Dame i gospodo narodni poslanici, u poslednjem periodu mi pričamo o unapređenju naših izbornih uslova izbornog ambijenta, sve kako bi se odobrovoljile sve stranke, posebno prozapadna opozicija, da izađu na izbore. A mi, koji treba, kao, sad da uvedemo neki nivo izbornog zakonodavstva i naših uslova, nismo u stanju da objasnimo zašto još uvek nema izbora u opštini Merošina.

Dakle, u lokalnoj samoupravi u Merošini uvedene su privremene mere pre šest meseci, a izbori za lokalnu skupštinu opštine nisu još uvek raspisani. Zašto? Umesto tri meseca, traje šest meseci. Svesno se krši zakon, izbori se nisu raspisali. Kako je to moguće? A sad mi pričamo o unapređenju našeg izbornog procesa i izbornih uslova. U čemu je problem da se tamo izbori raspišu? Šta, praktičnije je da se prekrši zakon, da bi bili isto izbori kada i parlamentarni i ostali lokalni za ostale opštine u Nišavskom okrugu? Zašto se tu krši zakon?

Kako mi onda možemo da pričamo ovde i da se hvalimo nekim unapređenjima po bilo kom pitanju što se tiče izbornog procesa, kad nismo u stanju to nešto što je elementarno da ispoštujemo, a ne da pričamo o unapređivanju i standardima evropskim ili ne znam ni ja kojim?

Ministar Ružić je bio tu u načelnoj raspravi i nije imao odgovor na to pitanje. Gospođa Gojković, koja treba da raspiše te izbore, isto tako nema odgovor na to pitanje. Ja ne znam zašto mi uopšte bilo šta drugo radimo, dok ne vidimo ove zakone koje sad imamo kako da se oni poštuju, a onda ćemo da vidimo, naravno, ako su promene potrebne, da se oni menjaju, ali ne tako što će nam doći neko i servirati diktat iz inostranstva, iz EU ili bilo odakle, samo da dolazi sa zapada.

Hvala, gospodine Arsiću.

Mene zanima kada ćemo i kojim to zakonom, o tome je neko od predstavnika stranaka koje se sastaju sa isluženim poslanicima Evropskog parlamenta možda potegao to pitanje, da vidimo da li će od sada biti na lokalnim izborima ili na bilo kojim drugim standard da se koriste u kampanji spiskovi korisnika narodnih kuhinja ili spiskovi ljudi koji primaju socijalnu pomoć na teritoriji te opštine? Takvu smo situaciju imali u Medveđi. U Medveđi, osim SNS, koja je angažovala sve svoje resurse za tu skupštinu opštine, još je angažovala i nekoliko satelitskih stranaka od kojih je jedna iskoristila spisak korisnika narodne kuhinja iz opštine Medveđa, Srpska desnica tzv. koja je satelitska stranka vlasti.

Da li je to normalan izborni ambijent i da li su to ravnopravni i pošteni izborni uslovi? Gde su reakcije da neki ministar kaže – ovo je nečuveno, ovo ne može, ovde će da se odgovara? To je ponižavanje, pre svega, građana, korisnika te narodne kuhinje ili primalaca socijalne pomoći. Gde su reakcije? Da li to sad mi usvajamo kao nešto što je dobro, pa treba i svi ostali da primenjuju, ili je to za osudu i treba neko zbog toga da odgovara?

Ne reagovanjem na te stvari činite to normalnim, dajete tome legitimitet i besmisleno je pričati o unapređivanju bilo kakvih uslova i bilo kakvih drugih stvari u izbornim kampanjama kada mi imamo takvu situaciju u Srbiji da se koristi spisak korisnika narodne kuhinje i primalaca socijalne pomoći u političke svrhe. Na taj način se ti ljudi ponižavaju, a ti koji se hvale na društvenim mrežama i u medijima kako su došli do tih spiskovi, oni pokazuju šta predstavnici režima misle o svemu tome.

Mene zanima, pored svih vaših napora da se dopadnete, da se dodvorite, da pokažete kako u stvari imate veliki demokratski potencijal i toleranciju, da li ste danas videli šta su rekli ovi vaši posrednici, ovi medijatori, ovi što vam drže predavanja? Rekli su da u Srbiji ne postoje uslovi za demokratiju i fer izbore. Ovi sa kojima se sastajete već mesecima, gde ste hteli da predstavite kako smo mi ovde napredni i kako sve radimo po standardima EU i demokrate, a oni danas kažu – tako nešto, pa sram ih bilo.

Dakle, pored svih tih vaših napora da dobijete njihovu naklonost i simpatije, upravo ti isluženo evroposlanici, koji su ovde medijatori, rekli su da od toga svega nema ništa.

Tako da nije još kasno, možda o ovim besmislicama više ni ne moramo da razgovaramo. Povucite ove zakone. Hajde da krenemo da se bavimo nečim što će imati koristi za građane Srbije, a ne ovo što je trebalo da služi samo da bi se dobila neka pohvala iz inostranstva za Vladu Srbije. Oni i ovako neće da vas pohvale. Rekli su da nema ništa od toga, od demokratije i od pohvala. Hajde da povučemo ove zakone i da pričamo o nečem drugom.

To je posledica i to je ono na šta smo vas mi upozoravali. Dakle, osim što ste se ponizili i sveli na taj nivo da neki bivši, isluženi poslanici Evropskog parlamenta, vode ovde glavnu reč, uradili ste on što su oni od vas tražili i na kraju ni to im nije bilo dovoljno. To je sve ono što smo mi pričali još letos o svemu tome, a vi sada kada su se otvorile karte vidite onda šta ćete i kako ćete sa njima.

Prvo, jedan od najvećih problema u našoj izbornoj kampanji koju možda ovi vaši tutori iz Evropskog parlamenta i nevladinih organizacija nisu imali kao jedan od prioriteta, jeste Radio televizija Srbije.

U vreme, pošto vidim da se ovde dosta sada bavimo retrospektivom političkih dešavanja u Srbiji, i u vreme dok je nastajala SNS, tada kao opoziciona stranka je bila veoma prisutna na RTS-u iako za to nikada nije bilo nikakvog osnova, budući da ta stranka nije učestvovala pre toga na izborima i nije imala apsolutno nikakav legitimitet, ali se pojavljivala redovno u svim emisijama RTS-a, čak naravno i u informativnim, ali i u političkim emisijama, duelima i tako dalje.

Danas, imamo situaciju, naravno da postoji činjenica da svaka vladajuća stranka ima dominantan položaj u medijima, odnosno na sve ostale stranke, to je uvek tako bilo, ali su danas razmere zaista velike u odnosu disproporcija, u odnosu na SNS i sve ostale stranke zajedno.

Dakle, Radio televizija Srbije, koja je trebala nešto da bude kao što je javni servis, šta god to značilo, finansirana je sa mnogo velikim novcem iz budžeta i još se povećala pretplata sada da bi oni nam krojili njihovu uređivačku politiku umesto da imaju zastupljenost i pravo na sve parlamentarne stranke po ključu, onoliko koliko imaju poslanika u Skupštini. Ne, za Radio televiziju Srbije su vesti, šta su radili tog dana naprednjaci, a ako hoće da pomenu opoziciju onda pomenu neke izmišljene stranke koje ne postoje ili ove koji isto tako nisu izašle na izbore, krali su mandate i tako dalje.

Još jedan veliki problem, možda nema toliko veze sa izborima, za RTS Kosovo i Metohija nije Srbija, jer oni nikada ne stavljaju na mapu Srbije teritoriju Kosova i Metohije. Da li neko to vidi kao problem? Za šta se daje tih tri milijarde dinara i ta pretplata? Molim vas, ako pričamo o izbornim uslovima i izbornom procesu to je jedan od gorućih pitanja.

Neshvatljivo je da mi govorimo o Agenciji za borbu protiv korupcije, a pored nas prolazi jedan ogroman skandal upravo vezan za korupciju. Dakle, nedavno je, ono što je SRS upozoravala, Vlada Srbije zaključila komercijalni ugovor sa kompanijom „Behtel-Enka“ za izgradnju Moravskog koridora, za cenu koja će biti veća od 800 miliona evra, iako je postojala ponuda pre nekoliko godina, i procena, kineskih kompanija da to sve vredi oko 500 milina evra.

Dakle, imajući u vidu šta je sve praksa te kompanije „Behtel“ koja je poslovala ovde u regionu, isto tako po tim skandalima, gde su neki ministri podnosili ostavke, govorim ovde u ovom regionu, to u Srbiji najnormalnije prolazi. Znači, direktna pogodba i pritisak američke ambasade da se taj ugovor upravo zaključi sa tom kompanijom.

Autoput „Miloš Veliki“, koji je predsednik Srbije otvarao u 17 časova uživo prenosom na televiziji, taj autoput je gradila kineska kompanija koja je uzimala srpske podizvođače, kako je moguće da ta ista kompanija ne može sad da radi Moravski koridor, nego mora da dođe „Behtel“ koji je, imajući u vidu i procene, 300 miliona evra skuplji? Kako je to moguće? Zašto, kada se utvrdio već javni interes, zašto je taj poziv koji je objavljen u dnevnim novinama „Politika“ predstavljao ličnu kartu „Behtela“? Tako je bio napisan da samo „Behtel“ na njemu može da prođe. Da li je to normalno? Da li je skandal korupcijski nešto čime treba da se bavi i agencija i Skupština i Vlada i uopšte naša zainteresovana javnost? Tri miliona evra. Aleksandar Vučić je govorio da su žuti ukrali 40 miliona evra na Autoputu Ljig-Preljina, a sada vidimo da Zorana Mihajlović i njeno ministarstvo plaća reket američkoj ambasadi u velikom korupcijskom skandalu. Dakle, 300 miliona evra novca građana Srbije se daje kao reket američkoj ambasadi.

Pre svega danas smo čuli tu vest da su ovi glavni medijatori što su trebali da uvedu demokratiju u Srbiji, oni su danas rekli kako vlast ništa nije uradila što je obećala na tim nekim sastancima, seminarima, gde ste se to već sastajali, sa ovima delovima prozapadne opozicije, itd. Dakle, nije ispunila većinu obaveza u vezi sa izborima, to su rekli danas Tanja Fajon i Vladimir Bilčik, koji su ovde glavni u tom dijalogu.

Ja mislim da bi bilo najbolje onda, budući da niste zadovoljili ove koje ste trebali, da mi sve ovo sad povučemo, da o ovome ne raspravljamo, zato što je glavni razlog i jedini razlog, zašto je to sve danas na dnevnom redu i zašto je to odjednom postalo tako popularno u Srbiji, zato što je došao očigledan pritisak iz inostranstva da se o tome priča, i ništa drugo.

Osim što je ponižavajuće da vas vodaju i drže vam lekcije, pre svega bivši evroposlanici, ali i ovi ljudi, dakle, birokrate iz Brisela, ponižavajuće je i to, da samim tim što ste to prihvatili šta su vam pričali, priznali ste da nema demokratije, nema slobodnih izbora u Srbiji, nema ničega od onoga na čemu su oni insistirali i to ne može da se opravda.

Vi ste prihvatili sa ovim predlozima da pre toga je bila dozvoljena korupcija, da je bilo dozvoljeno, partijsko zapošljavanje, javni resursi u svrhe predizborne kampanje itd. Čuli smo negativne ocene, dakle, niste uradili ono što ste hteli, hajde sad da mi ovo povučemo i da se bavi Narodna skupština pravim problemima i zakonima koji su Srbiji potrebni, a ne ovima koji su stigli iz ambasada i nevladinih organizacija.

Možda nije bilo dovoljno jasno ovo što sam ja malopre rekao, ali suština je u tome da smo mi upozoravali od 2016. godine na situaciju u Narodnoj skupštini, gde smo imali sednice po hitnom postupku, objedinjenu raspravu po svim mogućim tačkama, a vi ste se setili to da promenite tek kada su stigla upozorenja iz Nacionalnog konventa za saradnju sa EU, pa tako i sa ovim slučajem.

Dakle, nije vama stalo do poboljšanja izbornih uslova i izbornog procesa, nego vam je stalo da se neko iz Brisela iz nevladinih organizacija koje vedre i oblače po Srbiji, ne naljuti i da ne biste slučajno izgubili njihovu podršku. To je suština svega ovoga.

Kada biste se vi setili da pozovete bilo koju stranku, koja nije u vladajućoj većini, na dijalog, da to nije Soroš uradio preko svoje ispostave u Beogradu, Fonda za otvoreno društvo na Fakultetu političkih nauka letos? Vi biste i dalje nastavili da pričate vašu priču i ne bi od toga ništa bilo.

Vama da je stalo do izbornih uslova, vi biste još 2016. godine doneli novi Poslovnik, vi biste razgovarali o svim anomalijama našeg izbornog procesa kojih ima, ima ih mnogo, ali ne, nego tek kada je stigao diktat iz inostranstva kroz nevladine organizacije koje su u Srbiji samo njihovi glasnogovornici. Kada su počeli evroparlamentarci da dolaze da drže ovde predavanja, onda ste se setili da nešto ne valja, pa i sami ste rekli malopre, da vi sada ovim sve činite, da vi sada njima činite. To je vaša konstrukcije bila od malopre.

Dakle, nije ovo bilo potrebno da se uradi i nije zbog građana Srbije, nego zbog vaše podrške iz inostranstva koju nećete da izgubite. Još smo danas videli da oni ne žele da vas podrže i da su oni rekli da niste ništa ispunili šta ste obećali, tako da vas savetujem da povučemo ovo i da ne razgovaramo više o ovim stvarima.

Mislim da gospođa Gojković može sa puno legitimiteta da priča o izbornim uslovima iz 2012. godine budući da je i ona tada učestvovala sa strane vlasti, dakle, u drugom krugu koalicija je podržala, odnosno lista na kojoj je bila gospođa Gojković je podržala tadašnjeg predsednika Srbije i što se toga tiče može sa punim legitimitetom to da priča.

Problem je ovde mnogo već zato što ovo sve pokazuje nesamostalnost vladajuće većine zato što ukoliko su zaista postojali problemi trebalo je to da bude inicijativa vladajuće stranke, to jest najveće stranke u parlamentu Srbije, da se sve to promeni, a ne tek kada je bio očigledan spoljno-politički pritisak na ovu vlast. Vi ste napravili veliku transformaciju od prvo – ne dam nikome ništa, neću da ispunjavam nikome ništa. Kao što je pričao Vučić, ni da ih se skupi pet miliona. Do toga – ispuniću im šta god hoće i šta god kažu, samo neka kažu šta hoće. Dakle, to je suština, to je za sve manje od godinu dana.

U međuvremenu su se desili pritisci nevladinog sektora, onih koji kontrolišu stranci u Srbiji koji ovde deluju kao strane agenture i nekih političara iz Evropskog parlamenta, a ono što bi trebalo da bude skandalozno, bar to nama tako izgleda, jeste što nam glavnu reč vode neki koji su bivši isluženi poslanici. To vam govori kako oni nas vide. Oni nama šalju bivše islužene poslanike Evropskog parlamenta. To je naš nivo, a mi njih ovde primamo i još mislio da je to neki dobar potez, da je to potez koji pokazuje kako smo mi demokratični, tolerantni, poštujemo EU i nigde ne mogu da budu primljeni na taj način kao što mogu da budu primljeni u Srbiji. To je skandalozno. To je suština i to je osnovni problem svega ovoga. Hvala vam.

Koliko traje ovaj saziv, od 2016. godine, dame i gospodo narodni poslanici, SRS je upozoravala da treba Poslovnik da se promeni, vi ste se branili tako što ste govorili da su Poslovnik doneli oni koji su došli pre vas, niste vi krivi zbog toga, ali onu staru političku maksimu da treba da se ponašate prema opoziciji onako kako bi ste vi želeli da se ponašaju prema vama kad budete opozicija, vi očigledno ne razumete ili ne prihvatate ili odbijate, kako god.

Dakle, mi smo imali ovde tri godine sednice po hitnom postupku, spajanje raznorodnih tačaka dnevnog reda na isti pretres i sve ostalo. Mi smo upozoravali koliko je to loše. Promenilo se tek kada je došao pritisak iz inostranstva.

Dakle, sve su se razlike zaboravile kada je nevladina organizacija Fond za otvoreno društvo, pod pokroviteljstvom Džordža Soroša, organizovala sastanke na Fakultetu političkih nauka, gde su odmah zaboravili razlike i naprednjaci i Đilas i DS i Dveri i svi među sobom su odjednom razlike ostavili sa strane i otišli su kad ih je Soroš sazvao.

Oni su tamo govorili o izbornim uslovima, o izbornom procesu, šta treba ovde da se promeni, izdavali su instrukcije, a onda danas imamo sve, ostvarenje toga svega, tih instrukcija, koje je vladajuća većina dobila.

Posle toga, Narodna skupština, može se slobodno reći, je doživela jedno veliko poniženje, a to je da su ovde došli isluženi poslanici Evropskog parlamenta Eduard Kukan i Knut Flenkenštajn, dakle, bivši poslanici, da ovde drže predavanja o tome šta mi treba da radimo, šta je demokratija, šta nije demokratija, šta su izbori, kako se glasa, kako se broje glasovi i sve ostalo.

(Predsednik: Poslaniče.)

Imam još vremena.

(Predsednik: Izvinjavam se.)

Ja bih da iskoristim svoje vreme, gospođo Gojković.

(Predsednik: Vratila sam pet sekundi.)

Dakle, Narodna skupština i vladajuća većina u njoj se ponela veoma servilno prema nekom ko takvu vrstu poštovanja ne zaslužuje. Ja ne kažem da ne zaslužuje nikakvo poštovanje, ali ovde da moderira, da drži predavanje, stvarno je van svake pameti.

Dakle, treći, četvrti, peti rang nekih evropskih birokrata dolazi ovde i vodi glavnu reč, a posle toga stav SNS, od ne damo vam ništa koliko god vas bude, ništa ne može, mi smo pobedili na izborima, mi možemo sve, se promenio do daću vam šta god hoćete, evo, šta god hoćete, evo, nek se ne skidate sa televizije, kako je rekao kolega Đukanović, itd.

Dakle, to pokazuje da se u Srbiji odluke, pre svega vladajuće stranke, pa i u izvršnoj vlasti ili vladajuće većine, ne donose samostalno, već pod političkim pritiskom, što ne pravi nikakvu razliku između režima SNS i režima DS.

Šta su motivi za to angažovanje evropskih birokrata u Srbiji naglo? Motivi su da cela prozapadna opozicija izađe na izbore zato što su oni varijanta „B“, oni su rezervna varijanta vama. Vi ste došli na vlast 2012. godine. Vi predstavljate jednu proevropsku snagu u Srbiji, vi ste mnogo dalje otišli u nekim tim proevropskim stvarima.

Naše je mišljenje da je to za Srbiju loše, vaše je očigledno da je to za Srbiju dobro. Što se tiče nekih sporazuma, na primer sa Severnoatlanskim paktom ili što se tiče uslova koji su prethodili otvaranju poglavlja, a ticali su se Kosova i Metohije i statusa Kosova i položaja Srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, vi ste uradili mnogo više nego što su to uradili žuti pre vas, ali oni i dalje žele da imaju plan „ B“, da imaju rezervnu varijantu na izborima, jer ukoliko biste vi možda doneli neku odluku autonomno, samostalno, koja nije u skladu sa onim što se od vas iz Brisela zahteva, onda bi oni imali da uključe rezervnog igrača u tu trku. To je suština.

Vi govorite da je ovo sve u sklopu sveopšteg napretka Srbije. Mi smo videli da ta EU, koju pokušavamo, da se kroz ove, jedan od načina da se EU dodvorimo i to kroz ove zakone, neće Srbiju u svom članstvu. To su rekli eksplicitno Emanuel Makron, predsednik Francuske, u plenumu Evropskog parlamenta, rekao je - EU se više neće širiti, Evropska unija ne zna šta će sa preostalim članicama i ići će putem reformi.

Već smo čuli, ranije smo slušali kako mora da se prizna Kosovo da bismo postali članovi EU, a sad više nije ni to u opticaju. Sad treba da priznamo Kosovo kako bi ušli u „mali Šengen“.

Nama se ovde predstavlja „mali Šengen“ kao neka genijalna ideja koja nam je pala s neba za naš sveopšti ekonomski razvoj, toliko i da će verovatno i te zemlje EU da počnu da napuštaju, Nemačka i Francuska EU da se priključe „malom Šengenu“ koliko je to genijalno.

Sad u sklopu svega toga, mi treba i naš politički sistem da uskladimo sa našom modernizacijom i uspehom naše ekonomije, pa onda nisu nam zgoreg i saveti koji dolaze iz inostranstva.

Dakle, problemi postoje u našem izbornom procesu. Videli smo, naravno, svaki put vladajuća stranka, koja god da je stranka u pitanju, ima dominantan položaj i iskorišćava sve moguće stvari koje nisu dozvoljene, neki u manjoj, neki u većoj meri. Mi smo videli da SNS, pre svega, medijskom dominacijom stvara jednu ogromnu iluziju u Srbiji, u javnom mnjenju o položaju Srbije i o životu u Srbiji, što nije tačno.

Mi smo slušali da će se ovde sporazumi Borkovi raskinuti. Mi smo slušali da će doći fabrika čipova. Mi smo čuli da će doći 100 milijardi dolara investicija. Mi smo čuli da ćemo proizvoditi „Mercedes“. Mi smo slušali kako ćemo izvoziti „Fiat“ u Rusiju, mi smo slušali kako ćemo da imamo plate od 500 evra još pre četiri godine, a tek sada je ta plata negde u tom proseku, čak još uvek je ispod te cifre. To se sve može videti u kampanji, a posle je realnost smanjivanje plata i penzija. Posle je realnost davanje subvencija stranim firmama, negde i do 15.000 evra. Dakle, ista ekonomska politika koju je osmislio Mlađan Dinkić, koju je koristila DS.

Dakle, nema nikakve razlike, osim mimikrije koja se stvara apsolutnom medijskom dominacijom.

Mi kada govorimo o tome, ne, ne, onda vi imate prostora, možete da pričate u Skupštini koliko hoćete, ali kad dođu evropski parlametarci ili birokrate iz Brisela i kažu isto to, vi onda kažete – da, da, u pravu ste, mi ćemo to da popravimo, kao što je slučaj sad sa ovim zakonima.

Vi donošenjem ovih zakona priznajete činjenicu, i to više ne krijete, da su se do sada, do ovih zakona, javni resursi obilno koristili u kampanji od strane vladajuće stranke, ne samo automobili, već i sve. Dakle, državna uprava je bila u funkciji vladajuće stranke u kampanji.

Vi, samim tim što ste ovo prihvatili, dakle, ovo što su vam napisali iz tih nevladinih organizacija, a podneli preko ministarstva, vi ste prihvatili tu činjenicu i to je ono što je sramotna.

Narodna skupština je trebala da inicira razgovore između vlasti i opozicije kako bi se svi problemi rešili, apsolutno svi problemi što se tiču izbornog procesa. Sve parlamentarne stranke razgovaraju i donesu odluke na osnovu toga, kako treba da izgleda Javni servis, kako treba da izgleda kampanja, kako treba da izgleda izborni dan, sve ostalo, a ne da sad mislimo zato što se razgovori odvijaju u zgradi Narodne skupštine, da je to onda u okviru institucije. Nije to u okviru institucije. Oni vas koriste. Došli su da drže predavanja i da se ponašaju prema nama kao da smo zemlja trećeg svega. Oni kao da su ovde došli na safari. Tako to izgleda.

Šta je opasnost svega ovoga? Čega se vi bojite i zašto to sve bespogovorno ispunjavate, počevši od ovih zakona, do svega ostalog što vam stigne iz Brisela? Vi se najviše bojite da čestitka iz Brisela tri sata pre zatvaranja biračkih mesta ne bude upućena nekom drugom a ne vama. Vi se bojite da ćete izgubiti njihovu podršku koju ste imali otvorenu za bilo šta što ste radili. Samo će vam okrenuti leđa, a to oni hoće da urade, zato što oni tako shvataju sve te svoje političke vazale, tako su razmišljale i demokrate, iskoristili su DS za sve za šta im je trebala, uradite ovo, uradite ono, posle više nam ne trebate i odbacili su ih. Dakle, kao toalet papir, upotrebi i baci.

Tako će oni uraditi i sa ovim režimom kad budu dobili ono što od njega zahteva, to je, pre svega, predaja Kosova i Metohije, a ovo su samo neki sporedni pritisci oko toga.

Na vreme vas upozoravamo. Ništa nećemo nikad dobiti dobro iz EU. To možemo da vidimo samo iz naše prethodne istorije šta nam je odatle stizalo, a možemo da je uporedimo i šta su dobile te zemlje u regionu i one koje su u statusu kandidata i one koje su već članovi EU. Dakle, ništa EU nikom nije dobro donela, što se tiče istočnoevropskih zemalja i balkanskih zemalja. Nema razloga da to ne bude isto tako i sa Srbijom.

Zato Narodna skupština, vladajuća većina u njoj, Vlada Srbije treba da donosi samostalno odluke bez ovih političkih pritisaka, bez političkog uslovljavanja i treba da radimo ono što je u našem nacionalnom interesu. Nama trenutno približavanje Evropskoj uniji nije u nacionalnom interesu i zato su nam ovi zakoni nepotrebni. Zato nam je nepotreban toliko veliki i jak uticaj nevladinih organizacija u Srbiji. Oni ovde vode glavnu reč, to smo mogli da vidimo i kada je bio taj fingirani unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, to smo mogli da vidimo i na Fakultetu političkih nauka kada su vas ti Soroševi sazivali, a možemo da vidimo i sada, kada u stvari oni spremaju zajedno sa tim evropskim birokratama ove zakone i vama daju na usvajanje, a vaš je jedini zadatak je da to sve opravdate i da kažete kako je u stvari ovo potreba građana Srbije i ono što će da unapredi i modernizuje naš izborni proces, a neće.

Ovo će jedino da doprinese tome da ćete kratkotrajno da zadovoljite nekog iz Evropske komisije, iz Evropskog saveta, iz Evropskog parlamenta i da ćete na kratak rok malo smanjiti pritisak, a on će se vratiti, jer oni kad vide da vi sve ispunjavate, oni samo svoje zahteve povećavaju i zato i hoće da imaju dve varijante na izborima – proevropsku vlast i proevropsku opoziciju, kako oni posle ne bi morali da brinu o sudbini Srbije da će ona konačno početi da razmišlja svojom glavom i da će napustiti taj evropski put. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pašaliću, vi možda do sada niste mogli da izvršite dobru podelu posla, to vas je sprečilo da reagujete punim kapacitetom, ali je bih hteo da vas pitam da li ste vi obavešteni da je SRS za manje od dva meseca predala više od 100 hiljada potpisa građana Republike Srbije za ukidanje javnih izvršitelja, tj. za novi Zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju?

Podsetiću vas, 2011. godine, kada je tadašnji saziv Narodne skupštine izglasao zakon, dakle, vladajuća većina Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, Srpska napredna stranka je tada bila protiv tog zakona i uvođenja javnih izvršitelja u Srbiju. Posle toga, videli smo 2015. godine, a i ranije ove godine da je ta vladajuća većina, nova sada SPS i SNS prihvatila i podržala izmene zakona, naravno koje nisu bile suštinske, ali je na taj način podržala postojanje javnih izvršitelja u Srbiji.

Mi smo u više navrata govorili o situacijama u kojima su se naši prezaduženi građani Srbije našli i postupanju javnih izvršitelja prema njima.

Dakle, u 2017. godini, javni izvršitelji su samo u toj godini oteli više od 3.700 nekretnina od prezaduženih građana Srbije, najčešće stambenih jedinica i najčešće do 50 kvadratnih metara.

Dakle, u sadašnjoj Srbiji, u dužničko-poverilačkom odnosu se javlja i treća strana pored dužnika i pored poverioca koja izvlači ekstra profit iz svega toga i često dug koji dužnik ima prema poveriocu je mnogo puta manji nego što su takse i ono što naplati javni izvršitelj.

Danas smo u situaciji da se ne poštuju ljudska prava građana Srbije, da se ne poštuje ljudsko dostojanstvo građana Srbije, to možemo da vidimo u 99% slučajeva postupanja javnih izvršitelja.

Dakle, oni, čast izuzecima, su bez ikakvih moralnih skrupula, u stanju su da isele i samohrane roditelje i lica sa invaliditetom, čak smo imali i situaciju, jednu bizarnu, iako je to bilo protiv zakona, da su izvršitelji naplatili iz invalidskih kolica, dakle i to se u Srbiji desilo.

Mi smo ovde imali uvođenje doživotne kazna zatvora bez prava pomilovanja i kada god bi još nešto rekli što bi bila kritika prema tom zakonu, gospođa Kuburović bi rekla - da, da, jeste, ali znate, više od 150.000 ljudi podržalo je tu peticiju. Da li su neki građani možda jednakiji od drugih u Srbiji? Da li nešto znači to što više od 100.000 ljudi se za to zalaže, to je sve bilo, podsetiću vas, za manje od dva meseca? Da li se na taj način što Narodna skupština ne raspravlja o tom zakonu, što se taj problem ne primećuje od strane izvršne vlasti u Srbiji, da li se na taj način diskriminišu ti ljudi koji su potpisali tu peticiju i da li su oni na taj način od strane Vlade nepoštovani?

Dakle, to je jedan očigledan problem, veliki, koji treba što pre da se reši, to već postoji osam godina u Srbiji. Njihovo postojanje se pravda novcem koji oni uplaćuju u budžet na ime poreza na dodatnu vrednost.

Da li je moguće da je princip, tj. efikasnost važnija od poštovanja ljudskih prava građana Srbije? Njih ima, otprilike, 217 u Srbiji, oni se enormno bogate, oni su se formirali u sasvim novu klasu ljudi u Srbiji kojima je sve dopušteno i šta god da rade što se tiče izvršenja rade uz pratnju policije.

Imali smo slučajeva da oni posle te zaplenjene stanove prodaju između sebe po mnogo manjim cenama. To je ono što je trenutna situacija u Srbiji, a niko se povodom toga ne oglašava i taj se problem ne rešava, a problem veliki postoji. Svako mora da ima pravo, što je predviđeno našim Predlogom zakona koji se u ovoj skupštini ignoriše, na minimum 12 kvadrata po članu porodice u koji ne sme da se izvrši.

Dakle, grupa ljudi koja je uzurpirala jednu od sudskih nadležnosti, ne poštuje apsolutno ništa vezano za građane Srbije i njihova prava.

Ne možemo mi da problemom, možda neefikasnosti sudova, da umesto da se reformiše sudstvo, da se napravi ambijent gde sudovi mogu da rade svoj posao i da izvršenje bude pod nadležnošću sudova, a ne privatnih lica, pošto su javni izvršitelji u suštini privatnici, ne, nego mi nećemo taj problem da rešimo, a onda smo dali nekim privatnicima da se oni iživljavaju nad građanima Srbije.

Imali smo ovde neke kozmetičke izmene, pa smo videli da za komunalna potraživanja ne mogu da se više do 5.000 evra plene stanovi i tako dalje. Nisu osnovni problem komunalna potraživanja, nego potraživanja banaka u Srbiji. Nema mnogo ljudi koji su do te mere zaduženi što se tiče komunalnih potraživanja do 5.000 evra, zato što kada ne platite struju jednom i drugi put, vama se već struja isključuje, isto tako i bilo šta drugo. Najveća trenutna zaduženja su bankama.

Naravno, zalažemo se za to da sva dugovanja trebaju da se plate i treba da se plate i treba da se plate sa kamatom, naravno, ali ne da neko bude samo zato što je dužan, samo što nije u situaciji možda da servisira svoj dug na vreme, bude zbog toga opljačkan i isteran na ulicu. To je nedopustivo i to država ne sme da dozvoli. To je jedan trenutno od najvećih problema s kojim se suočavaju građani Srbije, a to se ne rešava.

Dakle, umesto da se predajemo pred tim problemima, trebali smo da to zadržimo u sastavu sudova i da onda to bude garancija poštovanja svih ljudskih prava i dostojanstva građana Srbije, a ne da puštamo ovako privatnim licima da divljaju i da samo traže svoj plen u imovini najzaduženijih građana Srbije. Ima i ta situacija, to je činjenica u Srbiji, da oni koji su najviše dužni u Srbiji se i dalje nesmetano zadužuju, njima izvršitelji ne mogu ništa, a oni najsiromašniji trpe od tih izvršitelja i to je zaista činjenica. Pogledajte samo te nekretnine koje se plene. To su stambene jedinice najčešće do 50 kvadrata. To je isto tako činjenica.

Takođe, ono što možemo da vidimo kao kontinuitet vlasti DS i SNS jeste to zapošljavanje na određeno vreme. Dakle, najviše ljudi po lokalnim samoupravama, ali i drugim javnim preduzećima su zaposleni na određeno vreme. Kakav je položaj tih ljudi i da li su oni diskriminisani u odnosu na ostale radnike koji su zaposleni za stalno tj. na neodređeno?

Oni ne mogu da imaju sigurnost, da započnu porodicu ili možda da pokušaju da reše svoje stambeno pitanje ili bilo šta drugo. Na neki način su ti ljudi ucenjeni od strane poslodavaca, tj. lokalnih samouprava i vlasti u tim lokalnim samoupravama ili direktora javnih preduzeća i nikako ne mogu da računaju na ništa što se tiče tih tri meseca, iako se možda ti ugovori produžavaju. Tu postoji jedan veliki problem. Ukoliko postoji potreba, treba ti ljudi da valjda da budu primljeni za stalno, a ne da se svi zapošljavaju kako bi se na kraju i iskorišćavali u svrhe predizborne kampanje. Imali smo tih slučajeva. To se dešavalo i pod vlašću DS, ali se dešava i sada. Dakle, i to je činjenica. I ti ljudi su diskriminisani i u veoma lošijem položaju nego zaposleni na neodređeno vreme, tj. za stalno.

Imali smo ovde i najave 2014. godine da SNS, kada formira vlast, kada bude najveća stranka pojedinačno u toj koaliciji, kada konačno pobedi i otera žuto preduzeće, žute lopove i ostale, će da počne da se rehabilituje Srbija itd.

Imali smo čvrsta obećanja današnjeg predsednika Republike da se u penzije neće dirati, da se penzije neće smanjivati. Čak je on rekao da je bolje da se skida sa naše grbače, to je mislio verovatno na političare ili političare na vlasti, nego da se dira u stečena prava penzionera. Mi smo imali kasnije te godine, samo tri meseca nakon te najave predsednika Republike, smanjenje penzija.

Sada, kako je to moguće, pošto smo čuli da živimo sada u zlatnom dobu, nikad bolje, da se u Srbiji smanjuju penzije, što je protivustavno, jer penzije nisu zarade, penzije su stečena prava, penzije su imovina. Da li vi mislite da je opravdano, da je to pravedno prema penzionerima?

Onda smo čuli kao argument protiv toga podatak da u stvari najvećem broju penzionera nije smanjena penzija. Smanjeno je samo 600.000 od ukupno blizu dva miliona. Pa taj podatak je još pogubniji, zato što onda vidimo da u stvari ima više od milion i 300.000 penzionera kojima nema šta da se uzme, nema šta da se smanji koliko su te penzije niske. Kako se od toga danas u Srbiji živi?

(Veroljub Arsić: Al si ti prolupao.)

Evo, gospodin Arsić iznosi neke dijagnoze. Ja mislim da on čita možda svoje, ali ja bih da nastavim povodom ovoga.

(Veroljub Arsić: Rekao sam da si prolupao, nisam rekao da si bolestan.)

Dakle, mi posle toga vidimo da se penzionerima pomaže, pa se onda postavlja pitanje, ukoliko mi već imamo švajcarske penzije i nemački standard ili rast koji je veći od nemačkog… Dakle, mi smo čuli da imamo rast veći od nemačkog, naš rast od 4% u odnosu na nemački rast od 1%, a to što je naših 4% 1,6 milijardi evra, a nemačkih 1% je 50 milijardi evra, to je druga priča, druga tema. Nama je bitno da smo mi bolji od nemačke i mi isplaćujemo pomoć penzionerima. Kako se isplaćuje pomoć penzionerima u zemlji ako se tako dobro živi, to nije jasno. Kako danas žive penzioneri u Srbiji? Koliko iznose troškovi života prosečnog građanina Srbije?

Videli smo koliko vredi minimalna potrošačka korpa, a prosečna penzija za 15.000 dinara manja. Onda smo videli i gde se troši novac poreskih obveznika, tj. budžetska sredstva. Videli smo da se finansiraju obilno nevladine organizacije, videli smo, uprkos predizbornim obećanjima SNS, da postoji i dalje sijaset tih agencija koje ničemu ne služe, koje samo nagomilavaju birokratiju. Nema ništa od te kancelarije za brze odgovore koja je trebala da bude formirana kada naprednjaci dođu na vlast.

Videli smo subvencije stranim investitorima. Negde je više čak i od 15.000 evra po radnom mestu. Dakle, stranac ovde dolazi, posluje, dobija sve besplatno, od zemljišta preko dozvola do svega ostalog. Država isplaćuje putem tih subvencija faktički platu radnicima iz budžeta. Dakle, država ih plaća, a stranci odavde izlaze ekstra profit, a mi imamo situaciju da najveći broj penzionera i u Srbiji ima penziju koja je za 15.000 manja od minimalnih iznosa potrošačke korpe. To su procene isto tako Zavoda za statistiku. Nismo mi to izmislili. Kakav je njihov položaj? Posle toga smo čuli da je to u stvari bio poklon penzionerima zato što se tako dobro živi. Opet jedna stvar nije jasna. Nisu penzioneri tako homogena kategorija. Neki primaju 10.000 dinara, a neki primaju 100.000 dinara penziju. Ova Vlada je svima jednako isplatila 5.000 dinara. Da li je to normalno?

(Veroljub Arsić: Nije Vlada, bre!)

Kome je potrebnije 5.000 dinara, onom što ima 10.000 ili onom što ima 100.000 svakog meseca? Mislim da se tu pravi velika razlika. To je trenutno položaj najugroženijih ljudi u Srbiji, od ljudi koji imaju problema sa izvršiteljima do ljudi koji su zaposleni na određeno vreme do penzionera koji su protivustavno smanjene penzije.

Posle smo čuli, kada mi pozivamo da se to što je uzeto, oteto penzionerima vrati njima, da mi time vređamo penzionere, a ne vređamo ih i poštujemo kada im uzimamo od penzija. Isto tako smo čuli da je smanjenje penzija u stvari najviši nivo penzija u istoriji. Da li se i vi sa time slažete i da li zaista možete da kažete da danas u Srbiji penzioneri žive dobro i nikad bolje, pogotovo imajući u vidu te podatke vezane za troškove života danas u Srbiji?

Čuli smo i da je smanjena nezaposlenost, pa onda vidimo u stvari, ako se drugačije stopa nezaposlenosti računa, možemo mi da dođemo do toga na kraju da su svi zaposleni. Možemo mi da napravimo takvu računicu da su svi zaposleni. Šta ima veze kako je faktičko stanje kada se izađe na ulicu i pogleda u stvari kako ljudi rade u Srbiji. Ljudi iz Srbije jesu zaposleni, ali po Nemačkoj, po Švedskoj, po Finskoj, po Danskoj, Holandiji, širom Evrope. Ne bi takav demografski odliv bio u Srbiji da se tako dobro živi.

Ja se iskreno nadam da kada vi sada budete u punom kapacitetu, kada izaberete zamenike, tj. kada mi izaberemo zamenike, da ćete vi onda moći da mnogo efikasnije obavljate svoj posao i da ukazujete na to, koliko god to bilo neobavezujuće, da ukazujete na te probleme mnogo češće, da ćete se time baviti, a ovo su trenutno goruća pitanja građana Srbije. Hvala.

Prvo, Nikola Selaković, kao ministar pravde, kadar SNS, je posle potpisivanja Briselskog sporazuma iz 2013. godine zamolio Ustavni sud, to je bilo u javnosti, dakle to su mediji preneli, da se sada ne izjašnjava o tome. Otprilike možemo da tumačimo to da možda sada ovo nije ustavno, ali će biti ustavno kada mi završimo u stvari sve sporazume. To je tako bilo. Nikola Selaković je zamolio Ustavni sud da se strpi, i to je činjenica.

Ko potpisuje, sa kim može Republika Srbija da potpisuje ugovore u Briselu? Jel može sa svojom pokrajinom? Jel može sa svojom lokalnom samoupravom u Briselu da potpisuje ugovor Srbija?

To što ga nije ratifikovala Narodna skupština to ne isključuje tu činjenicu da se Kosovo tj. „republika Kosovo“ tretira u Briselu na pregovorima na kojima učestvuje Srbija kao nezavisna država, hteli mi to ili ne.

Medijator u tim pregovorima je EU, koja je defakto i dejure priznala nezavisnost Kosova, čim ima studiju izvodljivosti vezano za pregovore „republike Kosovo“ za članstvo u EU. Studije izvodljivosti nema za pokrajine, za nevladine organizacije, za lokalne samouprave, ima isključivo za države.

Gospođa Kuburović je ranije ove godine rekla ovde u Skupštini da su se sudovi pokazali neefikasnim i umesto da se radi na tome da se ti problemi reše, da se u sudovima napravi takav ambijent da mogu da odrade svoj posao, da postoji i dalje sudski izvršitelj, pa i da se zaposli tu više ljudi, oni bi bili pod kontrolom države i da im se povećaju plate i da im se plate vežu za učinak. To je sve moglo da bude rešenje potencijalno da se taj broj neizvršenih predmeta smanji. Ne, od toga se odustalo zato što je to delovalo preteško i umesto toga se dalo privatnim licima da to sve sprovode.

Javni izvršitelj je defakto privatnik, a nama treba osam godina da utvrdimo koliko su te tarife i koliko su oni u većini slučajeva, čast izuzecima, opljačkali građane Srbije.

Dakle, to pitanje treba da se reši. To što on ima na svojoj kancelariji zastavu Srbije, ne znači da je državni organ. Može da istakne koju god hoće zastavu, ali to je faktički privatnik pod kojim nema država kontrolu i koji koristi policiju za sve ono što on radi, za sva ta izvršenja ima podršku Republike Srbije, a to što on radi je u suprotnosti sa poštovanjem ljudskih prava i ljudskog dostojanstva građana Srbije.

Pa, nismo čuli da smo se pozivali na Rezoluciju 1244 u vreme zaključivanja tog Briselskog sporazuma. I, ako nije postojala obaveza da se to primeni, zašto smo onda to mi sve primenili? Šta su posledice svega toga za ovih šest godina?

Sada se sudije srpske nacionalnosti na Kosovu zaklinju pred predsednikom Kosova, tj. Hašimom Tačijem. Sada na glasačkom listiću, u opštinama na severu Kosova, dakle, u Leposaviću, Zubinom Potoku, u Kosovskoj Mitrovici, u Zvečanu, na glasačkom listiću stoji grb republike Kosovo. Srbi tamo na takvim izborima učestvuju.

Mi smo to sve primenili i nismo dobili ništa. To je bio pritisak iz inostranstva da Srbija ode što dalje u faktičkom zaokruživanju državotvornosti republike Kosovo. To je sami cilj bio još od vremena Borka Stefanovića, pa onda i vlade SNS i SPS, to je jedan kontinuitet. Mi smo uvek upozoravali, kao što ste i vi rekli, na Rezoluciju 1244. To treba da bude ključ srpske pozicije prema budućnosti Kosova i Metohije koja je faktički pod međunarodnim protektoratom, ali vidimo da smo mi se saglasili sa medijatorima pod pokroviteljstvom Federike Mogerini, pre toga Ketrin Ešton, koji žele da se pitanje Kosova što pre reši na srpsku štetu. Mi nismo čuli Marka Đurića, kao šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju, da govori ni o Rezoluciji 1244, ni o Ustavu Srbije. Čujemo ga kako govori o ustavu Kosova, kada je govorio o učešću Srpske liste u Vladi Kosova. Nije rekao - morate vi sa Kosova da poštujete Ustav Srbije ili 1244, nego je rekao ustav Kosova.

Ukoliko se vi slažete sa ovim što smo mi rekli ili većinom stvari koje smo mi rekli vezano za javne izvršitelje u Srbiji, ja vas pozivam da kao šef poslaničke grupe vladajuće stranke, najveće stranke u ovom parlamentu, podržite inicijativu našu da se na dnevnom redu nađe naš predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju, pa da onda razmotrimo šta bi bilo najbolje i da vidimo kakav treba da bude i položaj izvršitelja, da li to treba da bude u sudu ili to treba da obavlja neko drugo lice, kolike treba da budu tarife, nad čim ne sme da se izvrši i sve ostalo.

Subvencije koje dobijaju stranci u Srbiji se isplaćuju po radnom mestu. Tim parama taj stranac je u mogućnosti da plaća plate nekoliko godina. Dakle, faktički, državnim novcem, novcem koji mu mi dajemo, on posle toga isplaćuje plate, a posluje ovde i faktički je isključen od tog troška koji bi trebalo da ima da posluje negde drugde koji bi trošio na plate zaposlenih. To je činjenica. Mi to iz budžeta finansiramo.

Koliki je procenat stranaca koji imaju sve te uslove i domaćih privrednika koji imaju te uslove? Vi ćete reći – nema takvih domaćih privrednika, svi su oni lopovi. Pa, nisam baš siguran da su svi oni lopovi, a da su ovi stranci pošteni. Šta su nam doneli stranci za ovih 20 godina? U najčešćem, pljačkaška privatizacija, samo isisavanje novca iz Srbije, a položaj naših radnika je bio zaista jako loš.

Dakle, to su činjenice. To što možda ima formalno pravo neki domaći privrednik na sve to, ne zamagljuje činjenicu da u stvari to rade u 90 i nešto posto slučajeva stranci i da oni iz toga imaju veliku korist, da oni posluju ovde, a da sve njihove troškove u prvih nekoliko godina sigurno plaća Republika Srbija.

Mi jesmo podržali i pozvali Srbe sa Kosova da glasaju za Srpsku listu, jer Srpska lista je pod kontrolom Vlade u Beogradu i tu nema ništa sporno. Bolje Srpska lista, nego da bude tamo neka koalicija Srba koji su otvoreni izdajnici i, između ostalog, videli smo da se obraćaju biračima na albanskom jeziku. Tu nema nikakvog spora. To ne krijemo i ne kajemo se zbog toga, i to je bila naša politička odluka.

Da li je danas Republika Srbija zbog potpisivanja Briselskog sporazuma u lošijoj situaciji nego što je bila po pitanju Kosova i Metohije? Jeste, ona je sve ispunila, a Priština ili privremene institucije u Prištini ili republika Kosovo nije, a imala je tu obavezu, a mi smo ovde imali bombastične najave da smo mi, između ostalog, pobedili pet nula, da je to veliki dan za Srbiju, Aleksandar Vučić je čak rekao posle tog drugog sporazuma da se večeras formira zajednica srpskih opština. Šta je bilo od svega toga?

Gospodin Jovanović kaže inter partis, nisu ispunili ništa, a mi smo ispunili sve. Hajde onda mi da se vratimo u pređašnje stanje. Odemo tamo, podignemo te carine, tamo srušimo te administrativne prelaze, nema više ništa od toga, niste ispunili svoje, to se ne računa, to ne može više, od sada gospođa Gojković raspisuje izbore za institucije na Kosovu tj. za lokalne samouprave na Kosovu. Imamo naše sudije, zastava Srbije, a ne KPS itd. Hajdemo onda tako.

Kada ste vi poslednji put rekli od kada ste došli na vlast, čini mi se ni jednom, da treba da se vrati do 1.000 pripadnika tj. vojnika i policajaca na Kosovu i Metohiji po Rezoluciji 1244. To smo čuli dok ste bili u opoziciji. Kada ste došli na vlast, o tome niste govorili.

Što se tiče subvencija, ja pričam o realnosti. Realnost je takva da su u Srbiji strani investitori privilegovani i da oni dobijaju te iznose. To, naravno, zakon kao opšti akt omogućava i domaćim privrednicima, ali to se ne ostvaruje u realnosti.

Dušan Vujović, bivši naprednjački kadar, kao ministar finansija je bio ovde, čini mi se, u dve vlade, vi ste njega izabrali, je kao stručnjak Svetske banke rekao nedavno, pre dve nedelje, da će se Srbija sa ovim modelom koji ima, davanja stranim investitorima velikih subvencija, razviti i dostići nivo EU tek za 250 godina. Na internetu može da se nađe njegova izjava za medije. To je rekao vaš bivši ministar finansija. Toliko o tom programu subvencija.

Meni je jako drago da je primetio i gospodin Jovanović da postoji veoma veliki problem oko tih troškova izvršenja, ali bojim se da nije u pravu i dalje ima više stotina hiljada neizvršenih predmeta, ali ima i prebogatih izvršitelja koji su, to što imaju podršku države za izvršenje, opljačkali one najsiromašnije i posle toga delili njihove nekretnine tj. stambene jedinice. U najvećem broju slučajeva, čast izuzecima.

Voleo bih, ukoliko ste identifikovali probleme, da mi o tome raspravimo na sednici Narodne skupštine, da stavite i podržite predlog našeg zakona i da dođe na dnevni red Skupštine, pa onda vi kažite svoje mišljenje, mi ćemo naše, SNS i njeni predstavnici će da kažu mišljenje SNS i da rešimo odmah sve te probleme koje imamo zakonom i da vidimo ko sme da bude opljačkan, ko ne sme, koliko treba da se plati i sve ostalo. Ukoliko ste vi sigurni u to o čemu pričate, nema razloga da vi ovu našu inicijativu ne podržite.

Mi na vreme upozoravamo vas koji vršite vlast da ne budete baš takvi kao što su oni i na greške koje su očigledne, koje su proistekle iz kosovske politike, tj. politike prema Kosovu i Metohiji ove Vlade.

Mi, ukoliko nam je prioritet u državi broj jedan da očuvamo KiM u sastavu Republike Srbije, treba na vreme da se orijentišemo ka našim tradicionalnim saveznicima, dve države koje su stalne članice Saveta bezbednosti UN, Ruska Federacija i Narodna Republika Kina, koje neće da dozvole članstvo Kosova u UN. Ishod ovih pregovora koje sad imamo ide ka tome da se potpiše pravno obavezujući sporazum, to su najavljivali predstavnici Vlade Srbije, to je predsednik Srbije najavljivao, kojim bi se omogućilo Kosovu da postane član UN.

Niko ne spori da ima nekih uspeha, velikih uspeha i razlika između Demokratske stranke i Srpske napredne stranke. Niko ne može da ospori to što je 17 država povuklo priznanje nezavisnosti, ali to nam ništa neće značiti ukoliko mi stavimo potpis na pravno obavezujući sporazum kojim će Kosovo postati punopravni član UN. To smo videli kao ishod ovih pregovora i po najavama iz EU i Stejt departmenta, ali i od kosovskih Albanaca. Videli smo i ovog predstavnika američkog predsednika Grenela šta je rekao o svemu tome, i o pregovorima, ali i o "malom Šengenu".

Vi ste rekli, kada dođete na vlast, vi ćete preispitati i poništiti sve Borkove sporazume. Ništa se od toga nije desilo. Već godinu dana traju takse. Imamo šest godina pregovore u Briselu. Idemo ka tome da nas potisnu sa Kosova i Metohije. Pre Briselskog sporazuma ne bi bilo moguće da Marko Đurić dođe u Severnu Mitrovicu i da ga tamo onako istuku, uhapse i kao ratni trofej paradiraju Prištinom. To pre Briselskog sporazuma, nažalost, koji imamo već od 2013. godine, ne bi bilo moguće.

Mi smo protiv toga. Mi mislimo da je najbolje rešenje za to da se oslonimo na one koji su uvek bili prema nama iskreni, koji su bili uvek naši saveznici, a ne oni kojima je cilj da se Srbija što pre odrekne Kosova, što je cilj i EU i SAD i nekih drugih zapadnih sila. Oni to, naravno, ne kriju. A mi pregovaramo sa medijatorom koji je priznao nezavisnost Kosova, a EU je de fakto priznala nezavisnost Kosova, EU ima misiju EULEKS-a na KiM, koja ima za cilj izgradnju kosovskih institucija. Dakle, institucija države Kosovo.

To je ono na šta mi upozoravamo. Treba da bude prioritet ne članstvo Srbije u EU i nastavak pregovora, otvaranje poglavlja ili bilo šta drugo, Ustav Srbije i 1244. A sve manje čujemo da se predstavnici našeg režima, tj. režima u Srbiji, pozivaju na te akte, a čujemo, nažalost, da se pozivaju i pozivaju na poštovanje Ustava republike Kosovo.

Ni Srpska radikalna stranka, ali naravno ni Ruska Federacija nikad nije negirala zločin u Srebrenici. Jasno je da se zločin tamo desio. Mi negiramo karakter tog zločina i hoćemo da se jednom za svagda izborimo protiv toga da nas neko označava genocidnim.

Naravno, kada je ruski predsednik o tome govorio, imao je to u vidu.

(Aleksandar Martinović: Što nije rekao Oluju, nego baš Srebrenicu?)

A zašto nije neko drugi sprečio Britance da donesu Rezoluciju o Srebrenici u Savetu bezbednosti, nego baš ti Rusi? Zašto nisu Amerikanci? Zašto nisu Francuzi? Nego su baš ti Rusi to sprečili. Rusija je sprečila u Savetu bezbednosti 2015. godine, o tome je Vučić govorio u Sočiju pre neki dan, da Srbi budu označeni kao genocidni. Mi treba zbog toga da im budemo beskrajno zahvalni.

Zašto bi oni forsirali da imaju tešnje veze sa nama, ako mi hoćemo da postanemo član EU i udaljavamo se od naših odnosa sa Rusijom. Kako to radimo? Jel radimo tako što nismo dali nešto što treba da ima simboliku, diplomatski status pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, a dali smo to isto NATO paktu u Srbiji? Dali smo veća prava NATO paktu nego što su bila predviđena Trojnim paktom za vojnike Trećeg rajha tada. NATO pakt danas ima povlašćeniju poziciju nego što je bilo predviđeno za vojnike Trećeg rajha Trojnim paktom. Oni koji su u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, koji su učestvovali u spasavanju naših građani u poplavama i u požarima i mnogim drugim situacijama, nemaju čak ni taj simbolični diplomatski status. To bi trebao da bude znak poštovanja.

Ništa mi ne bi sa tim dobili. Mi smo se zalagali da se još jedan takav centar osnuje na teritoriji AP Vojvodine, 30 hiljada potpisa za to prikupili, a onda smo videli neke varijante od strane pokrajinske Vlade da će biti tamo neki regionalni centar sa Hrvatskom ili ne znam ni ja sa kim već, a opravdanje je bilo zvanično da ne postoji potreba za tim centrom. Neće možda dozvoliti KFOR povratak do 1.000 vojnika i policajaca na Kosovu, ali bar mi možemo to da tražimo, da zahtevamo, da pokrećemo to pitanje često, da govorimo o tome.

Ako nije naša odluka, mi treba samo da pokažemo valjda našu nameru. To treba da bude, znači, stavka iz Rezolucije, mi tražimo da se to ostvari. Mi treba da o tome pregovaramo, da to spominjemo, a ne mi znamo unapred da oni neće to odobriti. Hajde da se mi zalažemo za to, pa možda će neko drugi odobriti.

Opasno je odvajanje Srbije od Rusije, zato što je Rusija naš najiskreniji saveznik na međunarodnom planu i zaštitila nas je i 2015. godine od žiga genocidnosti, ali već 11 godina brani naš teritorijalni integritet i suverenitet, tako što ne dopušta članstvo republike Kosovo u UN. Da nije Rusije, to bi pitanje odavno bilo zatvoreno. O tome je govorio i Aleksandar Vučić pre nekoliko dana u Sočiju. To treba da bude, to je politika SRS, naša glavna spoljnopolitička orijentacija, da budemo sa našim saveznicima i sa njima da gradimo našu budućnost, a ne sa onima koji su nas i bombardovali i danas nam traže da se odreknemo dela teritorije, koji su nas na sve moguće načine ponižavali i onima koji su nas opljačkali, na kraju krajeva. Ne mogu biti ovi koji su nas spašavali i oni koji su nas bombardovali isto.