Hvala, gospodine Milićeviću.

Pre svega, tačno je to što je rekao gospodin Martinović, vezano za međunarodno pravnu sukcesiju bivše Jugoslavije i skandalozno je bilo što je Savezna Republika Jugoslavija ponovo zatražila prijem u članstvo UN.

Ali, odnos međunarodne zajednice, tj. međunarodna zajednica, to je eufemizam za najmoćnije zapadne zemlje prema Srbiji i srpskom narodu može da se vidi na primeru UN pre svega, kada je Srbija htela da pokrene postupak prema Međunarodnim sudom pravde zbog zločinačkog NATO bombardovanja. Rečeno je da je u vreme kada se taj događaj desio, Srbija, to je Savezna Republika Jugoslavije, nije bila član UN, tako da nema osnov da bude legitimisana pred Međunarodnim sudom pravde, a kada je BiH, pokrenula postupak protiv Srbije za takozvani genocid u Srebrenici, taj onda aršin nije bio od značaja i nije važio. Dakle, to je odnos međunarodne zajednice, tj. tzv. međunarodne zajednice prema Srbiji.

Gospođa Nela Kuburović, u Savetu bezbednosti je zaista branila srpske interese, nema nikakve sumnje da se založila protiv izručenja nekih osoba tj. Petra Jojića i Vjerice Radete, koja potražuje da rezidualni mehanizam za krivične sudove, neosnovano. Ali, ne može Nela Kuburović ništa da promeni, niti da promeni stav EU, niti da natera EU da u članstvo primi Srbiju bez dodatnih poniženja. Nažalost, nama takve poruke stižu skoro svakoga dana bez ovoga što je već notorna činjenica, a to je da Srbija pre svega treba da prizna Kosovo kao nezavisnu državu da bi napredovala na putu evrointegracija. Sad je na sve to još dodatno poniženje, a to je priznavanje da su Srbi i Srbija izvršili genocid u Srebrenici.

Zbog samih tih činjenica treba razumno, trezveno i odgovorno da se razmotri da li dalji nastavak procesa evrointegracija je u skladu sa interesima našeg naroda, sa interesima naše države i da li mi možemo da budemo spremni da napravimo takve ustupke povodom našeg identiteta, teritorijalnog integriteta i svega ostalog da bi nam neko pričao o nekom datumu, neodređenom datumu u budućnosti, kada bismo mi trebali da postanemo članovi EU, a nikakvu garanciju za to nemamo.

Hvala.

Pre svega, gospodine Martinoviću, vezano za Rezoluciju 1244, ne možemo mi da tražimo izgovore da se to ne odnosi na Srbiju, pošto kao što znate u tumačenju, teleološkom, tj. ciljnom tumačenju međunarodno pravnih akata tu bi se moralo zaključiti da je reč o današnjoj Srbiji.

Što se tiče našeg puta u EU, trebalo bi da vidimo na svim tim primerima koje smo imali u prošlosti za vreme nekih bivših vlada, a ja se slažem da su oni upropastili Srbiju, razorili našu privredu i doveli nas u katastrofalno stanje, ali oni su posle toga zato i izgubili na izborima. Oni da su bili dobri, oni bi opet pobedili.

Sada je na vama teret da se isprave te greške, a ne da prođe neki vremenski period šest ili sedam godina, koliko je već prošlo, a da mi uza sve neke teškoće koje imamo u našem društvu i dalje krivimo bivši režim. Sada je vreme da se stvari ispravljaju.

Što se tiče datuma učlanjenja Srbije u EU, ne zavisi uopšte od Srbije i taman mi otvorili ili zatvorili još 100 poglavlja u procesu pridruživanja, niko nam ne garantuje da ćemo postati članovi EU. Da ćemo mi sada slediti njihove preporuke i smernice, pa ćemo mi napraviti bolju situaciju i bolji životni standard našim građanima, ni to nije tačno.

Pogledajte na konkretnom primeru, preporuke Venecijanske komisije, a preporuke Venecijanske komisije u pregovaračkom procesu EU su važne, čini mi se za Poglavlje 23, je da se promeni način izbora sudija u Srbiji, da Narodna skupština bude totalno isključena iz procesa izbora sudija, a u vodećoj državi EU, Nemačkoj Skupština tj. Bundestag bira sudije. Dakle, mi koji treba kao da napredujemo treba da uradimo po savesti tih Nemaca da promenimo ono što već postoji, tako isto i funkcioniše već godinama unazad u Nemačkoj.

Dakle, na nama da se eksperimentiše, da vidimo kako ćemo sad da vidimo, da upropastimo što više sudstvo i zakonodavno telo, a oni da i dalje zadrže svoj model kako i treba da bude da zakonodavna vlast vrši izbornu funkciju i bira sudije i na taj način vrši kontrolu nad sudstvom, tj. u odnos je međuzavisnosti.

To vam je pokazatelj konkretan šta EU traži od Srbije. Dakle, ne ono kako treba da bude, nego ono kako oni kažu - ono što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno i volu, tako se odnosi EU prema Srbiji, ne samo po tom konkretnom primeru sudstva, on je bio najskoriji, a umesto da sledimo onako kako mi mislimo da treba političke stavove koji dobiju podršku građana na izborima, na kraju se ispostavi da sve to ne važi i nije ničega vredno, već je vredno samo da se ispuni ono što dođe kao uslovi i smernice u pregovaračkim okvirima u procesu pridruživanja EU.

Hvala.

Ja sam već nekoliko puta rekao da je istina da su pripadnici režima, koji su na vlast došli nakon mafijaškog puča 5. oktobra, opljačkali i razorili Srbiju, ali pitanje je sada, ukoliko je to zaista istina, šta mi imamo od toga da se to objavljuje po novinama, na televiziji ili bilo gde? Gde su sudski procesi? Gde je odgovornost za to šta je neko radio dok je bio na vlasti, ukoliko je bio u kriminalu?

Podsetiću vas, 2012. godine, kada je uhapšen Miroslav Mišković, Beograd je osvanuo u plakatima sa njegovom slikom, slikom Čedomira Jovanovića i Dragana Đilasa, čini mi se. Licitiralo se ko je sledeći. Ništa nismo videli tih sedam godina. Videli smo da, ukoliko je zaista tačno da SNS sada želi da napravi veliku promenu u Srbiji, i dalje možemo da vidimo u javnom životu veoma aktivno učestvuju u političkom životu Srbije i Mlađan Dinkić, i Aleksandar Vlahović, i Božidar Đelić, koji je pre neki dan bio sa francuskim predsednikom, koji je izgleda povezan i sa ovom koncesijom aerodroma „Nikola Tesla“ i Miroljub Labus i sva ta ekipa koja se okuplja oko tog tzv. srpskog Davosa ili „Kopaonik biznis foruma“, zajedno sa predsednikom Republike i zajedno sa predsednikom Vlade.

Čini mi se da fali odlučnost da se tome stane na kraj, jer postoji valjda nešto što je generalna represija da se pokaže da je takvo ponašanje kažnjivo, da je kažnjivo vršenje vlasti isključivo zbog svojih materijalnih interesa i da se država konačno odlučno i temeljno obračuna sa tim, mi to nismo videli. Mi vidimo tog ministra koji je bio ministar u svim vladama od 2000. godine do dan danas. I dalje sedi u Vladi Rasim Ljajić, jedan od lidera DOS. Da li to onda znači da smo raskrstili sa DOS ili da je to još uvek i te kako aktivno? Podsetiću vas, taj Ljajić je sedeo u vladama i DS i DSS i u vladama u kojima je učestvovala G17 plus i URS itd.

Konkretni potezi nedostaju u toj borbi protiv kriminala i korupcije, a najave, pre svega u medijima, su veoma pompezne.

Govorilo se ovde o nekim medijima u Srbiji koji imaju stavove koji su protiv Srba i Srbije, protiv našeg naroda, gde se vrlo često govori tome da su Srbi izvršili genocid Srebrenici, da je Kosovo nezavisno, pa se promovišu neki tzv. intelektualci sa Kosova, finansira i festival „Mirdita“ koji služi za promociju kosovske kulture u Beogradu.

Podsetiću vas, i 2018. godine, kao i svake godine pre toga, budžetom su se opredeljivala sredstva koja koriste nevladine organizacije. Dakle, paradoks sam po sebi, nevladina organizacija koja je finansirana iz budžeta. Nevladine organizacije na taj način finansiraju iste te medije, ne govorim sada o televizijama, govorim, pre svega, o nedeljnim i dnevnim listovima, o kojima je govorio gospodin Martinović, i „Vreme“ i „Danas“ i ostale.

Oni su najpoznatiji po tome što je za njih Kosovo nezavisna država, u Srebrenici se desio genocid, Srbi su genocidan narod, narod ratnih zločinaca, zaostao, primitivan, krezub i kakav sve ne, a opet se na taj način finansiraju iz budžeta. Nije dovoljno što postoji čitava mreža nevladinih organizacija u Srbiji, koje su finansirane iz inostranstva, kao što su Fondacija „Otvoreno društvo“, Fondacija za političku izuzetnost, „Fridrih Ebert“, „Konrad Adenauer“, „Roza Luksemburg“ i sve ostale fondacije, nego se na taj način finansiraju direktno iz budžeta Srbije.

Zašto se to radi? Zašto se opredeljuje novac za nekog ko posle radi protiv srpskih interesa, a to je očigledno? To je ono gde postoji očigledan kontinuitet sa vladama pre 2012. godine. Niko još nije stao odlučno da se obračuna sa takvom praksom, jer ako postoje delovanje nevladinih organizacija, u redu, ali da se uredi onako kako se uredilo to u Americi, kako se to uredilo u Ruskoj Federaciji, pa da mi znamo onda, kada se pojavi u nekim medijima neko iz nevladine organizacije, da to nisu eksperti, kao što sve češće, nekog hohštaplera, Milana Antonijevića, koji se pojavljuje često da komentariše pravosuđe i da napomene kako mi treba što pre da priznamo da se u Srebrenici desio genocid, da ga ne proglašavaju ti mediji za eksperta, nego da znamo da je to agent koji deluje u stranom interesu, jer je obilato finansiran iz inostranstva.

Ja nisam protiv slobode mišljenja i slobode izražavanja. Svako može da ima stav kakav god hoće, ali jedno je kad neko ima stav i to iznosi u javnost, a to stvarno misli, a potpuno je drugo kada je neko plaćen za svoje delovanje i nastupanje u javnosti.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Verujem da vi, gospodine Rističeviću, to nama sve govorite iz iskustva, budući da ste vi već bili gost na televiziji „N1“ i koliko mi se čini, u Beogradu, jel tako? Dva puta?

(Marijan Rističević: Dva puta.)

Znači, toliko vam se svidelo već jednom, da ste morali drugi put da dođete.

Problem ovde ako postoji, ja zaista ne znam kako je registrovana televizija „N1“ u Srbiji, ali sada ako vi govorite o tome u Narodnoj skupštini, a pripadate vladajućoj većini, onda i vi sami prihvatate krivicu da ne postoji eventualno ta regulativa.

Sa pozicije vlasti, dakle vladajuća stranka, SNS treba da sve podvede pod legalne tokove, da se stara da niko ne krši zakon. Kritikovati to iz Narodne skupštine neće rešiti te probleme.

Ako neko neregistrovan radi u Srbiji obavlja bilo kakvu delatnost, dakle, treba vlas valjda da reaguje, da se primeni zakon, za sve podjednako.

Iako je ta televizija o kojoj govorite privatna, oni, naravno, imaju pravo da emituju program kakav hoće, da podržavaju ovu ili onu političku stranku, to niko ne može da im zabrani. Veći je problem situacija sa Javnim servisom, tj. tzv. Javnim servisom, odnosno RTS.

Upravni odbor RTS čine neki samozvani eksperti, nestranački stručnjaci koji se sami nazivaju i stručnjacima, a dodaju pridev ne stranački, kao da je to oznaka nekog kvaliteta ili nekog nivoa, kao da to nešto posebno predstavlja neku važnost i oni posle kreiraju program i uopšte politiku Javnog servisa na način kako će ona da izveštava, ko će tu biti prikazan i kako će da se izveštava, prenosi ili komentariše određeni događaj, a onda, budući da je to finansirano sve novcem građana Srbije, dakle finansiraju RTS, mi onda posle imamo situaciju da vidimo da RTS u svom informativnom programu prikazuje mapu Srbije bez teritorije KiM. Tu treba da rešimo problem.

Hvala, gospodine Arsiću.

Sve mi znamo kako je došlo do nedržavnog delovanja, tj. delovanja protiv nacionalnih interesa Srbije, pre svega sa tim besmislenim pitanjima Međunarodnom sudu pravde, kao da mi ne znamo da je to jedna institucija koja se bavi politikom i kao i cela ta međunarodna zajednica, nikada neće biti na srpskoj strani, ni kada je pravda i istina na srpskoj strani.

Sve znamo i tome i ko je kako došao na vlast. Ko je došao nakon mafijaškog puča, šta se kasnije dešavalo, šta se desilo sa brojnim preduzećima koje su posle toga privatizovana na veoma sumnjiv način i sve znamo o tom Vuku Jeremiću i sve znamo i o Đilasu. Ali, moram da priznam da je SNS dosta kontradiktorna i u postupcima i u tome šta neki njeni članovi govore.

Znali smo mi za tog Jeremića i u vreme kada je išao u američku ambasadu da se izvinjava zato što je govorio, negativno se izražavao o bombardovanju Srbije, pa je govorio da je Kosovo gorka pilula, za koju Srbima treba malo šećera da bi je progutali i sve ostalo. To je objavio „Vikiliks“, depeša iz američke ambasade u Beogradu. Ko god je hteo, mogao je da se informiše, mi smo objavili knjigu u dva toma, sve iz depeše iz američke ambasade u Beogradu. Na sve to po inicijativi, tadašnjeg predsednika Vlade, gospodina Vučića, Jeremić je dobio podršku za kandidaturu za generalnog sekretara UN.

Znali ste to tada, niste trebali da ga podržite. Dragan Đilas je do nedavno, pazite, da se razumemo, SNS je došla na vlast na izborima, većina građana Srbije je glasala za SNS i niko nema prava da se ljuti, može neko da bude nezadovoljan, ali niko ne sme da ne poštuje izbornu volju građana, jer izborna volja je svetinja. Normalno je da SNS posle toga stavlja svoje kadrove na sva meta u državi koje treba posle da sprovode program i politiku te stranke i posle da odgovaraju, na sledećim izborima, da vidimo kakvi će rezultati ostati iza njih.

I u takvoj Srbiji gde apsolutnu vlast ima SNS do nedavno je Dragan Đilas bio predsednik košarkaškog saveza. Kako tada nismo znali to za Dragana Đilasa? To je lice sa plakate SNS koje su naprednjaci lepili po Beogradu u vreme kada je uhapšen Mišković. Znali smo to tada. Sve ovo je tačno što se govori i o tim nelegalnim firmama, i o trgovinom medijskim prostorom, sumnjivim bankarskim računima, sumnjivim finansiranjem političkih stranaka, sve to je verovatno tačno. Ali, hajmo da vidim da li može da bude neki sudski proces povodom toga da konačno jednom za sva vremena pokažemo da onaj ko krši zakon treba da odgovara pred sudom i zakonom.

Ovo sada što govore narodni poslanici ili što možemo da pročitamo u dnevnom štampi, to neće doneti nikakve efekte i nikakve posledice. Srbija koja treba da pokaže da je ozbiljna pravna država, treba da procesuira sve one koji su kršili zakon, pa čak i one, videli smo koji su pripadali SNS, konkretno sada u opštini Požega. Tako da bude isti aršin za sve, a ne da bude, moram da kažem da meni to deluje kao izgovor za sve ono što je sada trenutno loše, stajanje u raznim sferama društva, da bude, pa jeste, pa makar smo bolji od ovih drugih, žutog preduzeća, 5. oktobra i šta su oni sve radili.

Država se ne bavi time. Država ne služi za to. Ozbiljnost i odgovornost se pokazuje kada neko odgovara za svoje činjenje ili ne činjenje ukoliko je to suprotno zakonu. Kada budemo imali takav stepen demokratije i razvijenosti pravne države onda ćemo moći da pričamo o nekim standardima i tako dalje. Ukoliko budemo samo po medijima imali optužnice, ko je šta pokrao, ko je lopov i ko je šta radio, nećemo se boriti niti protiv korupcije i kriminala niti ćemo Srbiju praviti uređenim društvom i uređenim mestom za život. Hvala.

Pre svega, ja sam dao primer Požege kao jedan pozitivan primer, ali to je samo kap u moru. Mi sada vidimo da su pohapšeni neki ljudi, to je tačno. Malo sudskih presuda, malo procesa. I, najkrupniji kriminalci, oni o kojima pričamo, „5. Oktobar“, „žuto preduzeće“, zavili su Srbiju u crno, razorili su, bud zašto su prodali naša preduzeća tom pljačkaškom privatizacijom i hvalili se posle kako je to nešto dobro, kako je to nešto moderno, kako će to pomoći Srbiji, ako primenimo tzv. „šok terapiju“, oni su i dalje na slobodi, čak su neki savetnici ove Vlade, Mlađan Dinkić, Aleksandar Vlahović, Miroljub Labus. Gde su procesi protiv njih? Mlađan Dinkić, konkretno savetnik Aleksandra Vučića, za ekonomska pitanja, Mlađan Dinkić od 2014. godine, savetuje Aleksandra Vučića zajedno sa ovim Veljovićem koji je savetnik za bezbednost bivšeg direktora policije, oni su savetnici.

Šta može da nas savetuje Dinkić? Gde je proces protiv njega? Šta je sve lagao, obećavao i u šta je sve umešan, pogotovu u one 24 apostrofirane privatizacije? Delovi tog režima, delovi G-17 plus, delovi DOS i dalje su tu inkorporirani u režim SNS. Evo je Zorana Mihajlović, prvi primer, i to što sada radi sa američkom firmom „Behtel“ je, takođe, krađa građana Srbije, da se bez tendera daje posao po enormno većoj ceni američkoj kompaniji „Behtel“.

Što se tiče opštine Stari Grad, gospodine Orliću dajte dokaze za kriminal, dajte dokaze za korupciju policiji, tužilaštvu da vidimo ko je gde umešan. Uradite isto ono što su tužilaštvo i policija radili u Požegi, da vidimo ko je kriv, ko je prekršio zakon, gde se zakon krši, koliko su građani oštećeni? Taj da odgovora, ko je prekršio zakon.

Ja bih pre svega rekao da bi bilo mnogo bolje i korisnije za vas da prvo očistite svoje dvorište, pre nego što prebacujete za koalicije drugim političkim strankama, pre svega u opštinama gde je SNS na vlasti sa SDA Sulejmana Ugljanina. To su i dalje Prijepolje, Priboj i Tutin, ako se ne varam. Ako, Marko Bastać krši zakon u opštini Stari Grad, treba da odgovara, ako je to kriminal.

Ali, isti tako je kriminal i krivično delo kada predsednik jedne političke stranke u Srbiji naziva turistu Srbiju fašističkom, Srbe kao narod genocidnim, Srbe ratnim zločincima koji su počinili etničko čišćenje i genocid nad Bošnjacima još pre 1000 godina u današnjem Sandžaku, otvoreno se poziva na separatizam, na nezavisnost tzv. Sandžaka ili Raške oblasti, vi ste sa njim u koaliciji. Ako mi u tome grešimo, dajte da vidimo ko je prekršio zakon u opštini Stari Grad. Ako je došlo do kršenja zakona, a ovo su očigledne stvari i izjave, malo, malo vidimo u medijima šta govori Sulejman Ugljanin, vaš koalicioni partner iz Priboja, Prijepolja i Tutina.

Hvala, gospodine Arsiću.

Što se tiče konkretno opštine Merošina, ja ne znam kako je neko izašao na izbore, ali ako se posle toga legitimiše za skupštinskom govornicom u Skupštini opštine kao odbornik DS, onda sada smatra da je on odbornik DS. To kako je izašao, da li je izašao kao grupa građana, kakve to ima veze? Koliko je ovde grupa građana izašlo i koalicija?

Ja sam samo rekao da ako postoji princip… Ja bih poštovao princip da nema, na primer, koalicija sa DS itd. ako vi to već zastupate, ali onda vi treba da ga i poštujete.

(Marijan Rističević: Merošina i Stari grad su baš za poređenje.)

Pa, ne znam kako je kod vas u Inđiji, gospodine Rističeviću. Evo, ovo je konkretna situacija. Do skora je bila i u Rakovici između SNS i DS do 2016. godine.

Nema potrebe meni da pokazujete bilo kakve fotografije iz novina ili da ja idem da proveravam šta je u kojoj prostoriji u zgradi opštini Stari grad.

Ja nisam ni policija, ni tužilaštvo, ni Odeljenje za privredni kriminal, ništa od toga. Sve to što postoji tamo, ako imate dokaze, molim vas, ja ću vas podržati ukoliko se ispostavi da ste vi u pravu.

Nećemo da verujemo teškim rečima. Ne morate ni meni da verujete, a ni ja vama, ali kada sud nešto utvrdi, onda je to istina i onda se tome veruje.

Pozivam vas da, ukoliko ste sigurni, imate dokaze, što pre je moguće dostavite te dokaze nadležnim organima da to ispitaju, problem reše i odgovorne kazne. Videćemo posle da li je odgovoran neki radikal ili neko drugi.

Ne bih vam preporučio da mi ovde shvatamo kao uspeh i da doživljavamo neko veliko zadovoljstvo time što će Ramuš Haradinaj da se pojavi pred nekim međunarodnim sudom. Haradinaj je već potrošena roba u očima međunarodne zajednice. Oni su dobili ono što su hteli, okupirali su srpsko Kosovo i Metohiju i izvršili su etničko čišćenje srpskog naroda sa Kosova i Metohije i sada nas još teraju da se dodatno ponizimo kako bi ga i de jure priznali, tzv. republiku Kosovo kao nezavisnu državu.

To nam je slaba uteha što će Ramuš Haradinej da bude negde procesuiran pred nekim tamo sudom izmišljenim. Sve one glavne presude koje su međunarodni sudovi, tj. kvazi sudovi doneli su već donete i 90% njih je upereno protiv srpskog naroda, a to sve govorim zbog odnosa međunarodne zajednice, tzv. međunarodne zajednice, tj. političkog zapada koji ima prema Srbiji i srpskom narodu.

Uvek će uraditi nešto što nije na našu korist, tj. na našu štetu, uvek će se starati da što je više moguće razbiju srpsku nacionalno jedinstvo, rasparčaju Srbiju u što više država, izazivaju probleme kao što su i na Kosovu, kao što su i ovo sa taksama, kao i zastrašivanje Srba sa upadom tzv. specijalaca ROSU na sever Kosova. To je sve upereno protiv opstanka Srba na Kosovu i Metohiji.

Nemojte da mislite da međunarodna zajednica i SAD nemaju mehanizam da to sve to spreče i da zaštite srpsku zajednicu koja danas živi na Kosovu.

Podsetiću vas, predsednik Republike Aleksandar Vučić, u to vreme je premijer, je najavio 2015. godine da će garant opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji biti tzv. zajednica srpskih opština, to jest asocijacija svih opština u kojima su većina Srbi i izigrani od strane međunarodne zajednice i EU.

Sve je Srbija ispunila iz tih briselskih sporazuma, a Priština ništa i niko nije podigao glas u zaštiti srpskog naroda, jedino naši tradicionalni saveznici u UN, to jest Ruska Federacija i Narodna Republika Kina. Uvek će tako biti. Treba da budemo poučni iskustvom i prethodnih vlada i prethodnih predsednika. Uvek će to biti na našu štetu, nekada manje, a nekada više. Slaba nam je uteha to da li će biti Ramuš Haradinaj u nekom zatvoru ili će biti premijer Kosova, oni su svi samo marionete u rukama SAD.

Ja sam uvek govorio da nedostaju sudski procesi i presude protiv istih tih lica koja ste sada vi naveli. Isto kao što kaže i za Marka Bastaća i za bilo koga drugog, tako sam isto rekao i za Dinkića, i za Vlahovića, i za Labusa, i za sve ostale koji su učestvovali u tom organizovanom pljačkanju Srbije.

Pozivati se daje nešto definitivno, neko zakonsko rešenje ili odluke koje je donela bivša vlast, to ne znači da je to doneto jednom za svagda, jednom za sva vremena, neko je napravio ovakvu reformu, i to sada mora da se poštuje za sva vremena, to ne može da se promeni. Nije tačno. Postoje procedure po kojima se zakoni menjaju ukoliko oni nisu dobri. Pominjete to – donela je bivša vlast, pa sada mi smo to zatekli takvo stanje, to ne znači da ne može da se promeni.

Ja ću mnogo od vas da naučim. To ste u pravu, gospodine Orliću, ali vi meni delujete veoma naivno, infantilno ukoliko sada mislite, prvo, da će da se desi nešto epohalno sa Ramušem Haradinajem, da će on konačno pred međunarodnom zajednicom da odgovara za sve zločine gde je bio direktan počinilac u ratnim zločinima protiv Srba. Ukoliko vi mislite da je sada došao taj čas, to je naivno. On je dva puta suđen u tom Haškom tribunalu i dva puta oslobođen zato što je američki projekat i američki čovek na KiM, koga su Amerikanci doveli na vlast. Nema razloga da mi sada verujemo da će biti drugačije. Jednostavno, Amerikanci tako rade sa ljudima kojima istekne rok trajanja, kao toalet papir, posle upotrebe se baca. To rade Amerikanci sa svojim projektima i eksperimentima i ljudima koje oni kontrolišu, marionetama, ne samo na Balkanu, nego svuda po svetu. To valjda treba da naučimo iz istorijskih iskustava.

Vi meni kažete ovi na Starom gradu, ovi vaši, pa da se dogovorimo, ja ne znam da li vi možete da pričate u ime SNS, ali ja ću da pričam u ime SRS. Srpska radikalna stranka će poverovati u sve što vi pričate i napustiti vlast na Starom gradu čim vi napustite vlast u Novom Sadu sa Nenadom Čankom i kada napustite vlast u Tutinu, Prijepolju i Priboju sa Sulejmanom Ugljaninom. Čim vi napustite Čanka i Ugljanina, mi napuštamo Bastaća, poverujemo vam na reč i dobićete još i naše izvinjenje za sve ove dane kada smo raspravljali o tome.

Podsetiću vas, taj Nenad Čanak, vaš koalicioni partner iz Novog Sada je hteo da pozove, a mi smo ga u tome sprečili, jer smo o toj temi govorili u javnosti, predstavnike šiptarskih stranaka sa Kosova da budu gosti u Skupštini Srbije, kao predsednik Odbora za evropske integracije na mesto na koje je izabran glasovima vladajuće većine. Nenad Čanak je tako postao predsednik Odbora za evropske integracije.

Srpska radikalna stranka misli da je državi Srbiji neophodan potpuno konsenzus u cilju borbe za očuvanje KiM u sastavu Srbije i sve što vladajuća koalicija bude uradila, a da bude u korist očuvanja KiM u sastavu Srbije, imaće našu podršku. Mi vidimo da vi ovde podržavate Nenada Čanka koji zove predstavnike kosovskog parlamenta u Beograd, u Skupštinu Srbije. To je mnogo gore i od ovih koji su zvali hrvatske poslanike, pa smo ih ovde napadali kada su ih dovodili u obilazak Skupštine. Setite se toga. Setite se Pernara, a vaš koalicioni partner Čanak je hteo da dovede šiptarske teroriste sa Kosova.

Nemojte da prebacujete nekome za trn u oku, a ne vidite u svom oku balvan, gospodine Orliću. Hvala.

Hvala, gospodine Arsiću
Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega mogao bih da se stekne ovde utisak da srpski radikali misle da Haradinaj nije zločinac, to smo videli u malopređašnjoj raspravi, da ne treba da odgovara za zločine nad Srbima i sve ostalo. To je jedna komplikovana dedukcija gospodina Orlića.

Znate, ako negde možemo da postignemo nacionalno jedinstvo, to je po pitanju KiM. Ne samo da Ustav Republike Srbije obavezuje sve narodne poslanike, sve državne funkcionere i sve političke stranke da poštuju Ustav i da uvek i na svakom mestu zastupaju srpske interese i bore se za očuvanje KiM u sastavu Srbije. Mi smo uvek zauzimali isti principijelni stav – borba za očuvanje KiM u sastavu Srbije.

Ja sam o tome govorio više puta pred plenarnim zasedanjem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, gde su me mnogi partneri SNS iz evropske porodice narodnjačkih stranaka izviždali i govorio sam o tome da je srpski narod na ivici humanitarne katastrofe zbog taksi od 100%. Govorio sam da su od zvaničnika Vlade Republike Srbije, Marka Đurića uhapsili teroristi ROSU i sproveli ga u Prištinu i kao prebijenog psa ga vukli po centru Prištine. Govorio sam o tome i da ROSU teroristi upadaju na sever Kosova i zastrašuju Srbe. Govorio sam o tome da je pod budnim okom međunarodne zajednice, traje tihi egzodus Srba sa Kosova i Metohije, da se stvara atmosfera da se Srbi na Kosovu ne osećaju bezbedno, da se ne osećaju na svojoj zemlji.

Nemojte da pravimo baš svuda zamenu teza. I nemojte da izjednačavamo situaciju u lokalnim samoupravama sa tako jednim ozbiljno važnim pitanjem, pitanjem od nacionalnog interesa Republike Srbije, kako je Kosovo i Metohija. Možemo da pričamo o svemu i da raspravljamo, i da vidimo ko je u pravu, ali opet mislim da konsenzus je nužnost kada dođe na red Kosovo i Metohija.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što znamo, jedan od velikih problema sa kojim se suočava Republika Srbija u proteklih više od šest meseci, to jest čini mi se već osam meseci da ima, to je da su privremene institucije u Prištini uvele takse od 100% na robu koja dolazi iz Srbije i BiH.

Kao što znate, i u pravu su poslanici SNS koji su o tome govorili, upozorenja su stizala iz svih delova sveta da treba te takse da se povuku, da su necivilizacijski čin i tako dalje, sa čim se ja slažem, ali to je sve ostalo deklarativno i nije se ništa uradilo da se takvo stanje promeni.

Podsetiću vas, EU, a pogotovo SAD, imaju i te kako mehanizme da takvo stanje spreče. Sve što je trebalo da urade jeste da se decidno kaže svim ostalim državama u regionu koje, kao što znate, nisu države u punom smislu reči zato što ne obavljaju suverenu vlast sami i u svoje ime, već za njih to rade stranci, da se ograniči izvoz na teritoriju Kosova i Metohije iz drugih država koje su u okruženju i na taj način bi prinudili kosovske Albance da ukinu te besmislene takse, koje su samo bile upućene isključivo da se srpski narod u AP Kosovo i Metohija oseti nebezbedno, oseti ugroženo i da oseti da na tom području nema perspektivu za život.

Još jedan prijateljski savet bih dao Vladi Republike Srbije, a posebno Ministarstvu unutrašnjih poslova. Po mom mišljenju, trebalo bi u opštinama Tutinu, Prijepolju, Priboju i Novom Sadu danas i u narednih nekoliko dana pojačati prisustvo pripadnik MUP da ne bi kojem slučajem došlo do nasilnih demonstracija koalicionih partnera lokalnih vlasti iz tih gradova zato što se Ramuš Haradinaj povukao sa mesta premijera tzv. Kosova.

Kao što znate, Nenad Čanak i Sulejman Ugljanin, njihove stranke sprovode vlast i deo su koalicione vlasti u gradovima Novom Sadu, Priboju, Prijepolju i Tutinu. Oni ako budu izašli na ulice da nasilno demonstriraju, oni neće pomerati ograde i čupati znakove, nego će odmah upasti u institucije. Ne bi im bio prvi put.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih, u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine, da uputim poslanička pitanja predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i gospođi Brnabić, kao predsedniku Vlade.

Nedavno u Beogradu je boravio američki kongresmen Eliot Endžel, koji je inače poznat kao najveći lobista u američkom Kongresu za nezavisnost i promociju tzv. nezavisnog Kosova. Imajući u vidu da su ga gospođa Brnabić i gospodin Vučić u Beogradu predstavili kao našeg partnera i prijatelja našeg naroda i države, a imajući u vidu i da znamo da se stav gospodina Endžela nije promenio prema Srbiji i teritorijalnom integritetu Republike Srbije, ja bih iz toga mogao samo da zaključim da postoji neko slaganje, tj. razumevanje oko stavova Vlade i dela američkog Kongresa koji aktivno radi na promociji nezavisnog Kosova. Nismo tako nešto čuli od predsednika Republike kada je bio u Narodnoj skupštini, kad je podnosio Izveštaj o Kosovu. Nismo tako čuli od gospođe Brnabić, ali smo čuli kada je posećivao našu zemlju američki kongresmen.

Mi možemo da razumemo kada neki antisrpski elementi na političkoj sceni Srbije, među novinarima, među profesorima univerziteta, među tzv. aktivistima nevladinih organizacija, rade na afirmaciji nezavisnog Kosova u Srbiji i uglavnom rade to za novac, kao i sve što su radili tokom svojih karijera, a da je bilo usmereno protiv Srbije i srpskog naroda, kao Čedomir Jovanović, Nenad Čanak i raznorazni još iz tog miljea, ali ne znam da li sada treba da identifikujemo neke članove Vlade ili neke pripadnike vlasti u Srbiji sa njima svima povodom pitanja Kosova i Metohije.

Ako već znamo, po rečima predsednika Republike, da je KiM goruće pitanje za naš narod u ovom veku. Kako tako mi onda možemo da nađemo razumevanje sa nekima koji dolaze iz inostranstva, a rade sve što je usmereno protiv Republike Srbije, njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i promociji tzv. republike Kosovo, koja danas služi kao jedna baza američke vojske i NATO pakta u Evropi, na Balkanu.

Imajući u vidu i da je šef poslaničke grupe vladajuće strane u Skupštini Srbije juče na diskusiju poslanika SRS rekao - ukoliko vam se tako sviđa Kosovo što ne živite u Đakovici, pa ne možemo tako da se odnosimo valjda prema pitanju KiM. Valjda treba da postoji u Skupštini Srbije konsenzus oko pitanja KiM, a ne da se mi ismevamo sa tim što trenutno imamo veliki problem sa našim stanovništvom, tj. građanima Srbije i Srbima na KiM. Mi treba to da shvatimo vrlo ozbiljno i da radimo na tome da se srpska zajednica na KiM što duže očuva i da im pomognemo na svaki mogući način. Kako to sve radimo zbog imaginarnog učlanjenja Srbije u EU, a čuli smo od komesara za susedstvo Johanesa Hana da bez prihvatanja da je u Srebrenici izvršen genocid, a kao što znate za genocid ne mogu biti krivi ni pojedinci ni organizovane grupe, već isključivo države, nema učlanjenja u EU, mislim da bi u Skupštini Srbiji, na isti način kao što smo razmotrili Izveštaj o Kosovu i mnoge druge stvari, trebali da otvorimo debatu oko nastavka evropskih integracija Srbije i konačno da zauzmemo stav u vezi sa tim, ali sagledavajući realno i trezveno sve činjenice koje stoje pred nama.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već tri dana mi raspravljamo u Narodnoj skupštini o zakonima o trgovini bez ministra koji je zadužen za taj resor. Šta je to bilo toliko važno i šta je važnije od skupštinske rasprave, da li ima nešto preče da ministar ne bude u Narodnoj skupštini? Valjda ministar za taj resor treba da prati izmene i dopune i da objašnjava narodnim poslanicima.

Ja cenim i poštujem što je gospodin Đorđević tu predan i prisutan svaki dan, mogao bih samo da zaključim da je verovatno to tako zato što se sprema da preuzme taj resor u sledećem mandatu. To bi možda bio dobar potez. Ali, sada imajući u vidu da je gospodin Đorđević tu svaki put kada ostali ministri neće da dođu u Skupštinu, već je prozvan kao ministar opšte prakse, ovo o čemu mi danas razgovaramo i to opšte neprisustvo ministra Ljajića pokazuje i odnos vlasti prema Narodnoj skupštini i pokazuje da mi sa ovim zakonima samo ispunjavamo formu, a ništa ne radimo vezano za suštinu naših problema, što bi Englezi rekli – ne pričamo o slonu u prostoriji.

Izvor svih naših problema vezanih za trgovinu jeste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Sve dok se taj sporazum ne stavi van snage, mi ćemo i dalje stvarati sve nepovoljniju i nepovoljniju situaciju za našu privredu. To je činjenica. A sada da li ćemo uvesti ovaj metod ili onaj tamo ili nešto drugo ili ćemo promeniti nešto u terminologiji, apsolutno je nevažno.

Dakle, trebalo bi da raspravljamo o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i trebalo bi da ono što govori većina predstavnika vladajuće većine u Narodnoj skupštini, a to je da se nešto epohalno desilo 2012. godine, to je konačno svanulo jutro za Srbiju, i šta se već tu desilo, trebalo bi onda da vidimo i na delu da se to pokaže, a ne da bude kao što je sada situacija već sedam godina, da mi faktički imamo kontinuitet sa vladama DS i bivšeg DOS-a, jer sve dok bude izgovor – znate, nismo to mi uradili nego neko drugi, nismo to mi izmislili nego neko drugi, a ništa se ne radi da se problem reši, evo, sada imate većinu, hajde promenite, ako ste protiv toga. Mi ćemo i dalje biti u ovom našem bespuću, nadajući se valjda da će nam to imaginarno učlanjene u Evropsku uniju samo po sebi nešto više doneti.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, mi već nekoliko dana raspravljamo o promenama Zakona o trgovini i sve što je u sklopu tih oblasti. Došli smo do toga da smo počeli ovde da raspravljamo o nekim najbanalnijim stvarima, a da tome pridajemo veliki značaj, kao da je to sutra presudno za naš napredak i uspeh u toj oblasti. Na primer, vreme obavezne rasprodaje, tačan godišnji period, tj. period u godini kada trgovci treba da imaju rasprodaju. Tek što je to samo po sebi banalno, a drugo što onda pokušavamo da se ugledamo na neki zapdnjački model ponašanja nekog potrošačkog društva, pa mislimo sada ukoliko steknemo njihove navike potrošačke da će to nama da pomogne ovde u našem daljem radu na implementaciji novih zakona, to jest zakonskih rešenja koja dolaze iz EU, pa ćemo sada u vreme katoličkog Božića, kada tradicionalno su rasprodaje u zapadnim zemljama, da mi isto tako organizujemo ovde, da potpuno prilagodimo naše ponašanje, pa će to posle da se odrazi na naš napredak na putu evropskih integracija, da li neko zaista može da poveruje da će nam usvajanje tako nekog pomodarstva pomoći zaista, pogotovo da je neophodno da se to uradi u Srbiji? Ja mislim da nije. Ja mislim da je to skrivanje od pravih problema koje mi imamo.

Slušali smo ovih dana predstavnike vladajuće većine gde govore svi o tome kako je DS, DOS, 5. oktobar, žuto preduzeće ili kako već, kako je ojadilo i opljačkalo Srbiju za svojih 12 godina vlasti u Srbiji, 16 godina vlasti u pokrajini i vidimo da od prilike svaki poslanik iz vladajuće većine prilično dobro vlada tom materijom. Zna tačno gde i šta i kako je ko ukrao, a nema nikakvih presuda, nema ljudi koji su pod istragom, nema ničega, a onda u sklopu ove Vlade imamo jednog od lidera DOS-a koji se upravo bavi ovim resorom, bivši lider DOS-a Rasim Ljajić, jedan od 17 ili 18, koliko ih je bilo.

Znači, 5. oktobar nam je kriv za sve, DOS je kriv za sve, ali Rasim Ljajić je dobar ministar.

Ne razumeju svi u Srbiji sistem podele vlasti, ali poražavajuće je kad ga ne razumeju ministri. Funkcija Narodne skupštine jeste da kontroliše rad Vlade. Skupština je najviši organ u Srbiji.

Dakle, ministri su dužni da budu uvek u Skupštini kada su na dnevnom redu zakoni koji pripadaju tom resoru i gde se to ministarstvo pojavljuje kao predlagač i da predstave šta se do sad uradilo i šta je plan da se uradi u svakom od tih resora. A, mi se ponašamo kao da je sasvim normalno to što je Rasim Ljajić rekao da ima pametnija posla, nego da bude u Skupštini kada su na redu njegovi zakoni, tj. zakoni iz oblasti trgovine.

Dakle, Rasim Ljajić ima pametnija posla, nego da bude na poslu. Eto, samo toliko je dovoljno da se shvati kakav je stepen demokratije u našem političkom životu. Onda ministar razmišlja kako je Skupština samo jedna formalnost, gde će da protekne dva dana rasprave ili tri dana rasprave, neki će se amandmani pročitati, ukoliko ima nekih amandmana koji ne dovode u pitanje suštinske izmene, jezičkih grešaka promena L u O, itd, to će onda da se usvoji, a sve ostalo nema veze, proći će vreme, pa ćemo da usvojimo zakon. To je pogrešno postavljanje stvari u našem političkom životu.

Mi ne možemo da se nadamo bilo kakvom napretku, pogotovo da mi sebe upoređujemo sa evropskim zemljama dok mi takvu situaciju imamo u Skupštini. Normalno bi bilo da ministar Đorđević obrazlaže zakone koji su u resoru socijalnih pitanja, a da nam ministar trgovine ovde objašnjava zbog čega se predlaže da se ovo sad izmeni. Ali, ne.

Ono što je glavni problem Srbije na ovom polju, jeste famozni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ako mi smo to dočekali, tj. tadašnja Vlada kao nešto izvanredno za Srbiju koje će nam otvoriti vrata modernom svetu, približiti nas Evropi, evo prošlo je 10 godina, nismo nigde odmakli, ali zato smo ugrozili u potpunosti naše tržište. Ugrozili smo naše male privrednike, trgovce i preduzetnike, domaće, a mislimo da ćemo njihov položaj da popravimo nekim trivijalnim zakonskim rešenjima, prepisivanjem nekih akata koja dolaze iz EU, prepisivanjem i prevođenjem sa engleskog jezika i da je to samo po sebi dovoljno da se taj problem reši. Pa, nije. Ko tako razmišlja, on se grdno vara.

Pričamo ovde o zaštiti nelojalne konkurencije. Nećemo mi, pozivajući se na zaštitu od nelojalne konkurencije, u ovim nekim stvarima rešiti naše glavne probleme. Mi se pozivamo, kako to za tržišnu utakmicu, pošto imamo tržišnu utakmicu, nije dobro da je neko informisan drugačije, tj. manje nego ostalih možda učesnika, a onda imamo situaciju da Ministarstvo saobraćaja se hvali u napred da će se potpisati ugovor sa famoznim „Behtelom“, bez ikakvog tendera, kao da se ponašamo da ni jedna druga firma ne postoji za izgradnju puteva u Srbiji. Protivnici takvog postupka, te metodologije, se proglašavaju neprijateljima izgradnje i kao da su ti ljudi protiv auto-puta. To je ovo što je nenormalno u svemu ovome.

Dakle, ukoliko mi, srpski radikali, ukazujemo na nepravilnosti, ukazujemo na stvari koje direktno narušavaju našu privredu, ne možemo mi biti neprijatelji privrede ili, u ovom slučaju, auto-puta.

Znate, političke kampanje su veoma interesantne, pogotovo kada se poredi ono što predstavnici jedne stranke pričaju u kampanji i šta posle toga rade.

Ako imamo situaciju da je domaći privrednik na svaki mogući način diskriminisan od strane države, a podstiču se sa strane strani investitori, kakvu mi situaciju možemo da očekujemo tu na dugi rok?

Strani investitor, tj. privrednik iz inostranstva koji dolazi da ulaže u Srbiju, ne donosi on nama vatru, ne donosi on nama točak, nešto novo što mi već ne znamo, on dolazi ovde zbog toga što država Srbija daje nekad i više od 10.000 evra po radnom mestu, daje sve moguće dozvole i dokumentaciju po ubrzanoj proceduri i besplatno i na sve to još zemljište poklanja, da bi posle, a nikakvu mi nemamo sigurnost, plus plate su mnogo niže nego one kojima se hvali ministar finansija i predsednik Republike, i kako mi možemo imati sigurnost da kad taj period subvencija istekne, tj. istekne ta dobit koju investitor uzme bez i da je počeo da radi u Srbiji, da će on tu ostati? Sećate se šta nam se desilo sa Smederevskom „Železarom“?

Sličnu smo situaciju imali pre nekoliko godina kada je „Esmark“ hteo da uđe u tu „Železaru“. Mi smo prvi upozoravali kakav je tu kriminal na pomolu. Pre izbora 2016. godine. Ali ne, preporuke EU su mnogo važnije i direktive Evropske komisije, nego zaista ono što mislimo da treba da se popravi u našoj privredi.

Znate, Aleksandar Vučić je pobedio na predsedničkim izborima. Za njega je glasalo više od 50% građana Srbije. Pobedio je u prvom krugu i to je rezultat za poštovanje. Očigledno narod u Srbiji ima u njega poverenja, ali ne može da bude kontraargument u bilo kojoj raspravi - Mi imamo 50%, kada vi budete imali 50% vi radite nešto drugo, niste automatski u pravu pokazuje to što mi imamo 50%. Ne. Kada se osvoji 50%, tj. kada se osvoji većina u Narodnoj skupštini, ne znači da može da radi svako ko šta hoće i da je automatski za sve u pravu i da je on pametniji od nekih drugih, znači da je to prilika da se dođe na vlast u Srbiji, ali mora da se sprovodi zakon.

Ne možemo mi za nešto što bi bilo protivno interesu naših građana ili protivno zakonu da tražimo u tome opravdanje, ali dobro, nema veze, osvojili smo 50% pa sada imamo legitimitet za sve naše odluke. To je pogrešno postavljeno.

Zato bih voleo da se malo više o tome povede računa, jer ništa nas ovo neće približiti EU, a pogotovo neće da pospeši našu trgovinu i položaj naših privrednika u Srbiji.

Treba se fokusirati na glavni problem. Glavni problem je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je otvorio vrata stranoj robi u Srbiji bez carina i načinio naše privrednike nekonkurentnim na domaćem tržištu. Na dugi rok, prevelika zavisnost od stranih investitora će nas dovesti u situaciju da se oni za sve pitanju u Srbiji i da taj lobi bude glavni. Nije to vreme tako daleko od danas.

Kada se od toga budemo oslobodili, onda možemo da pričamo o napretku. Sa tim sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, pored toga što očigledno nanosi veliku štetu sprskoj privredi idu i politički uslovi i ucene iz Brisela.

Nikome nije stalo u EU do razvoja Srbije. Ako postoji njihov interes, to je iskorišćavanje našeg tržišta za njihovu robu, a to u kakvom će položaju naši privrednici biti posle toga, to je zanemarljivo i nikoga to ne zanima u Briselu. Ali, treba da zanima nekog u Beogradu.

Srpska napredna stranka je došla na vlast prekidajući 12 godina dugu vladavinu DOS-a, 5. oktobra, DS, kako već se to naziva, nije ni važno. I mi znamo kakav je kriminal pratio tu vlast za tih 12 godina i 24 sporne privatizacije i ogromna pljačka Srbije, i trgovina sa našim teritorijalnim integritetom itd. Ono zbog čega su oni pobedili na izborima je zato što su obećavali prekid takve prakse i preispitivanje svega što je do tada uradila DS. A, mi imamo situaciju da u sve više polja, u sve više sfera društva, mi možemo da vidimo da umesto diskontinuiteta postoji upravo kontinuitet sa politikom DS. Tu bi trebalo da se obrati pažnja.

Umesto da se preispitaju sve te odluke, pa i SSP, mi se sada ponašamo kao da nam je to kamen oko vrata. Pa, jeste kamen oko vrata, ali hajde da taj problem rešimo.

Obećanja nikada neće biti ispunjena koja dolaze od strane EU. Pogledajte primer Makedonije. Makedoniji su jasno obećali početak pregovora, učlanjenje u EU, ubrzane NATO integracije, pomoć u vidu bespovratnih novčanih sredstava, kredita i dotacija raznih itd, ako potpiše sporazum sa Grčkom. Nešto više od mesec dana je prošlo i EU je na to svoje obećanje zaboravila i dalje nisu otvorili pregovore.

Imajte u vidu da slična situacija može da se desi u Srbiji, a da ovo o čemu danas pričamo i ostale stvari koje nas vezuju i koje se pozivaju na EU, pregovaračke okvire, direktive i sve ostalo, nas nigde neće dovesti, niti će nas uopšte približiti članstvu u EU. Hvala.

Mi, prvo, da bismo pričali o prekidu kontinuiteta, prvo bismo valjda trebali da dođemo na republički nivo, na vlast, pa da onda obećamo takve stvari, kao što je to uradila SNS.

Znate, kao i što vi to često praktikujete, SNS, lokalni odbori koji ostvare neki rezultat na lokalnom nivou imaju autonomiju da sklapaju koaliciju u svojim mestima sa strankama ili grupama građana koje pređu u toj opštini cenzus i čine lokalni parlament.

Vi ste, ako hoćete da raskinete taj kontinuitet, pa valjda prvo treba da se oslobodite lidera DOS-a Rasima Ljajića. Valjda bi trebalo da bude osnovno.

Znate, ne možete da nama prebacite ništa, bilo kakve mahinacije, bilo kakav kriminal ni u jednoj opštini u Srbiji, ni kada smo samostalno vršili vlast u opštini Zemun dugo godina i sada kada smo u nekim opštinama vladajuća većina sa nekim drugim političkim strankama, a i tamo gde smo vladajuća većina sa SNS.

Ako je problem Stari grad, onda bi prvo trebalo da postavite vi onda jedan primer, da raskinete koaliciju u Novom Sadu sa Nenadom Čankom. Eto ga Nenad Čanak, bivši režim. Gospodin Atlagić šta je sve rekao samo u protekle dve nedelje o Čanku, a on je koalicioni partner SNS u Novom Sadu.

Završavam za desetak sekundi, gospodine Marinkoviću.

Ja samo govorim da ne sme da bude da automatski sve što dolazi sa zapada, tj. iz Brisela, bude dobro po Srbiju. Treba sve odluke preispitati. Ja ne kažem da je sve bilo loše, ali većina da je bila loša, da, i s tim što strani investitori dolaze u Srbiju povećava se uvoz, a ne izvoz toga, a potpuno je naša privreda devastirana. O tome treba razmišljati i treba rešavati probleme.