Hvala.

Pre svega voleo bih da razjasnimo jedno pitanje tj. jednu tezu koja se pojavila u javnosti – kako od sada ovim izmenama ćemo štititi više građane Srbije zato što neće moći zbog duga do 5.000 evra da se zapleni nekretnina. O tome su pisale sve novine, u svim informativnim emisijama i televizijama je to bilo kako je to sada novo humano, socijalno rešenje koje će da vodi računa o tome da svaki građanin ne može da ostane bez nekretnine zbog duga od 5.000 evra.

Moramo samo da napomenemo da je to isključivo dugovanje za komunalna potraživanja, samo za struju, za vodu, za gas itd. Ne sva dugovanja, ne ona najveća dugovanja bankama, već samo za komunalna dugovanja.

Moram da priznam da ste veoma opširno i temeljno govorili o tome, gospođo Gojković, pre dva dana i tu očigledno problem postoji, samo treba staviti do znanja svima da pre svega dužnici vrlo retko dođu u situaciju da duguju te iznose za komunalne usluge, pošto se komunalne usluge posle nekog vremena neplaćanja, mesec, dva, tri, četiri meseca, isključuju tj. onemogućava se korišćenje struje, vode itd. nekome ko nije platio, a o tome se kod nas u javnosti ne govori. Treba staviti akcenat na to i treba reći da je to samo jedna kozmetička promena koja nema socijalni karakter i ne radi ništa na zaštiti dužnika od divljanja javnih izvršitelja.

Hvala.

Obaveštavam vas da ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, to šta je sve vlast u Srbiji u stanju da u radi zbog poglavlja, famoznog Poglavlja 23, pregovaračkog okvira, akcionog plana i smernica koje dolaze od strane EU za naš pravosudni sistem, mene ne bi iznenadilo jednog dana da zbog smernica EU za Poglavlje 23 mi proglasimo dan za noć ili obrnuto. Toliko daleko je vlast u Srbiji u stanju da ode zbog ispunjavanja preporuka iz EU.

Pitanje javnih izvršitelja je jedno od najvažnijih pitanja koje danas opterećuje građane Srbije. Već osam godina mi imamo samo rast tih zloupotreba, tih ovlašćenja. Slušali smo ovde diskusiju u ponedeljak, mogli smo da čujemo da svaki od predstavnika vladajuće većine je obavešten o negativnim iskustvima, o zloupotrebama, o divljanju i pljačkanju javnih izvršitelja, ali kada se pogleda statistika, efikasnost je ono što nama treba, efikasnost u naplati obaveza tj. u izvršenju da sad imamo umesto milion predmeta, 600 hiljada neizvršenih predmeta, ili imali smo 600 sad imamo 400. To uopšte nije važno.

Ovde se stavlja efikasnost kao glavni princip koji treba poštovati. Glavna stvar koja nam je važna, dakle efikasno naplaćivanje, a to iz tog procesa kako izađe javni izvršitelj, a kako izađe dužnik, to nikoga ne zanima i niko ne primećuje da su pojedini izvršitelji inkasirali milionske iznose u evrima za prethodnih nekoliko godina.

Gospođa Gojković je rekla u ponedeljak, da se sad stvara od tih izvršitelja nova kasta, novi sloj društva koji sada žive u ekskluzivnim delovima Beograda ili Novog Sada, da su to ljudi koji su se na brzinu obogatili, a to sve na teret građana Srbije iskorišćavajući one najsiromašnije, one koji nisu bili u stanju da servisiraju svoj dug na vreme. Njima, osim što im se oduzelo sve iz imovine, njima se još oduzima i dostojanstvo i njihova građanska prava i njihova ljudska prava.

To su ti novi ljudi danas. Rimljani su takve zvali, te skorojeviće koji se na brzinu obogate, na netransparentan način „homini novi“. E, takav je to sloj u Srbiji.

Više pripadnika vladajuće većine je u svojim diskusijama u ponedeljak delilo sa nama ovde svoje impresije iz vremena kada su se bavili advokaturom ili kada su radili u sudovima, sad mi ostali ne možemo da poverujemo koliko je to ta hrpa predmeta bila, koliko je to sve neefikasno bilo, koliko je bilo teško naplatiti dug itd. Možda bi bilo bolje za njih da malo izađu iz svojih advokatskih kancelarija i da pogledaju šta su izvršitelji doneli građanima Srbije i u kakvom su stanju sada posle, evo, osam godina. Mi već imamo tu pojavu koja se svake godine izražava sve gore i gore po obične građane Srbije.

Dakle, oni koji nemaju toliko velike dugove, koji su većina velika njih, ne onih koji su se zaduživali iz obesti, oni koji su zbog svojih nekih životnih potreba, zbog uslovljenosti života uzimali kredite ili pozajmice, nisu bili u stanju da ih servisiraju na vreme, oni ispaštaju i sve im se uzima, a oni koji duguju najviše, oni i dalje duguju, i dalje zloupotrebljavaju zakon, ništa se njihov položaj u Srbiji nije promenio.

Po ovom pitanju postoji očigledna veza i ne postoji nikakav raskid sa politikom i praksom donošenja odluka iz vremena DS. Podsetiću vas da je 2011. godine SNS bio protiv ovog zakona, zakona koji je doneo DS, a sada se ovaj zakon i dalje poštuje, tj. i dalje je na snazi, ništa se nije uradilo da se to promeni i da se vrati u pređašnje stanje, a mi se ovde tešimo sada da bi kozmetičkim izmenama zakona u nekim pojedinostima mogli da ispravimo nešto što je samo po sebi loše. Znate, ne može otrovno drvo ako se obrezuje da daje zdrave plodove. Jedan od najvećih srpskih pravnika i kodifikatora Valtazar Bogišić je jednu pravnu maksimu preneo u opšti imovinski zakonik za Crnu Goru: „Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“.

Dakle, nije moguće jedno loše zakonsko rešenje, ne samim tim što mi znamo da je loše, nego znamo kako je to u praksi izgledalo za ovih osam godina, da se kozmetičkim promenama ili samim protekom vremena promeni na bolje, to je nemoguće. Možemo samo da produžavamo ovu agoniju, i to sve ne zato što je nama stalo kako građani žive, nego zato što nam prija pohvala u izveštaju Evropske komisije, i to ne treba da se krije, i svi poslanici iz redova vladajuće koalicije su obrazlagali negativna iskustva i govorili o zloupotrebama, ali svi će uredno glasati za ovaj zakon i samim tim podržati postojanje javnih izvršitelja. Tako da, mislim da je problem mnogo veći od tih sitnih izmena, tih korekcija i da ne verujem da je baš u stanju ova vlast da se izbori sa tim očiglednim zloupotrebama javnih izvršitelja.

Ako govorimo o efikasnosti, imajte u vidu da je, po prirodi stvari, država manje efikasna nego privatno lice. Ali, koristeći ovu logiku sada da zato što su sudovi prenatrpani, to je hrpa papira, nisu u stanju da na vreme sve predmete završe itd, pa da damo to privatnom licu da radi, ne možemo to da radimo sa ovlašćenjima i nadležnostima države. To nije normalno, da posao koji treba da radi država, da radi privatno lice. Sledeći tu logiku, možemo da kažemo da je u krivičnim i građanskim stvarima, tj. u krivičnim i građanskim parnicama, sudovi nisu efikasni zato što suđenja traju po nekoliko godina, hajde da nađemo neke privatnike koji će da sude po hitnom postupku i onda više nećemo imati tako zatrpane sudove, nego ćemo imati situaciju gde bi sudovi konačno bili rasterećeni svog posla. To nije normalno.

Efikasnost treba da bude sekundarna. Treba svako da se stara o svojim građanskim pravima, pa tako i pravu da ostvari svoje potraživanje, ali ne po svaku cenu i ne da bi na račun tog potraživanja treće lice, a to je javni izvršitelj, moglo enormno i nekontrolisano da se obogati, a to je današnja situacija u Srbiji. Niko to ne kontroliše i nikog to ne zanima, jer kad posle pogledamo na papiru, umesto 600.000 imaćemo 500.000 neizvršenih predmeta. I to mi onda shvatamo kao uspeh. A to što je samo u 2017. godini 3.736 porodica ostalo bez svog doma, to je tamo sekundarna stvar, mnogo manje važna nego ovo što smo mi dobili uspeh od strane Evropske unije.

Da bi se nekom oduzelo pravo na dom i pravo na dostojanstvo, to ne može niko toliko da bude dužan. Nijedan dug nije veći od ljudskog dostojanstva, a izvršitelji su kod tog pitanja apsolutno nemilosrdni. Srpska radikalna stranka je, kao što znate, jedina politička partija u Srbiji koja se jasno i glasno zalaže za ukidanje ovakve prakse, za ukidanje javnih izvršitelja, zbog svega ovoga što smo imali priliku da vidimo u poslednjih osam godina. Neverovatno je da neko to ne vidi ili da se pravi da ne vidi. To što je neki izvršitelj tamo razrešen, a da li je taj stan vraćen, ako je bilo očiglednih zloupotreba? Ne verujem da je vraćen.

Izvršitelji ulaze u kuće, tj. u nekretnine, dužnika, na nemilosrdan način ih izbacuju u pratnji policije, a često da ti dužnici ni ne znaju koliko su u stvari dužni, zbog tih nenormalnih provizija i taksi, ni kada će im biti izvršenje. Vi kažete – pa, ima na oglasnoj tabli. Zamislite nekom licu koje je iseljeno iz svog stana pod pratnjom policije, još treba da mu se naplate, naravno, i troškovi tog izvršenja, što je došao neko da ga iseli, pa nije to besplatno došao da ga iseli, treba da pokrije taj dužnik i te troškove. Pa, znate šta, morali ste da idete kod komunalnog izvršitelja da vidite na oglasnoj tabli kada će biti vaše iseljenje i koliko ste dužni. To nije normalno.

Imajte u vidu da glasajući za ovaj zakon, glasajući za instituciju javnih izvršitelja vršite kontinuitet sa režimom DS i preuzećete odgovornost za sve to što rade javni izvršitelji u Srbiji, što rade građanima Srbije, na kraju će to pasti sve na vaša leđa. Hvala.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Pre svega, u koliko je neko dužan milion dinara za infostan, a i dalje luksuzno živi i dalje ga ne zanima servisiranje svoga duga, pa to je upravo ono o čemu sam ja govorio. Oni koji duguju najviše, koji zloupotrebljavaju zakon, koji hoće da izigraju zakon, njih niko ne dira i to je očigledno. A, da bi neki obični građanin, sa običnim primanjima, tj. prosečnim primanjima, imao dug od 600 hiljada dinara za komunalna potraživanja, to je jedan u milion. To je jednostavno ne moguće i naša neefikasna državna preduzeća, kao što je EPS, isključuju struju kada dođe i do 50 hiljada dinara račun za struju, sa kamatom, a ne 600 hiljada. To je jednostavno ne moguće.

Nemojte da pričamo o suštinskim izmenama, da je suštinska izmena elektronska tabla. To nije suštinska izmena, to je trivijalna promena, u odnosu na ono što imamo do sada. Suštinska izmena bi bila staranje da treće lice ne zaradi na nesreći dužnika, koji nije u stanju da plati ono što je dužan. To bi bila suštinska izmena, a ne elektronska tabla.

Gospođa Kovačević je rekla kako su i poverioci isto tako građani Srbije. Pa, jesu i treba maksimalno njihova prava da se štite, ali ovde treće lice iz dužničko-poverilačkog odnosa izvlači najveću imovinsku korist. To je ono što je problematično, a ta imovinska korist je mogla da bude prihod države ali kada bi bilo sve to normalno i po razumnim cenama to jest kamatama ili taksama, kako već.

O tome se ne razmišlja, to niko ne vidi kao važan i veliki problem i to bi bila jedina suštinska izmena u sadašnjem sistemu. Hvala vam.

Pre svega, ja imam u vidu pravna iskustva određenih zemalja i određenih zakonskih rešenja u našoj zemlji od ranije. Dakle, pravna maksima postoji od Rimskog prava, koja kada se čita iz srpskih kodifikacija zvuči: „što se grbo rodi, vreme ne ispravi“. Ono što je loše u fundamentu, što je loše u prirodi, ne može biti sitnim korekcijama ispravljeno, to je nemoguće. Možemo samo da se zavaravamo, da zamaskiramo prave probleme koje institucija javnih izvršitelja uvodi u Srbiju.

Slažem se sa kolegom Jovanovićem, koji je govorio i o notarima. Da, to je nova kasta ljudi u Srbiji, notari, tj. javni beležnici, javni izvršitelji, koji su se enormno obogatili za vrlo kratak period i koji apsolutno ne vode računa o građanima i njihovim interesima.

Kontinuitet postoji, jer SNS je glasala protiv zakona o izvršenju iz 2011. godine, a danas i 2015. godine, podržava Zakon o izvršenju. Dajte da prekinemo sa lošom praksom. Jedna od najgorih tekovina vlasti DS jeste Zakon o javnim izvršiteljima. To je Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Ta ustanova se pokazala kako katastrofalna i ima katastrofalne posledice za građane Srbije.

To što je neki izvršitelj razrešen nije se vodilo računa posle toga kakvu je štetu on naneo u svom radu. Da li su ti stanovi vraćeni, da li je taj novac koji je on uzeo vraćen, s tim što je on razrešen? Nije. On je samo uzeo svoj novac i prekinuo da zloupotrebljava i da se bogati neosnovano na građanima Srbije. Hvala.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Pre svega, podatak je 3.736 stambenih jedinica, tj. nekretnina samo u 2017. godini i u pravu ste, to su uglavnom stanovi do 80 kvadrata, dakle, manje stambene jedinice, ne ništa luksuzno, ne ništa ekskluzivno i ne u ekskluzivnim delovima, na primer Beograda.

Niko ovde ne stigmatizuje izvršitelje tj. te ljude zbog tih ljudi. Jednostavno, veliki je problem što se treće lice enormno, bez kontrolisano bogati iz dužničko poverilačkog odnosa i uglavnom na teret onih najsiromašnijih koji zbog objektivnih okolnosti ne mogu da plaćaju svoj dug.

Gospođa Gojković je primetila dobro šta će se desiti ako neko proda stan od 30 kvadrata, a dužan je više od toga. Pa, ne bi me iznenadilo da izvršitelj, pošto on ima svu slobodu, ima sva prava ovde, dođe do zaključka da taj dužnik ima dva bubrega, pa bi mogao jedan da se namiri iz jednog bubrega, što da ne, čovek može da preživi sa jednim bubregom. Nismo mi daleko od takvih rešenja sa pojavom javnih izvršitelja. Imajte to u vidu.

Gospodin Jovanović može da priča o tome, on ima iskustva iz prakse, a i dosledan je pošto je bio javni izvršitelj 2011. godine i tu ne treba ništa da se zameri, ali ovde osnovni problem, ne mislim na vas gospodine Dragane Jovanoviću, mislim na SPS. Dakle, ovde je problem što je zloupotreba pravilo, a ne izuzetak, što je nenormalno bogaćenje na račun najsiromašnijih dužnika pravilo, a ne izuzetak.

Imajte to u vidu i da nastavljanjem ovakve prakse, ne samo što će nam trebati novi zakon, nego nećemo imati mogućnost da ispravimo sve greške i sve te stvari koje su nam napravili javni izvršitelji.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Pre svega, što se tiče pitanja da neki dužnik ostane bez krova nad glavom, a to se vrlo često, tj. u najvećem broju slučajeva dešava kada se zbog nekog duga koji nije dug koji je u vrednosti te nekretnine nekretnina prodaje i obično su to građani Srbije koji imaju prosečna primanja i uopšte neka srednja klasa, što se tiče nekog ekonomskog standarda u Srbiji. Ti su na udaru najčešće javnih izvršitelja.

Ono što mi predlažemo, za šta se mi zalažemo, da ukoliko dođe do naplate duga koji mora da se naplati nekretninom za nekog ko nije servisirao dug na vreme, mora da ostane obavezno svakom dužniku po članu porodice minimum 10 kvadrata. To je ono u šta ne sme da se dira kada dolazi do te naplate. A, zbog malih dugovanja koja uopšte nisu tolika kao vrednost nekog stana ili kuće da se pleni kuća ili stan i posle da se prodaje po mnogo nižim cenama od vrednosti na tržištu, kako bi neko to kupio ko je povezan sa javnim izvršiteljima, dakle, protiv te situacije treba da se bori Ministarstvo pravde i Vlada Srbije. Takvih primera ima mnogo u Srbiji, oni su najčešći, samo u 2017. godini 3.736. Pogledajte statistiku, kad se već hvalimo statistikom.

Ono što je ključno jeste što interes građana, njihovo dostojanstvo i ljudska prava nisu na prvom mestu kada govorimo o izvršenju i Zakonu o izvršenju.

Hvala, kolega Miličeviću.

Prvo, gospođa Kuburović je malopre rekla, kako od podatka koji je tačan podatak, dakle, 3.736 nekretnina koje su oduzete u procesu izvršenja od strane javnih izvršitelja. Nisu to stambene jedinice, svašta tu ima, ima tu hotela i šta ja znam, ali to su sve izuzeci. Nemojte da se pretvaramo i da zatvaramo oči pred onim što se dešava trenutno sa ovim sistemom u Srbiji. Dakle, oni koji najviše duguju oni i dalje ne plaćaju dugove i dalje se kreditiraju i šta sve ne, a oni koji su, odnosno fizička lica koja imaju relativno mala dugovanja u odnosu na sva dugovanja koja postoje u tom našem sistemu, e ko njih se naplaćuje sve što može, a to su i stanovi i kuće i mašine za rad i sve živo. Dakle, nije to zamena teza, nema zamene teza ovo su sve konkretni slučajevi, konkretni podaci.

Naravno, da treba da diskutujemo i da imamo različita mišljenja. Mi smo protiv institucije javnih izvršitelja, SRS se zalaže za ukidanje institucije javnih izvršitelja zato što se to pokazalo veoma loše za život građana u Srbiji. Srpska napredna stranka podržava javne izvršitelje i to je jasno da mi imamo različita mišljenja, ali nemojte da negiramo i da zatvaramo oči pred očiglednim zloupotrebama. O tome su govorili poslanici SNS u ponedeljak, svako zna primer gde se neki izvršitelj enormno obogatio na račun dužnika. Nenormalno je da treće lice izvlači nenormalno veliku imovinsku korist iz dužničko-poverilačkog odnosa. To jednostavno je nemoguće.

Dakle, izvršitelji se ne staraju o izvršenju obaveza, njima je prioritet da što veću imovinsku korist izvuče iz tog odnosa i time se i bavi zbog svog očiglednog imovinskog interesa koji ne može niko da kontroliše, niko ne može da zauzda te izvršitelje. Nemojte da bežite od problema, idete linijom manjeg otpora, trebali ste umesto što ste dali privatnim licima da se bave izvršenjima da reformišete sudove i da ostavite sudovima ambijent da mogu da rade na izvršenju obaveza.

Gospodine Milićeviću, vidim da koleginici smeta što mi ne govorimo konkretno o ovim amandmanima, ali postavlja se pitanje – da li je važnije da se priča o suštinskim problemima izvršenja danas u Srbiji ili o amandmanima gde ima jezičkih promena, promena l u o, elektronskim tablama i ostalom? Jer važnije samo to da pričamo o konkretnim problemima sa kojima se građani suočavaju u procesu izvršenja, gde u su opljačkani od strane lica koje ima zaštitu od države ili o elektronskim tablama? Ja mislim da je bolje da pričamo o izvršenju.

To što SNS nije 2011. godine donela zakon ne oslobađa SNS od odgovornosti koju ima zato što je potvrdila taj zakon 2015. i evo opet ove godine.

Javni izvršitelji su institucija koja je nešto što je najgore što nam je ostavila DS. Naprednjaci su 2011. godine bili protiv toga, a danas to podržavaju iako su obećavali raskid sa žutim preduzećem“ i šta sve ne.

Dakle, ja ne kažem da su poverioci manje važniji nego dužnici, ali ovde se ne radi uopšte o poveriocima, ovde se radi o trećem licu. Dakle, neko ko nije ni dužnik, ni poverilac, a nije ni država, a ima ovlašćenja države da se, dakle, naplati često i 10 puta više nego što je osnovni dug, provizija, troškovi, pa dođemo u situaciju da čovek koga iseljavaju iz svog stana zbog izvršenja mora da plati troškove toga što su ga iselili iz stana.

Dakle, ja ne mogu da shvatim kako to neko ne vidi kao problem ovde. Ja ne kažem da su svi poverioci ili svi dužnici u pravu automatski, ali ovaj zakon pomaže samo bankama, pomaže samo onim vlasnicima velikih kompanija koje pokušavaju i koje uspešno izigravaju zakon, a onaj ko ispašta jeste onaj srednji sloj, tj. običan građanin sa prosečnim primanjima, a ne elektronska tabla. Hvala.

Hvala gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, još pre tri godine smo imali prvi put najavu od vice premijera Republike Srbije i ministra inostranih poslova gospodina Dačića, da će Srbija da dodeli pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu diplomatski status za, naravno, kao zasluga kao jedan simbolični gest za to njihovo učestvovanje u spasavanju građana Srbije od masovnih požara i poplava koje smo imali proteklih godina u Srbiji. Videli smo da je to odjednom postalo parekselans političko pitanje i da se na najavi ministra stalo.

Postavljam pitanje gospođi Ani Brnabić – kada će Vlada Republike Srbije da dodeli diplomatski status pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra, kao što su pripadnici vlasti tj. ministri u Vladi najavljivali već nekoliko puta? Podsetiću vas da se vladajuća većina i SNS veoma često hvali u javnosti kako su odnosi između Republike Srbije i Ruske Federacije na istorijskom nivou, kako se predsednik Republike sastao 15 puta sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, a onda vidimo da postoji neki problem u dodeljivanju diplomatskog statuta pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra.

Gospođa Brnabić bi treba da objasni javnosti u čemu se sastoji taj problem, šta je to što je toliko problematično u svemu tome, a podsetiću vas i na to da je Ruska Federacija najvažniji, najiskreniji prijatelj Srbije, zemlja koja brani interese Republike Srbije u Savetu bezbednosti UN, koja se bori protiv prijema tzv. republike Kosovo u UN. Uvek su nam bili saveznici na svim poljima. Potpisano je mnogo ugovora između Srbije i Rusije, pre svega koji se tiču železničke infrastrukture. Najveći doprinos budžetu Republike Srbije tj. ima najuspešnija, možda, privatizacija u poslednjih 20 godina, privatizacija Naftne industrije Srbije čiji su vlasnici iz Rusije, tj. „Gasprom Njeft“.

Ono što je najvažnije od sveta i zbog čega mi imamo moralnu obavezu da učinimo takav jedan gest jeste što je pre tri godine direktno Ruska Federacija sprečila da UN kroz Savet bezbednosti na predlog Velike Britanije donesu rezoluciju u kojoj se Srbija i Srbi proglašavaju genocidnim. Još mnogo nekakvih izmišljotina o masovnim silovanjima dece po BiH, tako da zaista mislim da javnost mora da bude obaveštena šta je sa ovim pitanjem.

Podsetiću vas i na to da je SRS prikupila više od 30.000 potpisa na teritoriji Pokrajine Vojvodine za osnivanje jednog takvog centra na teritoriji Vojvodine, a da naprednjačka većina u pokrajinskoj Skupštini nikada nije stavila taj predlog na dnevni red. Podsetiću vas i na to da NATO pripadnici NATO misije u Srbiji, osim što imaju kancelariju Ministarstvu odbrane, imaju diplomatski status, nesmetani prolaz kroz Republiku Srbiju, oslobođeni su bilo kakvih taksi, poreza, putarina i svega ostalog, a to su pripadnici organizacije je zverski bombardovala Srbiju 78 dana.

Takođe imam jedno pitanje za gospođu Gojković, predsednika Narodne skupštine, da li je ona informisana pošto smo videli da se informiše iz medija, da li je ona informisana da je Snežana Čongradin novinarka „Danas“ objavila kako je Srbija izvršila genocid u Srebrenici, a da su „Žene u crnom“ elita u Srbiji?

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, protekle nedelje smo vrlo opširno ovde raspravljali o temi kontinuiteta i diskontinuiteta između vlasti SNS i vlasti DS, tj. vlasti pre 2012. godine. Tu smo mogli da imamo razumevanja za određene poteze, da se nešto ipak promenilo na bolje, ali zaista ključne stvari i ključne delatnosti su ostale u potpunosti iste, samo sad to rade novi ljudi.

Imali smo prilike da čujemo ovde od predstavnika vladajuće većine opet to famozno Poglavlje 23. Zbog tog Poglavlja 23 i pohvala koje posle stignu iz Evropske komisije, mi smo mnogo što šta napravili loše u našem pravnom sistemu, pa tako i što se tiče i Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Podsetiću vas da je prvi zakon i prvo uvođenje javnog izvršitelja usvojila većina DS 2011. godine, a većina SNS 2015. godine je potvrdila isto takav zakon sa istim ključnim rešenjima. Dakle, ostvaren je potpuni kontinuitet sa ovom jednom institucijom koja ne donosi ništa dobro građanima Srbije. To famozno Poglavlje 23, možemo da ga čujemo vrlo često od raznih predstavnika i izvršne vlasti, a i vladajuće većine u Skupštini, zaista ispostavilo bi se da je to veoma važno za život građana Srbije, da to poboljšava njihov sveukupni standard i perspektive, a zapravo realnost je potpuno drugačija.

Dakle, zbog pohvala od strane EU, tj. Evropske komisije u svom izvešaju, mi smo potpuno zamenili dotadašnji sistem izvršenja obaveza sa jednom institucijom koje se pokazalo da zaista ne poznaje pravo. Takođe, mogli smo da čujemo i da, naravno, u svakoj delatnosti, u svakom žitu ima kukolja, u svakoj delatnosti ima zloupotreba. To je sve tačno. Ali, kod pitanja javnih izvršitelja, zloupotreba nije izuzetak, već je zloupotreba postala pravilo. Udruženje javnih izvršitelja je za ovih nekoliko godina izraslo u jednu, ne mogu da kažem ni organizaciju, ni esnaf, ni bilo šta od toga, to više liči na svojevrsni mafijaški klan sa sve tom Komorom javnih izvršitelja, jer, kako drugačije objasniti da, na primer, izvrši se izvršenje, predmet nekretnina, tj. stan u Beogradu. Otet je stan porodice Aksentijević, a taj stan posle na aukciji kupi izvesni Đorđe Čolović, koji je sin Danice Čolović, Poverenika organizacione jedinice Komore izvršitelja iz Kragujevca i zamenika predsednika Izvršnog odbora Komore izvršitelja.

Imamo situaciju kod pitanja izvršitelja da se organizuju razne licitacije posle sa tim zaplenjenim nekretninama. Niti iko zna kada su te licitacije, ni ko se tu prijavljuje, a vrlo često ne samo da je javnost isključena ne samo iz tog postupka već vrlo često je tu angažovan i veliki broj lica privatnog obezbeđenja, ne sme niko ni da priđe na licitaciju ko nije iz tog uskog kruga ljudi koji su povezani sa izvršiteljima.

U 2017. godini 3.736 zaplenjenih stanova. Samo taj podatak, da zanemarimo sve ostalo, treba da bude nešto alarmantno za izvršnu vlast. Pazite, 3.736 porodica je ostalo bez stana. Potpuno suprotna rešenja od rešenja koja su bila predviđena zakonom, čini mi se, iz 2001. godine. Samim tim, ako je neki zakon usvojen pre, sada već, 18 godina ne znači da izmena tog zakona automatski i sama po sebi je modernizacija. Ne mora da nešto što prođe dugo vremena, npr. od donošenja tog zakona da znači da se taj zakon potrošio, da više ne odgovara našoj društvenoj stvarnosti, životu u Srbiji. To nikako ne mora da znači.

Postavlja se pitanje – osnov, tj. interes da se ovakav zakon donese i 2011. i 2015. godine, a evo sada i ove izmene 2019. godine. Ne može da se kaže da je interes građana Srbije jer nije.

Situacije su razne. Skandalozne. Prilično neverovatne za nekog ko možda ne zna dovoljno o tim temama. Na primer, penzioner Branka Havat i njen sin Tarik, koji su iseljeni iz stana na Dorćolu zbog duga od 6.500 evra, a taj stan posle je prodat na licitaciji za 26 hiljada evra, a tržišna vrednost stana na Dorćolu, u centru Beograda, opštini Stari Grad je više od 90 hiljada evra. Gde je Agencija za borbu protiv korupcije? Gde je Savet za borbu protiv korupcije?

Skandalozno je i to da javni izvršitelj sam određuje sebi svoje provizije i svoje troškove u postupku izvršenja. Dakle, koliko kome padne na pamet. Sada mi se ovo ne sviđa, sada je ovo malo skuplje, danas sam loše raspoložen sada će biti još skuplje itd.

Kad bi sutra neki građanin, koji ima očigledno problem kada javni izvršitelj zloupotrebljava svoja ovlašćenja, trebao negde da se požali na to, on se žali Komori javnih izvršitelja i disciplinskoj komisiji te Komore. Dakle, nekim ljudima iz udruženja, tj. Komore izvršitelja. Naš narod kaže – kadija te tuži, kadija ti sudi. Evo, do tog stepena smo doveli naš pravni sistem sada i sve to da bi se neka statistika popravila, sad kao da ne gledamo kako se to odražava na građane Srbije.

Dakle, bilo je, ne znam, dva miliona i ne znam, koliko stotina hiljada neizvršenih obaveza, sad ih ima milion i po, ili miliona i osamsto hiljada, dakle, to je po automatizmu dobro, a kako se to odrazilo u uopšte koji je red veličina tih dugovanja, tj. tih obaveza, to mi ne vidimo. Ne vidimo ni u izveštajima Evropske komisije kada se to hvali, niti Ministarstvo pravde o tome govori. Onda, kao sad briga za položaj građanina u postupku izvršenja, do 5000 evra duga neće se pleniti nepokretnost. Ne, mogu ja to sada da shvatim, 5000 evra za komunalne usluge, ja se izvinjavam, ko je to se setio da to treba da bude 5000 evra? Kako se došlo do te cifre? Da li je neko rekao, ja mislim 5000 hiljada, ja mislim 4000, kako je neko došao do cifre od tačno 5000 evra? Jel, to isto neki savet iz Evropske komisije i šta se dešava kad je dug 5100 evra, ili 5001 evro? Šta to znači, a komunalna potraživanja?

Dakle, neko treba da bude dužan za račune za struju 600 hiljada dinara npr. a ja znam da je Elektroprivreda Srbije jedno preduzeće koje nije toliko efikasno, ali mislim da svakom korisniku koji ne plaća račune mnogo ranije isključe struju nego što dođe dug do 600 hiljada dinara. Već tri meseca da se ne plati, mislim da tu EPS već isključuje struju, ali je zato sada obezbeđen neko ako napravi do 5000 evra na izvršenje na nepokretnostima. Promena koja neće doneti ništa.

Dakle, vrlo se često tako otimaju nekretnine, stanovi, zbog tih nekih dugovanja, kad se uračunaju sve kamate i provizije i svi ostali troškovi izvršitelja budu čak negde i pet i 10 puta veće nego što je osnovni dug, i nepokretnost se prodaje tajno, niko ne zna ni gde, ni kako, ni ko kupuje, niti je bilo ko obavešten. Postoji nešto u našem pravu što se zove pravo preče kupovine. Dakle, onda treba da bude npr. supružniku omogućeno prvo da kupi stan po toj vrednosti, ili kuću, ili već, šta drugo, ili sinu, ćerki, bratu, ili kako je to već regulisano sa pravom preče kupovine. Ali, ne, to izvršitelje ne zanima.

Mnogo nekih promena gde se zaista ne vidi bilo kakav interes, osim tog interesa poglavlja 23. kako je ovde predstavljeno, samo da se to ispuni i mi ćemo biti moderno zapadno društvo na našem evropskom putu, nezaustavljivi u procesu evro integracija, jednostavno svi će da se ugledaju na nas. Nejasno.

Podsetiću vas na rešenje zakona koji je bio na snazi do 2011. godine, i pazite sad, tu promenu glavnu, izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja ne može se sprovesti na stvarima ili pravima koje su neophodni za zadovoljenje osnovnih životnih potreba dužnika i lica koja on po zakonu dužan da izdržava, ili za vršenje samostalne delatnosti koja je dužniku glavni izvor sredstava za život.

Pri sprovođenju izvršenja vodiće se računa o dostojanstvu, ličnosti dužnika, kao i o tome da izvršenje i obezbeđenje budu što manje nepovoljni za dužnika. Da li neko može da kaže da javni izvršitelji prilikom izvršenja obaveza nad nepokretnostima vode računa o dostojanstvu dužnika? Da li je neko čuo za takvo iskustvo? Ne, već je to upad u nepokretnost, uvek u pratnji policije iako prošla rešenja u prošlom zakonu do 2011. godine su dozvoljavala izvršenja u pratnji policije, ali ne uvek, nego samo kada su takva i specijalne okolnosti, a ne svaki put redovno, a sada možemo da gledamo zaista neke scene gde neko pokazuje ne samo da nema poštovanja prema tom dužniku. Nije neko ko je dužan manje vredan, nego neko ko nije, kao čovek ili njegova ličnost. Ne vodi se računa o njegovom dostojanstvu, nemilosrdno se postupa pri izvršenjima.

Savet za borbu protiv korupcije je već stavio zamerku da je nesvakidašnji slučaj da izvršitelj u procesu izvršenja odlučuje o građanskim pravima dužnika. Kada je počeo izvršitelj da ima i sudska ovlašćenja da presuđuje šta su prava, šta nisu? Više od 230 tih ljudi je u Srbiji već sedam godina. Dakle, problemi su svake godine sve veći i veći, a određena grupacija ljudi u celoj Srbiji se nenormalno bogati na tuđoj nesreći. Znate, jedno je kada se neko zadužuje iz obesti i posle troši novac na razno razne stvari i pokušava da sakrije, da pobegne od zakona itd. to je izuzetak, to nije pravilo. Ljudi su često u svom životu primorani i da dignu kredit i pozajmicu ili šta već drugo, mora se voditi računa o tome.

Ovaj zakon o izvršenju od 2011. godine, potvrđenog 2015. godine, evo opet 2019. godine i ide samo i isključivo u korist bankama i ostalim velikim poveriocima. Ovde su zaštićene banke, a treba da postoji ravnopravnost između poverilaca i dužnika. To je valjda ključno u svakom zakonu, jednakost prestacija.

Da se mi razumemo, nismo mi protiv izvršenja obaveza, svako treba da plati ono što je dužan, ali ne po svaku cenu da ostane bez krova nad glavom, plaćajući nenormalne provizije, često i da nije obavešten o tome, pošto je postupak izvršenja skoro u potpunoj tajnosti, već u normalnom, redovnom postupku, gde se vodi računa o jednoj velikoj pravnoj vrednosti, a to je pravna sigurnost. Svaki zakon mora da obezbedi pravnu sigurnost za svakog građanina Srbije. Ovde je izgovor da su izvršitelji uvedeni i sa tom praksom se nastavilo kada se vlast promenila, zbog efikasnosti postupka, poboljšavanja efikasnosti postupka jer su do tad sudovi bili neefikasni i bilo je mnogo neizvršenih obaveza.

Dakle, vlast u Srbiji od 2011. godine, pa smo videli to i 2015. godine, kada su već bili naprednjaci i danas, ide linijom manjeg otpora. Umesto da se potrudimo uz zaštitu svih građanskih, ljudskih, procesnih i svih ostalih prava ljudi na kojima treba nešto da se izvrši, tj. na njihovoj imovini, mi smo sada to prepustili da se tamo neko bavi, ko vidi svoj veliki privatni interes u tome, ima zaštitu države, ima zaštitu policije da se apsolutno na pohlepan način obogati. Naš narod bi rekao da je takvo zanimanje prokleto.

Zamislite, kada bismo primenili tu istu logiku u zdravstvu, koje je isto tako prepuno problema, duge liste čekanja, nedovoljno objekata, zdravstvene ustanove u katastrofalnom stanju, nedostatak određenih aparata itd. kada bismo mi sada, kao što je Ministarstvo pravde uradilo za izvršiteljima, kada bi Ministarstvo zdravlja izvršilo obuku npr. nekih 300 ljudi pa da oni sada privatno idu da operišu po Srbiji, da pružaju zdravstvene usluge. Rekli bismo da to nije normalno, jel tako? Da se tu štiti integritet ličnosti, njegovo zdravlje. Za to je potrebna stručna sprema, škola, iskustvo, da neko ima specijalizaciju itd. I kod izvršitelja je valjda potrebna škola, i kod izvršitelja je potrebna nadležnost. Tu neko krši građanska i ljudska pravo, isto tako vredno kao život i zdravlje. To je kada bismo primenili tu logiku.

Onda, ovde još nešto, što ja nisam mogao da poverujem, na primer izvršenje na zaradi ili na plati, naknadi zarade, član 115, odnosno na naknadi plate može da se sprovede u visini do jedne polovine zarade, naknade zarade, plate, naknade plate, odnosno njihove četvrtine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade. Znači, mi ovde u zakonskom rešenju, priznajemo da postoje plate manje od minimalne zarade u Srbiji i ne vidi niko u tome problem. Možda to neće biti u sledećem izveštaju Evropske komisije pohvaljeno, ali zaista u tome treba da vidimo neki problem.

Srpska radikalna stranka se zalaže za ukidanje institucije javnih izvršitelja, za povratak procesa izvršenja sudovima, Kako ćete napraviti efikasne sudske izvršitelje? Tako što ćete voditi računa o njihovim platama i u okviru toga koliko su izvršenja imali, sve po zakonu, sve uz nadležnost suda, povećati na primer 10% po svakom izvršenju. Tu ćete da vidite kako bi se efikasnije ponašalo naše pravosuđe, a ne ovako, ostaviti privatnim licima da se bogate nenormalno, da ih niko ne kontroliše.

Mi smo jedina politička partija u Srbiji, koja se zalaže za ukidanje javnih izvršitelja, ukoliko budemo imali priliku i narod Srbije nam ukaže poverenje, mi ćemo prvo raditi na tome da se ti izvršitelji, da se javni izvršitelji ukinu. Već smo u akciji prikupljanja potpisa za peticiju protiv javnih izvršitelja, već imamo podršku više od 100 hiljada građana Srbije.

Pozivamo vas da razmotrite dobro ovo pitanje, ovo se tiče svakakog građanina Srbije i njihove pravne sigurnosti. Nije to važnije da nas EU pohvali ili Evropska komisija u svom izveštaju o njihove pravne sigurnosti. Gospodin Neđo Jovanović, dozvolite mi gospodine Arsiću još tridesetak sekundi, je dobro apostrofirao ovo pitanje u vezi dece, kaže, više nije sudija da određuje, već sud uz nadzor suda. Uz nadzor suda, šta znači uz nadzor suda? To može da bude i sud je dozvolio nekome odlukom, nekom izvršitelju da to uradi. Šta znači nadzor suda? To toliko može široko da se tumači, da jednostavno ne znam zašto se našlo u ovom zakonu, zašto baš ta promena? Sutra dan, možemo tako da vidimo i da se izvršitelji bave usvajanjem dece.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Nije ovo zakon koji treba da se usvoji po automatizmu zbog naredba EU, zbog Poglavalja 23, ovo je veoma osetljiva stvar. Pozivamo vas da još jednom razmislite o tome, nemojte glasati po automatizmu zato što dolazi od strane EU, dajte da malo povedemo više računa i brige o građanima Srbije. Hvala.

Gospođo Kuburović, ja mislim da vi mene niste pažljivo slušali. Ja nisam govorio o pravnom diskontinuitetu, nego o kontinuitetu vlasti faktičkom koja postoji između DS i SNS, jer ovde običan argument kada je neki loš zakon koji je usvojen u vreme DS, ovde se govori, kao što se govori, npr. za Poslovnik – jeste, taj zakon je loš, ali to nismo mi, nego su to demokrate.

Valjda vi to razumete, da zakon ne važi jednom za sva vremena. Nijedan zakon ne važi imperpetum. Zakon može da se promeni po utvrđenoj proceduri. Kada kažete – sudovi su se pokazali nesposobnim, znate, možemo onda da kažemo sutra – i sudovi su se pokazali nesposobnim da sude u krivičnom postupku, da raspravljaju o krivičnoj stvari, to bi sada trebao da radi neko drugi, možda eventualno privatnik, bio bi efikasniji. Kako mogu da se sudovi pokažu nesposobnim? Vi treba da omogućite uslove sudovima kako bi efikasno to radili i kako bi štitili građanska i ljudska prava i procesna prava svakog dužnika, a tako i poverioca, naravno.

Kakvi su rezultati za ovo vreme postojanja javnih izvršitelja? Oni koji najviše duguju i dalje duguju i dalje zloupotrebljavaju zakon, a oni kojima se naplaćuje iz stanova, iz radnih mašina, iz sredstava za rad, gde im se raspravlja posle šta će biti sa njihovom decom, oni ispaštaju. To su rezultati izvršitelja.

Ja nisam rekao da ste vi govorili o Evropskoj uniji i Poglavlju 23, možda zaista danas i niste, ali ja sam to čuo ovde u ovoj sali danas, uopšte iz atmosfere i uopšte koliko je javnost pratila celo ovo pitanje javnih izvršitelja. Samo hoću da kažem – trezveno treba da se pristupi ovoj temi. Ovo nije obična stvar, nije formalnost, ovo se tiče svakog građanina Srbije ponaosob, a o zloupotrebama se vrlo malo staraju nadležni organi.

Samo sam hteo da pojasnim ono što sam rekao malo pre, dakle, niko nije u obavezi ukoliko postoji loš zakon, on se menja po proceduri tako što parlamentarna većina u zakonodavnom domu izglasa novi zakon, sa boljim rešenjima. Ako je izgovor da je to što je neka druga politička stranka tada bila na vlasti, što je neki zakon donesen, to je samo konkretno za ovaj zakon o njemu danas govorimo, ali više puta smo ovo čuli za Poslovnik o radu Narodne skupštine. Dakle, nijedan zakon nije večan, ne traje do večnosti, već može da se promeni, kao što se promenio 2011. godine zakon iz 2001. godine, tako može da se 2019. godine promeni zakon iz 2011. godine ukoliko smo mi na primer poučeni iskustvom šta nam se desilo sa uvođenjem institucije javnog izvršitelja u Srbiji, a iskustvo nam je više nego negativno. Sve što ima veze sa njima je pod velikom sumnjom i u velikoj tajnosti, a asocijacija svakog građanina Srbije kada mu se spomene javni izvršitelj, jeste pohlepa. To su očigledni slučajevi i ne govori se o tome dovoljno u javnosti niti se iko time bavi.

Slažem se, svako treba da plati ono što je dužan i sa kamatom ukoliko ne izvršava svoje obaveze na vreme, ali postoje ipak neke granice, ljudska prava i ljudsko dostojanstvo, niko nije toliko dužan da mu se to oduzme. Takav dug ne može da postoji.

O tome se ne vodi račun i voleo bih da imamo drugačiji sistem, efikasniji, pod nadzorom sudova. Sudska vlast u Republici Srbiji, grana vlasti oni su deo države Srbije.

Slušajući malopređašnju diskusiju mogli bi da pomislimo da javni izvršitelji nam izlaze u susret i da se postave kao humanitarni radnici, da oni to uopšte ne rade zbog svog interesa, koji je očigledan i ogroman i ne srazmeran bilo čemu na čemu su angažovani, već rade da bi poboljšali efikasnost naplate obaveza.

Dakle, demagogija je to što mi govorimo o otetim i zapaljenim stanovima i iseljenim porodicama, itd. Kao da to ne postoji, a 2017. godine 3.736 iseljenja. Nemoguće je i niko ne može da kaže da ne postoji ni jedan drugi način da se dug naplati. Jedna stvar je zalog nekretnine, a druga stvar je naplata iz imovine dugova često i bez ikakvog obaveštenja. Možemo mi da se pretvaramo kako je sad to sve super, kako smo sad imali 700 hiljada predmeta, sad imamo 500 hiljada predmeta, to se smanjuje, ali to nije tako. Osnovna stvar, osnovna karakteristika svakog obligacionog odnosa treba valjda da bude ekvivalentnost prestacija, a ne neko da ispašta i to do kraja života ukoliko mu se ovako nešto desi, zato što nije na vreme otplatio dug.

Nije demagogija ovo što mi govorimo, svako treba da plati ono što je dužan, ali ne po cenu kršenja građanskih, ljudskih, pogotovo procesnih prava. Sudovi su bili prenatrpani i šta sve ne, tu nije moglo ništa da se uradi, tu se čekalo, niko to nije hteo da radi. Trebao je tu da se reši problem, a ne da uvedemo privatno lice koje će da se bogati na tuđoj nesreći i da se onda hvalimo kako nam je statistika bolja, jer imamo mnogo manje ne izvršenih predmeta. Poboljšati efikasnost sudske, tj. sudskih izvršitelja, to je moglo da se uradi, mi smo danas naveli nekoliko primera kako je to moguće.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Četvrti dan već ovde vidimo da resorni ministar Rasim Ljajić ima preče obaveze nego da radi svoj posao, tako da nije ni danas u Skupštini, kada treba da raspravljamo o amandmanima na ovaj zakon.

Isto tako, imamo priliku da čujemo da sve ove izmene koje su usvojene, ne samo povodom ovog zakona nego i u proteklom periodu, jeste ispravljanje naše situacije i stanja u koje nas je dovela Demokratska stranka, žuto preduzeće, 5. oktobar, tajkuni, itd. A imamo prilike da vidimo da su i ti tajkuni, to žuto preduzeće, uveliko na slobodi i da se i dalje bave politikom, ali izgleda da je više, tj. da je bolje da služe za diskreditaciju u novinama, tj. kampanju samo u novinama, a ne istražne postupke, da vidimo i da utvrdimo ko je zaista šta ukrao i ko je naštetio Srbiji i za koliko.

Tako smo imali prilike da čujemo da je nekadašnji ministar finansija i čovek koji je potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, Božidar Đelić, koji je ukrao preko "Meridijan banke" 11 miliona evra, ojadio Srbiju, jedan od predvodnika tog režima. Sad smo mogli da ga vidimo, ako neko nije znao gde je, na dočeku predsednika Francuske, Emanuela Makrona, koji je nedavno bio u Beogradu.

Ako se sistematski ne borimo protiv korupcije, kozmetičke izmene zakona, ne samo Zakona o trgovini nego bilo čega drugog, nam neće uopšte pomoći, ako ćemo samo da navodimo ko je šta oštetio, u novinama, televizijskim programima. Ako se odlučno ne obračunamo, jednom za sva vremena, i ne postavimo primer kako treba da se ponašaju ljudi na najvišim državnim funkcijama, neće nam nikakva prevedena direktiva ratifikovana u parlamentu pomoći na tom putu.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Pre svega, sa rečima gospodina Martinovića od malopre bih mogao da se složim, sa svim što je rekao, ali važno je sada u ovom momentu da Srbija prepozna još jednu opasnost. Ne samo što je sve što je bilo vezano za tzv. Haški tribunal, bilo usmereno isključivo na to da se krivica za krvavi građanski rat u bivšoj Jugoslaviji svali isključivo na srpski narod, to pokazuju pre svega i presude, besmislene optužnice, svi sudski procesi i često da je velika većina državljana Srbije, tj. ljudi koji su srpske nacionalnosti, osuđena bez dokaza.

Ono što je glavni projekat Haškog tribunala i konstrukcija, to je tzv. genocid u Srebrenici, koji je posle toga bez ispitivanja formalnog usvojio i Međunarodni sud pravde, koji je isto tako počeo da se bavi politikom. Sada je važno u ovom momentu imati u vidu da je komesar za susedstvo Evropske unije Johanes Han vrlo decidno rekao kako ne može nijedna država da se priključi Evropskoj uniji koja ne priznaje da se u Srebrenici desio genocid. Dakle, pored svih tih besmislenih i beskonačnih uslovljavanja koja dolaze iz Evropske unije Srbije i postavljaju se kao prepreke na tom našem imaginarnom putu učlanjenja, sada će biti i prihvatanje da se u Srebrenici desio genocid, odnosno da su Srbi genocidni narod, pa čak imamo situaciju da je trenutni i aktuelni ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib vrlo licemerno izjavio kako Srbi što pre treba da prihvate to da se u Srebrenici desio genocid i da je Srbija izvršila genocid. Pazite taj paradoks, da ambasador Nemačke u Beogradu tako nešto kaže.

Sad je trenutak da se razmotri dalji nastavak evrointegracija, da se to sagleda i da država Srbija i vlast u Srbiji konačno krene da štiti nacionalne interese po tom pitanju i da ne dozvoli ni na koji način da se srpski narod označi kao genocidan. Hvala.