi pričate i jednostavno bio tako genijalan, ja bi onda voleo da budem ovako glup s mojim glupostima do kraja života, nego da budem tako pametan kao što ste vi.

Ali s druge strane, ja sam možda pogrešio što sam ja vama govorio o naknadi za učešće u upravnim odborima. Siguran sam da vi to znate bolje nego ja zato što ste u to vreme bili član DS. Ja sam tu napravio jednu veliku grešku i zbog toga vam se izvinjavam. Jednostavno sam izgubio to iz vida. Znate, ne može više čovek da vas pohvata u kojoj ste stranci.

Mi ćemo možda biti posle sledećih izbora u Skupštini, možda nećemo. Mi nikada nismo za 30 godina promenili političke stavove i našu ideologiju i nikada nismo radili ništa da bi bili na vlasti, da bi nekome se dodvorili da bi bili na vlasti, ili bilo šta drugo. Mi smo jedina stranka koja je četiri godine bila van parlamenta i vratila se. Zamislite da se to desi vama, na koliko biste se vi stranka raspali i koliko od vas bivših radikala nije izdržalo to i onda je prešlo u tu stranku kojoj danas vi pripadate.

Vama to ne predstavlja problem zato što ukoliko vaša stranka, ne daj bože, ne bi prešla cenzus ne na ovim izborima, nego na bilo kojim budućim, vama to apsolutno ne bi predstavljalo problem zato što biste vi po već ustaljenoj navici promenili dres u vladajuću novu stranku i posle biste napadali te naprednjake kao da su oni najgori na svetu i kao da vi nikada sa njima niste imali veze. To je vaš metod, to je ono na šta vi imate pravo, a to šta mislite o onome šta ja pričam možda je važno, možda i nije ali bar se mi ničega i nikada nismo stideli šta smo radili.

Hvala, uvaženi gospodine Arsiću.

Kao i danas o čemu smo govorili pre podne, dakle ogroman novac koji se troši za izgradnju tzv. Moravskog koridora, za koji postoji osnovana sumnja da je preplaćen za duplo i da je kineska ponuda bila za izgradnju tog autoputa oko 500 miliona evra, vidimo da će biti više od 900 miliona evra sa sve ukupnim troškovima i koliko je predviđeno i koliko je ostavljeno da ta cena na kraju iznosi.

Mi nismo još čuli da li ste svesni, da li postoji uopšte razmišljanje o tome, o popravljanju i uspostavljanju nove putne infrastrukture u Zaječarskom i Borskom okrugu? Dakle, opštine iz Zaječarskog i Borskog okruga kao da su odsečene od sveta, što se tiče dužine putovanja automobilom tj. motornim vozilom na tim pravcima i Majdanpek, i Negotin, i Kladovo, i Zaječar, i Boljevac i sve ostalo. Dakle, u infrastrukturnom smislu, u smislu putne infrastrukture, to predstavlja slepo crevo Srbije.

Da li je možda bilo racionalnije sklopiti sporazum sa kineskom kompanijom jeftiniji, a novac preusmeriti u revitalizaciju ova dva okruga kako bi imali negde bar naznaku ravnomernog razvoja zato što nismo videli ni planove, dakle ni u perspektivi da postoji nešto što bi moglo da poboljša putnu infrastrukturu u ova dva okruga, a vidimo da se ogroman novac daje firmi „Behtel“ sve zbog pritiska američke ambasade i ministra Zorane Mihajlović, koja je osvedočeni eksponent američkih interesa u Vladi Srbije?

Dakle, postavlja se pitanje sada – kako jedan saziv Narodne skupštine može da raspravlja o završnim računima od pre 15 godina i na osnovu čega smo sad došli do tih završnih računa?

Dakle, obaveza je svake vlade da podnese završni račun za prethodnu godinu, tako da jednostavno znate gde je novac potrošen. Mi smo na to uvek upozoravali, svaki put, u svakoj raspravi o budžetu, poslanici SRS su govorili o tome. Vi ste to potpuno ignorisali. Promenilo se tek kada je Nacionalni konvent za saradnju Srbije i EU, izneo primedbe na rad Skupštine Srbije. Tada ste prestali i da sazivate po hitnom postupku, prestali da spajate razno-razne tačke dnevnog reda, naravno isto tako jedno upozorenje koje je stiglo od tih nevladinih organizacija jeste bilo da treba budžet ranije da bude usvojen, to ste isto ostvarili ove godine, dakle pre 1. decembra, a onda isto tako i za završni račun.

Dakle, besmisleno je raspravljati o završnim računima od pre 10 i više godina, pogotovo kada su oni pravljeni po nekim projekcijama na osnovu određenih mesečnih izveštaja, što će reći da su potpuno nepouzdani. Ali, ono što vidimo u svakom budžetu, ne baš od 2003. godine, ali od 2006. godine jeste jedan ogroman iznos sredstava koji se odvaja za subvencije. Subvencije je u Srbiju uveo Mlađan Dinkić još 2006. godine. On je neprekidno bio u vlasti kao naprednjački ministar finansija 2014. godine je tek prestao da bude u Vladi. Dakle, plaćanje po radnom mestu stranim investitorima 10, 15 i više hiljada evra po radnom mestu iz budžeta Srbije, a oni posle taj novac koriste da isplaćuju plate u Srbiji.

Dakle, iz budžeta se uplaćuju plate u stranim kompanijama. Na osnovu tih 10 ili 15 ili više hiljada evra nekoliko godina može radnik da prima platu od 250 evra. Šta se još posle toga dešava? Dešava se to da kada istekne taj period subvencionisanja, tj. kada se te subvencije potroše, strani investitor odmah dolazi na pregovore u Vladu da se taj program obnovi.

To smo imali godinama sa „Fijatom“. Koliko je državno vlasništvo u „Fijatu“? Manje od 5%. Koliko se svake godine uplaćuje novca iz budžeta za „Fijat“? Uvek su postavljeni ucenjivački prema Srbiji, ukoliko vi nećete to da platite, odosmo mi, doviđenja, evo vam ovi radnici, pa ovih pet hiljada radnika vi im nađite posao negde. Otprilike su takve poruke rukovodstva „Fijata“ upućene Vladi Republike Srbije.

Dakle, svake godine od 2006. blizu milijardu evra država Srbija daje za te subvencije. Da li postoji u Srbiji opravdanost tih ulaganja? Da li mi znamo na osnovu neke studije, na osnovu neke analize, šta smo mi to konkretno dobili tim programom subvencija? Pogotovo što imamo slučajeve da kada neki strani investitor dođe ovde, zaposli 200 ljudi, mi mu damo 15 hiljada evra po radnom mestu, a posle već godinu dana njegova proizvodnja je manja i on ima manje od 200 ljudi zaposlenih. Gde je garancija da će ljudi koji su zaposleni u tim stranim kompanijama, koje se subvencionišu iz budžeta po 15 hiljada evra po radnom mestu, biti tu zaposleni? Pogotovo uz ovaj Zakon o radu, gde može otprilike poslodavac da se radnika oslobodi za tren oka. Ali, nema veze, to je politika koja vama donosi rezultate, tj. donosi vam to da vas MMF i Svetska banka pohvale.

Nije tačno ono što smo malopre čuli, da Vlada Republike Srbije samostalno donosi te odluke, a da su tu MMF i Svetska banka samo kao savetnici. Dakle, to je jedna apsolutna laž. Od 2000. godine za sve finansije u Srbiji, za privredu Srbije se apsolutno pita MMF i Svetska banka, a to nam pokazuje i to da su njegovi eksponenti, eksponenti MMF više puta bili angažovani u Vladi Republike Srbije od 5. oktobra do dan danas, i Miroljub Labus, i Vlahović, i Đelić, i Dušan Vujović, i Lazar Krstić, i Mlađan Dinkić.

Dakle, i demokrate i naprednjaci, svi su se koristili istom politikom, a to je bilo zadovoljiti sve zahteve MMF kojeg apsolutno ne zanima život građana Srbije ukoliko se Srbija na vreme servisira svoja dugovanja. Usmereno je samo na to da se što pre dugovi plate, a kolika će biti cena struje, kolika će biti plata u Srbiji, penzije itd, to je za MMF nevažno, a vi ste isto to prihvatili pa su i vaši eksperti Lazar Krstić, Saša Radulović, Mlađan Dinkić i Dušan Vujović bili jednostavno ispred MMF u Vladi Republike Srbije i kontrolisali finansije i kontrolisali interese MMF. To se ništa ne krije.

Dakle, šta mi dobijamo s tim što dajemo subvencije strancima? Mi prvo dobijamo diskriminaciju u odnosu na domaće privrednike, pošto koliko god zakon bio jedan opšti akt u realnosti stranci dobijaju taj novac, a ne domaći privrednici i domaći privrednici jednostavno ne mogu na taj način da budu konkurentni u našoj zemlji, zbog stranaca. Šta je strancu interes ovde? Njemu je interes ovde da on dođe, pokupi 15 hiljada evra po radnom mestu, dobije zemljište besplatno, dobije sve dozvole besplatno i po ubrzanoj proceduri i Vlada Srbije plaća plate tim radnicima, a oni su tu formalno zaposleni na platu od 240 ili 250 evra. I uvek su ucenjeni - izvoli, izvini, ako nećeš da radiš, ne moraš da radiš, ovde više ne radiš. Tvoja prava apsolutno niko ne poštuje, dakle prava radnika u Srbiji.

Mi smo imali više puta izjave gospodina Vučića, u posetama nekim određenim zemljama je govorio da privlači kompanije iz tih zemalja da dođu ovde zato što mi imamo najbolje uslove i nađite mi tu zemlju koja ima bolje uslove, mi ćemo te da pobedimo i popravićemo naše uslove, mi imamo bolje uslove od tih zemalja o kojima vi govorite. Šta je takmičenje u svemu tome? Takmičenje je između Srbije, Makedonije, Albanije, Moldavije, Mađarske, ko će više dati po radnom mestu da bi privukao investitore. Šta mi s time dobijamo? Mi dobijamo to da ogroman novac trošimo dovodeći strance, a nemamo nikakav dugoročni rezultat od toga. Gde nam je isplativost od toga? Gde je Makedoniji? Gde je Moldaviji? Pa, da je to dobro, taj sistem, sistem subvencionisanja, valjda bi te zapadne države, koje to podržavaju u Srbiji, to primenjivale u svojim zemljama, ne bi nama reklamirali nešto što oni sami ne rade.

Taj Dušan Vujović, bivši naprednjački ministar finansija, vaš kolega bivši, gospodine Đorđeviću, sada je kao ekspert Svetske banke angažovan na sređivanju stanja u Ukrajini, dakle sada je prešao da se bavi tom zemljom, on je rekao da sa ovim našim modelom subvencionisanja, davanja velikih subvencija stranim investicijama i ekonomiji koja se na tome bazira, mi možemo da dostignemo standard najrazvijenijih zemalja EU za 250 godina, i to u koliko oni budu tapkali u mestu. Dakle, to je ono što govori bivši naprednjački ministar finansija. Nema razloga da mu ne verujemo, jer je ova većina za njega i glasala.

Dakle, to je valjda nešto što treba da nas osvesti, što treba da nam pokaže da u stvari možda ovo i nije najbolji način za uspeh, ali mi se zadovoljavamo podatkom da uz naš rast od 4%, koji u odnosu na BDP iznosi 1,6 milijardi evra, je veći od nemačkog rasta BDP-a od 1%, koji iznosi blizu 50 milijardi evra. To je nama dovoljan podatak. Mi onda kažemo, gospođa Brnabić i gospodin Vučić i Siniša Mali kažu - Srbija ima najveći rast u Evropi, Srbija ima veći rast od nemačkog. Pa, da li je to moguće?

Ono što mi možemo samo da ponudimo na tom tržištu za zapadne zemlje, jeste jeftina radna snaga i mi to čak ni ne krijemo. Vlada SNS 2014. godine je platila reklamiranje, snimila reklamu koja se emitovala nekoliko meseci na CNN, u kojoj se reklamira Srbija, pozivaju strani investitori da dođu u Srbiju, jer je Srbija zemlja visoko obrazovane, a jeftine radne snage. Dakle, to je Vlada Republike Srbije platila da se reklamira na CNN. Šta mi onda više pričamo?

Mi, umesto da promenimo ovaj program subvencija, da smanjimo finansiranje nevladinih organizacija, pogotovo onih koje posle toga deluju protiv Srbije, koje organizuju „Mirditu“ u sred Beograda, dakle promociju kosovske kulture, to se sve finansira iz budžeta Srbije, naprednjaci to podržavaju, tamo je bio prisutan i bivši ministar Tasovac, naprednjački ministar, a sadašnji gradski odbornik, da prekinemo finansiranje žena u crnom, da prekinemo finansiranje kuća ljudskih prava, da prekinemo finansiranje Fonda za otvoreno društvo građanskih inicijativa Helsinškog odbora, Jukoma i svih ostalih, mi smo tada mislili 2014. godine da treba da uzmemo novac od penzionera i da smanjimo plate. Uprkos obećanjima Aleksandra Vučića iz 2014. godine da u penzionere niko ne sme da dira, da se neće smanjivati penzije, da on to garantuje i da je bolje da se uzima sa naše grbače, misleći na neke političare verovatno u Srbiji, nego da se dira u penzionere, kroz tri meseca penzije su bile smanjene i taj novac još uvek nije vraćen i ne zna se šta će sa tim biti.

Dakle, mi pravimo uštede na zaposlenima i na penzionerima umesto na subvencijama, na finansiranju nevladinih organizacija i na smanjivanju administracije. Uprkos predizbornim obećanjima SNS najveći deo toga nije ispunila, pre svega smanjivanje birokratije, osnivanje kancelarije za brze odgovore koja je trebala da zameni mnogo birokratije u Srbiji i ubrza razne postupke. To je ostalo mrtvo slovo na papiru, iako je SNS na vlasti punih sedam godina.

Zašto mi danas govorimo uopšte o završnom računu? Ne zato što postoji osećaj odgovornosti i što je to normalno u Srbiji da se to radi, nego zato što su u Srbiji bili prisutni nekoliko meseci bivši i trenutni evroparlamentarci koji vode glavnu reč u Srbiji i čiji su zahtevi uvek maksimalno ispunjeni. Mi smo govorili da treba da se promeni Poslovnik, da treba da se drugačije radi u Narodnoj skupštini i ništa to niste uradili dok nisu stigli zahtevi iz inostranstva. Tako su došli diktati iz inostranstva da imamo ovde sad i završni račun i budžet ranije i razdvojeni dnevni red i sve ostalo. Nije za pohvalu da se hvalite kako donosite sad završne račune, to treba da bude normalna stvar. To treba da bude stvar koja je redovna svake godine, a ne sada zato što ste vi nešto za to zaslužni. Hvala.

Odlično, ukoliko ste vi došli do tog podatka, najbolje bi bilo da nam izložite sada i kome i koliko ste dali novca. Dakle, vi znate samo za ukupnu cifru, kome i koliko ste dali novca i da li je zaista toliko zaposlenih u Srbiji?

Pustite te statistike da svako ko radi sat vremena mesečno je u stvari zaposlen. Jesu ti svi ljudi zaposleni o kojima vi pričate o zapošljavanju itd, ali u Finskoj, u Švedskoj, u Nemačkoj, u Francuskoj itd. Koja se to zemlja razvila po diktatu MMF? Nije ni jedna. Evo, pogledajte, i Moldavija i Makedonija i Albanija i sve te zemlje. Pogledajte šta je MMF radio u Latinskoj Americi. Gde se to neka zemlja razvila uz pomoć MMF?

Vi svi, dame i gospodo, znate da je kapital mogao da nastane samo krađom, otimačinom, prevarom i krvavom eksploatacijom radne snage i tako je svaki kapital na svetu nastao. Dakle, na krajnje nepošten način. Lako je posle kada se završi prvobitna akumulacija, pa da kapital sam sebe oplođuje, tad ulazi u finansijski sektor, banke ga mogu i bez proizvodnje oploditi.

Ali, kako se vi ponašate? Vi se ponašate kao da su ti investitori iz inostranstva najpošteniji, kao da su oni na pošten način došli do kapitala. Nisu i neće ga ni ovde oploditi na pošten način, nego će nam dušu isisati. Sa druge strane, spremate zakon da iz zemlje isterate i ovo nešto bogati ljudi što ima.

Pod dosmanlijskom vlašću je bila opšta otimačina, sve se opljačkalo, malo šta je ostalo. Slažem se da su prepuni bankovni sefovi i računi u tim poreskim rajevima, na tim egzotičnim ostrvima, ali vi ne možete ni jednom od tih tajkuna da dokažete kriminal. Evo, niste mogli ni Miškoviću, ali se sve završilo. Tresla se gora, rodio se miš.

Šta treba uraditi? Ne možete vi sad ljudima otimati zato što su bogati, nego im morate konkretno dokazati gde su, kada i kako ukrali.

Ja bih uveo da sprovedemo veliku akciju legalizacije novca državljana Srbije, pa da odredimo jednu banku gde je 100% državni kapital, to je „Poštanska štedionica“, milim da ona jedina ima 100% državni i da se kaže, ko uplati bilo koji iznos novca u „Poštanskoj štedionici“ neće se ispitivati poreklo, ali mu se odbija taksa od 5% od ukupne vrednosti novca i slobodan je ostatkom da raspolaže. Time smo ih sve, taksom od 5%, bar nešto naplatili u korist države, a onda ih motivisali da ovde ulažu, da se osećaju sigurnim, drugačije ne može, a strancima možete, oni će sve više izvoljevati, koliko im više ponudite, oni će još više tražiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogli smo da vidimo u prethodnih nekoliko godina kako izgledaju izbori u Srbiji i oni koji su pojedinačni, dakle, koji nisu lokalni izbori, koji nisu zajedno u terminu kada je većina lokalnih samouprava. Imali smo priliku da vidimo najskorije kako su izgledali izbori u Medveđi.

Medveđa je jedna mala opština u kojoj smo mogli da vidimo taj primer fantomskih izbornih listi, koji posle, ne samo što troše sredstva iz budžeta namenjena za kampanju, nego im je omogućeno mnogo više nego drugim izbornim akterima, čak i one stvari koje nisu bile po zakonu. Tako smo imali priliku da vidimo da izvesna srpska desnica, koja je jedna satelitska stranka SNS je imala pristup korisnika narodne kuhinje i socijalne pomoći iz opštine Medveđa koji su posle toga, dakle, te ljude obilazili, nudili im novac, nudili im raznu pomoć u zamenu za glasanje na izborima.

To je bilo dokumentovano. Ti sami ljudi, ti sateliti su se time hvalili na društvenim mrežama i u medijima, to je opšte poznata informacija koja je prošla bez ikakve reakcije nadležnih državnih organa. Nema ni Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nema ni Zaštitnika građana, ni Ministarstva unutrašnjih poslova. Dakle, apsolutno nije niko na to reagovao. Kandidate te liste činili su članovi SNS.

I za registraciju nekih drugih stranaka odvojen je novac, zavetnici, savetnici, kako već, dakle, od stranke registrovale i učestvovale u izbornoj trci posle, sa te neke patriotske strane, kao i ove neke druge, sa ove liberalne, proevropske ili kako već strane političkog spektra kao električni zečevi u izbornoj kampanji.

Imali smo priliku i na beogradskim izborima da vidimo više od 20 izbornih listi. Videli smo od Udruženja Grka Beograda, Slovaka Beograda, gondole, raznih romskih organizacija, svega je tu bilo.

Dakle, izmišljaju se kandidati da bi posle od tih svih grupa građana, koalicija ili kako već, koje ne pređu cenzus, maksimalan profit imala stranka režima, SNS, u prelivanju mandata po Donteovom sistemu.

Imali smo pre godinu dana izbore u četiri opštine, u Kuli, u Doljevcu, u Kladovu i u Lučanima. Samo su u Lučanima bili redovni izbori, SNS se odlučila da raspiše izbore i u ove tri opštine da bismo imali zapanjujuće rezultate. Nigde ni u jednoj demokratiji na svetu ne može da se desi da tri odvojene režimske stranke uzmu više od 90% glasova u nekoj opštini.

Takva je situacija bila u Doljevcu, gde je 95% navodno glasalo za SNS, SPS i JS. Slično je bilo u Kladovu, gde je umesto JS bio PUPS. To je trenutna izborna atmosfera u Srbiji koje niko nije bio svestan, dok nije došao diktat iz inostranstva.

Verujem da velika većina narodnih poslanika nije ni znala da postoji mogućnost, tj. norma u Zakonu o izboru narodnih poslanika, da Narodna skupština formira nadzorni odbor. To smo samo čuli, tek kada su došli tutori iz inostranstva iz Evropskog parlamenta i objasnili neke stvari predstavnicima vladajuće većine. Od leta, od kada je počela nevladina organizacija pod pokroviteljstvom Džordža Soroša da saziva proevropsku tj. prozapadnu opoziciju i stranke režima, da im drži predavanje i objašnjava šta su izbori, šta je glasanje, šta je brojanje glasova itd. mi smo imali jedno veliko poniženje za Narodnu skupštinu, a to je da su došli bivši poslanici Evropskog parlamenta, isluženi, izraubovani da objašnjavaju narodnim poslanicima, vode glavnu reč u Skupštini Srbije i otprilike deluju kao kontrolno telo za vladajuću većinu i veliku većinu prozapadnih stranaka. To pokazuje da predstavnici vladajuće većine, većina poslaničkih grupa u Skupštini Srbije nije bila svesna tih problema i nije znala da ih reši iako su predstavnici SRS upozoravali godinama, od 2016. godine, da ovaj Saziv treba da donese novi Poslovnik, da se ne mogu sednice sazivati po hitnom postupku, da se ne može spajati više raznorodnih tačaka dnevnog reda za jednu raspravu, a imali smo situaciju do pre godinu dana, tj. prošle godine, kada je bio budžet na dnevnom redu, sa još 76 tačaka dnevnog reda. Zajedno sa budžetom koji treba da bude krovni i najvažniji zakon koji Skupština donosi.

Vi ste bili slepi i gluvi na te primedbe koje su bile dobronamerne u cilju unapređenja kvaliteta rada Narodne skupštine, a onda ste se toga setili kada je Nacionalni konvent za EU to prvo rekao, pa ste se ponašali kao velike demokrate, a onda posle toga od nevladinih organizacija, Fonda za otvoreno društvo i ostalih, do bivših evropskih poslanika, do sada isto tako, od tutora iz inostranstva iz Evropskog parlamenta.

To pokazuje da vi nemate apsolutno nikakvu samostalnost u donošenju odluka. I ovo sada radite ne zato što mislite da biste sa tim poboljšali ambijent u kojem se održavaju izbori, nego zato što su vam tako rekli.

Još jedna stvar. Imali smo 2016. godine priliku da vidimo da je ambasador SAD direktno uticao na izborne rezultate. Oni su, ne samo što je bio u izbornoj komisiji i u predstavništvu nekih opozicionih stranaka, već isključivo pod pritiskom američke ambasade, vi ste dve liste ubacili u Narodnu skupštinu. U pitanju je lista Čeda-Bojić-Čanak i DSS-Dveri. Nisu imali dovoljan broj glasova da bi prešli izborni prag i imali poslaničke grupe, vi ste pod pritiskom iz američke ambasade to uradili. Toliko o demokratiji, izborima, samostalnosti, suverenosti i svemu ostalom.

Imali smo priliku, kada govorimo o medijskom predstavljanju, da vidimo da RTS, koja se finansira iz budžeta Srbije, dakle, svi građani je plaćaju, još plaćaju pretplatu uz račun za struju, dakle, jedna neviđena nebuloza i otimanje para, da bi posle toga oni donosili samostalno valjda svoje odluke o izboru direktora, upravnog, nadzornog odbora ili kako već, političke stranke, poslaničke grupe, nemaju uticaj na izbor u Upravnom odboru RTS, niko ne zna po kom principu se ti ljudi biraju, a onda promovišu, naravno, u skladu sa svojom uređivačkom politikom, njih zanima da budu javni servis evropske Srbije i samim tim su oni zauzeli određenu stranu u ovoj našoj političkoj podeli u Srbiji.

Još nešto. Niko nije reagovao, ni Ministarstvo kulture, ni Vlada Srbije, ni Skupština Srbije, kada RTS sve učestalije prikazuje mapu Srbije bez teritorije KiM. To je za vas postalo normalna stvar i više se niko ni ne začudi kada to vidi na RTS.

Radio-televizija Srbije, u vreme predsedničke kampanje, vreme predviđeno za sve kandidate je bilo u takvoj proporciji da je jedan kandidat imao više vremena, tri i po puta više vremena nego svi ostali kandidati zajedno. U pitanju je, naravno, sadašnji predsednik Srbije. Kako tad niste primetili da nešto ne valja u našim izbornim uslovima? RTS i sada u svojim političkim emisijama, kojih je jako malo, u informativnim emisijama, neguje raznolikost. Može da se tamo pojavi veliki broj raznih političara, i Vulin i Nebojša Stefanović i Vučić i Zorana Mihajlović i ostali, ali slabo ko iz parlamentarne opozicije, ili oni koji su njima podobni.

Tako možemo da vidimo da se tamo često pojavljuju stranke koje nisu učestvovale na izborima, stranke koje su u parlamentu zahvaljujući tome što su oteli, tj. ukrali mandate i formirali svoju poslaničku grupu i posle toga RTS to predstavlja u informativnom programu kako neka Stranka moderne Srbije nešto smatra. S kojim legitimitetom je to? Ima i drugih, isto tako, koji nisu učestvovali, apsolutno nemaju nikakav legitimitet, ali za njih je to vreme slobodno i to daje nama iluziju pluralizma na RTS.

Ovo zaista ne možemo da posmatramo kao vašu samostalnost, suverenost i brigu za demokratiju u Srbiji, već samo jedno u nizu ispunjavanja diktata iz inostranstva. Vi mislite da ćete zbog toga nekoga da odobrovoljite, da će neko da bude prema vama zahvalan, da će možda da pruža podršku vama za nešto što budete radili a što se tiče naše unutrašnje politike, a najviše od svega se bojite da predstavnici EU ne upute tri sata pre zatvaranja birališta u Srbiji čestitku za pobedu nekom drugom ko nije iz SNS. I zbog toga ste spremni na sve ustupke i zbog toga vam oni i lome kičmu.

Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem poslaničko pitanje Ani Brnabić i ministru obrazovanja Mladenu Šarčeviću.

Mi obično o temi udžbenika govorimo samo kada je početak školske godine, inače se Ministarstvo uopšte tom temom ne bavi, ali onda smo u međuvremenu mogli da vidimo skandal za skandalom što se tiče ove teme. Dakle, oni koji se maksimalno favorizuju što se tiče proizvođača u Srbiji jesu „Bigz“, „Klet“ i „Logos“, svi u vlasništvu hrvatskog izdavača „Školske knjige“. Posle toga imamo udžbenike iz istorije, pre svega, koji ne samo da su istorijski netačni, nego su u velikoj meri za naš narod, našu istoriju i našu kulturu uvredljivi.

Tako, posle onih događaja da su Srbi, u stvari, kada su došli svojevremeno na Balkan tu zatekli Albance i preoteli im zemlju, gde smo videli neke srednjevekovne izmišljene države kada su Srbi došli na Balkan, predstavljaju hrvatsku nepostojeću istoriju kao istoriju zasnovanu na faktima, a poslednje od svega toga imali smo zaista jedan veliki skandal. Dakle, danak u krvi, otimanje Srba, tj. srpske dece od strane turske vojske kako bi od njih posle pravili vojnike je predstavljen kao nešto što se smatralo tada pozitivnim. Dakle, danak u krvi je pozitivna stvar u udžbenicima istorije za osnovnu školu. Kako je moguće da niko ne reaguje?

Kaže se u „Bigzovom“ udžbeniku za šesti razred: „Danak u krvi je omogućavao dečacima da napreduju na društvenoj lestvici, a oni su zauzvrat bili potpuno odani sultanu. Tako su mnogi od njih postali članovi važne i uticajne elite Osmanskog carstva.“ To je danak u krvi u udžbenicima za osnovnu školu. Gde je reakcija Ministarstva? Kako je moguće da je ovo dopušteno u našim školama? Da li neko iz Ministarstva obrazovanja, pre nego što se ti udžbenici uopšte pojave u školama, pročita te udžbenike? Da li je moguće da niko ovo nije pročitao pre nego što se to pojavilo u školama? Da li je moguće, ukoliko ste pročitali, da se vi sa tim slažete?

Pa, valjda, ako je jedan Mehmed Paša Sokolović, jel to značilo da su svi oni automatski bili veliki veziri koji su otimani iz sprskih porodica, preobraćeni u drugu veru i postajali turski vojnici i Turci, na kraju krajeva, u 16, 17. i 18. veku? Da li se Ministarstvo sa ovim slaže? To je kao da sad sutra možemo možda da zateknemo da je Jasenovac imao neke pozitivne stvari. To je bilo, izvinite, moglo je tamo da se radi. To je na tom nivou. Dakle, obavezna reakcija Ministarstva obrazovanja da se ovo što pre zabrani.

Još jedna stvar, mi ovde forsiramo hrvatske izdavače i posle imamo ovakve skandale. Šta je sa Zavodom za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva? Šta je sa Službenim glasnikom? Kako je moguće da su privilegovani hrvatski izdavači i posle možemo da zateknemo ovo od njih? To su inače otvoreni finansijeri HDZ-a u Hrvatskoj. Dakle, izdavačku kuću „Bigz“ kupila je „Školska knjiga“ čiji je vlasnik hrvatski tajkun Ante Žužul, finansijer HDZ-a. „Logos“ i „Klet“ su u vlasništvu Ante Žužula, Danijela Žderića i Roka Kvaternika. To su vlasnici ovih izdavačkih kuća iz kojih u našim školama imaju udžbenike.

Dakle, zabraniti bilo kome, osim Zavoda za izdavanje udžbenika, da se bavi ovim udžbenicima, jer zaista imamo jako loše iskustvo, pogotovo što moramo da forsiramo državnog izdavača, a ne da na uštrb državnog izdavača forsiramo hrvatske izdavače. To je zaista nenormalno. Što pre reakcija i gospođe Brnabić i gospodina Šarčevića, a pogotovo da se odgovori na inicijativu Srpske radikalne stranke da se što pre štampaju sabrana dela nobelovca Petera Hankea, jednog velikog srpskog prijatelja. Još uvek nismo dobili odgovor na to pitanje. Hvala vam.

Ne znam šta ste vi mislili, gospodine Marinkoviću, meni je jako brzo prošlo.

Mi smo imali danas priliku da čujemo neke stvari koje nisu sasvim jasne, pogotovo u svetlu ovih novih naših tendencija o transparentnosti, demokratiji, što su nas naučili kroz ove dijaloge predstavnici EU.

Prvo, mi smo danas čuli da će nam auto-put Niš - Merdare smanjiti kolonu na prelazu. Zanima nas koji su to prelazi, koje su to kolone i šta se to tamo čeka? Koji su to prelazi? Jesu li to granični prelazi? Šta se tamo prelazi? Kakav je to prelaz između Srbije i Srbije ili je to neko novo svetlo, ali mogli bi smo to da čujemo?

Čuli smo danas i od jednog istaknutog narodnog poslanika kako ćemo da vidimo za mesec-dva koja stranka ima kakav rejting. U pitanju je gospodin Arsić, njegove su analize uvek temeljne i izlaganja fundamentalna, ali bojim se da ni to nije tačno, pošto on to ne zna jer će morati da se konsultuje kroz dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta, bivšim poslanicima Evropskog parlamenta, i predstavnicima nevladinih organizacija, pošto su oni nažalost na čelu svega toga i vode glavnu reč ne samo u Skupštini, nego verovatno i u Vladi, ministarstvima i na nekim drugim mestima takođe.

Dakle, to se više ne krije. Dakle, oni se pitaju i šta će biti na dnevnom redu, koliko će rasprave da traju, ko će u njima da učestvuje, kada će posle toga da budu izbori, ko može, ko ne može na izbore, kako će da se kampanja sprovede, šta sme da se radi u kampanji, šta ne sme. Oni sve znaju, a mi ne znamo ništa. Tako da toliko o vašoj samostalnosti, suverenosti itd.

Mi moramo da postavimo samo jedno pitanje, da li može da nas obavesti Vlada Srbije i gospodin Đorđević, možda, ili neko predstavnik Vlade, koliki je javni dug trenutno u Srbiji? Koliko je to, koliko treba da bude po Ustavu i koliko se ova Vlada, kada kažem ova Vlada, ne mislim samo na ovu Vladu Ane Brnabić nego naprednjačku Vladu, od 2012. godine, koliko se ta Vlada zadužila?

Kako je moguće, ukoliko je istina, da smo mi šampioni regiona u investicijama, u standardu, penzijama, platama, u rastu BDP, ako smo mi najjači, kako je moguće da se mi iznova i iznova zadužujemo po sve nepovoljnijim uslovima?

Mi smo potpisali niz nekih sporazuma i sa nekim drugima, ne samo sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Dakle, ima tu još nekih drugih aktera, valjda.

Mi smo juče govorili o javnim nabavkama i o transparentnosti, itd., a mi danas ne znamo kako je Vlada došla do ovog sporazuma baš sa Frankfurtskom bankom? I, koji je ovo sporazum sa Frankfurtskom bankom po redu? Vlada preferira tu banku iako nisu isti uslovi. Dakle, nama se dešava da mi imamo neka neangažovana sredstva, ali i dalje imamo kamatu i plaćamo kamatu na ta sredstva? Da li je to istina? Da li je to naše iskustvo iz saradnje sa Frankfurtskom bankom? Mi smo potpisali niz nekih sporazuma u ovom sazivu, tj. ratifikovali.

Dakle, transparentnost je dobra kada su u pitanju javne nabavke, ali kada su u pitanju ovi sporazumi – ne, to samo tu dođe i niko ne zna kako je do toga došlo, pogotovo što imamo neke nenormalne stvari. Dakle, mi se zadužujemo, podižemo kredite po nepovoljnim uslovima, a onda nam kaže u sporazumu, dakle, mi ćemo da sada nađemo konsultante, jer su to konsultantske usluge, to je predviđeno ovim sporazumom.

Dakle, banka preporučuje angažovanje specijalizovanih i iskusnih konsultanata koji će pomoći tokom pripreme i sprovođenja projekta. Šta znači iskusnih po ovom sporazumu? Šta to znači?

Dakle, mi se sad kod njih zadužujemo, oni dovode ovde tutore, šta će ko da radi i to se sve iz tog kredita plaća. Dakle, sve, ne samo taj projekat. Kako je to moguće? Zašto se to plaća?

Mi smo čuli neke optužbe da mi govorimo kako je sve automatski pozitivno, što se tiče Rusije, što se tiče Kine, da ne gledamo realnost ko daje više novca, ko ulaže, itd. Ne kažem da je sve automatski pozitivno, ali je nas iskustvo za ovih 19 godina naučilo da mi kada smo u takvim nekim odnosima, gde su u pitanju zaduživanja i investicije, mnogo bolje prolazimo u saradnji sa Narodnom Republikom Kinom i Ruskom Federacijom nego što je to slučaj sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj ili Evropskom investicionom bankom. To je nas iskustvo naučilo.

Mi moramo da se zadužujemo i da pravimo aranžmane sa tim evropskim bankama zato što je to jedan način političkog uslovljavanja Vlade Srbije, jer se otvoreno kaže – vi ste na evropskom putu, vi ste kandidati za članstvo u EU, vi otvarate poglavlja, molim lepo, Evropska banka.

Sve ostalo ne dolazi u obzir, zato što ukoliko bi se mi sutra fokusirali možda da nam bude prioritet saradnja sa nekim drugima, gde bi imali bolje uslove, nama bi se reklo iz EU – ukoliko uradite to, vi ćete biti pod sankcijama, vi ćete biti na crnim listama, mi vas više nećemo smatrati partnerima. Zato što i kada vas pljačkaju iz EU, to je onda demokratski, pošteno, napredno i u skladu sa evropskim vrednostima, a ukoliko negde sarađujete na ravnopravnim osnovama, vi ste onda deo nekog mračnog, trećeg, zlog, agresivnog i neprijateljskog sveta. To je perspektiva EU.

Koje su najveće investicije u Srbiji? Mi se ovde hvalimo kako jeste, jeste, ali zapadnu Evropu, oni nam daju novac, iz EU nam daju donacije. Čuli smo gospođu Joksimović, kažu – bespovratna sredstva. Dakle, nama su otprilike poklonili i mi onda zbog toga treba da budemo na evropskom putu. Da li iko normalan misli da novac može da se pokloni, a da se ne očekuje ništa za uzvrat? To je, naravno, nemoguće. Ukoliko je to jasno, kako možemo mi da se hvalimo bespovratnim sredstvima? Kakva bespovratna sredstva?

Mi ukoliko ne platimo možda to sa kamatom, mi ćemo to platiti na neki drugi način, kroz preferiranje ovakvih banaka, kroz ispunjavanje nekih drugih prioriteta, kroz angažovanje nekih evropskih kompanija na uštrb nekih drugih. Na taj način ćemo mi to platiti, nećemo sigurno taj novac dobiti besplatno.

Najveće investicije danas u Srbiji ne dolaze iz zapadne Evrope, ne dolaze iz SAD, nego dolaze upravo iz Rusije i Kine. U kakvom bi stanju bila „Železara“ u Smederevu da tu kompaniju nije preuzela kineska kompanija „Habis“?

Aleksandar Vučić je govorio o tome da je to rak rana naše privrede, da mi trošimo nenormalne pare na mesečnom nivou samo za te plate i da ta „Železara“ funkcioniše, da smo očajni u traženju partnera. Prvo su došli Amerikanci, tj. ovi drugi „Esmark“, kada je „US Stil“ vratio to za jedan dolar Srbiji. Oni su hteli da urade nešto slično kao „US Stil“, da, naravno, opljačkaju još nešto što se može opljačkati, a da profit izvuku, kompanija ih nije zanimala.

Kada je došla kineska kompanija, pošto je to valjda jasno svima, kada kineske kompanije dolaze, one ne dolaze da bi zaradili za dan, dva ili tri, nego rade na dugi rok i zanima ih profit i zanima ih da tu ostanu. Takva je situacija i sa RTB „Bor“. Dakle, pet hiljada i više zaposlenih koji danas ne bi imali posao da nisu došli tamo, isto tako, kinezi. Jel tako? I ovi drugi koji su hteli da dođu, bili su samo usmereni na to da imovinu opljačkaju.

Ko više puni budžet Srbije od „Naftne industrije Srbije“, dakle, „Gasprom NJefta“? A mi smo i dalje u zabludi da je, u stvari, fokusiranjem na EU i na orjentaciju prema EU, da nam se, u stvari, garantuje bolji život, strane investicije, itd. Dakle, to jednostavno ne ide jedno sa drugim.

Imali smo nedavno, pošto pričamo sada o ovom auto-putu Niš Merdare, imali smo baš nedavno slučaj sa Moravskim koridorom. Dakle, apsolutno netransparentno, putem direktne pogodbe, Vlada Srbije izabere, dakle, bez ikakvog konkursa, sa pozivom koji je tako napravljen da na njemu može da prođe samo „Behtel“, izabere „Behtel“ koji je najmanje 250 miliona evra skuplji, zato što smo već videli, i u javnosti se pojavila ta informacija, da taj projekat vredi oko 500 miliona evra, a cena koju će Vlada Srbije sada da plati je 745.

Ne može argument protiv toga da bude – e, mi ćemo sad da imamo auto-put, to je 500 hiljada ljudi će da bude povezano auto-putem, znate šta to znači za taj kraj. To je istina. Auto-put je potreban, potreban je tim ljudima koji u tom kraju žive, ali nikom nije potreban da bude opljačkan.

Dakle, nije se primenilo sve ono što ste pričali o javnim nabavkama u slučaju „Behtela“. Hoćemo li mi opet imati sad takvu situaciju za ovaj auto-put Niš-Merdare, pogotovo što smo imali najave pre nekoliko godina da će taj auto-put biti plaćen od nekih drugih sredstava, da to neće Srbija platiti?

Prvi put kada se ta ideja pojavila, bilo je rečeno da to Srbija neće platiti. Kako sada? To, naravno, nije prioritet Srbije, taj auto-put. To je želja i ideja koja se pojavila posle prvih briselskih pregovora. Ja ne kažem da je nepotreban, ali svakako nije prioritet.

Mi, ukoliko bi odgovorna Vlada sagledala neke stvari oko naše putne infrastrukture, primetila bi da je danas Borski i Zaječarski okrug, u smislu putne infrastrukture, slepo crevo Srbije. Zašto je taj deo Srbije potpuno izopšten iz celog tog planiranja i koliko je udaljen npr. Niš ili Kladovo ili Majdanpek od Beograda, a koliko treba vremena da se tamo dođe?

Koja nam je sada garancija da neće opet biti direktne pogodbe? Budući da znamo iz iskustava nekih drugih zemalja da „Behtel“ kada dođe, onda on apsolutno postaje jedini tu konkurent, da on konkurenciju potpuno istisne i da se onda on pita za sve poslove što se tiče izgradnje auto-puteva. Ne sme biti direktne pogodbe.

Mi smo čuli Aleksandra Vučića. Dok je bio predsednik Vlade rekao je kako je na deonici LJig - Preljina ukradeno negde oko 40 miliona evra, tj. da je taj autoput pretplaćen za negde oko 40 miliona, a sada je Moravski koridor pretplaćen za negde oko 250 miliona. Kako razlikuje to SNS od DS? Nema nikakve razlike. Osam puta je sad samo veća cena.

Mi ovde se hvalimo nekim ekonomskim uspesima, visokim standardom, rastom koji je veći od nemačkog, šta sve možemo da čujemo iz rubrike „verovali ili ne“, a onda kada vidimo realnost, vidimo da se sve više i više zadužujemo. Kada se zadužujemo, naravno, kod tih evropskih banaka, budući da su naši patroni, a to je EU, za to zaslužni, mi svesno pristajemo na to da, pod lošijim uslovima, uzimamo novac.

Ukoliko bi se npr. jedna vlada osvestila i preispitala orijentaciju ka EU, možda bi primetili, ne samo da Evropa više nije najbogatiji deo sveta, već da postoji jedan ogroman investicioni plan, među najvećim u istoriji, a to je kineski „Pojas i put“, koji je upravo usmeren na ovaj deo Evrope. Najviše se vezuje za putnu infrastrukturu, ali i za sve ostalo.

Umesto da mi pokušamo da budemo glavni kineski partneri na Balkanu i u istočnoj, jugoistočnoj Evropi, da budemo čvorište svega toga što će Kinezi ovde dovesti i napraviti, ne, mi se i dalje držimo onoga što je bio isti plan i 2001. godine. Dakle, Evropa nema alternativu, evropsko je dobro, vanevropsko je loše. To je glavna maksima i ove vlade i vlade DS i DSS i od 2000. godine apsolutno se ništa nije povodom toga promenilo.

Nije sve što dođe iz Brisela automatski dobro, i pogotovo nije sve pozitivno za građane Srbije kako se to predstavlja. Iz našeg iskustva znamo da to nije tako. Prvo, koliko su nas samo puta slagali. Lažu nas i danas, lažu nas da će našim reformama, otvaranjem poglavlja, donošenjem nekakvih zakona u Skupštini, da će taj proces Srbiju približiti EU. Neće. Neće, zato što od tog proširenja nema ništa, zavesa je ta odavno pala i stavljena je tačka na pitanje EU.

Evropska unija sada ide putem svoje dezintegracije i ni na kraj pameti im nije da primaju nove članove. Oni gledaju na Srbiju samo na mesto gde mogu da izvuku neki profit. Taj profit mogu da izvuku na način da kompanije koje su iz Evrope rade ovde i mnogo im jeftinije da plate radnika ovde 250 evra, nego 1.500 evra negde u nekoj od zapadnoevropskih zemalja i uvek će nas zbog toga držati na kratkoj uzici zato što im mi zbog toga trebamo. Automatski su povlašćeni da dobijaju poslove ovde, a na sve to i 15.000 evra subvencija po radnom mestu. To je glavna uloga Srbije u procesu evropskih integracija ovde i ništa drugo.

Zašto bi mi to prihvatali i ispunjavali sve bespogovorno, ako već možemo da vidimo da postoji neka i alternativa na spoljnopolitičkom planu? Upravo to, što je očigledno i činjenica, da su upravo najveće investicije u Srbiji, oni koji najviše uplaćuju u budžet, oni koji zapošljavaju najviše ljudi i oni koji su se već pokazali da su ozbiljni u nameri da posluju u našoj zemlji, da neće samo da uzmu profit i da odu, nisu iz EU. Dakle, to su iz Rusije i iz Kine. Naftna industrija Srbije, Bor i Smederevo, jel to dovoljno?

Sve o tome je pričao Aleksandar Vučić, kao o najvećim problemima, o Boru i Smederevu. Rekao je, ako mi to ne rešimo, u pitanju je naš rast, u pitanju je naša privreda, u pitanju je nezaposlenost, sve ostalo, dugovanja, šta sve nije pričao. Nisu nam ti naši prijatelji iz zapadne Evrope, pod čijim pritiskom moramo da pravimo aranžmane sa evropskim bankama, pomogli da rešimo te probleme, nego su to uradili ovi drugi. Zašto? Da li smo mi morali nešto da damo zauzvrat? Nismo.

Kako onda to nije jasno šta treba da se radi u našoj spoljnoj politici, a da ne govorimo o pitanju Kosova i o ovom autoputu Niš - Merdare, koji je isto tako jedan od dobrih koraka koje Srbija radi da bi odobrovoljila nekog od strane kosovskih Albanaca ili predstavnika EU. Oni će tu da vide svoju priliku i ne bi me iznenadilo da opet imamo direktnu pogodbu, dakle, bez konkursa, potpisivanje protokola i opet, kao što je bilo sa Moravskim koridorom, poseban zakon kako bi neka američka ili zapadnoevropska kompanija taj posao dobila.

Poštovani gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, polovinom septembra SRS je predala više od 100.000 potpisa građana Srbije i novi predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju kojim bi se konačno iz našeg pravnog sistema odstranili javni izvršitelji.

Dakle, za manje od dva meseca, mi smo došli do više od 100.000 potpisa građana Srbije. To vam govori o intezitetu tog problema sa kojim se naši građani susreću. Mi smo čuli prethodne nedelje u raspravi o amandmanima da se i predstavnici vladajućih stranaka zalažu da se oko ovoga povede jedna ozbiljnija rasprava. Tako da sada ne vidim razloga da ovo ne dođe na dnevni red, pogotovo što smo videli i predstavnike SNS i SPS i Pokreta socijalista. Čak i Zaštitnik građana je govorio o tarifama, tj. haraču koji javni izvršitelji uzimaju od građana Srbije. dakle, to su ljudi koji izvlače ekstra profit iz dužničko-poverilačkih odnosa i sve na teret onih najzaduženijih građana u Srbiji, a praksa nam je pokazala i to se jasno vidi, da oni koji su najviše dužni i dalje se nesmetano zadužuju i nemaju nikakvu opasnost da se izvršitelj naplati iz njihove imovine, a oni koji propuste dve rate, njima se pleni stan, nekretnine koje javni izvršitelji zaplene. Najčešće, čast izuzecima, podele među sobom, dolaze do nekretnina po mnogo puta manjim cenama od tržišnih. Još na sve to, kada isteruju ljude iz tih stanova, oni tim isteranim ljudima naplaćuju troškove tog isterivanja.

Pitanje javnih izvršitelja najbolje pokazuje liniju kontinuiteta između DS i SNS. Dakle, prvi su ovo uveli u Srbiju, ovu pošast koja već ovde traje punih osam godina, a SNS koja je ovo pitanje kritikovala, koja nije glasala za podršku izvršiteljima dok su bili u opoziciji, nakon što su došli na vlast, oni to svesrdno podržavaju i izvršitelji imaju punu podršku. To se vidi kroz rad MUP-a. Dakle, MUP, odnosno policija se ponaša kao privatno obezbeđenje, kao telohranitelji javnih izvršitelja u procesu otimanja nekretnina prezaduženih građana Srbije. Zbog toga mislim da ova podrška treba da se ukine i da se o ovom pitanju ponovo raspravi. Hvala

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo juče smo mogli da vidimo negaciju svega ovoga o čemu danas govorimo, tj. pre svega o javnim nabavkama.

Dakle, juče smo dobili pompeznu najavu, naravno, mi smo to znali mnogo ranije, da počinje sa izgradnjom autoput Preljina-Pojate, takozvani Moravski koridor. Mi srpski radikali smo upozoravali još pre godinu dana šta se sprema.

Dakle, pojavila se kineska kompanija koja je još pre četiri godine govorila o okvirnoj ceni za projekat izgradnje Moravskog koridora, koja je bila negde oko 500 miliona evra, to je bila njihova prva procena. Posle toga, mimo svake procedure, mi smo videli godinu dana pre utvrđivanja javnog interesa potpisivanje protokola za izgradnju budućeg koridora sa američkom kompanijom "Behtel".

Mi smo o otme ovde govorili, pa su nam poslanici vlasti odgovarali kako nigde u zakonu ne piše "Behtel", kao da će da piše u zakonu koja će kompanija da gradi autoput, ali smo videli tom prilikom američki ambasador u Vladi Srbije zajedno sa gospođom Mihajlović, nadležnim ministrom, potpisuju Protokol o saradnji sa "Behtelom" za izgradnju Moravskog koridora.

Gde je tu javna nabavka, tj. gde je tu tender da vidimo koja tu kompanija može sve da se pojavi? Možda je bilo povoljnijih kompanija. Znate, mi imamo dobra iskustva sa kineskim kompanijama koje su radile putnu infrastrukturu u Srbiji. Ali ne, morao je da prođe "Behtel", iako je za sada 245 miliona evra najmanje skuplji nego što bi to bila cena kineske kompanije za isti put. Mi smo o tome govorili mnogo pre nego što je to došlo ovde na dnevni red. Vi ste pričali otprilike kako mi izmišljamo, a na kraju se sve to potvrdilo.

Vlada Srbije objavljuje javni poziv za ponudu za izgradnju Moravskog koridora koji je predstavljao faktički ličnu kartu američke kompanije „Behtel“. Dakle, poziv je bio nacrtan tako da na njemu samo „Behtel“ može da prođe, cela specifikacija, sve karakteristike upravo po meri te američke kompanije.

Šta je tu bio cilj? Cilj je bio, da se mi Amerikancima dopadnemo, da se mi njima svidimo, da na taj način plaćajući im reket, a cena od 250 miliona evra viša u odnosu na druge kompanije, nije ništa drugo nego reket, o tome bi trebalo možda i da razgovaramo gde taj novac ide, ko je to posrednik u Srbiji u isplati tog novca? Dakle, mi mislimo ukoliko mi njih podmitimo na taj način da ćemo mi imati njihovu podršku u nekim možda spoljnopolitičkim stvarima. Naravno da je to naivno, da je to infantilno i da je još jedna u nizu naših promašenih investicija.

Odgovorna Vlada, bi pogledala iskustva zemalja u regionu, gde je još radio „Behtel“, na primer u Albaniji, isto tako izbila afera za auto-put koji je gradio „Behtel“, zato što je bilo pretplaćeno, jer oni dolaze da istisnu sve druge pod pokroviteljstvom američke ambasade. U Hrvatskoj, prilikom izgradnje auto-puta Split-Karlovac, ministar infrastrukture je morao da podnese ostavku, kada se otkrilo koliko je američkoj kompaniji „Behtel“ bilo pretplaćeno da bi izgradila taj auto-put.

Ukoliko mi govorimo o vladavini prava i javnim nabavkama koje treba da budu osnov za zdravu konkurenciju, a za sve ukupni privredni razvoj potrebna je zdrava konkurencija kako ne bi došlo zbog nekih koruptivnih radnji, do na kraju negativne selekcije, kao što se nama desilo, evo videli smo juče. Juče smo svečano to imali priliku da vidimo, mi smo se upustili u izgradnju Moravskog koridora sa američkom kompanijom „Behtel-Enka“, koju smo dobili kroz direktnu pogodbu.

Dakle, sve suprotno od onoga što smo imali priliku da čujemo od ministra Đorđevića, od raznih poslanika iz vladajuće koalicije, kako može da bude dobro i da bude podsticaj konkurenciji, privrednom ambijentu u Srbiji, ako mi poslujemo direktno sa direktnim pogodbama. A, ta kompanija upravo samo to i radi, samo traži vlade koje su pod očiglednim uticajem i pritiskom, da ne kažem kontrolom američkih ambasada, koji posle moraju da rade šta im se kaže. Nije Srbija usamljena u tom pogledu, ima mnogo istočno evropskih zemalja, evo vidite Hrvatsku, Ukrajina na primer. Taj „Behtel“ je poslovao i u Latinskoj Americi i pokazalo se da je to jedna kompanija koja služi kao svojevrsan geopolitički instrument SAD.

Na sve kritike, koje dolaze zbog te afere, a toliki novac da se troši uzalud je afera, govori se - vi to kritikujete, vi ste protiv autoputa. Nismo mi protiv auto-puta, Moravski koridor je potreban Srbiji. Taj auto-put je potreban Srbiji, ali nije Srbiji potrebno da Srbija bude opljačkana, da se plaća reket američkoj ambasadi. To svakako nije nikome potrebno.

Mi smo imali prilike da čujemo gospođa Ana Brnabić, je juče izjavila, kako ne postoji problem što „Behtel“, koja je američka kompanija uzima podizvođače i Turske, dok bi neka druga kompanija kao što je kineska kompanija kada je gradila auto-put Miloš veliki uzimala srpske podizvođače, gospođa Brnabić ozbiljno kaže kako ne mogu to srpske kompanije da rade zato što imaju previše posla, previše su zauzete.

Da li je to normalno? Da li mi toliko istrajavamo u našim zabludama, pre svega što se tiče ekonomije, kada već pričamo o švajcarskim penzijama, o nemačkom standardu, o tome kako je naš rast BDP veći nego nemački iako naših 4% rasta koji iznosi 1,6 milijardi evra, u odnosu na nemačkih 1% rasta koji je 50 milijardi evra, nisu za poređenje, ali nama je taj podatak dovoljan da se mi hvalimo kako imamo najveći rast u Evropi. Tako i sada u stvari naše kompanije ne mogu da rade u Srbiji zato što su one prezauzete. Nisam baš siguran da su tako profitabilne kao što možemo da čujemo iz Vlade.

Šta još prateće oko tog „Behtela“? Svi funkcioneri, direktori, regionalni, ali i ostali resorni su bivši pripadnici CIA. To nije nikakva tajna. O tome pišu ugledni svetski ekonomisti u svojim studijama. Pogledajte knjigu Džona Pekinsa „ Ispovest ubice ekonomije“. Pogledajte šta rade Amerikanci širom istočne Evrope i videćete da u stvari oni traže profit u tim polusuverenim zemljama, kao što je kompanija SBB, na čijem je čelu Dejvid Petreus, kao što danas na Kosovu i Metohiji ekstra profit i krčenje imovine izvlače Vesli Klark i Medlin Olbrajt, tako je i „Behtel“ samo jedna u niz tih kompanija koji zbog uticaja američke ambasade ovde dobija poslove i uzima reket.

Mi se ovde tešimo kako je to u stvari digitalni auto-put, pa vredi svaki dinar. Nebuloza. Da li je moguće u 21 veku da samo na zapadu, da to samo Amerikanci znaju da grade auto-puteve. To znaju sada i Kinezi, i Azerbejdžanci, i Indijci i mnogi drugi. Neće oni nama nešto ovde da dovedu što mi već nemamo ili što mi već ne znamo. Pogledajte te pritiske američkih kompanija, uglednih američkih političara, to jest više uticajnih negu uglednih, na primeru Ukrajine. Tamo je glavni za celu ekonomiju Džo Bajden, pomaže mu naš bivši ministar finansija, to jest naprednjački kandidat za ministra finansija, Dušan Vujović.

To je ono što mi radimo, a posle pričamo ovde o kontroli kroz javne nabavke. Da li neko može u Srbiji da poveruje da mi imamo takvu konkurenciju, da su svi ovde jednaki. To nije. Svi ovi zakoni koji se donose, donose se zbog pritiska iz EU, a ministri se u Srbiji teše kako ukoliko donesu neki zakon koji sadrži klauzulu ili u obrazloženju gde stoji da je to u skladu sa preporukama iz tog i tog poglavlja, mi ćemo onda da se približimo EU. To je jedna laž. To je jedna fantazija. Nema od toga ništa, pogotovo gde u nekim članovima stoji da će početi da se primenjuje tek kada Srbija postane član EU. O čemu mi pričamo? Kakva Srbija u EU? To ne veruje više niko, pogotovo što samo nekim posebnim slučajevima može da ne bude jasno, direktne poruke koje nam stižu iz EU, gde oni više ne žele proširenja, gde oni žele evropsku periferiju, kako bi imali negde priliku da sve što im treba nabave po niskim cenama, da mogu da imaju prioritet u odnosu na plen, što bi predstavljali naši resursi, a prvenstveno šta im je potrebno, potrebna im je jeftina radna snaga.

To oni vide u nama i mi ćemo biti zauvek evropska periferija tj. periferija EU. Mi i još neke zemlje poput Albanije i severne Makedonije, mi ćemo predstavljati „mali Šengen“, predvorje EU, ali nema veze jer ćemo u toj našoj maloj uniji, „malom Šengenu“, bar ćemo tu biti najjači, to će možda da zadovolji naše sujetu. To je trenutno situacija u odnosu između EU i Srbije, niti ovaj zakon, niti bilo koji drugi će na tom putu da nam pomogne.

Sve što dolazi iz EU usmereno je samo na jedno pitanje, a to je pitanje punopravnog priznanja nezavisnosti republike Kosovo od strane Srbije, razmena ambasada i omogućavanje tj. ambasadora i omogućavanje članstva republike Kosovo u UN.

Mi to kada ostvarimo mi njima nećemo biti apsolutno potrebni više ni za šta. Možemo mi da pričamo bajke o našim prosečnim platama, o stranim investicijama koje dolaze iz EU, o penzijama, o nemačkom standardu i svemu ostalom, to je jedna velika zabluda.

Ukoliko negde neka plata poraste, ne može da se meri sa rastom cena, jer jedino što je iz godine u godinu jeftinije u Srbiji jeste cena radne snage i to je ono za šta mi njima u ovom odnosu služimo, to je suština našeg odnosa, već punih 19 godina. Šta god da kažu ovi evropski parlamentarci, bivši, sadašnji i njihovi eksponenti u Beogradu te nevladine organizacije koje vama drže predavanje i šta god vas oni pohvale, šta god bude preporuka sa njihove strane neće nas ni za jedan milimetar to približiti EU, pogotovo dok je otvoreno pitanje Kosova i to je suština, od toga nema bežanja, nema zaobilaznog puta. Ništa ne znači ni otvoreno, ni zatvoreno poglavlje.

Što se tiče naših ekonomskih uspeha, prvi je taj Dušan Vujović, inače čovek Svetske banke u potpunosti, nije krio ni kada je bio u Srbiji ministar finansija, posle svog mandata kao ministar finansija, rekao je da trenutnim ekonomskim modelom Srbije, Srbiji će trebati 250 godina da stigne najrazvijenije evropske države i to ukoliko se te evropske države umeđuvremenu ne budu apsolutno razvijale.

Ako tamo bude status kvo, šta to treba da nam govori? Da li ima nešto jasnije od toga? Čovek koji je bio vaš kolega, koji je sedeo u toj Vladi kaže danas treba 250 godina Srbiji sa ovim modelom, ovih subvencija, bez pogovornog ispunjavanja evropskih direktiva i pritiscima američke i drugih ambasada. Za 250 godina mi ćemo biti kao najrazvijenije članice EU i to ukoliko se oni ne pomere.

Drugo pitanje - sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Osim što su vam dali gotovo od strane evropskog predstavništva u Srbiji te zakone ili makar smernice, vi neke nadležnosti države prebacujete na privatna lica koja u Srbiji posluju, dakle, privrednici, akcionarska društva, koji su ovde došli zbog profita, kao što su banke. Kako banka može da utvrđuje poreklo novca? Da li je to posao nadležnih državnih organa, a ne banaka? Da li je moguće da su banke toliko važne da se njima i to dopušta?

Ista situacija kao kod javnih izvršitelja. Vi dajete privatnim licima jednu od sudskih nadležnosti da oni posle imaju pod svojom kontrolom izvršenje, videli smo kako to izgleda, koliko je ljudi iz ovih osam godina opljačkano, kako danas žive ti izvršitelji, koliko su oni zaradili novca, šta su uradili sa zaplenjenim nekretninama, da li su upućeni samo na to da apsolutno iskoriste one prezadužene dužnike i zaplene njihovu imovinu po svaku cenu, e tako će i banke sada da imaju malo državnih nadležnosti.

To nije modernizacija, to nije vladavina prava, to nije podizanje standarda, to je pokazatelj da se naše odluke ne donose u Beogradu, već se kroz određena diplomatska predstavništva serviraju našoj Vladi na usvajanje, a posle ministri i narodni poslanici iz vladajuće većine imaju samo jedan jedini zadatak, a to je da te odluke opravdaju, da nađu način da predstave ta rešenja kao spasonosna, kao jedina moguće, kao genijalne uspehe uz obaveznu, pridev, tj. karakterizaciju najboljeg u istoriji, ili prvi put u istoriji.

A to što retorika vladajuće većine i Vlade Srbije je u potpunoj koliziji sa stvarnim životom nikog u Vladi ne zanima. Vlada Srbije se bavi pravim problemima i tek se onda vidi kako ljudi u Srbiji žive, kada kao poštari blokiraju celu Srbiju, a onda mi, u stvari, uvidimo tek da su te plate od 500 evra samo jedna izmišljotina, da su plate, u stvari, 300 evra. To mi vidimo, a država reaguje na to samo kada se cela zemlja blokira zbog štrajka, tako je i sa poštarima, tako je bilo i sa taksistima, tako će se rešiti jednog dana i problem penzionera kada oni budu blokirali celu Srbiju, onda ćete se isto setiti da je, u stvari, ono što je uzeto na protiv ustavan način, penzionerima mora da se vrati.