Prvo, gospodine Arsiću, meni je jako teško da sa vama diskutujem, zato izbegavam da budem u sali jer zaista snaga vaših argumenata je nešto što je teško podnošljivo za mene i ja onda gledam da to nekad izbegnem. Ne mogu ni da svarim sve u istom momentu ono što vi govorite, pa se trudim da nekako iz delova to shvatim sve o čemu vi pričate.

Ono u čemu vi učestvujete jeste u podržavanju te iluzije koju stvara Vlada Republike Srbije o životu u Srbiji. Vi kažete – u Srbiji se živi, na istorijskom nivou su plate, penzije, nikad bolje itd. To što se razlikuje vaša vlast u odnosu na vlast DS, to je tačno i to su u pitanju nijanse. Da li se živi bolje nego ranije? Da. Da li se živi dovoljno dobro? Ne. Dali se živi onako kako vi govorite? To svakako ne.

Zato što smo mi svedoci da ste vi na uštrb penzionera i zaposlenih u javnom sektoru, njima ste skraćivali zarade i uzimali od penzija, a niste se setili da možda malo preispitate politiku subvencionisanja stranih investitora, da ispitate enormno finansiranje nevladinih organizacija iz budžeta Srbije. To ste sve mogli da uradite, pa nakon što iscrpite sva moguća sredstva, kada sve nepotrebne troškove skratite, kada uvedete ovu kancelariju za brze odgovore o kojoj ste govorili pre sedam godina, a niste ništa uradili kada ste došli na vlast, onda vidite gde još može neka ušteda da se napravi, a ne odmah da se uzme od penzionera i zaposlenih u javnom sektoru.

Poredeći situaciju današnju i onu iz vremena kada smo mi izašli iz perioda sankcija, kada smo mi bili bombardovani, mislim da nije baš realno, pogotovo što isti ti koji su nas bombardovali, koji su uvek želeli sve najgore Srbiji, koji su Srbiji otimali teritoriju i sve ostalo, danas su vaši saveznici i učestvovali su u dovođenju na vlast vaše stranke, ako ništa drugo i tim su pokazali što su vam čestitali, tri sata pre zatvaranja biračkih mesta, pobedu kada se to još uvek nije znalo. Tako da, gospodine Arsiću, bolje da malo razmislite o tome.

Jasna je ekonomska računica, pre svega, onih stranaca koji dolaze u Srbiju, a to je da će oni dobiti subvencije po radnom mestu 10, 15, 20, ko zna koliko, nema pravila, stvar je dogovora, i po radnom mestu. Zemljište će dobiti besplatno, sve moguće će mu se omogućiti besplatno, a oni treba ovde samo da iznose profit, a u stvari, plata radnika se finansira baš iz tih subvencija koje daje Vlada Republike Srbije. To je pre svega.

Kada istekne period tih subvencija, oni opet dolaze u Vladu na dogovor o još jednom programu subvencionisanja, pod pretnjom da ukoliko se to ne ostvari, oni će da napuste zemlju. To „Fijat“ radi svake godine.

Kako se mi takmičimo sa ostalim zemljama? Da li se mi takmičimo boljim privrednim ambijentom, boljom regulativom itd, sa tom Mađarskom, Makedonijom, Albanijom, itd? Ne. Mi se takmičimo sa njima ko će više da plati tim investitorima da dođu ovde, po radnom mestu. Da li je to normalno?

Dakle, to što mi dajemo najviše, oni zbog toga dolaze, a ne zato što smo tako uspešni i pametni itd.

Vi pričate, i to jeste zaista jedna iluzija, i vaša obećanja traju maksimalno 24 sata. Vi pričate o nemačkom standardu, o rastu koji je veći od nemačkog. Imamo najveći rast u Evropi koji je veći od nemačkog. To je rekao predsednik nekoliko stotina puta. Vi pričate o švajcarskim penzijama. Vi pričate o nepostojećim fabrikama. To jednostavno nije realnost u Srbiji. Ne može naš rast od milijardu i po da bude veći od nemačkog rasta od 50 milijardi, ali to je za nas veće i, molim lepo, to je istorijski nivo. Pa, nije baš tačno.

Što se tiče gužve u Beogradu, jeste, u pravu ste, zaista je velika gužva u Beogradu. Podsetiću vas da je vaš predsednik stranke i predsednik Republike na mitingu 2018. godine u Batajnici rekao kako će se isključenje na autoput napraviti za tri meseca. Da, da, dragi prijatelji nemojte da računate na one vaše lokalne naprednjake da to urade. Nisu vam oni obećali, nego to vam ja obećavam. To može da se pronađe na internetu, može da se pronađe na jutjubu. To je rekao Vučić u februaru u Batajnici. Evo, sada je decembar 2019. godine, on je to rekao u februaru 2018. godine, nije se jedna lopata tamo pomerila. Toliko o vašim obećanjima.

Vi možete izneti jedan primer gde se to možda stvarno i ostvarilo. Dakle, na 100 zaposlenih, posle je to bilo 120, možda je to tako. Da li je većina takvih slučajeva? Ja mislim da nije. Većina takvih slučajeva, kada se prvobitno otvori 200 ili 300 radnih mesta, kroz godinu dana tamo radi mnogo manje ljudi nego što je prvobitno bilo zaposleno. Ali, dobro, to su pojedinačni primeri.

Ali, ne postoji nikakva studija koja nam pokazuje opravdanost ovog programa subvencionisanja. Gde postoji ta studija? Gde je to gde smo mi videli da je u stvari mnogo korisno za Srbiju to što mi dajemo tolike subvencije? I da li je istina da se mi takmičimo sa tim drugim zemljama samo po tome ko će dati više po radnom mestu?

Koja je razlika između Srbije i Mađarske ili Srbije i Makedonije? Možda je bolji primer između Srbije i Makedonije. Samo je razlika to koliko se daje po radnom mestu i ništa više.

Što se tiče „Sartida“, tj. „Železare“ u Smederevu, mi smo sprečili da uradite ono isto što su uradili žuti, a to je da date Amerikancima, koji bi samo izneli taj profit odatle, ne bi ih zanimalo aposlutno koliko tamo ljudi radi, koliko je zaposleno i šta će sa njima biti, kada ste hteli da dovedete „Esmark“ u Smederevo.

To što ste rekli za „Bor“ i za Smederevo sa kineskim kompanijama „Hbis“ i „Zi Đin“, to vam nešto drugo pokazuje. To vam pokazuje razliku investicija koje dolaze iz EU i nekih zapadnih zemalja i investicija koje dolaze sa istoka. Mi smo svedoci da kineske investicije koje dolaze u Srbiju, dolaze tu na dugi rok, dolaze tu da ostanu, ne zanima ih profit u prvih godinu dana ili nekom prvobitnom periodu, već ih zanima tu da posluju i tu da ostanu.

Zbog toga i mi upozoravamo da se ne sme forsirati nešto samo zato što dolazi iz EU i da nije sve što dolazi iz EU automatski dobro. Možda je neka regulativa dobra, ali najčešće je to po Srbiju izuzetno loše.

Član 27, gospodine Marinkoviću. To što vi imate agendu, šta god ta reč značila, ali svakako ne može biti stvar internog dogovora unutar vladajuće koalicije kako će se primenjivati Poslovnik i kako će se raditi u Skupštini, nego pre svega to treba da bude poštovanje normi, a onda može to da bude stvar nekog dogovora i to ukoliko se slože sve poslaničke grupe. To što ste se vi nešto dogovorili zaista ne može da suspenduje Poslovnik.

Drugo, ono što smo imali priliku da čujemo, hteo bih da kažem još jednom da nam je jedna od posledica delovanja EU i ostalih zapadnih sila na ovom našem prostoru jeste proces ubrzanog rasrbljivanja koji traje i u Srbiji i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj i svuda na Balkanu. To sada imamo priliku da vidimo u Crnoj Gori…

Isto koliko ima diskusija Marijana Rističevića o njegovom amandmanu.

Sačekaj. Pa kako to radiš?

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega ministar je rekao danas nekoliko stvari koje nisu baš tačne. Rekao je da investitori u Srbiju dolaze zbog predvidljivosti, zato što znaju za našu stabilnost, i tako dalje, a mene zanima u čemu je predvidljivost kada predsednik, tadašnji kandidat za premijera, kaže da se sigurno neće smanjivati penzije šta god da se desi, da će se uštede praviti na drugim mestima i da će se pre skidati sa naše grbače, nego što će se uzimati od penzionera, a posle tri meseca se smanje penzije i plate. Kakva je tu predvidljivost?

Drugo, činjenica je da investitori iz inostranstva dolaze u Srbiju isključivo zbog subvencija i zbog jeftine radne snage, a to smo mogli da vidimo i u vreme dok je gospodin Mali bio gradonačelnik Beograda Republika Srbija je finansirala spot na CNN, gde se reklamirala kao zemlja jeftine, ali visoko obrazovane radne snage i pozivala investitore da investiraju u Srbiju. Dakle, tako je bilo, jeftine i visokoobrazovane radne snage. Mislim da je to dovoljno da ono što su sami o sebi rekli naprednjaci, da je to sasvim dovoljno, o tome šta misle o vrednosti radne snage u Srbiji.

Mi se poredimo sa nekim zemljama koje, takođe, daju subvencije. To je tačno. Daju svi, ali samo je jedna razlika između toga da li će neko doći kod nas ili će doći u Makedoniju ili će doći u Albaniju ili bilo gde, samo ko više plati po radnom mestu. Ništa drugo. Ne zbog regulative, ne zbog privrednog ambijenta, znači, isključivo samo ko više da novca po jednom radnom mestu.

Vaš prethodnik, gospodin Vujović, je rekao nedavno, kao ekspert Svetske banke, sad je angažovan u Ukrajini, da Srbija sa ovim modelom davanja subvencija će dostići nivo najrazvijenijih zemlja EU tek za 250 godina, i to ukoliko one budu tapkale u mestu.

Dakle, s tim što je rekao vaš prethodni, bivši ministar finansija u naprednjačkoj Vladi, ja ne znam da li se vi slažete ili ne, ali ne znam zašto bi jedan čovek tako mogao da laže, da nije u pravu, a naprednjaci ga dva puta izabrali za ministra finansija? Hvala.

Mi smo čuli u kampanji još 2014. godine da je SNS obećavala potpuni raskid sa dotadašnjom praksom po skoro svim pitanjima, ali jedna od parola koje su bile efektne i česte bila je svom snagom u borbu protiv korupcije.

Da bi se napravila razlika između SNS i DS, mi smo videli da je ta borba protiv korupcije ostala samo mrtvo slovo na papiru. Mi smo videli da i ključne stvari koje su veoma i jako loše po Srbiju naprednjaci zadržali kada su došli na vlast.

U današnjem toku rasprave čuli smo pohvale na račun notara, ali smo, pre svega, čuli i pohvale na račun javnih izvršitelja. Podsetiću vas da se veliki broj tih javnih izvršitelja, to jest najveći broj javnih izvršitelja ne obavljaju svoj posao u skladu sa dobrim običajima i sa nekom elementarnim moralom, već su isključivo upereni na pljačkanje imovine građana Srbije da što pre dođu do nekretnina, što predstavljaju najčešće one stambene jedinice do 50 kvadrata. To smo videli iz statistike. U 2017. godini to je bilo 3.700 takvih nekretnina.

Da li znate da su danas jedni od najbogatijih ljudi u Srbiji upravo ti javni izvršitelji, a oni postoje u Srbiji od 2011. godine. Dakle, uvele su ih demokrate. Naprednjaci su tada bili protiv. Posle 2012. godine, kada su naprednjaci došli na vlast, oni su ih zadržali, 2015. godine ih podržali i 2019. godine takođe.

Mi smo jedina parlamentarna stranka koja se zalaže za njihovo ukidanje i tim povodom smo prikupili više od sto hiljada potpisa da se to pitanje stavi na dnevni red, novi Zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju, gde će se opet izvršenje vratiti u sudove, a država Srbija bi posle toga morala da bude garant da niko neće ostati bez svoje imovine proizvoljno, zato što se izvršitelj nameračio na neku nekretninu i da će pružiti zaštitu ljudskom dostojanstvu i ljudskim pravima, a to štiti najviše one najzaduženije, to jest one koji su u dužničkom ropstvu prema bankama. Podsetiću vas da su najzaduženiji oni koji najviše duguju i za porez i za sve drugo i dalje se zadužuju nesmetano i njima izvršitelji ne mogu ništa. To je danas takva situacija u Srbiji.

Borba protiv korupcije i radikalan raskid sa periodom Demokratske stranke se, naravno, nije desila. Mi smo imali neke procese, najviše u medijima i mogli smo da pročitamo u novinama ko je koliko pokrao, ko je šta radio, a videli smo da su ti ljudi i dalje na slobodi i da nema nikakvih sudskih procesa protiv njih.

Kada slušate predstavnike vladajuće većine, većina njih će vam reći od a do š šta je ko sve pokrao, pogotovo od pripadnika DS, ali ne postoji ni jedan sudski proces protiv tih ljudi, što nas dovodi do zaključka da u stvari vi ne želite da se obračunate sa tim kriminalom.

Dakle, sve ovo što radite i što se hvalite kada dođe nešto ovako, kao što je ovaj zakon iz Evropske unije, mislite da ćemo mi sa tim da poboljšamo naše stanje, nije dovoljno poboljšanje stanja to što će neki evropski zakon da se prihvati, pogotovo što ti evropski zakoni nisu sami po sebi dobri, jer evropski zakoni koji usvajaju države, pogotovo koje nisu članice EU, nisu toliko podobni za nas, budući da su svi ti zakoni specifični. Ne uzima ni jedan taj zakon specifičnosti svake države u kojoj se on donosi, nego se uglavnom samo prepisuje sa engleskog jezika.

Neće to pomoći ni borbi protiv korupcije, ni borbi protiv pranja novca, zato što nije nam takva praksa. Mi vidimo da se praksa i dalje nastavlja, manjim ili većim intenzitetom, ali sve ono što smo imali do 2012. godine, uglavnom je nastavljeno i posle 2012. godine i tu nekog raskida nema.

Vidimo da su neki od glavnih čelnika tog bivšeg režima sada i deo ovog režima, a ovi koji su za sve optuženi, optuženi samo iz poslaničkih klupa, samo iz medija, samo iz saopštenja, protiv njih nema sudskih procesa i protiv njih se zaista ništa ne dešava, osim što možemo da vidimo u izlaganjima.

Dame i gospodo, već po ustaljenoj praksi Vlada Republike Srbije se ne obazire na prave probleme građana Srbije i onog gde je potrebno da se unapredi ili donese druga zakonska regulativa, već isključivo se bavi onim što dođe kao uslov iz ovog ili onog poglavlja da li za otvaranje, da li za zatvaranje, da li samo za neki napredak u pregovaračkom procesu između Srbije i EU. I dalje predstavnici Vlade Srbije i uopšte glavni čelnici vlasnici u Srbiji misle da postoji mogućnost da Srbija jednog dana postane član EU, što se naravno nikada neće dogoditi.

Videli smo kakvo nam se poniženje sutra sprema kada bude Aleksandar Vučić u Tirani povodom ovog besmislenog projekta „malog Šengena“. Taj projekat „malog Šengena“ predstavlja utešnu nagradu za Srbiju i jednostavno je to namera da se stavi Srbiji do znanja da nikada neće postati član EU, da može da postane član balkanske unije. Koliko god bili ovde u iluziji da se dobro živi, da je naša privreda nikad jača, plate i penzije nikad veće, investitori samo dolaze itd, koliko god da to može da bude naša iluzija, to u stvari nije tako i nismo mi dovoljno jaki da možemo da pomognemo i da treba da pomažemo neke druge privrede, pogotovo jedna stvar koja je zaista ovde problematična je nedostatak odgovornosti koju Vlada pokazuje za srpski narod koji ne živi trenutno u Srbiji, ali je zaista ispaštao zbog tih evropskih ili evroatlantskih integracija.

Aleksandar Vučić je danas rekao da će se tamo sastati sa Milom Đukanovićem, baš u vreme kada se u Crnoj Gori sprema novi zakon o slobodi veroispovesti koji treba da oduzme imovinu SPC. Dakle, tamo je trenutno veoma napeta situacija, jedna velika tenzija, jer se zna da je SPC u vremenima našeg ropstva pod nekim drugim carstvima bila homogenizujući faktor za naš narod, a danas više od dva veka od oslobođenja smo u situaciji da se na tu crkvu udara, i to ovi koji su predvodnici svega toga, najveći konvertiti, srpski izdajnici kao što je Milo Đukanović.

Zato smo i pozvali srpski narod koji živi u Crnoj Gori, srpske patriote, da sutra dođu u Nikšić na sabor koji organizuje Mitropolija crnogorsko-primorska i izraze svoj protest protiv takvog dešavanja. Mislimo da Vlada Republike Srbije treba da pokaže odgovornost i za Srbe koji ne žive u Srbiji i da ih zaštiti na svaki mogući način, a ovi vaši partneri iz EU očigledno na to nisu usmereni i sudbina našeg naroda ih ne zanima.

Dame i gospodo, upravo malo pre iz izlaganja gospodina Orlića smo čuli isto ono o čemu sam ja pričao pre toga. Dakle, stiče se utisak da svi pripadnici SRS, poslanici ili drugi funkcioneri, znaju sve o kriminalu pripadnika bivšeg režima, tj. režima DS, a nema nigde sudskih procesa, nema nigde optužnica, nema nigde presuda.

Podsetiću vas, kada je uhapšen Mišković, ceo Beograd je bio izlepljen plakatima sa Miškovićevim likom, sa likom Dragana Đilasa i Čedomira Jovanovića i otprilike sa nekim pitanjem, spekulacijom - ko je sledeći?

Još 2012. godine, koliko me sećanje služi, krajem godine, su naprednjaci počeli da pričaju o kriminalu bivšeg režima, o kriminalu Đilasovom, o kriminalu DS i ostalom. Nigde nema apsolutno ničega, nigde nema optužnice, nigde nema krivične prijave, apsolutno ništa. A zašto?

To je zato što naprednjacima treba taj Dragan Đilas, treba im ta i takva Demokratska stranka, da bi uvek upirali prstom u njih i da bi im bilo dovoljno pred javnosti, bez obzira na svoje rezultate ili moguće promene koje je njihov režim uveo u Srbiju, samo da u njih upiru prstom i da misle ako su oni bolji od onih koji su bili pre njih, da je to dovoljno. To, nažalost, nije dovoljno.

Dakle, ne može biti suština i biti nešto pozitivno ukoliko nije toliko loše kao što je bilo, što je suština cele te priče oko Đilasa i Demokratske stranke. Njima trebaju oni kao mete, zato što, između ostalog, da oni nisu bili takvi kakvi jesu, vi nikada ne biste ni došli na vlast, i uvek upiru prstom u to, da bi pokazali otprilike poruku da ima neko gori od njih, da pokazuju na njih i da se zadovoljavaju samo time što su bili bolji od demokrata, a ne da pričaju o sebi i svojim rezultatima.

Republika Srbija je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU koji od tada primenjuje jednostrano. Tadašnji ministar koji je to potpisao hvalio se kako je penkalo kojim je taj ugovor potpisao uvelo Srbiju u EU i da je to jedno istorijsko penkalo, ali niko još nije racionalno sagledao posledice tog potpisivanja, niti tog primenjivanja.

Dakle, mi smo ukinuli apsolutno carine i prihode od carina. Godine 2014. taj gubitak u odnosu na period pre nego što je taj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan je iznosio negde oko 500 miliona evra. Koliko je to tačno novca za ovih 11 godina? Dakle, to je zbir novca. Ukoliko je samo 500 miliona u proseku, zamislite koja je to cifra i šta je Republika Srbija mogla sve da uradi sa tim novcem. Ne bi morale da se smanjuju penzije, to jest da se uzima od penzionera protivustavno, da se smanjuju plate, da se prave neke druge uštede i mogao je taj novac jednostavno da se uloži u našu privredu i da za ovih 11 godina zaista vidimo jedan značajan napredak u svemu tome.

Pravo pitanje jeste to što EU nas tako vidi. Evropska Unija nas vidi kao nekog koga može da iskoristi, na koga može da utiče i da ostvaruje svoje interese na ovom našem prostoru, a pre svega im je interes da angažuju našu jeftinu radnu snagu zato što im je mnogo jeftinije da ovde plaćaju platu od 250 evra, nego da u Slovačkoj, na primer, bude plata 1.400 evra ili u Italiji da plate budu 2.000 evra za one poslove za koje se naši radnici plaćaju 250 evra.

Jednostavno, to je osnovni interes EU u Srbiji, ne samo u Srbiji, na čitavom ovom balkanskom prostoru i nemoguće je da pripadnici Vlade Republike Srbije nisu toga svesni i neće ništa da preduzmu povodom toga. Dakle, to je goruće pitanje, pitanje koje treba da pokaže suverenost i samostalnost naše zemlje i da nam pokaže da nismo zemlja koja se potčinjava, nego da smo zemlja koja brine o svojim ekonomskim, a i svim drugim nacionalnim interesima.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas na još jednu situaciju koja pokazuje odnos EU i Srbije. Dakle, prvi put kada je EU zavela sankcije, uvela režim sankcija prema Rusiji, tada je ministar trgovine Rasim Ljajić rekao kako je to jedna velika šansa za podsticaje za naš izvoz u Rusku Federaciju koji treba da zameni izvoz koji su određene evropske zemlje imale u Rusku Federaciju, pre svega Poljska i Španija.

Stigao nam je popodne tog istog dana V memoar, diplomatska nota od predstavnika EU u Beogradu, tadašnjeg Majkla Devenporta, u kojem je pisalo da podsticanje izvoza u Rusku Federaciju EU bi shvatila kao čin neprijateljstva i da to nije u skladu sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što nam kazuje da EU misli da mi ne treba da sledimo i da radimo ono što je u našem ekonomskom interesu, a svakako bi bilo povećanje izvoza, nego da treba da poslušamo njih i ako su oni ušli pod pritiskom Amerikanaca u neke besmislene sukobe sa Rusijom da mi treba da budemo u tome, nauštrb naših ekonomskih interesa, njihovi saučesnici. To vam pokazuje pre svega da njih razvoj naše privrede ne zanima, da njih standard naših građana ne zanima, da ih ne zanima ni visina plata, ni visina penzija, ni visina cena, ničega, nego samo da bespogovorno ispunjavamo sve što iz Brisela dolazi, iako smo mi zemlja koja je u predvorju EU i, kako sada stvari stoje, nikada neće postati član EU i verovatno se ta situacija neće ni menjati.

Dakle, ukoliko mi radimo ono što oni traže od nas, to je onda dobro, ukoliko mi radimo nešto što je isključivo u našem ekonomskom interesu, to je onda loše. To je prava slika odnosa EU i Srbije.

Mi već 19 punih godina mislimo da ukoliko nešto ima prefiks „evropski“ ili nešto što je po evropskim standardima, da je to sve automatski dobro i kvalitetno, što se pokazalo netačnim.

Imajući u vidu da kada neka zemlja ili konkretno EU, kada pravi svoje direktive ili bilo koje druge propise, oni imaju u vidu karakteristike njihovih država i njihovih društava, shodno tome, oni stvaraju propise.

Kada mi koji nismo članovi EU i nećemo to nikada ni postati, što je već izvesna činjenica, budući da je zavesa pala odavno na tu mogućnost, a tek je pre neki dan to ozvaničeno, kada mi prihvatimo tako nešto i hvalimo se, mislimo da je pametno da kažemo da je to nešto što je evropski, mi ne shvatamo da ti isti zakoni, ti isti propisi možda, ali najčešće nisu u skladu sa posebnostima našeg društva kao što je svaka država za sebe posebna, ima neke svoje karakteristike, dakle nije sve isto, tako i mi ne odgovaramo, naša država ne odgovara uvek sa tim evropskim propisima. Ali, opet, čini se da je mišljenje, da je unapređenje stanja po bilo kom pitanju kada se nešto evropski donese.

Vlada Republike Srbije se ne bavi pravim problemima društva iz Srbije, već isključivo onim što je preporuka EU. Po tome se SNS apsolutno ne razlikuje od DS, jer su obe te stranke samo bezpogovorno ispunjavale evropske direktive.

Dakle, mi smo mogli da čujemo određene kvalifikacije za neke od evropskih poslanika, evro-parlamentaraca za koje smo videli da u Narodnoj skupštini vode glavnu reč i mislim da ukoliko nešto što bi trebalo suštinski da se promeni u Srbiji, trebalo bi i mora, to smo videli da je takva, nažalost, situacija, da dođe od evro-parlamentaraca, bivših ili sadašnjih, to nije toliko važno.

Tako se promenila praksa rada u Narodnoj skupštini. Više se ne raspravlja po hitnom postupku, više se ne spajaju raznorazne tačke dnevnog reda. Sada više sa budžetom nemamo još 76 tačaka dnevnog reda, a takvu smo situaciju imali ovde, podsetiću vas, do prošle godine, kada smo imali više od 70 tačaka dnevnog reda zajedno sa budžetom, a inače bi trebalo da bude budžet najvažniji zakon koji Skupština donosi i trebalo bi da bude i vreme posvećeno isključivo tom zakonu. To smo imali u ovom sazivu prvi put u ovom novembru, pa tako i sa ovim zakonima koje imamo danas.

Dakle, zakoni koje mi samo donosimo radi ispunjavanje neke forme, a ta određena forma su poglavlja za pridruživanje Srbije i EU, ne doprinose boljem standardu, boljoj situaciji, socijalnoj ili ekonomskoj ili bilo kojoj drugoj, našeg društva.

Mi, da bismo nešto uradili suštinski, moramo ozbiljno da sagledamo naše probleme i da onda postupamo da bi ih rešili, a ne da mislimo ukoliko ovakve zakone i ostale donosimo samo da bi nas neko pohvalio ili da bi tamo negde naše poglavlje štiklirao, da ćemo mi rešiti bilo šta u Srbiji, onda smo mi u velikoj zabludi.