Dame i gospodo, meni je jako žao zbog svega ovoga, ali mislim da ne sme ovo što se sada desilo, postane centralna tema sednice Narodne skupštine. Naravno da nije ovo nešto što treba da se podrži, ovakvo ponašanje i naravno izazivanje sukoba i napadi na narodne poslanike, čak i ukoliko su oni politički protivnici, oni su nedopustivi, ali nemojte samo da zaboravimo i da umesto razgovora o onome što je mnogo važno, zaista u ovom trenutku, ono što je najvažnije, da se sada bavimo ovakvim incidentima.

Mi smo već rekli i ukazali da baš oni prema kojima je Srbija orijentisana, a to je EU, podržavaju Mila Đukanovića već 30 godina, da je njima stalo do demokratije kao što se pozivaju u Srbiji da im je stalo do demokratije i izbornog procesa, oni bi davno videli Milu Đukanoviću leđa. To vam pokazuje da od ljudskih prava, vladavine prava, demokratije, ima nešto što je njima svetije a to je njihov interes. Tako je Milo Đukanović u Crnoj Gori, samo zato što je zapadu u interesu. To nam daje opravdanje i temelj za naš stav da jedina budućnost Republike Srbije i jedino tamo gde može da osigura vojnu bezbednost, energetsku i ekonomsku bezbednost, jeste u integraciji u savezu sa Ruskom Federacijom i to što pre treba da postane naša spoljno-politička orijentacija.

Gospođo Gojković, zaista, umesto svih tih performansa, nama je zaista jasno da to samo može da nas skrene sa teme. Mislim da je dosta, da svi normalni znaju šta misle o incidentima takve prirode. Mislim da o tome više ne treba da se govori.

(Narodni poslanik Đorđe Vukadinović prilazi stolu predsedavajućeg.)

Hvala.

Dakle, SRS je već 24. i 25. aprila 2016. godine rekla o čemu se radi i rekla koju poslaničku grupu, tj. tu koaliciju prebacio preko izbora, koja nije imala dovoljan broj glasova. Vi ste u tome učestovali i pod pritiskom američke ambasade uveli tu poslaničku grupu, tu stranku u Narodnu skupštinu. I sada vam se ovako vraća.

Ja mislim da je pitanje SPC u Crnoj Gori trenutno najvažnije pitanje i da ne zaslužuje ni slučajno da sad zamenimo raspravu o tome i da to pitanje ne bude u fokusu, da bismo raspravljali o bilo kojim incidentima.

Svako normalan će da osudi ono što se desilo. Svako normalan zna da je pravo na svoje mišljenje jedno od osnovnih ljudskih prava. Dakle, iako se ja ne slažem ni u čemu, osim da je danas petak, jedino to možda mogu da se složim sa nekim narodnim poslanicima iz vlasti. Ali, zaista, oni imaju sva prava da pričaju šta god hoće i ne smeju da budu zbog toga fizički ugroženi.

Nije to tema, to je bilo, desilo se, hajde da ne pričamo više o tim glupostima, hajde ta vidimo šta država Srbija treba da uradi povodom skandaloznog pokušaja otimanja SPC u Crnoj Gori. To je mnogo važnije, nego ko je koga gurnuo i zašto ko ne bojkotuje i ko bojkotuje i ostale stvari. Ovo je sada smišljeno da ovu temu izbace iz fokusa, ceo ovaj performans. To ne smemo da dozvolimo.

Nemojte da zaboravimo, molim vas, na nekoliko ovih tema o kojima smo govorili i da sad ovo što se desilo zaseni u stvari najvažnije pitanje sada, a to je položaj Srba u Crnoj Gori i nastavak progona srpskog naroda u Crnoj Gori i pokušaj otimanja Srpske pravoslavne crkve.

Mi smo već danas rekli zvanično i više puta pozivamo da Vlada Republike Srbije traži zvanično sednicu Saveta Bezbednosti po ovom pitanju. Dakle, Crna Gora je na ivici građanskog rata, sve zbog samovolje, zbog mafijaškog i kriminalnog režima Mila Đukanovića koji je uperen na to da uništi srpski nacionalni identitet. Nemojte da nam bude tema samo da li će Boško ili Vukadinović ili bilo ko od njih da ovde pravi incidente. To je sve upereno na to da se skrene sa teme.

Tema je šta može Republika Srbija da uradi da se zaštite Srbi u Crnoj Gori. Prvi potez i zvanično treba da bude inicijativa za sednicu Saveta bezbednosti UN. Ne smemo da odustanemo i ne smemo da ignorišemo, jer ukoliko mi budemo ignorisali, pravili se kao da se ništa ne dešava, govorili – šta ćete, to je nezavisna država, ne smemo da se pitamo za unutrašnje stvari drugih država, oni će onda samo ići još dalje sve dok etnički ne očiste sve srpsko iz Crne Gore. Nemojte da to prođe pored nas bez ikakvih reakcija.

(Đorđe Vukadinović: Replika.)

Videli smo da je ovde ministar Vulin objašnjavao kako više niko ne može da pritiska Srbiju i kako je Srbija samostalna i ne sme više da trpi pritiske itd, a svedoci smo da je Srbija, tj. vlast u Srbiji trpela pritiske od strane Evropskog parlamenta, bivših evropskih parlamentaraca i nevladinih organizacija. Posledica toga jeste da SNS predlaže kandidata LDP za člana Saveta REM-a, Juditu Popović, bivšeg poslanika LDP Srpska napredna stranka predlaže za Savet REM-a i naprednjaci će za nju glasati.

Hoću da vam kažem da ste u pravu vi, gospodine Vulin, i u Banja Luci se dešava svašta i dešava se svašta u Republici Srpskoj i u Podgorici i sve je upereno, naravno i na KiM, protiv srpskog naroda i nije slučajno i to ste sve u pravu.

Kada bude sve to isto počelo da se dešava u Srbiji, na čijoj će biti strani Judita Popović i njoj slični koje vi podržavate i za koje ćete vi glasati? Da li će biti na strani onih koji će da brane Srbiju i srpski narod ili će da budu na strani onih koji nas napadaju? To sve radimo zbog EU u koju nikada nećemo ući i u stanju smo da trpimo zbog tih pritisaka, da donosimo odluke koje nisu u našem interesu.

Što pre treba da tu situaciju sprečimo ovde, orijentišemo se ka ODKB, orijentišemo se ka Ruskoj Federaciji. Danas ste rekli, citirali ste Njegoša. Njegoš je rekao kada su mu rekli kao primedbu da je Rusija daleko, da je šteta što je Rusija daleko – i Sunce je daleko, ali greje kada hoće. Mi treba da se vežemo za Rusku Federaciju i da time zaštitimo naš narod na Balkanu, gospodine ministre.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo čuli da se sada u Strategiji navodi briga za sve Srbe, ma gde oni živeli, a podsetiću vas na nešto što sam rekao iz načelne rasprave, a za šta još mi nemamo odgovor, jeste kada će Republika Srbija da prizna ratni staž borcima Republike Srpske Krajine?

Da li vi podržavate to mišljenje da su se oni kada su se borili borili za srpsku stvar, da su oni izgubili i nesrećno prognani, došli u Srbiju glavom bez obzira, pre svega zato što su ih i izdali i ubeđivali da će im u odsutnom momentu pomoći? Danas ti ljudi, ne danas ali od 1995. godine, imaju poteškoća u ostvarivanju svojih prava, Mi vidimo da i danas žive neki od njih u kolektivnim centrima i po tim azbestnim naseljima, a ne vidimo nikakve predloge da se to pitanje reši.

Videli smo više puta strategije, razmišljanja, mišljenja iz EU, iz Brisela, iz drugih nekih centara, vezano za pitanje migranata, koliko je ova Vlada, iako se upinje iz petnih žila da objasni kako neće na kraju Srbija biti parking za migrante, ali koliko je učinila za te migrante, da ne pričamo sada i o gledanju kroz prste za neke stvari, a za pitanje priznavanja ratnog staža borcima Republike Srpske Krajine nije urađeno ništa.

Mi smo svedoci da od 2000. godine vlast u Srbiji pod DOS-om se stidela i srpske uloge u svim tim ratovima, govorila i mislila da su Srbi krivi za te ratove i stidela se naše vojske. To je ono što možemo da kažemo da se promenilo. Srbija se više vojske ne stidi, ali zato moramo da pomognemo ovima koji su se nekada van srpskih granica borili za srpsku stvar. Hvala.

Hvala gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada su u pitanju odnosi između Srbije i Makedonije, mi smo čuli jednu ideju koja se pojavila bez ikakve najave u našoj javnosti, a to je ideja o tzv. „mini Šengenu“ ili Balkanskoj uniji.

Podsetiću vas da mi od 2000. godine slušamo kako je evropska integracija tj. članstvo Srbije u EU naše strateško opredeljenje, kako smo mi tome posvećeni, u okviru toga otvaranju poglavlja i dostizanje nivoa tog odnosa koji treba Srbija da ima prema Evropi ali i prema susedima. Niko naravno nikada građane Srbije nije pitao da li su oni za integraciju u EU ili nisu. Mi vidimo da postoje razlike danas i unutar vladajuće koalicije po tom pitanju, neki i nisu za EU, neki jesu, ali mi smo snosili veoma teške posledice procesa evropskih integracija.

Podsetiću vas da smo zbog procesa evropskih integracija morali da ostvarimo maksimalnu saradnju sa Haškim tribunalom, čak su i neke vlade isporučile bivšeg predsednika države tom Haškom tribunalu i to na jedan od najvećih naših praznika, na Vidovdan, hapsili su i isporučivali kao da su neko meso naše generalne i političke funkcionere, sve zbog imaginarnog puta u EU.

Mi smo zbog toga izgubili Crnu Goru tj. Crna Gora je proglasila nezavisnost. Mi smo morali sa tim da se pomirimo i to da dopustimo i Kosovo je proglasilo takođe nezavisnost 2008. godine jednostrano, a EU je to podržala. Sve glavne zapadne zemlje i najsnažnije zapadne zemlje su tu nezavisnost priznale, a EU kao organizacija je priznala tu nezavisnost, budući da EU ima studiju o izvodljivosti za tzv. republiku Kosovo.

Vi znate da studije o izvodljivosti ne postoje za pokrajine, za regione, za lokalne samouprave, za nevladine organizacije, ni za šta drugo osim za nezavisne države. To nam je jedan od pokazatelja šta je Kosovo za EU.

Evropska unija na KiM ima misiju Euleksa, čiji je cilj, i to stoji kao osnovna stavka njihovog postojanja u obrazloženju, instaliranje kosovskih institucija, dakle institucija nezavisne države Kosovo. Republika Srbija je zbog te EU prvo morala, i to u ime Srbije vlada DS da zaključi tzv. Borkove sporazume, koji idu u prilog izgradnji nezavisnog Kosova, a posle toga i Vlada SNS Briselski sporazumi i prvi i drugi, koji isto tako pomažu državnost tzv. republike Kosovo. Budući da smo se mi odrekli uticaja na severu Kosova zbog neke Zajednice srpskih opština, a videli smo da je to još jedna prevara, zato što već pet godina od toga nema ništa.

Aleksandar Vučić je najavljivao iz Brisela da će to veče potpisivanja biti formirana Zajednica srpskih opština, a onda smo videli da Ustavni sud republike Kosovo kaže da to nije po ustavu Kosova. Tu su kosovski Albanci pokazali više integriteta nego srpski vlastodršci zato što smo mi zaobišli Ustav Republike Srbije. Gospodin Nikola Selaković kao ministar pravde je zamolio Ustavni sud da se ne izjašnjava baš o svim pitanjima, budući da će, iako sad možda nije po Ustavu, nekada to biti po Ustavu što je potpisano u Briselu, pa smo čuli obrazloženje Ustavnog suda da su to politički akti, ali politički akti koji proizvode pravne posledice, koji proizvode pravne posledice u smislu ukidanja svih srpskih institucija na severu Kosova. Tamo više nije sud Republike Srbije, tamo je sad sud republike Kosovo. Više nema zastave Srbije na glasačkom listiću i grba Srbije, nego grba republike Kosovo.

Više gospođa Gojković ne raspisuje izbore za opštine na Kosovu, nego to radi republika Kosovo. To smo mi sve dobili od EU i dobili smo rampu u stavu Emanuela Makrona, predsednika Francuske, gde je on jasno stavio do znanja svim državama kandidatima da se EU više neće širiti, da EU ide putem reformi i da EU ne zna šta će da radi sa preostalim zemljama članicama kada Velika Britanija napusti EU. To treba nama da bude dovoljno.

Sada se postavlja pitanje – kako smo mi došli do ideje „malog Šengena“ i koliko je to tačno da ste se vi zalagali za to i pre nekoliko godina, kako se ta tema sad tek pojavila, kako vam nije to bila okosnica vaše kampanje pre nego što ste došli na vlasti, pre nego što ste pobedili na izborima 2016. godine?

To vama niko ne spori, tj. naprednjacima to niko ne spori, ali naprednjaci na izborima 2016. godine u kampanji nisu rekli glasajte za nas, da bi smo mi ušli u Balkansku uniju sa Makedonijom i Albanijom, nego su govorili nešto drugo. I potpuno su različite poruke koje dolaze u kampanji i onih koje dolaze posle u sprovođenju politike. To se razlikuje.

Mi sada se bavimo time u Skupštini, poslanici vladajuće većine se upiru da objasne koliko je ova ideja genijalna, istorijska, prvi put posle sto godina, balkanski narodni se ujedinjuju i ne znam šta. Koji je tu konkretan interes Republike Srbije za „mini Šengen“?

Mi već imamo mogućnost da sa ličnom kartom idemo u BiH i u Makedoniju i u Crnu Goru. Mi sada dobijamo to da možemo u Albaniju da idemo sa ličnom kartom. Koliko će to građana Srbije sada to pravo da iskoristi i gde će imati tačno taj neki pozitivan pomak, u životu građana Srbije, to što mi idemo sa ličnom kartom u Albaniju? Da li će Albanija postati poželjna turistička destinacija za građane Srbije? Neće. Da li ćemo mi imati neko tržište tu, pa ćemo imati pristup nekom tržištu, u okviru Balkanske unije? Pa, ne, zato što videli smo to iz primera kosovskih Albanaca, kada su oni bojkotovali čak i glasove iz centralne Srbije, govorili o tome da su ti glasovi kontaminirani. Zamislite šta treba Albance da natera da kupuju srpske proizvode? To je zaista naivno očekivati.

Mi ćemo dobiti to da u centralnu Srbiju sada mogu da dođu Albanci sa ličnom kartom, pošto već država Srbija faktički ne kontroliše granicu između Albanije i Srbije nego je tamo neko drugi. Mi kažemo, dobro je što će biti otvorene granice, nećemo imati granice. Samo mi objasnite, ukoliko neko dođe na granicu i tamo na granični prelaz i tamo mu više nije potreban pasoš, nego mu je potrebna lična karta, šta je on sa time dobio, da li su to otvorene granice? Pa, znate šta je „Šengen“? „Šengen“ je protok ljudi, robe i kapitala, ali ljudi bez graničnih prelaza, a mi ćemo imati i dalje granične prelaze, ali umesto pasoša, biće potrebne lične karte. Dakle, to sa „Šengenom“ negde nema veze.

Koja je naša perspektiva u svemu tome, u Balkanskoj uniji? Da li mi mislimo da smo mi toliko razvijene ekonomija, da nemamo nezaposlenih ljudi, da nam fali toliko radnika, pa ćemo sada da uvezemo radnu snagu iz Albanije? Mi, u koliko smo sami sebe ubedili ovde u Srbiji, da su nam plate nikada veće, da su nam penzije nikada veće, da je nezaposlenost na istorijskom minimumu, ako to čujemo u javnosti, ne znači da je to tako u stvarnosti i to nije tako. Ne može neko da kaže da nam fali radne snage i da mi sada tražimo negde drugde radnu snagu. Pogotovo, što po toj metodologiji koju računa Vlada Republike Srbije, ko god radi jedan sat nedeljno ili jedan sat mesečno on je zaposlen. Nije to baš tako kao što može da se čuje iz poruka koje dolaze iz Vlade Srbije.

Mi vidimo ovde na jednom koloseku, da je Vlada Republike Srbije angažovana da uradi maksimalno moguće, da sačuva Kosovo unutar granica Srbije, da Kosovo ne postane član Interpola, da Kosovo ne postane član UNESK-a i ono što je najvažnije, da Kosovo ne postane član UN i na tom planu ostvaren je izuzetan uspeh, jer je 17 država članica UN povuklo priznanje nezavisnosti Kosova.

Mi sada dolazimo u opasnost, a to smo videli, šta god govorio Aleksandar Vučić ili Ana Brnabić, videli smo iz poruka i Metjua Palmera i ovog Grenela, američkih predstavnika za Balkan, da treba i Kosovo da bude član te Balkanske unije, republika Kosovo, ne autonomna pokrajina, nego republika Kosovo. Dakle, za istim stolom da sedi sa predsednikom Srbije, sa predsednikom Makedonije, sa predsednikom Albanije i predsednik nezavisne republike Kosovo.

To bi bilo faktičko priznanje republike Kosova od strane Srbije i videli smo da je to glavna intencija tog "mini Šengena" iz usta američkih predstavnika za Balkan. Kako mi hoćemo sa jedne strane da uradimo sve da delegitimizujemo Kosovo u međunarodnim odnosima, a na drugoj strani, mi otvaramo prostor za to da i Kosovo bude član "mini Šengena". A to, nije našom voljom, nego voljom SAD, to smo videli.

Kako je moguće da neko očekuje da će Balkanska unija da bude bolji način da ove tri zemlje uđu zajedno u EU? Mogućnost za to ne postoji, vidimo to da su iako su Makedonci isto tako pod pritiscima, kao što je bila Srbija pod pritiscima, morali da potpišu sa Grcima sporazum iz Prespe, kojim su promenili ime u Severnu Makedoniju, zbog otvaranja tih pregovora da je stigla rampa od Francuske i Holandije za pregovore sa Makedonijom tj. Severnom Makedonijom i Albanijom, posle svih ustupaka koje je Makedonija napravila na tom putu. Njima je jasno stavljeno do znanja da nema ništa od evropske perspektive za zapadni Balkan.

Mi smo predodređeni da budemo periferija EU, da služimo kao poligon za eksperimentisanje, da služimo kao izvor jeftine radne snage i u budućnosti, što je velika opasnost, a o tome se vrlo slabo govori, kao parking za migrante. Čuli smo najave iz Austrije pre svega i saglasnost Vlade da se neki od tih migranata kojima se računa da su prvi put ušli u Evropu, kada su ušli na Preševo, da u stvari oni mogu da se vrate ukoliko ne dobiju azil, u Srbiju.

Da li smo mi toliko ekonomski jaki, da li smo mi takva baš država da možemo sebi takve stvari da dopustimo? Nikada nećemo postati članovi EU, samo ćemo isključivo služiti za to. Služićemo da postanemo tampon zona.

Sve te države koje treba da postanu sastavni deo tog "mini Šengena" su priznale nezavisnost Kosova. Da li mislite i da li je realno, da zbog naših nacionalnih interesa, a Kosovo i Metohija u sastavu Srbije je naš nacionalni interes broj jedan, da li će onda oni zbog toga nama da izađu u susret i da gledaju Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije ili će i dalje gledati kao nezavisnu državu? Mislim da će i dalje smatrati da je to nezavisna država.

Još nešto, videli smo baš u Tirani, povodom tog "mini Šengena", Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića, to možda pokazuje da negde nema osećaja i svesti za situaciju danas u Crnoj Gori. Šta radi Vlada Republike Srbije povodom pitanja srpskog položaja, položaja srpske zajednice u Crnoj Gori? Jel nam važnije da to pitanje bude prioritet u našim odnosima ili potencijalno članstvo Crne Gore u "mini Šengenu"? Naše je mišljenje da treba pre svega da se vidi šta će biti sa srpskom zajednicom u Crnoj Gori, koja je potpuno obespravljena, koja je na udaru od strane režima Mila Đukanovića. Neustaški i mafijaški režim Mila Đukanovića trenutno proganja i srpsku zajednicu na način da hoće da otme imovinu SPC.

Pričali smo juče o brizi za sve Srbe, ma gde oni živeli, šta je sa Srbima koji žive u Crnoj Gori? Ne žive oni toliko daleko. Jel važnije potencijalno članstvo Crne Gore u "mini Šengenu" ili status SPC i prava srpskih državljana u Crnoj Gori, tj. državljana Crne Gore srpske nacionalnosti? Trebalo bi da bude to drugo valjda.

Mi nemamo nikakvu perspektivu u Balkanskoj uniji. To neće biti razlog da se naša privreda razvije. Mi na jedan jedini način možemo da mislimo o nekom razvoju na dugi rok, a to je kroz evroazijske integracije, zato što su posledice dvadesetogodišnjeg pregovaranja i uticaja Evropske unije u Srbiji vidljive, vidljive su kroz proces subvencija za strane investitore kojim je država Srbija na velikom gubitku, koji diskriminiše naše privrednike u Srbiji, koji čini naše privrednike u sopstvenoj zemlji nekonkurentnim i koji od nas pravi samo isključivo jeftinu radnu snagu koja treba da služi za profit investitora koji dolazi iz inostranstva i još što se sve plaća iz budžeta Srbije.

Jedino što mi možemo da uradimo jeste da sarađujemo, da pravimo i ekonomske integracije i vojnobezbednosne integracije i integracije koje vode računa o našoj energetskoj bezbednosti samo kroz aranžman sa Ruskom Federacijom, jer mi sa njima možemo da sarađujemo bez političkog uslovljavanja. Nama neće doći ed memoar iz Rusije da nam kaže šta treba da radimo, kao što nam je došao ed memoar iz Evropske unije kada smo hteli da podignemo izvoz, da uvećamo izvoz proizvoda u Rusku Federaciju u vreme sankcija Evropske unije kada je naša poljoprivreda mogla da zameni Špansku i Poljsku u nekim segmentima kod izvoza u Rusku Federaciju. Tada su iz Evropske unije to blokirali, isto to popodne kada je ministar Ljajić to najavio.

Sa druge strane, da li mi možemo bolje da sarađujemo sa nekim ko su naši iskreni i dugogodišnji saveznici, prijatelji koji rade sve da nam pomognu u očuvanju našeg teritorijalnog integriteta ili suvereniteta, ili sa onima koji su sponzori nezavisnosti Kosova i koji nas danas teraju da tu nezavisnost priznamo.

Mi smo došli u situaciju da su danas nas naterali da uđemo u „mini Šengen“, a mi se tome radujemo. I ovde ubeđujemo jedni druge kako je to genijalno. To nije genijalno, to nije razvojna šansa Srbije, to nije u skladu sa srpskim nacionalnim interesima. Mi nikoga ne mrzimo, ne mislimo ni da su Albanci, niti Makedonci manje vredni od nekih drugih, ali na dugi rok to nema tolikog efekta za našu privredu o kojem se priča, koji se najavljuje. To nije genijalna ideja i to nije razlog da mi mislimo da će u budućnosti doći do istorijskog preporoda naše privrede.

Dame i gospodo narodni poslanici, trebali bi da se malo vratimo unazad da bi shvatili šta se danas ovde u ovoj sali dešava.

Mi smo ukazivali na nedemokratske procedure i rad narodne skupštine koji se sveo na jedan protočni bojler, gde nije bilo važno da li ima rasprave, ko raspravlja, o čemu se priča, da li mi imamo kada raspravljamo o budžetu 60 ili 70 tačaka dnevnog reda, važno je samo bilo da se ispuni forma i nikog nije ništa drugo zanimalo. Kao i što su bile sednice po hitnom postupku, dakle, apsolutno nije bilo ni poštovanja neke demokratičnosti, a nikog to nije ni zanimalo.

Mi smo ukazivali još od početka ovog saziva da Narodna skupština treba da donese novi Poslovnik koji treba da da veća prava opozicionim poslaničkim grupama, a ne da neko bude ograničen npr. na dva minuta, a ministri da mogu da govore neograničeno, da može neko da bude izabran na listi jedne političke stranke, a posle toga u mandat svoj miraz da u neku drugu političku stranku u koju pređe. Mi smo imali u ovom sazivu nekoliko takvih ljudi koji su čak i više od jednom promenili političku stranku i to svaki put sa sve svojim mandatom.

Vi ste naravno bili na to sve gluvi, nije vas to zanimalo, a onda se letos desilo nešto što je promenilo iz korena, iz temelja rad Narodne skupštine. Grupa nevladinih organizacija pod pokroviteljstvom Džordža Soroša je sazvala na sastanak vladajuće stranke i prozapadne opozicione stranke. U tom momentu vi ste zaboravili sve vaše razlike, šta je taj Đilas pokrao, kako je on jedan zločinac, zlikovac, šta je sve radio i oni su zaboravili šta ste sve vi radili, kakvi ste i odazvali ste se i u 24 sata on vas je sve okupio za istim stolom, sa sve naređenjima šta sve treba od sada da se radi i šta treba sve da bude izglasano u Narodnoj skupštini. Da ne govorim o tome da Nacionalni konvent za saradnju sa EU je vama važniji nego bilo koja poslanička grupa u Narodnoj skupštini, da ste samo čekali i samo vam je trebao izveštaj Evropske komisije da biste znali i primetili da ovde nešto ne valja, a do tada ste se hvalili i falili ste se kako ste tolerantni, a ukazivali ste na te anomalije, što se tiče pre svega Poslovnika, kako je to pre vas donela DS, pa evo im ga sad taj Poslovnik.

Od tog sastanka na Fakultetu političkih nauka ponašanje vladajuće stranke se promenilo. Vladajuća stranka je prema toj koaliciji nevladinih organizacija, a podsetiću vas, to su ove organizacije što mediji podržavaju Vladu Srbije, govore kako rade Vučiću o glavi, kako hoće da skinu Vučića, kako hoće da upropaste, unište Srbije i šta sve neće. To je Fond za otvoreno društvo, pod pokroviteljstvom Džordža Soroša, to je Kuća ljudskih prava, to su građanske inicijative, to je JUKOM, to je Helsinški odbor za ljudska prava, to su najpoznatiji srpski izdajnici danas u našoj zemlji, to su oni koji su ove zakone napravili i ova naređenja uputili vladajućoj većini na izvršenje.

Zato se danas menja i Savet REM-a. Zato smo pre toga imali rasprave oko zakona koji se pre svega tiču izbora izbornog procesa, ne zato što je to naša potreba, nego zato što je to bilo vaše naređenje.

Vi ste pokazali u celom tom procesu jednu servilnost, pokazali ste da ispunjavate naloge, diktate koji dolaze iz inostranstva, jer da su vas suštinske promene zanimale, vi biste slušali šta pričaju poslaničke grupe, primetili bi sami šta sve ne valja u Narodnoj skupštini i šta sve ne valja u izbornom procesu. Primetili bi da jedan predsednički kandidat ima četiri puta više vremena na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, nego svi ostali predsednički kandidati zajedno. Nije to trebao niko iz Evrope da dođe da kaže, to se valjda videlo.

Ne, nije vam to smetalo nego ste čekali da dođe diktat iz inostranstva preko nevladinih organizacija, koje ne misle Srbiji ništa dobro i onda ste počeli da idete u ispunjavanje toga. Onda se hvalite, opravdavate to i govorite kako je to u stvari dobro za Srbiju. Eto, to je slika i prilika svih ovih događaja i jedan od razloga, ali osnovni razlog zašto mi danas raspravljamo o ovome.

Ja sam bio na sednici Odbora za kulturu. Članovi Odbora za kulturu, iako je tu bilo i dopuštena je bila rasprava, bilo je vremena, ali oni su svi došli već sa nalogom, već su došli sa nečijim tuđim mišljenjem kako treba da glasaju. Najmanje je važno bilo kakve su biografije kandidata koji su predloženi. Već je bilo određeno ko će tu da prođe i to je bila puka formalnost da se taj Odbor održi.

Šta smo još imali prilike da čujemo u poslednjih godina u ovoj sali? Imali smo prilike da čujemo da ovde predstavnici vladajuće većine prebrojavaju ko je s kim u koalicijama na lokalnom nivou, ko je kakav, šta je ko radio, gde je ko šta pokrao, prevario, šta sve nismo čuli o tim koalicijama na lokalnom nivou.

Naravno vladajuća većina i SNS nikada nije gledalo to iz svoje perspektive, pa da primete da su u koaliciji sa Nenadom Čankom na nivou grada Novog Sada, dakle SNS i LSV, u beogradskoj opštini Vračar u koaliciji su SNS i Liberalno demokratska partija i to kandidat sa izborne liste DS je preleteo u naprednjački tabor član LDP i doveo naprednjake na vlast na Vračaru.

U Priboju, Prijepolju i Tutinu vladajuću većinu u tim opštinama čini koalicija SNS i Stranke demokratske akcije Sandžak. Dakle, to je onaj Sulejman Ugljanin, što mu neće nikada Vučić neće dati fotelju, samo ćemo mu dati lokalnu vlast. Ali, isti taj Sulejman Ugljanin koji govori za Srbiju da je ona fašistička država, da Srbi osim što su izvršili genocid u Srebrenici, da su ga izvršili u Sandžaku pre 1.000 godina, da je Stefan Nemanja jedan ratni zločinac, jedan otvoreni separatista koji priznaje nezavisnost Kosova, koji videli smo i šuruje sa tim kosovskim Albancima protiv kojih se mi, valjda navodno borimo. Znamo otprilike ko je taj čovek.

Možda je moglo tada da se kaže, znate lokalni odbori i lokalne vlasti nisu to republički nivo, tu se ljudi bave komunalnim temama, problemima koji mogu da se reše preko te opštine, to ne znači da je naša politika na nacionalnom nivou ista. Kada vladajuća većina u Odboru za kulturu i informisanje glasa za predlog LDP, LSV i Stranke demokratske akcije Sandžaka, tu više nema lokalnog nivoa. Tu se pokazuje otvorena ideološka bliskost između te dve stranke tj. te koalicije i te stranke sa druge strane. Nije taj kandidat za koga su naprednjaci već glasali po nalogu, najbolji, nego je taj kandidat kandidat Milana Antonijevića i Fonda za otvoreno društvo.

Dakle, ovi evropljani koji su ovde bili, poslanici evropskog parlamenta, bivši poslanici evropskog parlamenta koji su u Narodnoj skupštini proteklih meseci vodili glavnu reč, ti kandidati su njima po volji. Judita Popović je kandidat LDP, LSV i Stranke demokratske akcije Sandžak. Naprednjačka većina je glasala da taj kandidat bude izabran u Savet regulatornog tela za elektronske medije. To je već republički nivo i pokazuje vašu bliskost, vašu koaliciju koju imate sa LDP. Iz kog drugog razloga biste mogli da izaberete tu osobu kada ona apsolutno ništa drugo od referenci nema, osim što je stran stranke otvorenih srpskih izdajnika.

Liberalno demokratska partija je jedna izdajnička stranka sa antisrpskom politikom. Predsednik te stranke, Čedomir Jovanović je pre svega poznat po umešanosti u kriminal u poslednjih 20 godina. Iz pocepanih patika i četiri zuba u glavi je postao neko i nešto u Srbiji, a onda je postao jedan od najmoćnijih mafijaša i kriminalaca, evo koji traje i do 2019. godine. On tiho podržava vladajuću većinu i SNS, jer zna ukoliko ne podržava Vučića, u suprotnom će biti u zatvoru zbog svih tih mahinacija koje je radio sa tim robnim rezervama, preko te firme koju njegova porodica poseduje. To je otvoreno iz računa, nema nikakvih problema, to nije sporno. Ali, sporno je kada naprednjaci poprime njegove karakteristike i karakteristike te stranke zato što je to nešto što je najgore u Srbiji. Ta stranka poziva Srbiju da prizna nezavisnost Kosova. Ta stranka otvoreno govori da su Srbi izvršili genocid u Srebrenici. Ta stranka opravdava zločinačko bombardovanje Srbije i otvoreno se zalaže za članstvo u NATO paktu. Ta stranka kaže za Republiku Srpsku da je to genocidna tvorevina. A, vi tu stranku na ovaj način podržavate i u Savet Regulatornog tela za elektronske medije niste postavili kandidata koji je bio predlog vaše poslaničke grupe, nego ste umesto toga podržali kandidata Liberalno-demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine i Stranke demokratske akcije Sandžaka.

(Aleksandar Martinović: Nismo ni imali kandidata.)

Trebali ste da ga imate, bolji bi možda bio nego član LDP-a.

Dakle, Liga socijaldemokrata Vojvodine, isto iz te poslaničke grupe kojoj pripada i LDP, koji su predložili ovog kandidata, to su vaši koalicioni partneri iz Novog Sada, na nivou grada Novog Sada ste vi sa njima u koaliciji. To je isto tako jedna izdajnička stranka, koja poziva na separatizam u Vojvodini, isto misli da republika Kosovo nezavisna država i naravno da se u Srebrenici desio genocid. Stranka demokratske akcije, već smo o tome rekli, vaši koalicioni partneri Sulejman Ugljanin iz Priboja, Tutina i Prijepolja, više puta i ministri u Vladi i Aleksandar Vučić i predstavnici vladajuće većine se izjasnili o tom čoveku kao jednom otvorenom neprijatelju Srbije i jedan od onih koji su u koaliciji ovoj tajnoj, zajedno sa DS i ne znam već sa kim, koji rade Vučiću o glavi, ispod onih omči za Vučića i tako.

Vi danas glasate za tog kandidata. Šta to govori o vama? To govori o vama da umesto da uradite sve da to mišljenje antisrpsko ne promovišete, da ono nema toliko otvoren pristup u javnosti, da ukažete ko su ti ljudi koji to govore, vi zbog diktata iz inostranstva prelazite i preko toga što je pogubno za Srbiju i pokazujete na taj način da vam je pre bilo čega, dakle pre svega ostalog, bitno šta će vama da kažu Milan Antonijević, Fond za otvoreno društvo, Evropski parlament, Žene u crnom i svi ti zbog kojih u poslednjih meseci sve ovo radite, pokazuje da najbolje reagujete na pritiske. Pokazuje da nemate svoj stav i svoju samostalnost. Važnije vam je da se oni vaši zapadni partneri, koji su učestvovali u vašem dovođenju na vlast, kada su vam i tri sata pre zatvaranja biračkih mesta čestitali, iako se još u Srbiji glasalo, najvažnije vam je da se oni protiv vas ne okrenu. Zato se na ovaj način ovako sramotite.

Druga stranka koja je predložila kandidata u Odbor za kulturu i informisanje je stranka koja je nastala od ukradenih mandata sa liste "Dosta je bilo".

Vi ste ovde govorili više puta o nekim pripadnicima prozapadnih stranaka, kako su oni preletači, kako je jedna izvesna osoba menjala stranke tri, četiri puta, kako ona radi protiv Srbije, čak je i predsednica Narodne skupštine o tome govorila, ovi socijalisti podneli Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, a dajete legitimitet određenoj grupi ljudi koja se našla u Narodnoj skupštini tako što su Saši Raduloviću poslali biografije na mejl. I sad su se oni odvojili, sa sve mandatima koje je ta lista osvojila i oni sad, po vama, imaju legitimitet da bilo šta predlažu i da učestvuju. Sad ta stranka nešto smatra, ta stranka nešto misli i jednostavno govorite da je mišljenje te stranke važno za našu javnost.

Mene još jedna stvar zanima. Socijalistička partija Srbije, vaš koalicioni partner, a i neki od vas koji ste nekad bili u SRS, kako ćete da danas, kada budete glasali, ili kad već bude glasanje za to, glasati za osobu da se izabere u ovaj savet koja je nakon što je Slobodan Milošević, bivši predsednik države, ubijen u Haškom tribunalu, slavio na Kalemegdanu puštajući balone i u nekrofilnom uzbuđenju se radovao po ulicama Beograda? Pre svega me zanima kako će to socijalisti da urade, ali zanima me i šta ćete vi da kažete povodom toga.

To su ljudi koji su po vašoj meri. To su ljudi koje vi podržavate, jer znamo da ta stranka, Liberalno-demokratska stranka, više i ne postoji. Ne bi postojala da je vi ne održavate u životu. Predsednik te stranke na izborima na svom biračkom mestu gde živi i glasa dobio je samo dva glasa. Bez vas ta stranka ne postoji, a vi je vraćate u život. Zato što je to važno za vaše partnere iz EU. I ništa drugo. Ne zbog kvaliteta REM-a, ne zbog političkog pluralizma u Srbiji, već isključivo što hoćete nekom da se dopadnete, ne smete nikog da naljutite i ne smete da pokažete kičmu.

Vi niste glasali za predlog Srpske radikalne stranke. To je bio Dragomir Antonić, koji je ubedljivo najbolji kandidat sa ove liste. To je vaše pravo, možete da glasate za koga god hoćete, ali niste glasali zato što je on loš kandidat i zato što nema iskustva i zato što je nemoralan ili bilo šta drugo, vi za njega niste glasali zato što je iz patriotskog miljea, a ne antisrpskog, zato što je nacionalan, a ne izdajnik. Jer, da je on govorio o genocidu u Srebrenici, on bi možda bio povoljan kandidat po vas, povoljan kandidat za vaše mentore i ne biste onda imali problema.

Zato danas SNS za Savet regulatornog tela za elektronske medije glasa za člana predsedništva Liberalno-demokratske partije. To je već otvoreno vaše savezništvo. Ja mislim i SRS da LDP ne misli ništa dobro Srbiji, srpskom narodu i da nema nikakvog razloga za tu vašu novu koaliciju. Mislim da ste pokazali da umesto interesa Srbije, da umesto onoga što je dobro za Srbiju, vi to zanemarujete i samo sprovodite diktat iz inostranstva.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Voleo bih da napravim jedno poređenje koje bi možda moglo da nam ukaže na jedan trend sada u sledećih nekoliko meseci, a to je da je Aleksandar Vučić najavio veliku čistku u redovima SNS pred ove izbore gde će 30% njih da zameni, šta ja znam iz kojih razloga nije on zadovoljan njihovim radom, a ukoliko gledamo šta se sada dešava sa REM-om, šta naprednjaci rade… Naprednjaci umesto kandidata svoje poslaničke grupe iz petnih žila se bore da opravdaju izbor Judite Popović, člana Predsedništva LDP, Čedomira Jovanovića, bojim se da Aleksandar Vučić na sledećim izborima vas sve ne zameni bivšim članovima LDP ili sadašnjim članovima LDP ili neki od koalicionih partnera da ostavi bez koalicije, a da umesto njih uzme LDP i u predizbornu koaliciju sa SNS.

To je verovatno ta tendencija koju mi prepoznajemo povodom ovog slučaja REM-a. Diskusije prethodnog govornika su veoma inspirativne uvek, a on je više puta spomenuo ko je to najgori ološ u Srbiji. Da se razumemo ovi što su krali novac od države, od svih građana Srbije, oni jesu ološ i zaslužuju da idu svi u zatvor, svi do jednog ma u kojoj stranci oni bili. Nisu oni najgori ološ. Najgori ološ su oni koji govore za svoj narod, narod kome pripadaju da je taj narod genocidan, da je srpski narod izvršio genocid u Srebrenici, da je taj narod sam po sebi genocidan, da je Republika Srpska genocidna tvorevina i da je Kosovo nezavisna država. To je najgori ološ u Srbiji.

Predstavnika te i takve grupe naprednjaci biraju u sastav Saveta REM-a. Nije zbog biografije. Videli smo da u biografiji nema ništa od toga, nema nikakvo opravdanje neke stručnosti ili bilo čega drugog. Jedini razlog zašto SNS bira Juditu Popović je zato što je to iz ideološke bliskosti.

Mi smo videli u procesu do kojeg je do ovoga došlo, došli su predstavnici Evropskog parlamenta, bivši poslanici, pa i sadašnji poslanici i zategli su uzde.

Nema više da se radi ko šta hoće u Skupštini, da naprednjaci glume autonomiju, da glume samostalnost. Ne, nego da se usvoji oni što mi tražimo i posle toga u REM da se izaberu oni koje mi hoćemo. To su Judita Popović.

Drugi kandidat koga nećete izabrati, ovaj Zorić, kako je moguće da je on baš jedno vreme pisao za te zle Miškovićeve novine, u pitanju su antisrpske novine nedeljnik „Vreme“, uvek bile antisrpske novine. Taj čovek je bio njihov novinar. To znači da se sad i sa tim slažete.

Ja se bojim da vama neće biti mesta na sledećoj listi gospodine Markoviću, da će biti neko iz LDP-a umesto vas, niste možda vi krivi, ali šta da se radi, više sreće drugi put. Ima naših kolega što naviknu ukoliko nema nikakvog ćara od stranke u kojoj su, oni samo promene stranku. Kako god.

Morao bih da vas podsetim na još jednu stvar. Taj LDP otvorena izdajnička antisrpska stranka, vi njih danas podržavate, danas tu vašu koaliciju inaugurišete, dakle, proglašavate sada, evo, tri, četiri meseca pred izbore, vi više to ne krijete, idete otvoreno sa tim, birate bivšeg poslanika LDP u sastav REM-a i to ne glasovima tih što su ih predložili, nema ni Čanka, ni Čede, ni Sulejmana Ugnjanina ovde da glasaju za njih, za nju, nego ćete vi da glasate za nju. Vi ćete da glasate za bivšeg poslanika LDP da bude u sastavu REM-a. Zašto to može da bude osim što ste vi slični ili što je to vaš nalog. Nema drugog razloga.

Podsetiću vas, jedan od performansa tih koje su održali predstavnici LDP, bilo je ono famozno slavlje, seirenje, kada je ubijen Slobodan Milošević, bivši predsednik u Haškom tribunalu. Oni su se skupili, oni su na Trgu Republike slavili, pa su šetali do Kalemegdana i tamo puštali balone.

Dakle, vaš predsednik stranke, trenutni predsednik Republike je držao govor na sahrani Slobodana Miloševića, a danas birate ženu koja je seirila kad je Milošević ubijen. Isto to važi i za SPS. Oni koji su slavili kad su im bivšeg predsednika partije ubili, oni će za tu ženu da glasaju. To mnogo govori o vama. To govori da vi nemate nikakvu samostalnost, da se savijate onako kako vetar duva, kako ide pritisak iz inostranstva, govorim uopšteno, nemojte molim vas, dakle, kako ide pritisak iz inostranstva, kako ide diktat od zapada, tako vi radite.

Taj LDP, to ste vi danas, to je vaše ogledalo, LDP vaš koalicioni partner na opštini Vračar, kao i Čanak, vaš koalicioni partner u gradu Novom Sadu, kao i Sulejman Ugljanin, vaš koalicioni partner u Priboju, Prijepolju i Tutinu.

Nema njih danas da obrazlažu tu Juditu Popović, ali zato ima vas, a to je isto. Dakle, vi pokazujete danas otvoreno da se vi ništa ne razlikujete od bivšeg režima od 2000. godine, isto, dakle, kako narede iz Brisela, tako vi sprovodite. U stanju ste da se ponižavate i da morate, iako se možda nekima od vas to ne sviđa, ali vi morate da glasate za Juditu Popović, iako znate da predstavlja taj izdajnički faktor u Srbiji, taj antisrpski ološ koji vi napadate, vi ste sa njom danas nažalost na istoj strani.

Da li nešto može da bude dobro za Srbiju što podržava LDP? Ne može. Šta to onda govori, kakvu to onda poruku šalje o vama i vašem patriotizmu zbog kojeg se vi busate. Neće više nikad nije moglo do Vučića ovo, nije moglo ono, Vučić je prvi ovo, Vučić je prvi ono. Evo, Vučić je prvi uveo LDP u vlast, LDP još nije bio na republičkom nivou na vlasti od svog osnivanja do Aleksandra Vučića. To je prvi put u istoriji i na tome vam čestitam. Ja vam čestitam što ste vi pored nekih drugih kandidata koji su bili kvalifikovaniji izabrali Juditu Popović samo zato što je član LDP.

Dakle, to je ono, i moram da kažem još nešto, vaš bivši predsednik stranke, Tomislav Nikolić, i osnivač, je vrlo često govorio – sa kim si, takav si. Pošto smo ovde već pričali o narodnim izrekama. S kim si takav si. Dakle, sa Čedom Jovanovićem, sa Nenadom Čankom, sa Sulejmanom Ugljaninom, sa Juditom Popović, sa svim tim izdajnicima koji imaju tu otvorenu antisrpsku politiku, koji mrze srpski narod, to su vaši partneri, a s kim si, takav si.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Ja bih hteo da vam kažem, gospodine Marinkoviću, da ja gospodinu Markoviću u životu želim sve najbolje i na poslovnom, i na stranačkom, i na ljubavnom, i na svakom drugom planu. Ja bih voleo da on u sledećem sazivu bude narodni poslanik.

Ali, i ako bude narodni poslanik u sledećem sazivu, njegov šef poslaničke grupe će biti Čedomir Jovanović. To je suština. Da li je on spreman sa time da se pomiri to je možda pitanje za njega, ali vidimo da je spreman da grčevito brani, kao i svi poslanici SNS, predlog LDP, SDA Sandžaka i LSV za članstvo u REM-u. Ima nekih iz te koalicije koji su protiv toga, to su otvoreno danas rekli, a ima onih koji glasaju po nalogu i koji će da glasaju za Juditu Popović.

Kako je moguće da ta jedna stranka nije imala boljeg kandidata da predloži, nego mora da podrži predlog LDP-a? To je vaša sudbina, to je vaša budućnost, LDP. Na to vas teraju ti iz inostranstva, da budete kao LDP, da srastete zajedno sa njima. Inače, ne bi vam stigao nalog, ne bi vam stigao diktat da morate da glasate za Juditu Popović. Imali biste dovoljno integriteta i samostalnosti, ako već nećete nekog drugog kandidata koji se o srpski nacionalni interes nikako nije ogrešio, da vi predložite svog kandidata. A već vidimo da Judita Popović da ne mora da ima nikakvog iskustva. Ako možete nju, onda možete bilo koga.

Slušajte, u istraživanju i na tarabi svašta piše. Inače je već opšte poznato da se ne glasa u istraživanjima nego na izborima. Šta su značila ta istraživanja ovima što su vas podržali u pet sati popodne, a još se biračka mesta nisu zatvorila? Gde su ulogu igrala istraživanja u tom pravcu?

Dakle, istraživanja su možda istinita, možda nisu, ali svakako nisu značajan faktor da bi znali kakav će ko biti na izborima. To je prva stvar.

Druga stvar, taman mi nemali ni pola posto, neće nas ništa na ovom svetu naterati da bilo kakve aranžmane pravimo sa LDP. Dakle, nema te sile da nas natera da budemo zajedno sa Čedomirom Jovanovićem. Mi smo videli da, iako ta istraživanja o kojima vi govorite daju vama veliki rejting, predviđaju da ćete osvojiti značajan broj glasova, to misle naravno o Vučiću, ne misle o vašoj stranci, ali nije ni važno, vi i pored tog rejtinga uzimate Čedu. To znači da se vama Čeda sviđa i da je vama Čeda potreban i njegova stranka.

Dakle, stranka srpskih izdajnika koji govore da su genocid u Srebrenici izvršili Srbi, da je sav srpski narod genocidan, da je Republika Srpska genocidna tvorevina, Kosovo nezavisno. Šta će on vama ako vi već imate tako jak rejting? Zato što on ima nešto što je jače od rejtinga, a to je taj diktat onih koji su vas doveli na vlast. To je mnogo starije nego izborna volja građana Srbije. To smo na vašem primeru videli.

Hvala gospodine predsedavajući.

Ja bih vas želeo da podsetim da sve do Londona i Lisabona na zapadu je isto vreme, dakle ista vremenska zona. Centralno evropsko vreme, jel tako? Dobro, čestitali su iz Brisela, nisu iz Vašingtona, ali dobro. Nema veze.

Zašto se ja bavim Čedomirom Jovanovićem danas? Zato što SNS će da glasa za člana predsedništva LDP za člana saveta REM. Eto, samo iz tog razloga, inače me čovek apsolutno ne zanima.

Vi kažete nemate ništa zajedničko sa Čedomirom Jovanovićem. Pa, nije tačno. Imate Juditu Popović zajedničku. To je vama zajedničko. Dakle, da glasate za isti predlog kao i Čedomir Jovanović. U čemu je problem? Što vi sada bežite od toga? Za koga ćete vi gospodine Markoviću glasati u danu za glasanje? Da li ćete vi glasati za Juditu Popović i ako ćete glasati, zašto? Jel to vaše mišljenje ili je to nalog koji su vam dali viši organi vaše stranke?

Sa druge strane neće vama biti prvi put da bilo kakvu kombinaciju imate sa LDP zato što vi koji dolazite sa beogradske opštine Vračar ste već tamo u koaliciji na teritorije beogradske opštine Vračar sa LDP, dakle SNS i LDP i to odbornik sa liste DS je prebegao i napravio koaliciju sa SNS na Vračaru. Tako da, vi već imate iskustva. Verovatno vi treba da pomognete vašim ostalim kolegama naprednjacima da nekako svare tu novu koaliciju sa LDP, zato što ipak, znate koliko god smo mi na vlasti u opštini Stari grad to je lokalni nivo, a vi ovo što radite jeste najava za republički nivo, pošto je savet REM-a ipak mnogo više nego što je lokalna samouprava, tj. gradska opština. Molim vas pozabavite se prvo tim problemom, a onda posle možemo da pričamo o nekim drugim stvarima.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetio bih vas na član 1. Ustava Republike Srbije koji kaže – Republika Srbija je država srpskog naroda. To je prva stvar u Ustavu Republike Srbije i u skladu sa time hteo bih da pitam predsednika Republike i da uputim pitanje Vladi Republike Srbije – šta su uradili i šta je reakcija Srbije povodom skandaloznog pokušaja otimanja imovine SPC u Crnoj Gori, koja je trenutno u toku? To nije prvi put da se u Crnoj Gori udara na srpski nacionalni identitet.

Podsetiću vas, jedan od najvećih srpskih izdajnika u istoriji Milo Đukanović je sebi napravio naciju, sebi je napravio jezik i sada pokušava sebi da napravi crkvu i to sve na uštrb srpskog naroda.

Posebno zabrinjava izjava predsednika Republike o nekakvoj autokefalnoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi u ovim danima kada traje to otimanje.

Podsetiću vas da je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova, Crna Gora je ušla u Severnoatlantski pakt, Crna Gora se ponaša prema Srbima kao prema građanima drugog reda, a i patrijarh Irinej je rekao kako je položaj srpskog naroda danas isti kao što je bio tokom Nezavisne države Hrvatske. Trenutno je takav položaj srpske zajednice u Crnoj Gori i, pored svega toga, još uvek ima, pored svih pritisaka, više od 30% ljudi koji se u Crnoj Gori izjašnjavaju kao Srbi.

Crna Gora, nažalost, Srbiji nije prijateljska država. Crna Gora radi sve na razgradnji srpskog nacionalnog korpusa i uništavanju i zatiranju srpskog identiteta.

2/1 AL/LŽ 10.25 – 10.35

Oko Srpske pravoslavne crkve, koja je starija od države Crne Gore, srpski narod se okupljao i tokom turskog ropstva, i Srpska pravoslavna crkva je bila homogenizujući faktor koji nam je pomogao da preživimo sve te vekove turskog ropstva i jedan je od elemenata našeg nacionalnog identiteta i zato Vlada Republike Srbije i vlast u Srbiji treba da učine sve kako bi se srpska zajednica u Crnoj Gori zaštitila, a mi nažalost vidimo poteze koji idu u drugom smeru.

U vreme kada se Srpski narod okuplja na Saboru da protestuje u okviru Mitropolije crnogorsko-primorske Aleksandar Vučić je sa Milom Đukanovićem u Tirani. To nije poruka koja je potrebna Srbima u Crnoj Gori, njima treba podrška. Srbi u Crnoj Gori su danas progonjeni, progonjeni su i poslanici crnogorskog parlamenta, ljudima se danas zabranjuje ulazak u Crnu Goru, čak i onima koji su tamo rođeni, javnim ličnostima i intelektualcima iz Srbije, a to sve prolazi bez reakcija.

Srbija treba da zaštiti svoj narod koji živi u Crnoj Gori i to treba da bude prioritet svake vlade u Srbiji, ne samo u Crnoj Gori, nego sve Srbe gde god oni živeli. Na to nas obavezuje Ustav Republike Srbije, najviši akt koji mora da se poštuje, i u skladu sa tim očekujemo da se promeni odnos zvaničnog Beograda prema situaciji u Crnoj Gori.

Dame i gospodo, još 17. septembra SRS je predložila novi predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju. Dakle, posle tri meseca nakon što je SRS predala više od 100.000 potpisa građana Srbije za ukidanje javnih izvršitelja, ne reaguje vladajuća većina u Skupštini Srbije, nije se oglasilo ni Ministarstvo pravde, a imali ste obavezu da poštujete te ljude koji su tu peticiju potpisali. Za manje od dva meseca uspeli smo da prikupimo više od 100.000 potpisa.

A ovo što odbijate da stavite na dnevni red, ovu temu i da se o ovom novom zakonu raspravlja pokazuje da vi te građane ne poštujete i da ih sa vašim ponašanjem vređate. Od 2011. godine, kada su uvedeni javni izvršitelji do danas svedoci smo svih mahinacija, kriminala i otimačine, čast izuzecima, ali u većini slučajeva je to tako.

Vi koji ste nekad, mislim na SNS, glasali protiv uvođenja izvršitelja, nastupali protiv uvođenja izvršitelja, danas ih podržavate, oni imaju u potpunosti vladajuću većinu i SNS iza sebe, imaju MUP iza sebe, u svom delovanju. Mnogo je primera njihovog delovanja u Srbiji, od onih najdrastičnijih gde su se naplaćivali i iz invalidskih kolica i drugih pomagala za invalide do isterivanja teško bolesnih starih ljudi i samohranih roditelja, do prevara, gde ljudi nisu znali u opštini da su dužni, ni koliko su dužni.

Dakle, raznih stvari ima u Srbiji koje pokazuju nepoštovanje ljudskih prava i nepoštovanje ljudskog dostojanstva. To sve prolazi bez ikakve reakcije nadležnih organa i vi u potpunosti to podržavate.

Jedan od najvećih problema sa kojim se susreću svakodnevno građani Srbije jesu javni izvršitelji. Umesto da ste vi reformisali sudove, zaposlili još sudskih izvršitelja, podigli im plate, vezali im plate za učinak i izvršenje stavili pod kontrolu suda, dali ste sudsku nadležnost privatnom licu koji se na taj način uzurpirajući sudsku nadležnost, sam određuje kolike će biti njegove tarife, nesmetano bogati. Uz sve to ima MUP i policiju za sebe. Imajte u vidu da ste za njihovo delovanje odgovorni i da ovo vaše ponašanje pokazuje vređanje građana Republike Srbije.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani oficiri, mi slušamo od bombardovanja na ovamo, a tema je ta bila prisutna i ranije, o neutralnosti Srbije, kako je to otprilike garant naše bezbednosti, da se mi držimo podalje od sukoba velikih sila, čak smo nekad, još ranije, imali izjave da je to nama jedna garancija da nam se opet neće ponoviti bombardovanje i šta sve ne oko te neutralnosti. Niko još uvek nije rekao šta ta neutralnost znači i kako se to ostvaruje u Srbiji.

Prvo, nisam baš siguran da to mi imamo danas u Srbiji, da smo zaista neutralni jer bi neutralnost verovatno podrazumevala određenu ravnotežu između dve sukobljene strane ili uopšte dva bloka ili kako god to posmatrali. Obično se govori o Severnoatlantskom paktu i sa druge strane, Ruskoj Federaciji, a da li je to zaista tako? Prvo, Republika Srbija je potpisala IPAP i SOFA sporazume, ratifikovala te sporazume u Narodnoj skupštini.

Što se tiče IPAP sporazuma, to su neke teme koje tu prevladavaju. Nisu možda toliko ni vezane za odbranu. Tu se bave i pitanjem pravosuđa, pitanjem izvršenja i pitanjem privatizacija, evropskih integracija i šta sve ne, gde smo se mi otprilike obavezali na sve to kroz IPAP sporazume.

Drugi sporazumi su SOFA koji smo prvo potpisali sa SAD, a 2015. godine, podsetiću vas, i sa Severnoatlantskim paktom, dao je veoma široka prava vojnicima Severnoatlantskog pakta. Oni mogu nesmetano da prolaze kroz našu zemlju, tranzit. Imaju potpuni diplomatski imunitet. Ne plaćaju nikakve dažbine, nikakve poreze, carine i slobodni su da koriste infrastrukturu za civilne ili vojne namene. Uživaju potpunu nepovredivost, bez ikakve materijalne, prekršajne ili krivične odgovornosti.

To nije baš u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ni to potpisivanje zbog tog položaja zato što bi trebalo valjda da bude naša granica nepovrediva, da ne može kako ko hoće, pogotovo predstavnici bilo koje vojne sile da uđu kako god žele. Drugo, kako mogu neki građani na teritoriji Srbije da budu sa većim pravima i da za njih neke norme Krivičnog zakonika ne važe, što je slučaj sa vojnicima NATO pakta upravo po tom sporazumu. To je jedna stvar.

Drugo, mi imamo danas kao nasledstvo od nekih prethodnih režima, a nismo videli nikakvu reakciju ili stav oko toga, Kancelariju NATO pakta pri Ministarstvu odbrane. Ako smo mi neutralni, da li onda treba da imamo i Kancelariju ODKB na primer ili Ruske Federacije pri Ministarstvu odbrane. To bi možda bio neki balans i možda bi odslikavalo neku neutralnost. Mi smo imali posle 2000. godine tu Kancelariju. To se nastavilo i kada se vlast promenila. Dakle, nema promene.

Ovim sporazumom SOFA mogli smo da vidimo zbog toga položaja koji vojnici NATO pakta imaju da kada bi se to na primer uporedilo sa Trojnim paktom koji je potpisala Kraljevina Jugoslavija sa Hitlerom da taj sporazum SOFA daje veća ovlašćenja stranim trupama nego što je to bilo predviđeno Trojnim paktom, a zbog tog Trojnog pakta Jugoslavija je ušla u rat i desio se onaj puč. Nezavisno od motiva, ali to je bio osnovni razlog zašto je Hitler napao Jugoslaviju.

Kada poredimo davanje diplomatskog statusa NATO vojnicima, vojnicima one vojne alijanse koja je 78 dana ovu zemlju bombradovala, procene su razne, ali negde oko 100 milijardi dolara materijalne štete, 2.500 hiljade ljudi koji su tu poginuli, mi smo njima dali diplomatski status, a predstavnicima Rusima u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu mi nismo dali takav status. Mi se toga bojimo tj. Vlada Republike Srbije se toga boji. Boji se reakcije tzv. međunarodne zajednice, odnosno onoga što je eufimizam za međunarodnu zajednicu, a to je skup najmoćnijih zapadnih zemalja. Ne možemo mi da budemo neutralni. Neki su tu možda neutralniji nego drugi. Šta mi gubimo tu iz vida? Mi govorimo o primeru Švajcarske, moglo je da se čuje, oko te neutralnosti. Oni su neutralni već 200 godina, a kada uporedimo nas i Švajcarsku vidimo nešto i izvlačimo neke zaključke o toj neutralnosti. Švajcarska 8,5 milion stanovnika, 135 hiljada vojnika, aktivni sastav, još su oni referendumom to skratili na ovu cifru, a do 2003. godine su imali negde oko 400 hiljada vojnika, ako se ja ne varam. Budžet za odbranu četiri milijarde svake godine. dakle, osim što imaju četiri puta više vojnika imaju 20 puta veći budžet, a kakvo je njihovo okruženje, ko će njih da napadne, da li njima preti neka opasnost od susednih zemalja, a da li nama preti opasnosti od nekih susednih zemalja, a da li nama preti neka opasnost od susednih zemalja. Nisam siguran da je tako miroljubivo naše okruženje.

Imali smo iskustva sa neutralnošću od 1945. godine. Savezna Federativna Republika Jugoslavija je neutralna od 1945. godine. Da li je to nama pomoglo da se ta država raspadne u građanskom krvavom sukobu, građanskom ratu, da li je to pomoglo da nas bombarduju i šta smo mi od toga dobili. Gde je tu bila naša bezbednosti i garancija naše bezbednosti. Uvek ti neki međunarodni principi koji važe kada je u pitanju Srbija ne važe za Srbiju. Za Srbiju se primenjuju neki drugi aršini.

Tako je bilo kada je u pitanju pravo na samoopredeljenje, pa oni zaključci Badinterove komisije, kada se doneo zaključak da se Jugoslavija rastaka po administrativnim granicama, tj. republičkim granicama koje su bile stvarane proizvoljno, ne po bilo kom drugom principu, nego kada su to stvarali komunisti, stvarali su onako kako su oni mislili da to treba da izgleda. I kako nam je ta naša neutralnost tada pomogla, borbi srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini? Isto tako, Republiku Srpsku nisu sačuvali u ratu neutralnošću, nego su je sačuvali u oružanoj borbi. Nema tu neutralnosti.

Naravno, što se tiče te cene, dakle očigledno je koliko to košta. Ovde smo čuli brigu o srpskom narodu, ma gde on živi i to je dobro, to treba da se podrži. Postavlja se pitanje, da li ste možda vi čuli, da li imate neka saznanja, šta se trenutno dešava u Crnoj Gori? Dakle, u Crnoj Gori srpski narod je sistematski progonjen, ne uživa nikakav status, tu se zatire sav srpski nacionalni identitet, stvara se na uštrb srpskog naroda nekakva crnogorska nacija, na uštrb srpskog jezika crnogorski jezik, a sada, poslednje jeste stvaranje crnogorske pravoslavne crkve, na uštrb srpske pravoslavne crkve i otimanje od imovine srpske pravoslavne crkve. U vremenima turskog i austrijskog ropstva, srpski narod je baš ta Srpska pravoslavna crkva očuvala. Bila je faktor o kojeg se srpski narod okupljao i pomogla je da ovaj narod preživi.

Sada, dakle nešto što nisu uspeli da urade, niti su bili toliko odlučni u tome, ni Turci, ni Austrougari, Austrijanci, sada to radi Milo Đukanović, jedan od najvećih srpskih izdajnika. Kako ćemo mi da se pobrinemo onda za taj narod, da li smo možda čuli nešto to od vas danas? Mi smo čuli generalne stavove šta vi mislite o Milu Đukanoviću, to smo mi već i znali. Kakve su reakcije, šta se dešava? Ništa.

Još jedno pitanje, ukoliko se brine o svim građanima, tj. o svim Srbima gde žive, šta je sa ratnim stažom za borce Republike Srpske Krajine? Da li su se oni borili za srpsku stvar? Oni su ovde, tj. prognani su ovde, a mi danas nažalost vidimo da i dalje neki od njih žive po tim kolektivnim centrima, azbestnim naseljima itd. Ali, vidimo brigu za migrante i prisutnost teme migranata u našoj javnosti, zato što je to dobro u očima EU i Severnoatlanskog pakta, a ovo bi bilo nešto negativno u njihovim očima, da se briga za te ljude negde pokaže.

Kažete, Srbi su naše blago, to ste rekli, zato što svi Srbi, gde god da su, to je pozitivno, ne vidimo to upravo na ovim primerima. Da li se mi stidimo toga što su se ti ljudi se borili za srpsku stvar? Njih su izdali i oni su ovde došli progonjeni, bežali su glavom bez obzira, a sada ih potpuno ignorišemo. Ne sada, naravno od 1995. godine. Ali, nema tu brige za srpski narod, u tom segmentu.

Mi smo ovde videli, dakle i oko te neutralnosti da mi imamo vežbe i sa NATO paktom i sa Rusijom itd. Koji je podatak, koliko mi imamo godišnje vežbi sa NATO paktom, a koliko sa Rusijom? O tome je govorio sadašnji ambasador u Ruskoj Federaciji, inače bivši narodni poslanik SNS, gde je otprilike pet puta više, ili četiri puta više, svake godine ima vežbi sa NATO paktom, nego što je vežbi sa Ruskom Federacijom. Ali, to ne možemo da vidimo na televiziji i u medijima. U medijima možemo da vidimo da svi trče da se slikaju pored S-400 i da se snime kada su te vežbe u toku sa Ruskom Federacijom, da li je to u Rusiji, Srbiji, Belorusiji, bilo gde, a nekako nisu u fokusu ove vežbe sa NATO paktom, iako je njih mnogo više. Jel to tačno?

Mi mislimo da ćemo da očuvamo našu neutralnost, da očuvamo našu bezbednost tako što ćemo proglasiti neutralnost. To nije tačno. Mi, da bismo, i jedini način jeste da se zaštitimo, jeste kroz organizaciju dogovora o kolektivnoj bezbednosti, odnosno oba dogovora o kolektivnoj bezbednosti. Zašto? Mi treba da znamo ko su nam istinski saveznici, da li su to oni koji su nas bombardovali, koji su nam oteli teritoriju, koji su učestvovali u svemu tome, dakle krvavom raspadu bivše Jugoslavije, ili su oni koji su bili naši zaštitnici. Godine 2015. Vučić je, podsetiću vas, nedavno o tome govorio, zbog Rusa mi u Savetu bezbednosti nismo proglašeni genocidnim i zbog Rusa Kosovo i dalje nije član UN. Ništa drugo. Da ništa nije važno u istoriji naših odnosa viševekovnih, te dve stvari bi bile dovoljne da mi znamo prema kome treba da se orijentišemo.

Šta treba da bude naš cilj? Naš cilj treba da bude vojni aranžman, pandan sa ovim što ima NATO. Svako ko napadne Srbiju, da se smatra da je napao i Rusiju, kao što je član 5, je li tako, kod Severnoatlantskog pakta, koja god država bude napadnuta smatra se da je napadnuta alijansa. To treba da bude naš cilj i mi za to treba da se zalažemo.

Još ovde kod ove strategije odbrane, vidimo evropske integracije i članstvo u EU. Kakve to tačno veze ima sa odbranom? Možda nama treba, gospodine ministre, odbrana od evropskih integracija i EU. To bi možda podržali, ali ovako ne.

Vi ste govorili o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Da li vi znate koliki su gubici od toga sporazuma? Prvo, da li znate koliko košta taj raketni sistem sa kojim smo se mi ovde hvalili kako je on stigao na par dana u Srbiju, svi su jurili tamo da se slikaju, S-400? Koliko to košta, koliko to može da vredi? To naravno ne može da se kupi u radnji, to je stvar dogovora između dve države, ali da uzmemo da košta na primer milijardu evra, koliko god. Mi svake godine zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju gubimo oko 530 miliona evra. Dakle, mi smo od 2008. do 2019. godine bez tog sporazuma koji mi primenjujemo jednostrano, tako da bude samo u interesu isključivo EU, mi smo mogli već da imamo četiri ta sistema ili pet. To je evropska integracija i strategija odbrane koja treba da ima veze sa tim.

Nama je bio osnovni problem što ne možemo da priuštimo, je li tako, nas nisu zanimale potencijalne sankcije cenjenih država itd. Mislim da je Vučić najviše stavio akcenat na to. Mi to ne možemo da priuštimo i nažalost, inače bi nam odgovaralo.

Druga stvar, da li vi znate da ukoliko Srbija nekim čudom ispuni sva ova poglavlja, tj. zatvori sva poglavlja zaobiđe problem KiM, što je isto tako nerealno, jer bez priznavanja Kosova nema evropskih integracija, mora na bilateralnoj osnovi da reši sva pitanja sa svim članicama EU i onima koji nisu članice. I sa Hrvatskom mi ćemo morati da se odreknemo više desetina hiljada hektara teritorije, mi ćemo morati da uvedemo ovde hrvatski jezik kao zvaničan jezik, obaveznu kvotu za hrvatske poslanike u Narodnoj skupštini i da prihvatimo zvaničnu istinu o ratu u Hrvatskoj, tj. domovinskom ratu prema kojem je Srbija agresor koja je izvršila veliku sprsku agresiju na Hrvatsku. Ja samo mislio, slušao sam gospodina Komlenskog, mislio sam da se vaša partija ne zalaže za učlanjenje u EU, bar je on to nekoliko puta istakao.

To su evropske integracije, da ne pričamo o tome da će Holandija tražiti od Srbije da Srbija prizna genocid u Srebrenici. Naravno, etničko čišćenje Albanaca sa KiM to će morati da bude jedan od prioriteta da bismo mi uopšte sa nekim bilateralno zatvorili naše probleme. Kako ćemo mi onda reagovati na to kada to dođe na dnevni red? To su posledice evropskih integracija.

Mi, naravno, ne samo što bi u aranžmanu sa Ruskom Federacijom mogli na dugi rok da ostvarimo vojnu bezbednost, mogli bismo i energetsku, kao i ekonomsku. Da ne pričamo šta možemo da izvezemo u Evropsku uniju da budemo tamo konkurentni na tom tržištu. Možemo samo da izvezemo radnu snagu, ništa drugo. To je suština i to treba, ukoliko nam je stalo do odbrane, da budu naši prioriteti, a ovako promene koje će biti, nažalost, ne suštinske neće nas dovesti do onoga o čemu svaki dan možemo da čujemo i od predstavnika Vlade i od predsednika Republike. Hvala.