Meni zaista ne pada na pamet da branim Marka Bastaća. Odlično, ukoliko ste vi našli dokaze za kriminal, uhapsite ga, da vidimo, da to bude proces, pa da vidimo šta će od toga biti ako je vršio kriminal. Obavestite nas da li ima nekih srpskih radikala da su u to umešani? Mislim da nema.

Nenad Čanak je u koaliciji sa SNS u Novom Sadu, a ovde možemo da čujemo, za istog tog Čanka, sve najgore od strane poslanika SNS. Ja se slažem sa svim što je izneo gospodin Atlagić o Čanku. On to govori na neki duhovit način, ali uglavnom govori ono što srpski narod i misli o njemu, a vi njega držite na vlasti. Do nedavno, do pre 20 dana, SNS je činila koalicionu vlast u opštini Merošina u Nišavskom okrugu sa DS. Do 2016. godine, čini mi se, u opštini Rakovica sa DS. Sad smo mi ti koji podržavamo 5. oktobar, bivši režim Marka Bastaća, a naprednjaci kad podržavaju Čanka, kad podržavaju Ljajića, kad preko Ljajića podržavaju Ugljanina, kada imaju koalicije po Srbiji sa DS, onda su oni najveći protivnici žutog preduzeća. Ne može tako.

Strani investitor u Srbiji je povlašćen u odnosu na domaće investitore. Oni nama ne donose ništa novo, ništa za šta mi već nismo čuli ili nismo videli ili nismo u stanju da proizvedemo, a profit iznose. Oslobođeni su carina, pa onda sav repromaterijal koji uvoze dolazi bez carine. Postepeno se na taj način slabi domaća privreda. Uvoznički lobi je zaista jedan veliki problem u Srbiji. Onaj ko je na vlasti, ukoliko mu je stalo do standarda građana Srbije i njihovog boljeg položaja, treba da se sa tim obračuna.

Ako je realnost u suprotnost za onim što gospodin Orlić govori, tim gore po realnost.

Znate, mi smo u koaliciji sa Markom Bastaćem na Starom gradu i nikada to nismo pokušali da sakrijemo. Marko Bastać nikada nije rekao da je Sandžak republika, nikada nije rekao da je Vojvodina republika, nikada nije rekao da treba priznati da se u Srebrenici dogodio genocid, nikad nije rekao da je Kosovo nezavisno i da će ga priznati. Sve to redovno govori Nenad Čanak i Sulejman Ugljanin, koga isto tako posredno podržavate, a čak je i Čanak jedini predstavnik van vladajuće većine, tj. u Skupštini Srbije, koji je predsednik nekog skupštinskog odbora. Dajte da više ne govorim o tim podrškama.

„Fijat“ fabrika u Kragujevcu. Dakle, sad je „Fijat“ iz Kragujevca srpski proizvod, da li je tako, po vašim rečima, po logici onoga što ste vi govorili. Vladimir Putin tj. Ruska Federacija nije dozvolila izvoz „Fijata“ koji se proizvodi u Kragujevcu u Rusiju sa razlogom da je to italijanski proizvod i da sporazum između Rusije i Srbije se ne odnosi na proizvode koji nisu srpski. Nisam znao da vi bolje znate od Vladimir Putina. Nisam imao tu informaciju.

U svakom slučaju, ne želim da nikog kritikujem zbog onoga što radi samo da bi ga kritikovao.

Još pet sekundi, gospodine Arsiću.

Mislim da bi trebalo razmisliti šta je najbolje rešenje za građane Srbije u svakoj od tih sfera društvenog života, a ne automatski prihvati, pa posle tek onda tražiti obrazloženje zašto je to dobro, jer je došlo od EU.

Pa, ja ako se ne varam, suština vlasti je u republičkoj vlasti i tu je prava vlast.

Opet ponavljam, ne želim da budem ničiji advokat, pogotovo ne Marka Bastaća, ukoliko ima nekih dokaza, ukoliko ima nekih sumnji, hajde onda ga uhapsite i više rešite te probleme. Ako je on to sve uradio, pokrao, nenamenski potrošio šta je sve radio, o tome što vi pričate.

Dvadeset dana, nije mnogo vremena, pre dvadeset dana koalicija u Merošini, između „žutog“ preduzeća, kako se naziva DS i SNS. Isti ti svi, i Đilas i ne znam Tadić, Lutovac, ko su već tamo ljudi, Čanak, koji govori da je Vojvodina republika, da treba priznati Kosovo, da je u Srebrenici bio genocid, sve najgore o Srbiji i srpskom narodu, a on je koalicioni partner SNS u Novom Sadu.

Sulejman Ugljanin, koji govori da su Srbi izvršili genocid nad Bošnjacima i u Sandžaku da je Stefan Nemanja ratni zločinac, da je Srbija fašistička država, sve najgore moguće o Srbima i Srbiji, ima podršku SNS, kroz stranku Rasima Ljajića u Bošnjačkom nacionalnom veću.

Da li je gore to što radi Marko Bastać, u jednoj opštini Stari Grad, ukoliko je to sve istina, a nema nikakvog procesa, već vidim da to znaju pripadnici vladajuće većina napamet ili Čanak i Ugljanin, koji su otvoreno protiv Srbije i srpskog naroda, a za to imaju podršku SNS? Nemojte nama, vi prebacujete nama za drvo, a ne vidite šumu. Vi treba prvo sa pozicije republičke vlasti, da se odlučno obračunate sa takvim elementima u Srbiji, a ne da oni imaju podršku SNS i ne može biti isto to, što smo mi na Starom Gradu u koaliciji sa Markom Bastaćem i to što je Čanak na sve strane podržan od SNS.

Dakle, opet ponavljam, ko god krši zakon u Srbiji, treba da bude uhapšen i da odgovara. To je konsenzus i oko toga ćemo se valjda složiti. Ukoliko postoji bilo kakav prekršaj, tj. krivično delo u radu Marka Bastaća, molim lepo da se procesuira. Mi smo na vlasti na Starom Gradu, Poslednji put kada sam proveravao, stara železnička stanica nije na Starom Gradu. Šta mi imamo sa tim što ide neko i pravi političke performanse po Beogradu, jel idemo sa njim zajedno, ne idemo.

Možemo da pričamo o funkcionisanju lokalne samouprave, a to što neko ima političke performanse po Beogradu, što tamo premešta te znakove, šta već radi, ide i govori ne znam šta o tim projektima novim izgradnje, ne može da bude uporedimo sa nekim ko govori da je Srbija fašistička, da su Srbi izvršili genocid, da je Kosovo nezavisno i da je Vojvodina republika. To ne mogu da budu uporedive stvari i ne može uopšte da se koristi u argumentaciji.

Ukoliko ovde postoji prekršaj ili krivično delo protiv imovine, molim lepo uhapsite ga, a ono što radi koalicioni partner SNS iz Novog Sada, Nenad Čanak je napad na ustavni poredak i to nije od juče. To čovek taj radi od kada se pojavio na političkoj sceni. Nije isto čupanje znakova i priznavanje Kosova.

Dajte da govorimo onda o tome, bez kompromisa borba sa petim oktobrom, žutim preduzećem, DS, a onda Čanak u Novom Sadu, Ranjim Ljajić u Vladi, DS sa naprednjacima u Merošimi. Gde je tu beskompromisna borba? Mi nemamo tu sreću, a imaćemo je, da sprovodimo vlast u Srbiji. Mi nikada ne bismo podržali Nenada Čanka u Novom Sadu i ne bi nam bio koalicioni partner i veoma mi je krivo što gospodin Atlagić nije tu.

Meni se čini da se vi, gospodine Orliću, stidite što ste na vlasti sa Čankom u Novom Sadu. Još nismo od vas čuli ništa o tome. Zašto je SNS na vlasti sa Nenadom Čankom u Novom Sadu? Jesam li ja onda rekao da se vi slažete sa Čankovim stavovima, koji su, dakle, priznavanje nezavisnosti Kosova, Srbi su izvršili genocid, Republiku Srpsku treba ukinuti i Vojvodina Republika? Ja nisam rekao da su to onda i vaši stavovi. Ja sam samo rekao da vi njega podržavate, na taj način što je on vaš koalicioni partner u Novom Sadu.

Srpski radikali nemaju čega da se stide i nećete nas nigde uhvatiti u kriminalu u Srbiji. A primer je najskoriji za to, koaliciona vlast u opštini Požega je formirana od strane SNS i SRS. Kada je tu otkriven kriminal i kada su određeni ljudi pohapšeni, to su bili sve članovi SNS. Kako nije nijedan radikal uhapšen?

Vlast u opštini bira narod na izborima, tu ćemo se valjda složiti, a posle oni koji su u vlasti treba da odgovaraju opet kroz period od četiri godine tim istim građanima koji su ih birali. Nikad nismo rekli da smo protiv izgradnje ili projekata ili bilo čega drugog. Mi smo samo uvek bili protiv netransparentnosti postupka i kriminala, protiv toga. Ali, evo, još nismo čuli od vas razlog za koaliciju sa Nenadom Čankom u Novom Sadu. Mene zaista zanima.

Izgleda da opet imamo sukob između realnosti i reči gospodina Orlića i da će tu realnost opet da ispašta.

Ja sam rekao baš potpuno suprotno sve. Ja sam rekao da nisam vama prebacivao zato što ste na vlasti sa Nenadom Čankom u Novom Sadu, da vi delite njegove stavove. Ja sam samo pitao razlog za to, razlog za koaliciju u Novom Sadu. Meni deluje kao da se vi toga stidite i da pokušavate da sakrijete.

Ne znam matematiku, ne znam da li je 11 veće od 13, koliko je 11 plus 13 itd, zaista to ne znam, ali znam da je Nenad Čanak izdajnik, i to valjda znaju svi u Srbiji. Kad bi stavili na vagu čupanje znakova, pomeranje ograda i raznorazne budalaštine i teret genocidnosti zbog navodnog genocida u Srebrenici koji treba da se pripiše srpskom narodu, koji ostaje za vek vekova, da li je to isto? Ja mislim da nije. Vlast na izborima formiraju građani. Ta vlast ponovo odgovara kroz četiri godine tim istim građanima.

Zaista da pričamo, da upoređujemo prekršaje sa napadom na ustavni poredak, jer onaj ko kaže, priznao bih nezavisnost Kosova, ko kaže u Srbiji je, Srbija je izvršila genocid, ko kaže Vojvodina Republika, taj napada na ustavni poredak. To nisu više prekršaji. To nije novčana kazna. To je najgore krivično delo, delo protiv državnog uređenja, a meni se sve čini kao da vi pokušavate od toga da pobegnete.

Naravno da je to što se desilo Vučiću u Srebrenici, čini mi se 2015. godine, skandalozno ali šta je mogao da očekuje? Šta je tražio u Srebrenici? Šta je tražio on na tom jednom političkom skupu, političkom performansu tih nekrofila u Srebrenici? Zašto nije otišao u Bratunac da se isto tako pokloni srpskim žrtvama?

Slažemo se mi da treba da se borimo protiv toga da nas optužuju da smo genocidni i nezavisnosti Kosova i novog separatizma u Srbiji itd. I, ja nisam pomenuo to i govorio na taj način da sada to neko ciljano radi iz vrha republičke vlasti, niti sam rekao s kim si takav si. Ja sam samo rekao da je neka stvar koja je činjenica. Činjenica je vlast LSV Nenada Čanka i SRS Aleksandra Vučića u Novom Sadu. Znači, tog žutog preduzeća, tog 5. oktobra, te pošasti što je opljačkala i razorila Srbiju, jednog od njenih lidera Nenada Čanka, osvedočenog izdajnika koji bi priznao nezavisnost Kosova, odvojio i Sandžak i Vojvodinu, i govori sve vreme da je Srbija izvršila genocid. To je isto tako činjenica.

Nemojte mi da se borimo, pored toga što se borimo sa delovima međunarodne zajednice koje pokušavaju da nam pripišu to da smo genocidni. S druge strane se podržavaju domaći to jest naši pripadnici naših naroda kojih se mi ne stidimo, koji se samo slučajno mogu nazvati Srbima, a koji su izdajnici i sve nam isto tako najgore žele kao i naši neprijatelji.

Hvala, gospodine Arsiću.

Nikad ja nisam rekao da od 2014. godine nije došlo do izvesnih promena. Ja sam samo ukazao na jedan trend koji postoji, nažalost, od 2000. godine u ekonomskoj politici, a to je sve veća i veća zavisnost Srbije od stranih investicija, od stranih investitora zbog svega toga što država njima omogućuje.

Nemojte da me optužite da sam protiv zapošljavanja, protiv toga da ljudi rade i zarađuju za svoj rad, ali na dugi rok može da nam se desi da lobi stranih investitora u Srbiji ima veliki ucenjivački potencijal i na taj način utiče na politiku u Srbiji.

S druge strane, malopre smo čuli i od gospodina Orlića kako je nivo saradnje sa Ruskom Federacijom istorijski, kako najviše poštovanja ima za srpskog predsednika, koji je inače i nosilac ordena Aleksandra Nevskog. Meni je drago, ja to podržavam, da predsednik Srbije ima orden koji je dobio od Vladimira Putina, ali od pompeznih najava izvoza „Fijata“ iz Kragujevca u Rusiju nema ništa.

Dakle, mi smo to videli kao našu veliku razvojnu šansu, a ispostavilo se da država sa kojom imamo odličnu saradnju, bratske veze i koja je naš najveći zaštitnik na međunarodnom planu, smatra da je to italijanski proizvod. Mislim da to može samo da bude pogubno za našu ekonomiju u budućnosti.

Takođe je alarmantan odnos izvršne vlasti prema Narodnoj skupštini i ovom konkretnom zakonu, jer ministar Đorđević, koji može kompetentno da govori na ovu temu i da obrazlaže, neće posle snositi odgovornost za neke eventualne mane u primeni ovakvog zakona. Zato je važno da bude resorni ministar uvek u Skupštini, da poštuje instituciju Narodne skupštine i posle toga, kao i svi, snosi odgovornost za svoje predloge.

Što se tiče pljačkaških privatizacija u Srbiji i celog tog perioda do 2012. godine, iz toga su trebale da se izvuku neke veoma važne pouke. Dakle, ekonomski model koji se primenjuje u Srbiji, tzv. šok terapija od 2000. godine, sa tom ubrzanom privatizacijom, gde se budzašto prodavalo sve što vredi u Srbiji što domaćim tajkunima, poput šećerana i svega ostalog, što investitorima tzv. iz inostranstva je upropastio Srbiju. A, one trajne investicije u Srbiji, ne dolaze sa strane tzv. političkog zapada.

Što se tiče izvoza u Rusku Federaciju, pa mnogo su drugačije carinske stope vezano za srpski i za strani proizvod, tj. proizvod koji nije srpski. Upoređivanje sada sa Slovačkom, da se mi sada tešimo što je to dobar model, zato što se u Slovačkoj mnogo više novca daje, Slovaci prvo imaju razvijeniju industriju i članovi su EU. Ni jedna država se nikada neće razviti, niti taj primer postoji u saradnji, koordinaciji sa MMF. Tu može samo da se vidi šta vredi i da to pokupe stranci. To je model MMF i na Balkanu i u Južnoj Americi i svuda gde se pojavio da pomogne i to je činjenica.

Mi, srpski radikali, mislimo da to treba da nam bude dovoljno da promenimo spoljno-političke prioritete, jer je činjenica takođe, da svi najveći projekti i sve najveće investicije u Srbiji, u poslednjih nekoliko godina, ne dolaze iz EU. Pogledajte šta je sa NIS-om, pogledajte šta je sa Železarom u Smederevu, a govorili su koliko se samo novca baca, milioni evra dnevno čini mi se da je bilo u pitanju i sa RTB Borom. Te investicije nisu došle iz EU i nisu došle sa političkim uslovljavanjem i nisu došle da popljačkaju i da odu, kao što to dolaze neki po preporukama MMF. Sada imamo sličnu takvu situaciju, gde se otima državni novac za Moravski koridor i „Behtel“.

Možda ste u pravu da preferencije ruskih potrošača su drugačije i da oni možda ne bi ni kupovali „Fijat“ iz Kragujevca, ali nisu ni rekli – nećemo da uvezemo zato što su nam preferencije potrošača drugačije, nego zato što nije srpski proizvod. Toliko.

Što se tiče državne pomoći, još nisam čuo da je neki privrednik u Srbiji dobio milion evra vrednost zemljišta u Subotici kao što je to dobila firma „Ametek“ iz Amerike, besplatno. Dakle, to je bilo pre možda dve godine.

Ono što mi treba što pre da shvatimo je da nam niko neće sa strane pomoći u razvoju srpske ekonomije, da treba da uradimo ono što je u našem nacionalnom interesu i da sarađujemo sa zemljama sa kojima možemo da sarađujemo ravnopravno, bez političkog uslovljavanja, a možemo samo da vidimo i kako to izgleda kada je bila zabranjena faktički izgradnja "Južnog toka". Zato što je to protiv tadašnje politike Evropske unije koja uvodi sada sankcije Rusiji i ulazi u konflikt sa Rusijom, ali niko nije zabranio izgradnju "Severnog toka 2", koji snabdeva Nemačku i centralnu Evropu gasom.

Dakle, saradnja sa Rusijom može, kada Evropa od toga ima koristi, a kada treba da ima Srbija i da to bude jedan ozbiljan zamajac sveukupnom ekonomskom razvoju, onda ne može da se podržava Rusija na taj način. To treba da shvati Vlada Srbije. Da nam nisu prijatelji oni koji nas ucenjuju, koji hoće samo da pokupe ovde šta je vredno, a potpuno ih ne zanima kakve koristi i da li će uopšte imati koristi od toga građani Srbije, kakav će biti krajnji ishod tih privatizacija i sve ostalo. Jeste, u teoriji ekonomije jeste model privatnog vlasništva bolji od državnog, ali mi nemamo takvo iskustvo u Srbiji i poučeni tim iskustvom treba da preduzimamo dalje korake.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već u nekom proteklom periodu, kada se razmatraju sad teme iz oblasti privrede, trgovine itd. mi možemo da identifikujemo isti okvir, isti obrazac po kojem se zakoni donose i po kojem se postupa u procesu donošenje zakona u Narodnoj skupštini iz ovih oblasti.

Dakle, u obrazloženjima zakona skoro kod svakog stoji identična jedna rečenica – u skladu sa pregovaračkim okvirima u procesu pridruživanja Srbije i članstva EU, tako i ovde kaže, pod naslovom: „Razlozi za donošenje zakona o zvaničnim dokumentima EU ističe se da maloprodaja predstavlja ključnu vezu između proizvođača i finalnih potrošača, ali i da takođe ima glavni uticaj na okruženje obezbeđujući direktne veze između razvoja ruralnih i urbanih područja na korisnike i ponuđače logističkih i transportnih usluga na upotrebu energije, na subjekte koji se bave otpadom, pa i na međugranične kupce proizvoda.

Taj obrazac možemo da vidimo u svakom zakonu, tj. u svakom obrazloženju zakona, u proteklih četiri godine i ranije.

Dakle, ono što radi izvršna vlast u predlozima zakonskih akata nije identifikovanje osnovnih problema i najvećih prepreka koje postoje u oblastima o trgovini, već samo ispunjavanje forme da bi se zadovoljili neki kriterijumi iz pregovaračkih poglavlja.

Sve to što možemo da čujemo pohvalno o našem izuzetnom napretku, kako je Srbija danas izvoznik stabilnosti, kako se utrkuju investitori da ulažu u našu zemlju i da je očigledan pokazatelj da smo mi na dobrom putu i da ćemo 2025. ili već koje godine postati punopravni članovi EU, to je samo zavaravanje ovoga što se radi, kao i u prethodnih 19 godina, ne samo vezano za ovu vlast, a to je bespogovorno ispunjavanje diktata koji dolaze iz inostranstva, od najmanjih, kao što su neke zakonske izmene u pojedinačnim oblastima, do onih velikih i značajnih, kao što su razgovori o suverenitetu, tj. podrivanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta na bilo koji način. Eto, to je ono kroz šta mi prolazimo kroz proces donošenja zakona i uopšte rasprava u Narodnoj skupštini.

Ako mi treba da razgovaramo i da vidimo koji su najveći problemi na ovom polju u Srbiji, onda bismo, pre svega, trebali da uzmemo u razmatranje SSP, koji je potpisala Vlada Republike Srbije pre deset godina, koji je, faktički, uništio našu privredu. Ono na šta se mi sad ovde pozivamo, a to je zaštita od nelojalne konkurencije da se omogući poštena tržišna utakmica, to je glavni problem SSP zato što smo mi došli u situaciju da je nama proizvod iz inostranstva povlašćen na srpskom tržištu u odnosu na proizvod koji je proizveden u Srbiji isti i to je ono što je nenormalno i što će na dugi rok da upropasti našu privredu, a mi posledice toga vidimo i danas, kada pojedini poljoprivredni proizvodi, koji su proizvedeni u Srbiji, su skuplji nego što su oni koji dolaze iz inostranstva.

Gde mi to možemo da kontrolišemo? Gde možemo mi da kontrolišemo damping proizvode i dampiške cene? Ne možemo. Mi primenjujemo SSP jednostrano tako što smo omogućili da uvoznički lobi radi šta god hoće na tržištu Republike Srbije.

Tadašnji ministar koji je potpisao, to jest parafirao SSP, tog momenta je rekao kako je to penkalo kojim je on to potpisao da će to penkalo da uđe u istoriju, jer je omogućilo da Srbija na kraju puta, na kraju tunela kada bude videla svetlost, postane jednog dana član EU.

Znate, svi se okupacioni potpisi pamte, nije to loše rekao gospodin Đelić, ali hajde da vidimo šta se za ovih poslednjih 10 godina, to jest sedam godina kako je nova vladajuća većina u Skupštini i nova vlast u Srbiji, šta se to promenilo? Imamo li mi neke promene vidljive? Da li se pokazuje raskid sa praksom vlasti DOS-a i svih njihovih recidiva do 2012. godine? Ja mislim da ne.

Mi imamo u Srbiji forsiranje stranih investitora, to jest privrednika koji dolaze iz inostranstva na uštrb domaće privrede. To je tako i do te mere dovedeno da mi ne samo što dajemo nekad i više od 10.000 evra po radnom mestu da bi taj privrednik zaposlio nekoga u Srbiji i faktički plaćamo njegovu radnu snagu, što dajemo sve moguće dozvole za izgradnju objekata ili adaptaciju, bilo da su u pitanju grinfild ili braunfild investicije, po ubrzanoj proceduri i zemljište je besplatno. Kako mi onda možemo da pričamo o uspehu naše privrede?

Sad imamo i ograničenja na tom polju, da može da nam se kaže od strane Brisela, to jest EU i evropske administracije gde i šta ćemo mi da proizvodimo i kako ćemo tu robu da plasiramo, sve do detalja.

Meni je jako žao što ministar Rasim Ljajić danas nije tu. Baš bih voleo da objasni kako to može jedna zemlja da donosi suvereno odluke ukoliko u vreme sankcija EU, to jest kada su prvi put uvedene sankcije EU Ruskoj Federaciji, kada je on izlagao plan na konferenciji za štampu, povećanje našeg poljoprivrednog izvoza u Rusiju, kako je to sada naša šansa koju mi treba maksimalno da iskoristimo, pogotovo u svetlu tih ugovora koje imamo potpisane sa Rusijom, šta ćemo da uradimo. Ne, predstavnik EU u Srbiji donosi njemu diplomatsku notu kojom se kaže da ne bi bilo pametno i poželjno za Srbiju da u ovom momentu donosi neke suverene odluke koje nisu u interesu briselske administracije, već bi trebalo postepeno da oglašava spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU ukoliko želi da postane član.

Proces pridruživanja Srbije EU je jedan proces bez konačnosti, gde ne postoji rešenje, a to rešenje svakako neće biti učlanjenje Srbije u EU punopravno.

Videli smo šta je rekao predsednik Makron. On je rekao da su za Francusku i Evropu Kosovo i Srbija dve nezavisne zemlje i mi sad treba da se pomirimo sa tim unapred? Nije on to rekao u Parizu nego je to rekao u Beogradu, svestan šta je rekao i šta to znači.

Dakle, mi bismo trebali da se pomirimo sa tim da Srbija prizna nezavisnost Kosova kao što je to uradila EU, a podsetiću vas da je EU priznala Kosovo čim sa njima vode bilo kakve pregovore, da bismo onda postali član EU. To treba da bude valjda jasno, a ne da mi tumačimo ovde, naši ministri ili neki nezavisni eksperti i stručnjaci za diplomatiju i međunarodne odnose itd, koji se pojavljuju na televizijama da nam tumače reči francuskog predsednika. Valjda to nama treba da bude dovoljno.

Francuski predsednik je na plenumu evropskog parlamenta rekao da se EU neće širiti, jer mi ne znamo šta da radimo sa ovih 27 članica sada, a ne da primamo nove. Prvi put poslednji saziv Evropske komisije nema komesara za proširenje. Imao je komesara za susedstvo. To je bio gospodin Johanes Han. To treba da bude nama pokazatelj šta i kako misli EU, a ne da mi mislimo da smo uradili nešto i da smo ostvarili neki napredak zato što smo uzeli neki zakon, preveli ga sa engleskog na srpski i onda smo u tom polju ostvarili neke standarde koji se nazivaju danas evropskim, kao što se u poslednjih 20 godina sve što je vezano za EU naziva evropski. Evropska unija ima monopol na taj termin. To nije tako.

Da zanemarimo to što treba da priznamo nezavisnost Kosova, što je osnovna i jasna činjenica i treba da bude razlog za prekid pregovora u učlanjenju, ako mi samo pogledamo države koje su uporedive sa Srbijom u svim segmentima, u ekonomiji, u socijalnoj politici ili bilo čemu drugom, koje su ušle nedavno u EU, na primer Bugarska. Bugarska je imala za ključnog spoljno-političkog partnera do momenta članstva u EU Rusku Federaciju. Oni su sve što su mogli da proizvedu veoma uspešno izvozili u Rusiju. Od trenutka članstva to je njima bilo dekretom zabranjeno i onda im je glavni spoljno-trgovinski partner bila Nemačka, a umesto suficita koji su ostvarivali u trgovinskoj robnoj razmeni sa Rusijom, oni danas imaju više milionski deficit sa Nemačkom. To su uporedive stvari. Evropska unija diktira položaj i pravce u svim sferama društva u državama članicama i to nisu nikad saveti i usmeravanja na korist te države.

Jedan od najskorijih primera jeste slična situacija kao što je sa Srbijom sada i tzv. Kosovom, gde se traži pravno obavezujući sporazum.

Imali smo priliku da vidimo da su grčki i makedonski premijer potpisali tzv. sporazum iz Prespe, kojim je Makedonija promenila ime u Severna Makedonija. Dakle, oni su se odrekli svog imena, preimenovali se, sve zato što je od njih to tražila Evropa i zato što su oni to predstavili kao odličnu stvar i otklanjanje prepreke u daljim evroatlantskim integracijama Makedonije. A, onda smo nedugo zatim posle mesec dana videli da EU ipak nije otvorila sa Makedonijom. Džabe sporazum.

Nema razloga da takav isti slučaj ne bude i sa Srbijom, ukoliko potpiše pravno obavezujući sporazum sa tzv. Kosovom. Isto tako će biti, samo novi uslov. I uvek će biti novi uslov. Onda sve ovo što radimo na ovom polju je varka.

Što se tiče konkretnih stvari, u protekloj nedelji, tj. pre desetak dana mi smo ovde usvojili Zakon o komunalnoj miliciji. Sada imamo komunalnu miliciju koja ima nenormalno velika ovlašćenja, koja kao paralelni aparat sile može da ide po Srbiji i da zavodi red. Niti znamo ko to kontroliše, niti smo vodili računa o mogućnosti zloupotrebe komunalne milicije, a ovde im dajemo neka ovlašćenja koja treba da ima inspekcija, tj. tržišni inspektori. Zašto to? Hoćemo da dozvolimo da komunalna milicija sada i ove srpske privrednike može da maltretira? Jer, ne verujem da će komunalna milicija da uđe u neke kompanije stranih investitora u Srbiji, nego je ovo samo usmereno na naše privrednike i preduzetnike.

Dakle, mi imamo situaciju da je na srpskom tržištu diskriminisan domaći proizvođač i domaći privrednik, na svaki mogući način. A, plus na sve to, problem se ne rešava, nego se produbljuje tako što se ovakva ograničenja postavljaju i ovakve stvari unose u zakonodavstvo, kao što je slučaj sa komunalnom milicijom.

Što se tiče elektronske trgovine, mi imamo sada jednu raširenu pojavu, a to je prodaja robe preko društvenih mreža i preko interneta. Nikakvu mi nemamo sigurnost na tom polju. Ništa ne znamo ni od koga se kupuje, ni kolika je vrednost i da li je to taj proizvod koji mi vidimo na slici i posle toga nikakvu nemamo sigurnost da će taj proizvod koji je kupljen elektronskim putem doći na odredište i da će to biti taj proizvod, da neće biti hrpa starih novina ili cigla u kutiji ili šta već ne.

Ukoliko mi hoćemo da rešimo potencijalne probleme, mi treba da regulišemo onako kako bi to odgovaralo našem sistemu, a ne ono što piše na engleskom jeziku iz akata briselske administracije, registrovanje fizičkih lica koji prodaju preko interneta, a onda posle toga da postoji neka kontrola i neka odgovornost i kontrola kvaliteta i sprečavanje mogućnosti prevare, uvesti ih u poreski sistem Srbije na taj način. To treba da nam bude cilj.

Mi mislimo da uvođenje uopšte komunalne milicije posebno na ovom polju može da napravi mnogo velike probleme, zato što ne postoji način da se to kontroliše i da se to ograniči. I ostavljamo prostora da neka paralelna grupa, paralelni sistem fizičke prinude maltretira male privrednike u Srbiji, tj. trgovce. Samo na njih će to biti usmereno, na one koji prodaju na pijacama, koji imaju samostalne radnje, radionice itd, samo na njih.

Zato, ako postoji interes da se naša privreda zaštiti, onda treba da bude valjda osnovno ukidanje ovakvih stvari, a ne produbljivanje ovlašćenja novim zakonima. To treba valjda da bude pravac u kome se razmišlja u Vladi Srbije.

Ono što je očigledno jeste da u svakoj demokratskoj državi treba da bude, da postoji slobodno tržište bez nelojalne konkurencije, sa što većom informisanošću i onog koji prodaje i onog koji kupuje o proizvodima i svemu ostalom. Ali, mi imamo sada stvar da slobodno tržište znači, kada se posmatra od strane EU, da je slobodno tržište ako posluje investitor iz EU ili sa zapada, a narušavanje slobodnog tržišta je onda kada ima bilo kakvu prednost domaći privrednik. To znači slobodno tržište iz njihove perspektive, a ne ono što treba da bude i što treba da bude cilj uspostavljanja privrede u Srbiji.

Zato, pre svega, problemi treba da se reše na izvoru, a ne da se zadovoljavamo izmenama zakona da bismo zaokružili i ispunili neki kriterijum. Treba valjda da razmišljamo na dugi rok kako da što više poboljšamo položaj i da olakšamo privrednicima u Srbiji da posluju, a ne da budu u sopstvenoj zemlji diskriminisani. To treba da nam bude cilj, a pre svega, treba da razmotrimo ponovo SSP.

Podsetiću vas, ako je jedan mali Island, sa 300.000 stanovnika, mogao da donese suverenu odluku da članstvo u EU nije u njihovom interesu zato što ne žele da im se iz inostranstva govori i šta i kako treba da rade i da posluju, ne vidim zašto to nije mogao da bude slučaj i sa Srbijom. Hvala.

Pomenuta je politička stranka, gospodine Arsiću.

Moram, pre svega, da kažem da ovde sad prisustvujemo jednog gruboj zameni teza. Ako se ovde govori o „Behtelu“ kao firmi koja ima maksimalne moguće privilegije u odnosu na ostale građevinske firme koje su u stanju da konkurišu za ovako jedan važan projekat, kao što je projekat Moravskog koridora, to ne znači da smo mi protiv izgradnje auto-puta i protiv, dakle da se ne slažemo sa tim da postoji potreba da se izgradi Moravski koridor, ali nije „Behtel“ jedini izvođač koji zna da napravi auto-put, već je to izvođač koji je po volji gospođe Mihajlović. Ona to ne krije u svojim javnim nastupima, čak i ovde u Skupštini. Gde god se ona pojavi, ona je u stanju to da kaže, a vrlo često je u društvu američkog ambasadora.

Porediti primere „Železare“ Smederevo i Moravskog koridora je isto tako neozbiljno. Srbija nije platila ništa „Železaru“ Smederevo, a ovde Srbija treba da finansira na kraju ovaj novac koji traži „Behtel“ od nje, koji je za najmanje 300 miliona evra skuplji, nego što bi bila ponuda neke druge firme koja bi možda došla iz Azerbejdžana ili Kine.

Što se tiče Južnog toka, tj. Turskog toka, pa tu postoji samo jedan izvođač, to nisu iste uporedive stvari uopšte. Ako Vlada, tj. izvršna vlast forsira jednu kompaniju u Srbiji zaobilazeći tender, zaobilazeći zakone, mi ne možemo da se pozivamo na vladavinu prava, ne možemo da se pozivamo na zakonitost, i naravno, sprečavanje korupcije, nego da nazovemo lepo stvari pravim imenom. „Behtel“ ima privilegiju u odnosu na sve građevinske firme.

Što se tiče koalicije SRS sa Markom Bastaćem na Starom gradu, pre svega, mi nismo ni policija, ni sud, ni tužilaštvo i ne bavimo se onim čime se bavi vladajuća većina, gde kad biste pitali sve poslanike vladajuće većine znaju napamet sav kriminal i sve afere Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Mlađana Dinkića i šta ja znam sve ne, a ti ljudi su svi na slobodi, nema optužnice, nema procesa, nema ničega.

Ukoliko postoje dokazi da je Marko Bastać učestvovao u korupciji i da se bavi kriminalom, molim vas, optužite ga da vidimo, uhapsite čoveka. Ne razumem, u čemu je problem? Hoćemo li mi da pravimo istrage u medijima?

Mogu da vam kažem i da vam garantujem da kako i na Starom gradu SRS, tako i u više desetina opština po Srbiji, gde učestvujemo u lokalnoj vlasti sa SNS, da nikada nismo bili umešani ni u kakav kriminal.

To možemo sad i da vidimo na primeru gde smo kao partneri u opštini Požega, gde je na vlasti bila SNS, kada se povela istraga i kada postoje osnovane sumnje za neke funkcionere, tj. sad već bivše funkcionere iz opštine da su se bavili kriminalom. Pa, tu su uhapšeni samo naprednjaci, zato što se radikali ne bave kriminalom.

Ukoliko hoćete da Marka Bastaća optužite ili procesuirate ili kako već, molim vas da sve ovo što govorite pretočite u optužnicu i optužne … Hvala.

Gospodine Arsiću, zbog ljudi koji ovo gledaju, a što je odgovor na diskusiju gospodina Martinovića, Jeste mi smo nosili majice sa Trampovim likom i pozivali Srbe koji žive u Americi da glasaju za Trampa, pre svega, nas je prelomilo to što ga izričito podržao Vladimir Putin i, naravno, to smo radili zato što smo glupi. Nismo bili pametni kao vaša politička stranka i vaš predsednik da podržimo Hilari Klinton, ali na greškama se uči, šta da radite, možda ćemo mi sledeći put da zauzmemo neki drugi stav, ali evo, tada smo bili glupi kada smo podržali Trampa.

Nismo nikome dali novac u kampanji za američke izbore, tj. predsedničke izbore u Americi, a predsednik Srbije je, koliko me sećanje služi, uplatio pozamašnu svotu novca Klinton fondaciji, gde se u stvari plaćaju lobi usluge, njihove lobi firme i pojavljivanje zajedno sa njima na konferencijama posvećenim svetskim političkim problemima.

Bar smo tu različiti, što se tiče podrške na američkim izborima. Naravno, to je sve zbog naše gluposti, trebali smo i mi da damo pare u Klinton fondaciju, možda ćemo sledeći put biti pametniji, ali baš bih voleo da je sve istina što ste vi rekli, gospodine Martinoviću, i da ste to ponovili tj. da ste rekli pre nedelju dana kada je bu tila Zorana Mihajlović, zato što se ona pojavljivala u javnosti, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom zajedno sa američkim ambasadorom, predsednicima firme „Behtel“, kad je potpisan, čini mi se da je to protokol o saradnji i izgradi autoputa.

Mi nismo ni protiv „Beograda na vodi“ ni protiv Moravskog koridora. Mi smo protiv načina izbora partnera za takve projekte koji je netransparentan, a leks specijalis je netransparentan način. Šta fali tenderu, šta fali konkursu gde se propišu uslovi i onda onaj ko ima najpovoljniju cenu pobedi na tenderu? Šta je problem u tome? Ne može to da se poredi sa „Železarom“ u Smederevu i RTB Borom zato što je tu u pitanju strani kapital. Tu je neko došao sa novcem iz inostranstva, a mi treba valjda da imamo neko iskustvo za ovih 19 godina, da izvučemo pouke, da vidimo kako firme koje dolaze sa istoka, tj. iz Kine, iz Azerbejdžana, iz Ruske Federacije itd. postupaju kada investiraju u Srbiju? Da li iza njih ostane pustoš i vrate „Železaru“ Smederevo za jedan dolar, kao što su to radili Amerikanci, ili su naši strateški partneri i najviše novca daju u budžet Srbije, kao što je to NIS danas ili Kinezi u Boru ili u „Železari“?

Ukoliko je sve ovo netačno što mi pričamo, a mi bi voleli da jeste, i „Behtel“ ne dođe na to mesto, čemu onda protokol, čemu onda pojavljivanje u javnosti? Hajde da raspišemo tender, da vidimo koja je firma najpovoljnija. Možda je ona iz Kine, možda iz Azerbejdžana. Nećemo mi radite te poslove i neće biti srpske firme podizvođači, nego turske firme, jer to je njihov model rada u jugoistočnoj Evropi.

Što se tiče znakova na Trgu Republike, znate, svaka politička stranka ili bilo kakva organizacija, pokret ili šta već, sama bira metode kako će da nastupi u javnosti, šta će da radi. Naravno, to sve treba da bude dozvoljeno, ukoliko je u skladu sa zakonom. Ako postoji osnov za prekršajnu ili krivičnu odgovornost, o čemu onda pričamo, o tome se ne raspravlja. Tu je tužilaštvo valjda na redu.

Ja nisam ni direktor Sportske ustanove Milan Gale Muškatirović, nisam ni načelnik uprave, nisam ni zamenik predsednika opštine, nisam ni član veća u opštini Stari grad, ali izvolite. Ukoliko postoje neki dokazi, zašto ne dođe revizor u tu opštinu ili inspekcija ili policija?

(Vladimir Orlić: Bio je revizor.)

Šta im je rekao revizor? U čemu je problem? Što onda policija ne reaguje? Kod nas nije aparat sile. Ministarstvo policije drži SNS već, koliko mi se čini, pet godina. U čemu je problem? Postoje neke struje možda koje su protiv tog delovanja ili ta kampanja bolje služi u medijima na naslovnim stranama. Meni se čini da je tako.

Nikad ne podržavamo nikakav kriminal. Nikada to nismo radili, a vi ukoliko ste sigurni u vaše tvrdnje, onda treba isterati stvari na čistac, a ne da se raspravlja o tome svaki dan u Skupštini i po novinama.

Pre svega, Aleksandar Vučić u septembru 2016. godine, na panelu koji je organizovao institut Bila Klintona je učestvovao i sa Ćamilom Durakovićem, i sa Bakirom Izetbegovićem i sa još nekim drugim jaranima, ali kada se vratio u Srbiju onda je rekao, na pitanje novinara, Gorislava Papića RTS-a, u emisiji „Oko“, zašto ste sad baš učestvovali na forumu koji organizuje fondacija Klinton, to se tumači kao vaša podrška Hilari Klinton? On je rekao, zato što sam pametan, za razliku od nekih drugih koji idu po ulici i viču - ua ti, ua ti. To je sad jasno.

Slažem se ja i u redu je, treba svaki zločin da se osudi i treba da se brani srpski narod od tog belega genocidnosti koji pokušavaju da nam nametnu. Sa te strane uvek ćete imati našu podršku, kao što i Ana Brnabić svojevremeno rekla u intervju za „Dojče vele“, i vrlo se hrabro držala kada je pričala o tome šta se desilo u Srebrenici i to je u redu i to je za poštovanje. Tako treba svaki srpski zvaničnik da nastupi.

Ali, nemojte da se zavaravamo, znate, mi ne maštamo. Mi samo pričamo ono što je očigledno, a očigledno je, ne samo da će se ta EU raspasti, nego da na kraju ovog puta uslovljavanja, em što ćemo mi morati da priznamo da se u Srebrenici desio genocid, moraćemo da se u potpunosti odreknemo KiM, pa nam neće ništa značiti ove zemlje koje su povukle priznanja i ove sve naše uspehe što smo napravili i poštovanje i međunarodni ugled u svetu itd, ako mi budemo morali da priznamo nezavisnost Kosova da bi smo ušli u EU, i sve još ostalo pored toga.

Podsetiću vas, EU iz 2019. godine nije EU iz vremena Mastrihta. To je EU koju po prvi put napušta jedna država članica, gde otvoreno kažu vodeći ljudi i država, koje su članice EU, a i evropske administracije, nije vreme za proširenje EU, vreme je za reformu, ne znamo šta ćemo da radimo i sa ovih 27 članica, kaže Makron pre neki dan.

Emanuel Makron, francuski predsednik, trenutno najuticajniji čovek u EU kaže – ne znamo ni šta ćemo sa ovih 27 država, a ne nikakvo proširenje. Šta sad nama tu ne treba da bude jasno? Kao što znate, vi ste pričali danas u pređašnjem delu, tj. pre pauze kakva je situacija što se tiče ekonomije u tzv. real-socijalističkim zmljama. Ja ću vas podsetiti da sve bivše real-socijalističke zemlje tj. zemlje u kojima je vladao komunizam na ovaj ili onaj način su morale prvo da postanu članovi NATO pakta, pa onda tek da budu članovi EU. Nema nikakvog razloga da tako ne bude slučaj i sa Srbijom.

Dakle, prvo ćemo morati da uđemo u NATO pakt, kao što je i Hrvatska i Rumunija, i Bugarska, i Mađarska, i Poljska i sve ostale zemlje koje su postale članovi EU. To treba valjda otvoreno da se kaže. To ne vidi samo onaj ko je slep ili onaj ko je zlonameran i hoće to da sakrije. To je činjenica. Iz iskustva, empirijska činjenica.

Što se tiče lokalnih koalicija, ja sam spreman da napravimo dogovor između SNS i SRS. Hajete da vi prvo napustite Sulejmana Ugljanina i ne pružate više njemu podršku u Tutinu, u Prijepolju i u Priboju i još nekim opštinama, a posle ću… To je čovek koji govori za Stefana Nemanju da je to jedan ratni zločinac i kao takav gori od Ratka Mladića. Govori otvoreno da je Srbija fašistička država, govori da Sandžak treba da bude republika. Dakle, narušava ustavni poredak Republike Srbije, a vi ste sa njim u koaliciji. Ako stavimo na kantar to što Sulejman Ugljanin otvoreno ruši ustavni poredak Republike Srbije i što Marko Bastać čupa znakove na Trgu Republike, šta je tu onda važnije? Ja sam spreman da radikali napuste Marka Bastaća ako SNS napusti Sulejmana Ugljanina i pogotovo još kroz satelitske stranke što podržavate Sulejmana Ugljanina u Bošnjačkom nacionalnom veću. Mislim da je to sasvim korektno sa naše strane, kao opoziciona stranka, da tako sada postupimo.

Dakle, sve ovo što smo sada videli i što smo imali prilike da čujemo vezano za uslove i šta pokušava da se desi Srbiji i kako je to nazivano što mi radimo i za šta se mi zalažemo, maštarije. Ne, mi mislimo da Evropa nije EU, da postoji mnogo više Evrope nego što je ta briselska birokratija i samo pozivamo vlast u Srbiji da razmišlja trezveno i u tom pogledu tako i povlači poteze imajući u vidu iskustva država članica sa kojima mi možemo da se poredimo, to su pre svega države u okruženju.

Što se tiče NATO pakta, mi moramo da postanemo članovi NATO pakta da bismo ušli u EU, a primeri Austrije, Švedske i Finske nisu primeri za poređenje sa Srbijom, budući da su to države u kojima nikad nije vladao komunizam i nisu imali tu potrebu da iskazuju lojalnost EU, tj. političkom zapadu na taj način, kao što će to morati da uradi Srbija, a pre toga Hrvatska, Mađarska, Poljska, Bugarska i Rumunija. Hvala na vremenu.