Gospođo Kuburović, ja ću mnogo da naučim od vas i koristim svaku priliku da pažljivo slušam ono o čemu vi govorite, ali evo, vi ste sada rekli kako naplata duga, tj. kad poverilac ostvari svoje pravo, to je kraj dužničko-poverilačkog odnosa i ostvarivanja svog građanskog prava.

Ali, da li se mi pravimo kao da se to ne dešava ili je nama lakše da to tako zanemarimo, tj. vi i Ministarstvo pravde i Narodna skupština, mislio sam na vladajuću većinu, da postoji treće lice tu koje ostvaruje nenormalan profit iz tog odnosa, koji nema nikakve veze sa tim dužnikom, niti sa tim poveriocem.

Njegov je jasan tu imovinski interes da se što više taj dužnik ošteti, a poverilac se tu iskorišćava samo kao poverilac gde se namiruje samo njenog dug, a pored toga, neko zaradi nenormalnu cifru, često i deset puta veću nego što je osnovni dug.

Možete vi meni ovde lekcije da dajete iz svih predmeta, nema nikakvih problema, ali ako vi ne vidite ovo, a pričamo o suštinskim izmenama, gde se apsolutno ništa nije promenilo, ne znam čemu ova tri dana onda?

Sa druge strane, 3736 uglavnom, većinom stanova samo za 2017. godinu. Ukoliko vi zaista nemate te podatke za svaku godinu, a tražite ih od mene, nema nikakvih problema, mi ćemo vam ih dostaviti, zajedno sa adresama i sa porodicama, tu nema nikakvih problema, ali sam bar mislio da Ministarstvo pravde revnosno i odgovorno obavlja svoj posao, tako da je upućeno u to šta rade izvršitelji i gde su sve oteli te stanove. Samo u 2017. godini skoro 4.000. Za ovih osam godina, pitanje je kolika je cifra, a to da se ja služim neistinama ili govorim nešto što nema veze sa realnošću, hajde da pitamo ove ljude kojima su stanovi oteti. Da vidimo kako danas žive oni, a kako žive izvršitelji.

Poštovana gospođo Kuburović, ni u jednom momentu nisam rekao da izvršni postupak treba da bude besplatan. Niti da su to sve stambene jedinice. Ja sam rekao većinom stambene jedinice. Pogledajte, preslušajte i u ponedeljak i juče šta sam rekao, ja sam rekao većinom, ali 3.736 nekretnina.

Što se tiče izvršnog postupka, naravno da ne treba on da bude besplatan. Treba da se naplati razumno i to, znači od 2011. godine država se odrekla tog profita koji je mogao da bude na osnovu izvršenja, dala nekom privatnom licu da se bavi izvršenjem i iz toga izvlači ekstra profit.

Dakle, bogati se na izvršnom postupku, bez obzira kakvo je dugovanje. Tu građanska, procesna i ljudska prava dužnika ne znače apsolutno ništa, već je važno da se što više naplati. Na ime nenormalnih troškova, kao što su troškovi uspešnog izvršenja se izvršitelji naplaćuju. I sada ćete vi da kažete da je sada to dobro rešenje što se država odrekla očigledno svog prihoda, koji je prihod od izvršenja, što to više ne rade sudovi, jer sudovi niša ne znaju, sudovi nemaju pojma, izvršitelji znaju, pa oni znaju i kako da se obogate, njih 200 i nešto na tim izvršenjima, čast izuzecima.

Pravilo je zloupotreba izvršnog postupka. Pravilo je da se neko bogati na nesreći dužnika, a to nije poverilac, nego je to treće lica javnog izvršitelja. O tome mi pričamo. Problem je mogao da se reši proširenjem broja sudskih izvršitelja. Dakle, zapošljavanje još više. Podizanje njihovih plata, da se plate vezuju za učinak izvršenja, moglo je da se pokuša, a ne linijom manjeg otpora, zato što sudovi nemaju pojma, sudovi ne znaju ništa, evo ih ovi izvršitelji, oni znaju, pa smo dobili stanje kakvo danas imamo. Nema ovde nikakve lične rasprave, niti zbog vas, niti zbog bilo koga od izvršitelja, samo to ja mislim da je glavni problem o kojem mi ne govorimo.

Gospođo Kuburović, nadam se da sam vas dobro čuo, vi ste rekli kako su sad na ime samo PDV-a, izvršitelji u državni budžet uplatili više od milijardu dinara, blizu milijardu dinara.

Dakle, pet milijardi dinara su onda oni za godinu dana, za šest meseci ili godinu dana, nisam vas dobro čuo, ali nije ni važno, preveliko je i za godinu dana ako su platili milijardu. Četiri milijarde dinara su oni zaradili. Na čemu? Na tome što su naplaćivali ekstra profit iz procesa izvršenja, četiri milijarde dinara. Sad to treba da bude neka uteha što je dve hiljade ljudi tamo zaposleno. Mogli ste da reformišete sudove, da zaposlite tu dve hiljade ljudi, isto tako gde će imati redovne plate, da se bave time, da se veže njihovo radno mesto i njihova plata sa učinkom izvršenja. Onda mi nećemo pričati o efikasnosti.

Država je uvođenjem javnih izvršitelja pokazala da nije sposobna da reši osnovne neke probleme. Dakle, pred problemom ste se povukli, ne vi, prvo se povukla DS, ali se onda nije ni vama ulazilo u to, nego vam je bilo lakše, da vidimo sad, znači oni uplaćuju neke pare u budžet, dobro, pa šta onda oni rade to nema nikakve veze. Mi onda to posle saznajemo kada vidimo šta rade, da su u stanju da isele i samohrane roditelje i starije ljude i penzionere, itd.

Zaista mi je čudno da se o tome ne govori. Sutra kada biste možda vi, ne vi ili neko ko bude bio na vašem mestu ili Narodna skupština ili Vlada Republike Srbije, seti se kako ni građanski postupak, ni krivični postupak nije efikasan zbog suđenja u razumnom roku, pa mi čekamo tamo pet godina, tri godine da se završi neki postupak i da dođemo na ideju da bi privatno lice moglo mnogo bolje da vodi krivični postupak. Dakle, ne možemo mi privatniku da dajemo nadležnosti države i da se posle hvalimo kako je to rešenje uspešno.

Hvala, gospodine Arsiću.

Mi još uvek nismo čuli konkretni argument za postojanje institucije javnog izvršitelja. Dakle, to da su sudovi nesposobni i zatrpani i da smo mi tu sad uradili dobru stvar, tj. da su Skupština i Vlada uradile dobru stvar, da su rasteretile sudove, pokazuje na neki način nemogućnost snalaženja i Vlade SNS i Vlade DS sa tim problemom, jer najlakše je kad problem postoji. Umesto da se reši, da samo kažemo to ne može da se reši, evo imamo neko privatno lice da to radi, tako možemo da postupamo vezano za svaku delatnost, a ovde je skandal još veći, budući da se jedna od nadležnosti države, dakle, sud, sudstvo i deo vlasti, jedne od tri grane vlasti, dakle, nadležnost suda, nadležnost Republike Srbije se ustupila privatnom licu. To je ono što je ovde loše u ovom rešenju.

Iz svega toga, da li ćemo mi promeniti ovaj član, ili onaj član, ukoliko se suština ne promeni, problem se neće rešiti. Dakle, problem da jedna osoba uzima ekstra profit koji je mogao da bude državni, državni prihod u razumnim okvirima, a ne da se nenormalno bogati samo iz jednog potraživanja. To sada radi privatnik, a mi se tešimo što je taj privatnik nekog zaposlio i daje mu platu i uplaćuje porez, a država se odrekla nečega što je mogao da bude čisti prihod za budžet i osim toga odrekla se i svojih nadležnosti.

Ukoliko se mi samo pozivamo tj. vi se pozivate na to da ovo rešenje nije donela naprednjačka većina, nego većina DS, vi i na taj način pokazujete ne brigu za građane Srbije i katastrofalne posledice koje očigledno da ima institut javnih izvršitelja.

Kao što smo već govorili, jedno zakonsko rešenje nije jednog za svagda, svaki zakon može da se promeni, ukoliko skupštinska većina izglasa drugi zakon. Dakle, to je zakonski utvrđena procedura.

To sada da neko kaže – jeste, mi smo protiv, mi znamo da izvršitelji umeju da zloupotrebe svoja ovlašćenja i da su neretko ti profiti i te takse za postupak izvršenja velike, da je dužnik u nepovoljnom položaju, da, to se dešava, ali to je donela DS… Odgovornost u poslednjih sedam godina je isključivo na naprednjacima, i to treba da imate u vidu i da, ukoliko zaista ne prepoznajete problem u ovome, treba da konsultujete statistiku i da vidite koliko je porodica konkretno ostalo bez krova nad glavom za dugove koji su mizerni u odnosu na vrednosti tih nekretnina. O tome se očigledno ne vodi računa. Vodi se računa samo o statistici izvršenja. Niko ne kontroliše to koliko su izvršitelji zaradili na osnovu tih izvršenja, niti koliko je porodica ostalo bez svog doma.

Hvala, gospodine Arsiću.

Imali smo prilike da čujemo da je civilizacija stigla u Srbiju i da sada imamo tu jednu modernu tekovina koja se zove elektronska tabla. E sad, budući da imamo elektronsku tablu, sada će se položaj dužnika popraviti na bolje, nećemo mi biti više u situaciji da neko ne zna kada je planirano njegovo iseljenje.

Dakle, praksa rada javnih izvršitelja nam je pokazala da vrlo često ne samo što dužnik nije obavešten koliko njegov dug iznosi, zbog svih tih provizija izvršitelja koje on određuje sam i nenormalnih taksi, kao što je taksa za uspešno izvršeno iseljenje, tj. izvršenje, nego ne zna ni kada je planirano njegovo iseljenje, tj. izbacivanje iz stana. A sad mi taj problem pokušavamo da rešimo uvodeći elektronsku tablu, pa ukoliko dužnik ne bude išao da se informiše na tabli, smatraće se da je postupio nesavesno.

Očigledno je da javni izvršitelji iskorišćavaju ovaj zakon u sopstvene svrhe i ogromna ovlašćenja koja im daje, sve na teret zaduženog lica, bez ikakvog obaveštenja. Neće to promeniti elektronska tabla. Neće promeniti i neće uvesti nikakvu kontrolu na to koliki je imovinski očigledni interes svakog javnog izvršitelja iz procesa izvršenja.

Hvala gospodine Arsiću.

Nadovezao bih se na ono što sam rekao malopre, dakle, nikakve elektronske table neće pomoći kontroli nad javnim izvršiteljima o tome kada je planirano iseljenje ili izvršenje. Dakle, praksa nam je pokazala da dužnici nisu obavešteni ne samo o visini svog duga, nego ni o danu ni času kada će biti izvršenje.

Nakon toga, nakon sve toga, znači, izvrši se, dug se naplati, postoji još jedno dugovanje što je izvršenje bilo uspešno. Dakle, zamislite, neko vas izbaci iz stana zbog duga od npr. 3.000 evra ili 4.000 evra i vi ste pod pratnjom policije izbačeni iz stana, a na sve to morate da platite to što su vas izbacili iz stana. Evo, to je ovaj zakon i to je institut javnih izvršitelja.

Osnovni problem se nije rešio izmenama zakona. Osnovni problem se produbljuje, a ovde nam se nudi neka uteha u vidu nekih trivijalnosti, kakva je na primer elektronska tabla.

Osnovni problem je stati na put nenormalnom bogaćenju na već prezaduženim licima, uzimanju ekstra profita od strane trećih lica iz dužničko-poverilačkog odnosa. To se neće rešiti kozmetičkim izmenama, to može samo da se reši novim zakonom, a sa novim zakonom izaći će Srpska radikalna stranka gde će opet izvršenje vratiti u sudsku nadležnost u oktobarskom redovnom zasedanju Narodna skupštine, tj. u jesenjem zasedanju. Mi smo i dalje u procesu prikupljanja potpisa građana za jedan takav predlog, kojih već danas ima više od 100.000.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Pa, kao što znate, imali smo priliku da čujemo kako smo u zlatnom dobu, lideri u regionu, pohvale sa svih strana na fiskalnu konsolidaciju, na naše finansije, suficit u budžetu i šta sve ne. Onda smo otkrili, u stvari, da u zakonskom rešenju ovde država Srbija, tj. Ministarstvo ovde kaže kako izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate može da se sprovede u visini do jedne polovine zarade, naknade zarade, plate, naknadne plate, odnosno do njihove četvrtine ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.

Dakle, ovde u zakonu utvrđujemo da postoje zarade koje su manje od minimalne zarade koja je predviđena zakonom. Sad, da li je to povremeni, privremeni, šta ja znam kakav rad, ali evo ga naše zakonsko rešenje i šta mi mislimo posle kako je to dobro.

Ono što je naša glavna teza jeste da institut javnih izvršitelja apsolutno ne pomaže građanima Srbije. Jedini koji su tu na dobitku, jedini koji imaju tu bilo kakav profit, a profit je ogroman, jesu banke i izvršitelji.

Dakle, ovde se ne radi o glavnoj stvari kako sada za komunalne usluge, tj, komunalne delatnosti srodne može sada neko da bude dužan pet hiljada evra pa da mu se ne uzme stan. Ovde jednostavno toga nema. Najčešći osnov oduzimanja stana je kredit, tj. dug banci. Ovde se ništa nije vodilo računa o tome. Zakonom se štite javni izvršitelji, njihovo divljanje i interes banaka.

Hvala.

Imali smo prilike da čujemo da su neki izvršitelji razrešeni, da su im oduzeta ovlašćenja zato što se videlo kako oni zloupotrebljavaju svoju funkciju, tj. svoja ovlašćenja. To je samo kap u moru. Nemojte da se zavaravamo da to što su dva ili tri izvršitelja smenjena, ili 10 ili 15, da će to da promeni način na koji se javni izvršitelji odnose prema građanima Srbije. Apsolutno ignorišu sva njihova ljudska procesna i građanska prava u postupku otimanja njihove imovine.

Postavlja se jedno pitanje – ukoliko se utvrdilo da je izvršitelj zloupotrebom zakona, tj. zloupotrebom svojih ovlašćenja se nenormalno obogatio i kupio i stan i kuću i šta sve ne od dužnika i on je sad razrešen, ali ostao je sa tim stanom i sa tom kućom i sa tim svim zarađenim novcem i nikom ništa. Može samo da dobije disciplinsku kaznu. Ne bi me iznenadilo da se takvim izvršiteljima da žuti karton možda.

Dakle, ovo je samo još jedan od ovih argumenata protiv postojanja institucije javnog izvršitelja. Srpska radikalna stranka je jedina politička partija u Srbiji koja se jasno i glasno, argumentovano zalaže za ukidanje jedne ovakve institucije, pošto nam je dosadašnja praksa pokazala, svima stavila do znanja, čak i onima kojih se ta tema ni ne tiče i ne zanima, oni su obavešteni silom prilika šta rade javni izvršitelji u Srbiji i da je zloupotreba i bogaćenje na račun prezaduženih ljudi postala pravilo, a ne izuzetak u Srbiji.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Pa, evo, već smo utvrdili da postoji jedna velika zabluda u našoj javnosti, budući da su izmene zakona protumačene tako da sada za dugovanja koja su do 5.000 evra je nemoguće zapleniti i oteti nekome stan. Loša poruka je prenesena naravno u javnost, budući da se to rešenje odnosi samo na komunalne i srodne delatnosti. Dakle, potraživanja koja proističu iz toga.

Budući da je takvih najmanje, a najviše je slučajeva, čuli ste ovde bezbroj primera samo danas, kada se stan pleni, tj. otima od dužnika, ukoliko je poverilac banka i javni izvršitelj naravno tu vidi svoj lični imovinski interes da se posle taj stan proda ispod tržišne cene jednom licu, koje lice posle proda po pravoj tržišnoj ceni i profit deli sa izvršiteljem. To je praksa.

Budući da ako se već ovde govori o socijalnom karakteru zakona, da sada ne bismo imali iluzije i gluposti kako su u stvari javni izvršitelji humanitarni radnici, treba se zakonom obezbediti da svakome ko dođe do toga da se potraživanje naplati iz stambenog prostora mora se garantovati minimum 10 kvadratnih metara stambenog prostora po članu porodice, a i to je možda malo, možda treba i 12 i 15. Jednostavno niko ne može zbog bahatosti i divljanja javnih izvršitelja da ostane bez krova nad glavom.

To je glavna poruka i to će biti sadržano u zakonskom predlogu, koji će podneti SNS za jesenje zasedanje Narodne skupštine, do kada ćemo predati i potpise građana, kojih će biti više od 100.000, koji podržavaju taj predlog i iskreno se nadam da ćemo o tome opet razgovarati.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Više puta smo mogli danas da čujemo različite stavove vezano za situacije u kojima dužnici ostaju bez svojih stanova, tj. bez nekretnina u kojima žive, stambenih jedinica.

Ono što je nenormalno je da se to sve događa pod budnim okom države i država je ovde saučesnik u pravljenju beskućnika od ljudi koji nisu u stanju da servisiraju svoj dug na vreme. Vrlo često su mnogo manje dužni nego što je vrednost te nekretnine koja se pleni. Neverovatno je da o tome niko ne vidi problem, a onda se mi ovde tešimo zato što ćemo za komunalne i srodne delatnosti, kada tu postoje dugovi, tu ćemo biti liberalni.

Dakle, prvo, problem se neće rešiti, jer tih potraživanja nije toliko za komunalne delatnosti koliko ih ima prema bankama i ostalim poveriocima, a javni izvršitelji jedva čekaju, to je praksa pokazala, da se stanovi prodaju po što manjoj ceni kako bi se iz toga zaradilo, i na sve takse i sve provizije što imaju, još dolaze u situaciju da budu i vlasnici tih nekretnina.

Pogledajmo primer iz Kragujevca. Dakle, stan u Beogradu, koji je zaplenjen, posle toga na licitaciji prodat za mnogo manju cenu od tržišne, a kao kupac se pojavljuje sin od potpredsednika Komore izvršitelja iz Kragujevca. Ako to nije korupcije, ja zaista ne znam šta jeste.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo svedoci da Srpska napredna stranka što je više moguće pokušava da napravi distinkciju između režima SNS i režima DS koji je bio u Srbiji do 2012. godine. Videli smo da to nije baš tako kao što se priča, a jedan pokazatelj na to je i ovaj slučaj, dakle, SNS nije podržala prvobitni Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, nije glasala za taj zakon, bila je protiv, a onda posle toga zdravo za gotovo je usvojila rešenje iz 2015. godine i evo sad iz 2019. godine brani taj zakon, kao da je to jedna od velikih civilizacijskih tekovina.

Ukoliko smo mi bili u stanju da identifikujemo problem u radu javnih izvršitelja, a mogli smo iz ogromne prakse, ogromnog broja primera, mogli ste danas da čujete od mojih kolega iz SRS na desetine tih primera, kada su se očigledno javni izvršitelji nenormalno obogatili na potraživanju s kojim nisu imali nikakve veze. Nismo rešili taj problem, pokušavamo sa nekom šminkom ovde u ovom predlogu zakona, kao što su elektronska tabla ili dug za komunalna potraživanja, da sad zamaskiramo, da se pretvaramo kao da pravi problem ne postoji.

Dakle, pre svega, kada mi govorimo ovde u Skupštini, imamo jednu situaciju da se banalizuje svako naše izlaganje. Na primer, kada smo na prethodnoj raspravi protekle nedelje govorili o tome da se bez tendera daje posao izgradnje Moravskog koridora, tj. auto-puta Preljina-Pojate, američkoj firmi "Behtel", dakle, posao bez ikakvog tendera se dodeljuje američkoj firmi, što će, ispostaviće se, biti skuplje čak za nekih 300 miliona evra nego što su to možda bile ponude iz Kine, Azerbejdžana i ostatka sveta, dakle država koje imaju isto tako uspešne firme koje grade auto-puteve, ne znaju to samo Amerikanci, nama se odgovara kao kontraargument - znači, vi ste protiv auto-puta.

E, tako danas kada su u pitanju javni izvršitelji, kada smo mi protiv bahatosti, divljanja, da javni izvršitelj pravi od građana Srbije beskućnike, da se nenormalno bogati na tuđoj nesreći, da maksimalno iskorišćava zakon bez poštovanja bilo kakvih prava dužnika, e onda se mi optužujemo za zamenu teza i mi smo onda protiv plaćanja dugova. Pa nismo mi protiv plaćanja dugova, mi smo protiv toga da neko treće lice ostvaruje ekstraprofit, nenormalnu imovinsku korist na teret prezaduženog lica. Znate, po pravilu, niko se ne zadužuje iz obesti. Ima takvih izuzetaka, naravno, ali jednostavno ljudi se zadužuju zbog različitih potreba.

Život je, naravno, nepredvidiv. Kroz pet, šest, sedam godina možda neko izgubi posao, možda preduzeće propadne, možda se desi nešto što nema veze sa konkretnim dužnikom, zbog čega on izgubi posao, onda on nije u stanju više da servisira svoj dug na takav način. To nije automatski povod da se tom licu oduzme krov nad glavom.

Isto tako, jedno pitanje gde mi vidimo taj kontinuitet između vlasti DS i SNS jeste ovo sve više i više pozivanje na Izveštaj Evropske komisije na stavke iz pregovaračkog okvira akcionih planova i pregovaračkih poglavlja.

Konkretno ovo Poglavlje 23 o njemu slušamo sve češće i češće na različite teme što se tiče našeg pravosuđa, ne samo što ćemo promeniti izbor sudija sada na gore, nego sada imamo i pohvalu u izveštaju Evropske komisije kako smo mi sve ovo dobro sproveli i sad je to kontra argument. Znači, ako mi kažemo da javni izvršitelji pljačkaju građane Srbije, a kontra argument je u Evropskoj komisiju su to pohvalili. Isto to su radile i demokrate i videli smo gde ih je to dovelo. Dakle, potreban je pre svega raskid politike, Evropa nema alternativu. To je politika propasti.

Argument još jedan. Kaže se sudovi su neefikasni i sudovi su se pokazali nesposobnim da obavljaju nadležnosti suda da sprovode sudsku vlast i u svim njenim oblicima. I sada umesto da se vlast potrudi da sudovima omogući ambijent i da im stvori uslove da oni obavljaju na najbolji mogući način svoje nadležnosti da izvršavaju, kao i da učestvuju u izvršenju obaveza, naravno ne besplatno, nego sa razumnim cenama tj. razumnim taksama na to, mi smo to dali privatnom licu zato što su sudovi nesposobni. Javni izvršitelji su privatna lica, privatnici koji naplaćuju dugove i nenormalno se bogate na svakom potraživanju. Nemojte da se zavaravamo.

To su privatna lica sa javnim ovlašćenjima. Ide se linijom manjeg otpora, dakle kao i demokrate, naprednjaci idu linijom manjeg otpora, umesto da se sredi stanje u sudstvu. Postoji nekoliko predloga. Evo, sada ću vam samo reći dva. Dakle, pre svega da se zaposli više sudskih izvršitelja, jednostavno da ih bude više, podela posla da se napravi da ih se zaposli više. Da se kao stimulans za njihov rad odredi da po svakom uspešnom izvršenju, po razumnim cenama, imaju procenat od toga, nagradu na platu.

Ne bi sudovi bili neefikasni, ne bi kao što je sada slučaj u našoj državnoj upravi gde su plate sa srednjom školom do 30.000 dinara često oko 25.000 ili 26.000 dinara, i mi se onda pravimo ovde, pa kao oni ništa ne rade, po ceo dan sede u kancelarijama, oni su neefikasni, ne rade ništa. Ne vodi se apsolutno računa o njihovim primanjima. Dakle, umesto da se to stanje sredi sada imamo divljanje javnih izvršitelja.

Gospođa Kuburović kaže, kao isto tako, kao dobru jednu stvar, da za proteklih šest meseci javni izvršitelji su samo na ime poreza na dodatu vrednost uplatili u budžet Srbije milijardu dinara. Evo sada logika nam govori onda da je njihov promet bio pet milijardi dinara, budući da je porez na dodatu vrednost 20% i četiri milijarde dinara je njihov profit, što bi značilo da za šest meseci od tih 217 izvršitelja koliko iz ima u Srbiji, svaki je zaradio više od 156.000 evra, samo za šest meseci.

Da sada mi uzmemo da je sve to normalno, da je to sve razumno, da niko nije isteran i prevaren, da niko nije isteran iz stana, da mu nije zaplenjena imovina zbog malih dugova itd, to sve može da bude prihod države Srbije. Država Srbija se svesno odrekla prihoda od izvršenja. Dala privatnim licima, dala im je zaštitu, jer su izvršitelji postali svete krave. Oni idu uvek sa bataljonom policije na ta izvršenja. Sve što se dešava vezano za njih i njihov rad je pod budnim okom države. Niko na to ne reaguje.

Dakle, problemi se nisu rešili. Desilo se to, praksa nam je pokazala da najviše ispaštaju oni koji su najmanje dužni, za 2.000 evra, za 3.000 evra, za 4.000 evra ostanu bez stana, a oni koji duguju najviše, kao što ste vi to rekli gospođo Kuburović, gde su računi za „Infostan“ i dugovanja više od milion dinara, oni i dalje žive u luksuznim nekretninama, i dalje zarađuju, niko ih ne dira i dalje su dužni, kao i velike kompanije u Srbiji. Oni koji su najviše dužni, koji su maksimalno zloupotrebljavali zakon, oni i dalje duguju, a oni koji nemaju iz objektivnih okolnosti, takvih je najviše u Srbiji, novca da servisiraju svoj dug, oni ostaju i bez krova nad glavom.

Postavlja se pitanje, naravno, šta se dešava ukoliko je dug veći od vrednosti nekretnine. Ništa me ne bi iznenadilo da krene da se onda popisuje i broj zdravih organa u telu dužnika, da se sutra javni izvršitelj naplati iz toga. To sada možda ja preterujem, ali hoću da kažem da jednostavno ta bahatost, to njihovo ponašanje koje je sve pod budnim okom države se toleriše i građani Srbije ispaštaju. Dakle, jedno treće lice pored poverioca i dužnika je sada isto tako strana u tom obligacionom odnosu gde izvlači maksimalan profit, to jest ekstra profit i to sve na teret dužnika. To stanje je nenormalno i treba što hitnije da se promeni.

Dakle, sve to što je vezano, čuli ste više puta danas o tim slučajevima, nije nikakva demagogija, to su primeri koji su se desili u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, skandalozni a niko ne reaguje. Niko na to ne reaguje jer izvršitelji očigledno imaju zaštitu, oni mogu da rade šta god žele.

Umesto da napravimo efikasno sudstvo, da napravimo efikasan sud mi smo im oduzeli jednu nadležnost. Tako sutra isto možemo da kažemo Narodna skupština je skupa i neefikasna ajde da mi zakonodavnu funkciju prebacimo na neko manje telo, možda dvoje, troje ljudi, pa nek onda oni donose zakone ili nam ni to nije potrebno, hajde da Vlada predlaže i donosi zakone, to bi bilo celishodnije, to bi bilo efikasnije, to bi bilo brže i jeftinije. To je ta logika kojom se išlo kada se u Srbiji pojavila institucija javnih izvršitelja. To je ta logika.

Onda naravno da imamo takve situacije, jer niko ne štiti oštećene dužnike. Nisu ovde samo interesi i poverioci su građani, u redu je, ali ne uzimaju oni taj ekstra profit nego uzima treće lice. Brutalno se narušava ljudsko dostojanstvo, dostojanstvo dužnika. Brutalno se narušavaju njegova ljudska prava, oduzima mu se pravo da bude građanin, jer se u njegovim procesnim ljudskim i građanskim pravima ne vodi računa. A nijedan dug nije toliko veliki da bi se naplaćivao iz ličnosti dužnika. Ljudska prava su sastavni deo njegove ličnosti. Ne može se nikome oduzeti pravo na dom zato što je dužan ili pravo na ljudsko dostojanstvo, a to izvršitelji rade bez ikakve kontrole. Očekujem vrlo brzo da mi pričamo opet o tome, kao što sam već nekoliko puta rekao.

Srpska radikalna stranka je jedina politička partija u Srbiji koja se jasno zalaže za ukidanje institucije javnih izvršitelja, za istragu o tome kako su se oni ponašali, kako su oni sprovodili ta svoja ovlašćenja koja im je dala država, da istražimo ko se kako obogatio, ko je tu koga oštetio, kako su se ti stanovi kupovali posle na licitacijama, to jest na nameštenim aukcijama. Pa, da onda vidimo, proces izvršenja vratiti u sud, napraviti mogućnosti sudovima da taj posao rade, stimulisati sudske izvršitelje. Onda ćete imati efikasnije sudstvo.

Imajte u vidu, da je država po prirodi stvari manje efikasna nego privatna lica, ali ne znači da onda privatno lice može da obavlja državne delatnosti, ono što je očigledno posao države. To nije normalno.

Primera je mnogo, možemo da pričamo sedam dana o ovoj temi i dalje nećemo sve reći o tome. Ovde je zloupotreba postala pravilo, a ne izuzetak. Zloupotreba ovlašćenja koje je dala država javnim izvršiteljima. Mnogo je ljudi oštećeno. Najveći gnev među građanima Srbije, je gnev prema javnim izvršiteljima, ne zato što neko neće da plati ono što je dužan, nego zato što neće niko da bude opljačkan pod budnim okom države. To je suština.

Imajte u vidu, tj. SNS treba da ima u vidu da glasanjem za ovakve zakone, za podršku izvršiteljima i njihovoj delatnosti i njihovom radu, preuzima odgovornost za sve ono što će oni raditi ubuduće i za svu štetu i sve katastrofalne posledice koje delatnost javnih izvršitelja bude učinila građanima Srbije. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, institucija javnog izvršitelja jedna je od najgorih tekovina režima DS u Srbiji. Dakle, javni izvršitelji su uvedeni zakonom iz 2011. godine, potvrđeni su naprednjačkom većinom 2015. godine i evo, sada se razmatra o pitanju izvršenja 2019. godine, bez ikakve kritike prema tome što su naša dosadašnja iskustva sa radom javnih izvršitelja.

Javni izvršitelji su se pokazali, ne samo kao nepotrebni u našem pravnom sistemu, već i kao veoma pohlepni, udruženje koje se razvilo umesto da se stara o izvršenju obaveza, o naplati dugova, oni se staraju isključivo o svom ličnom benefitu, o svojoj ličnoj koristi i sve to na teret građana Srbije.

Bezbroj je takvih primera, primera njihove bahatosti u izvršenju obaveza, u zapleni nekretnina, u isterivanju porodica na ulicu.

Zbog toga što sve to znamo, i poučeni smo tim negativnim iskustvom, SRS predlaže da se što hitnije moguće ponovo razmotri ova tema, da vratimo proces izvršenja u sudove, da to opet radi sudski izvršilac pod nadležnošću suda i Ministarstva pravde kako ne bismo doveli građane u mogućnost da njihova ovlašćenja budu zloupotrebljena, da se ne poštuju njihova procesna, građanska i ljudska prava, kao što sada imamo.

Apelujemo na SNS da se što pre ukine institucija javnog izvršitelj. Kao što znate SRS je jedina stranka u Srbiji, koja se zalaže za ukidanje javnih izvršioca, tj. izvršitelja i do sada smo prikupili više od 100 hiljada potpisa podrške građana Srbije za tako nešto, a pre jesenjeg redovnog zasedanja Narodne skupštine predaćemo potpise i potpuno novi predlog zakona, gde ćemo vratiti izvršenje u sudove i napraviti sudove efikasnijim. Hvala.

Hvala.

Kao što znate, ono što je najveći problem kod rada javnih izvršitelja je to što se apsolutno ne poštuju građanska, ljudska prava dužnika i to smo videli na mnogo primera.

Ako se vladajuća većina ovde poziva kao glavni argument za njihovo postojanje, to jest za postojanje javnih izvršitelja, to što se postigla određena efikasnost u naplati dugova to ne znači da efikasnost sama po sebi veća vrednost od ljudskih i građanskih prava. Dakle, ljudska prava i građanska prava moraju da budu na prvom mestu, a efikasnost na drugom. Ako je stalo nekome do efikasnosti, to je trebalo da se uradi sa sudom, to jest da se sudski izvršilac dovede u položaj, da se ostve takve okolnosti, da se takav ambijent stvori, da može efikasno da radi, ali da onda imamo garanciju zaštite ljudskih i građanskih prava.

Podsetiću vas na esenciju zakona koji je bio na snazi pre 2011. godine. Dakle: „Izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja ne može se sprovesti nad stvarima ili pravima koji su neophodni za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba dužnika i lica koje je on po zakonu dužan da izdržava ili za vršenje samostalne delatnosti koja je dužnikov glavni izvor sredstava za život. Pri sprovođenju izvršenja i obezbeđenja vodiće se računa o dostojanstvu ličnosti dužnika, kao i o tome da izvršenje i obezbeđenje budu što manje nepovoljni za dužnika“.

Mi vidimo da se ovde apsolutno ne vodi računa o dostojanstvu dužnika. To nikoga ne zanima od javnih izvršilaca. Njih samo zanima da što pre dođu do onih vrednih stvari, da li su pokretne ili nepokretne, koje dužnik ima i da se naplati iz tog duga sa provizijama koje su nenormalne, koje sami određuju i na kraju više od deset puta naplate nego što je osnovni dug.

Imajte to u vidu. O tome treba voditi računa. To je osnovna stvar koja treba da nas zanima, a ne koliko je u statističkim podacima ostvareno izvršenja, jer u statističkim podacima ne vidimo koliko je ljudi ostalo bez krova nad glavom. Hvala.

Replika.

Gospođo Kuburović, dobro je što ste čitali rešenja iz zakona iz 2001. godine, ali moraću da vas podsetim da ukoliko zaista vodite računa o tome onda biste trebali da reagujete kada se taj zakon krši, a prepuno je u Srbiji primera kršenja tih odredbi.

Dakle, izvršitelji ne vode računa ni o čemu osim da se što više naplate iz tog izvršenja, i to je činjenica koju smo mi videli iz iskustva. Znate, u pravu ste, treba svako da ostvari svoje potraživanje, tj. naplati ako mu je neko dužan i to jeste tekovina pravne države, ali iz postupka izvršenja bogatiji postaju izvršitelji, a ne poverioci.

Podsetiću vas i na to da su koliko me sećanje služi i srpski naprednjaci glasali protiv zakona iz 2011. godine. Dakle, naprednjaci su bili protiv nečega što sada podržavaju. Tako da, nemojte da govorimo o epohalnim istorijskim dostignućima ovog zakona i modernizaciji, pošto je očigledno da je ovo jednostavno loše za građane Srbije i da dovodi sve građane Srbije u položaj da mogu da strepe da će zbog nekog duga ostati bez krova nad glavom.