Nije mi jasno, ako ste tako temeljno radili i ako ste konstatovali struku da je to došlo samo 72 sata ranije, tj. tri dana. Valjda smo trebali da znamo to onda tri meseca ranije, a ne tri dana.

Što se tiče borbe protiv korupcije, ministar unutrašnjih poslova, na jednoj od sednica Narodne skupštine, kada je bio prisutan i odgovarao na pitanja narodnih poslanika, pokazivao slike, čini mi se da se zove „Heterlend“, nekog mesta, koje je navodno opljačkao Bojan Pajtić. U televizijskim emisijama vidimo grafikone tzv. te kriminalne hobotnice Dragana Đilasa šta je on sve opljačkao, gde je on sve ojadio građane Beograda. Nije to borba protiv korupcije. Borba protiv korupcije je kada imamo krivične postupke protiv tih lica. Da pitate 90% i poslanike i funkcionere SNS, znaće šta je ko pokrao od pripadnika bivšeg režima, a nema presude, nema ni jednog suđenja, nema ničega. Kako to? Da li su oni vama vredniji na slobodi, pa da se borite protiv njih na televiziji ili da već jednom rešimo i kaznimo počinioce, pa da znamo šta se dešava kada neko čini neko koruptivno delo?

Na sednici istoj, na kojoj se menja Krivični zakonik, da se normira krivično delo u Zakonu o borbi protiv korupcije. Jel to nije nemar? Valjda treba da se normira u Krivičnom zakoniku, ako je to temeljno, spremljeno, ako se o tome već razmišljalo i konsultovala struka i radne grupe i sve ostalo što je potrebno, ili samo hajde da što pre završimo sa tim, pa onda idemo, nastavljamo dalje, posle, kada bude nekih drugih pritisaka javnosti mi ćemo onda opet da se bavimo nekim drugim temama i nema veze.

Mislim da to nije najjasnije, mislim da to nije dobar način i mislim da se suštinski ništa sa takvim metodama neće promeniti.

Hvala.

Meni je jako žao, dame i gospodo narodni poslanici, zato što smo završili ranije prošle nedelje zasedanje, ali nisam mogao da zaboravim da je ministar rekao u jednom momentu, kao odgovor na kritike naših poslanika, jer evidentan je problem da najveći broj ljudi koji završe medicinske fakultete traži da ode gde može da se snaže u inostranstvu, pre svega u nekim zemljama zapadne Evrope. Vi ste rekli gospodine ministre, pa eto vidite vi kritikujete EU, parafraziram, a gde oni idu, ti što odlaze kad završe fakultete? Pa idu u EU.

Znate ako je to stvarno vaše mišljenje to više nego naivno. Ne možete vi da poredite naše zdravstvo sa zdravstvom Nemačke ili Švedske. Vi morate da vidite šta se desilo novim članicama EU, koje su se nedavno učlanile, pogledajte šta se dešava u Hrvatskoj, kakav je tamo odliv stanovništva, šta se dešava u Bugraskom, u Rumuniji, u Mađarskoj i vidite kakve će to posledice imati u Srbiji. Dakle, nemojte da kažete da je rešenje nekog problema, učlanićemo se u EU i onda više nećemo imati odliv zdravstvenih radnika.

Vaša politika, tj. politika vaše Vlade u kojoj ste vi član je puna kontradiktornosti. Znate u zdravstvu je ograničeno zapošljavanje i ograničeno je podizanje zarada. Nedavno, imali smo priliku da vidimo Aleksandra Vučića na jednoj od mnogobrojnih konferencija za štampu kako je rekao da će u sledećih pet godina jedan veliki, ogroman projekat, koji se zove „milijardu evra za zdravstvo“ da bude u Srbiji, kako ćemo mi da unapredimo naš zdravstveni sistem i da ćemo ga dovesti na neki nivo evropskih zemalja.

Kako ćemo to da radimo sa ograničenim zapošljavanjem i ograničavanjem zarade? Evo vaš kolega ministar Šarčević je shvatio, pa je rekao juče da će tražiti da se ukine zabrana zapošljavanja u prosveti. Postoje neke delatnosti koje su za državu najvažnije, gde ne sme biti ograničavanja zarada i ograničavanja zapošljavanja. To su pripadnici MUP, Vojska, ljudima koji rade u prosveti, a posebno u zdravstvu. Koju vi poruku šaljete nekom ko studira medicinski fakultet, ako mu kažete da nema sada šanse da se zaposli tj. ograničeno je zapošljavanje, ukidaju se domovi zdravlja, pa šta vam treba, koju motivaciju ima da ostane u Srbij?.

Znate, ova centralizacija neće rešiti ovo što ste malopre rekli. Ne možete vi da kažete sada da vi nemate uticaj na lokalne vlasti. Samo u pet opština u Srbiji niste na vlasti tj. vaša stranka. Kako mi možemo da očekujemo da će se to promeniti? Dakle, treba da se i ostavi neka autonomija lokalnim samoupravama, ali naravno ne treba ministarstvo isključiti iz toga. Treba pokušati da se u svim mesnim zajednicama otvoren ambulante i domovi zdravlja u opštinama.

Predsednik Srbije je rekao jednom prilikom da će on ući u svaki toalet u školi i obići svaki dom zdravlja u svakom selu u svakom zaseoku u Srbiji, pa se verovatno umorio kada je shvatio koliko ima tih mesta, pa je otišao u dva sela i posle nikome ništa.

Za šta ste vi? Jeste li vi za zapošljavanje? Pričali ste ovde o specijalizacijama prošle nedelje. Kako to onda može sa zabranom?

Svaka čast predsedniku, zaista, kad on stigne da pogleda i prozore i toalete, a zamislite šta bi još bilo kad bismo imali i ministre koji isto tako rade svoj posao, pa onda i oni stignu nešto da urade.

Mislim da ne shvatate dovoljno ozbiljno ovo vezano za Evropsku uniju. Znate, zdravstveni radnici Srbije odlaze masovno u poslednjih nekoliko godina, a mi smo još kandidati za članstvo, tj. u pregovorima smo. Šta bi se desilo kad bi granice bile otvorene i bila sloboda za naše radnike da rade u inostranstvu? Još bi ih više otišlo. A ovde se školuju, na našim fakultetima, specijalizaciju rade ovde, a posle tamo dođu na gotovo, tj. dobiju te zemlje već gotov proizvod, tj. svršene lekare. Kakva je to onda korist za Srbiju?

Znate šta, ono kad sam rekao da je vaša politika puna kontradiktornosti, to je stvarno tačno. U emisiji „Oko“ na Radio-televiziji Srbije, 2015. godine, Aleksandar Vučić je rekao kako, to je bilo u jeku migrantske krize, kako je Angela Merkel jako pametno postupila sa tim prilivom, tj. prijemom migranata sa Bliskog istoka, da tu ima jako mnogo vrhunskih stručnjaka, pogotovo lekara. To može da se nađe na internetu, ako niste gledali. Ja sam to dobro zapamtio.

Zamislite sada kakvu vi poruku, ne kažem vi lično nego vlast koju Aleksandar Vučić oličava, šaljete studentima medicinskih fakulteta. Posle smo čuli – milijardu evra za zdravstvo. Valjda treba da bude prioritet i specijalizacija, ali i zapošljavanje u Srbiji, pod normalnim uslovima, a ne da ne zna da li će vladina komisija da se sastane pa šta će da odluči, da li će da se neko primi u radni odnos. Ja mislim da je najvažnije da se razmišlja o tome, jer to je budućnost Srbije.

Nije to problem, gospodine ministre, zabrana odlaska, kao što ste naveli primer, u Mađarskoj. Treba da se rukovodite time da bude što bolji položaj zdravstvenih radnika u Srbiji, ali, prvenstveno treba da stvorite perspektivu da oni hoće tu da ostanu, a ne da velika većina njih jedva čeka da ode, a to je zbog uslova i, pre svega, zbog plate.

Dakle, kada budete vodili računa o tim stvarima, onda će se taj problem postepeno smanjivati, a nemojte da slušamo – milijardu evra za zdravstvo, a posle toga zatvaramo ambulante i domove zdravlja. Šta ćemo da radimo sa tih milijardu evra? Da podelimo, pa da se ide po privatnim lekarima, možda?

Osnovna stvar jeste da se stvori želja da budući medicinski radnici koji završe fakultete u Srbiji, ostanu i da mogu da od svog rada žive u Srbiji. To treba da bude jedini plan i program ne vašeg ministarstva i vas lično, nego svakog Ministarstva zdravlja i budućeg nekog koji, možda, bude došao posle vas.

Krivo mi je što je gospodin Arsić prekinuo malopređašnju diskusiju, ali koliko smo mogli da shvatimo iz vašeg izlaganja da to što je Aleksandar Vučić najavio na televiziji milijardu evra za zdravstvo sledećih pet godina, to nije neka nova ideja, novi projekat, nego je već novac koji se troši svakako. Šta znači onda to samo u medijima da vidimo te najave? To deluje bombastično.

Znate, mi smo imali prilike da gledamo šta radi sadašnja naprednjačka vlast i da se razumemo, delimo mi mišljenje u vezi sa bivšim režimom tj. režimom DS, ali niste vi juče došli na vlast, nego ste na vlasti već sedam godina. Ne možete sada da se pravdate zbog nečega kakvo je bilo stanje pre sedam godina. Srbija se iz mnogo težih kriza oporavljala za manje vremena. Zamislite kakva je bila Srbija, zamislite da vam neko kaže sedamdeset pete godine – e, pa sad je bio Drugi svetski rat pre 30 godina, ili šezdeset pete. Kakvi su to izgovori? Vi ste valjda zato i pobedili na izborima, narod je mislio, ovi su bolji, Srbija je devastirana. I, šta sad? Mi slušamo već sedam godina – bivša vlast, bivša vlast. Zato ste i izabrani, treba to da promenite valjda.

S druge strane, nije mi jasna jedna stvar. Ono što možemo da vidimo najave i što se dešava kada je konkretno stvar u ovim delatnostima koja su važna za državu, a to su pre svega MUP, vojska, prosveta i policija, da mi imamo spektakularne najave jednokratnih isplata u visini od šest, sedam, deset ili petnaest ili koliko je već. Mi se time hvalimo i mi to slavimo kao veliki uspeh. Zašto to? Zašto nemamo plansko povećanje plata? Zašto ne vodimo računa o ljudima koji su zaposleni u tim delatnostima? Ne možete mi reći bivša vlast, ko sad pita bivšu vlast? Sad je valjda vaša odgovornost.

Znate, ako je neko stanje bilo katastrofalno, ne može da bude to izgovor što je sada stanje loše. Nemojte mi reći da je sada bivša vlast kriva što nam odlaze lekari ili studenti ili ljudi koji završavaju medicinske fakultete ili specijalizacije. Ne može da bude zato što je nešto bilo mnogo gore opravdanje za to što je sada loše stanje. Vi ste izabrani, vi ste na vlasti, vas ne treba da zanima šta je bilo pre, vas treba da zanima šta ćete vi da uradite. Potpuno nije važno ko je bio i šta se desilo, sedam godina je prošlo.

Dakle, osnovna poenta svega kada je narod na izborima promenio vlast je da nije imao poverenja u bivšu vlast. Što mi to slušamo sad sedam godina? Pa to je jasno iz izbornog rezultata, ali ne mogu sada da budu oni krivi za nešto što se dešava npr. nekoliko godina unazad, pustite to.

Zaista najdobronamernije govorim o ovome. Mislim da su to akutni problemi u našem društvu, pre svega vezano za ove četiri delatnosti, od kojih je zdravstvo tu najvažnije i čak možda, ako se ne varam, ima i najviše zaposlenih. Ja bih voleo da se ugledate samo na ministra Šarčevića, koji je juče dao izjavu koju ja podržavam, gde se prekida ograničenje zapošljavanja u prosveti. Ja mislim da je to dobar potez, mislim da bi trebalo da se ugledate na to i da će to dati jedan novi podstrek našem zdravstvu.

Moram samo da kažem da se ja slažem sa tim da su ti bivši opljačkali Srbiju, i Đilas i Jeremić i ko već ne, Dinkić itd. Hajde da ih pohapsimo, hajde da ih uhapsimo i idemo da vidimo šta su oni ukrali na sudu i da vidimo posle zakonske kazne, da se imovina zapleni itd. Zašto da slušamo samo o njima? Nisu valjda oni toliko važni, da sad mi moramo da se bavimo njima ovde i kada su zakoni o zdravstvu. Ne mogu nam oni biti krivi sada za ovo stanje. Ja zaista nastupam konstruktivno, na način na koji ja mislim i stranka koju ja predstavljam, da treba da se stanje u zdravstvu popravi i uopšte u javnom sektoru, ali nemojte da tražimo tamo izgovore neke koji su prilično infantilni.

Što se tiče ekonomije Srbije, slažem se i sa tim da dođe „Folksvagen“, naravno, sve te kompanije svetskog glasa su dobrodošle, ali nemojmo da se pretvaramo da se ekonomska politika nije promenila od 2012. godine i dalje se daju nenormalne subvencije po svakom radnom mestu i dalje se daje zemljište besplatno koje vredi nekad i više miliona evra, sve moguće dozvole i administrativne takse besplatno i sa tim se ugrožava srpski privrednik. Hajde da promenimo i to, i to je katastrofalno rešenje bivše vlasti. Ja se sa tim ne slažem i treba to da se promeni, da vidimo onda da li smo napravili neku očiglednu razliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 2011. godine Republika Srbija pokušava da reši pitanje Kosova i Metohije kroz dijalog pod pokroviteljstvom EU. Vlast do 2012. godine je premestila dijalog sa nivoa UN i Saveta bezbednosti na nivo EU i sa tim u vezi je instalirana na Kosovu Misija Euleksa koja ima za cilj da izgradi kosovske institucije.

Mi u javnosti možemo da saznamo samo spekulacije o pregovaračkim pozicijama Srbije, uopšte o planu i predlogu za neki tzv. kompromis između Srba i kosovskih Albanaca, te upućujem poslanička pitanja gospođi Ani Brnabić, predsednici Vlade Republike Srbije i Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike - koje su pregovaračke pozicije Srbije, šta je naš stav i da li da bi saznali šta mi želimo na Kosovu i Metohiji, kako to ima običaj da kaže Aleksandar Vučić, moramo da odemo na jedan panel koji se organizuje u Beogradu, gde je glavna tema, dakle, dosadašnji domet i proces normalizacije odnosa između vlasti u Beogradu i Prištini na kojem je glavni učesnik savetnik predsednika republike Kosovo Hašima Tačija, Bljerim Šalja? Da li mi u Beogradu i pogotovo Narodna skupština treba da ide da sluša šta kaže Bljerim Šalja šta će da bude na Kosovu i Metohiji ili valjda se i mi nešto pitamo? S druge strane, gde su reakcije vlasti u Beogradu zbog ovog događaja?

Osim Savetnika predsednika Kosova, tu su još i Ilir Deda, potpredsednik stranke Alternativa iz Prištine, Fakrim Musliju i Beljuj Behaj, doktor političkih nauka iz Prištine.

Da li mi sad vodimo dijalog ovde u Beogradu? Naravno, sa sprske strane tu su Sonja Biserko i Čedomir Jovanović. Gde su informacije o napretku ovog dijaloga?

S druge strane, gospođa Ana Brnabić je rekla još u novembru kako, ako Kosovo ne ukine taksu od 100% na srpsku robu, biće izbačeno u roku od 90 dana iz CEFTA sporazuma. Evo, prošlo je malo više od 90 dana, nekih 120, šta se dešava sa CEFTA sporazumom?

Šta smo mi uradili da zaštitimo srpski narod na Kosovu i Metohiji koji je na ivici humanitarne krize zbog ovih taksi ili isto da idemo da pitamo šta misli Bljerim Šalja?

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo i prošle nedelje jedan nemio događaj kada je antisrpski sud u Hagu osudio bivšeg predsednika Republike Srpske na doživotnu robiju po izmišljenoj optužnici. Gde su reakcije iz Beograda? Da li se mi slažemo sa tim? Da li mi prihvatamo da je Radovan Karadžić kriv za tzv. genocid?

Znate, ja sam imao nadu da će se to promeniti kada sam gledao Anu Brnabić koja je u intervju za Dojče vele rekla kako u Srebrenici nije bilo genocida i nije bilo genocida. Svako ko zna i poznaje Konvenciju o genocidu, ko zna bilo šta iz međunarodnog prava i ko zna da čita i piše može da vidi da u Srebrenici nikakvog genocida nije bilo.

Dakle, gde je reakcija predsednika Republike, gde je reakcija srpskih zvaničnika na to? Da li smo se mi sa tim pomirili? Da li mi prihvatamo da smo mi genocidni narod? Neće nas to ništa više približiti EU. I ako budemo ćutali i ako budemo prihvatali, to će samo pokazati kako je naša kičma slaba, da mogu da sa nama rade šta god hoće, šta god im padne na pamet, a mi bez ikakvog pogovora sve ispunjavamo.

Apelujem na vlast u Beogradu da se takvo ponašanje promeni i da politika počne da se vodi na načelima suverenosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram prvo da izrazim žaljenje što danas na ovoj sednici nisu prisutni ministri pod čijim su resorima ovi akti.

Sve je u redu, gospodine Lončar, kao predstavnik Vlade, pošto je predlagač Vlada, ali ipak to pokazuje odnos Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini. Ministrima u Vladi treba da bude najvažnije da obrazlažu predloge zakona u Skupštini, da dođu u Skupštinu, da slušaju kritike narodnih poslanika, i to je moralo da bude najpreče, a ne druge obaveze. Šta znači druge obaveze?

Prvi sporazum sa Republikom Litvanijom, kažem, izražavam žaljenje što nije danas tu ministar Stefanović, jer me interesuje koji su to benefiti ovog sporazuma? Zašto je nama sada nužno da imamo sporazum sa Litvanijom? Da li smo mi to razvili neku saradnju u prošlosti, pa sad unapređujemo, da li nam je to nešto važno?

Kao što ste čuli, jedna od zemalja, koje imaju apsolutno antisrpski stav u celoj EU, koji su među prvima priznali nezavisnost Kosova, i pozivali kako je to ključ za uspeh regiona zapadnog Balkana, dakle, nezavisnost lažne države Kosovo i sad mi sa njima potpisujemo sporazum i ovde slušamo kako je to put u budućnost i kako je to trasa naših investicija i razvoja za bolje sutra u EU, apsolutno nepotrebno. Pre svega, valjda mi sarađujemo sa svim zemljama EU što se tiče unutrašnjih poslova u okviru Interpola. Zašto je posebno važno da sarađujemo sada sa Republikom Litvanijom na bilateralnoj osnovi? Ja taj razlog ne vidim.

Ima mnogo prečih stvari vezano za MUP, sa kojima se mi ne bavimo i ne raspravljamo, ali zato imamo ove nebitne stvari na dnevnom redu. Dakle, neko ko ima otvoren antisrpski stav, koji radi protiv interesa države Srbije, i mi ovde da slušamo pohvale na njihov račun i da se mi pretvaramo da će to da pomogne našem putu evropskih integracija.

Moram da kažem jednu stvar, nije ta Litvanija toliko loša. Ima nešto što rade, što je apsolutno na korist naših nacionalnih interesa, uvek su prvi na blokiranju poglavlja u pregovorima sa EU. Uvek oni, Litvanci i Holanđani, uvek prvi blokiraju pregovore. Evo, pitajte Tanju Miščević, i zahtevaju od Srbije usaglašavanje spoljne politike sa politikom EU tj. sankcije Rusiji. To je njihov osnovni zahtev, a mi ovde pričamo o prijateljstvu i unapređenju odnosa i sporazuma. To je naša saradnja.

Mi smo u proteklih nekoliko godina potpisali više sporazuma sa NATO paktom, to su SOFA, IPAP i NSP Sporazum koji su dali prava vojnicima i službenicima koji su u službi NATO pakta ovde, kakvim nisu bila predviđena vojnicima Trećeg rajha po Sporazumu tj. Trojnom paktu.

Dakle, to smo mi dozvolili NATO vojnicima na teritoriji Srbije. Ne plaćanje carina, slobodan prolaz, diplomatski status, itd. To je sve bilo ekspresno, usvojili smo i pričalo se kako je za to kriva bivša vlast.

Imamo već, bar mi, srpski radikali govorimo o tome već tri godine, situaciju da pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu mi ne možemo da dodelimo diplomatski status tj. Ministarstvo spoljnih poslova. Više puta smo postavljali ta pitanja u Skupštini Srbije i dobijali smo odgovore gde ministarstva prebacuju nadležnost jedni na druge i svi nekako hoće da se otkače od toga.

Da li nam je to važno? Da li nam je to važnije ili sporazum sa Litvanijom? Hoće li Litvanci da dođu ovde da gase požare ili da spašavaju ljude iz poplava, ne daj Bože, ako nam se to opet desi. Da li će to da rade NATO vojnici po Sporazumu iz SOFA? Mislim da neće.

Sa druge strane, mi imamo jednu moralnu obavezu zato što je Ruska Federacija naš najveći zaštitnik na spoljno političkom planu, pogotovu u Savetu bezbednosti, pogotovo po pitanju KiM, a mogli ste i da vidite kada je ceo taj zapadni svet, uključujući i EU, Sjedinjene države i sve ostale, hteo da u Savetu bezbednosti bude doneta rezolucija koja proglašava Srbe za genocidan narod i sve one laži koje su bile tu uključene, uključujući i silovanje dece, više od 200.000 silovanja u ratu u BiH, Rusi su to sprečili. Mi ne možemo da im damo diplomatski status, ljudima koju su spašavali naše sugrađane u vreme poplava u Obrenovcu i svaki put kada nam pomoć zatreba.

Ali zato, unapređujemo saradnju sa Litvanijom, pa hvala Bogu, sad će to da bude na jednom istinski odličnom nivou, pa će se možda nešto promeniti, možda će nas Litvanci zaštiti sledeći put kada budu hteli da nas proglase genocidanim narodom.

Dakle, apsolutno sporazum koji treba odbaciti.

Zato mi je žao što ministar nije tu, zato što me zanima i hitnost usvajanja ovog sporazuma, a zanima me i šta je sa Rusko-srpskim humanitarnim centrom? Mi smo predložili da se jedan takav centar formira i na teritoriji AP Vojvodine, skupili smo više od 30.000 potpisa građana Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodine, a skupština pokrajine je odbila da to stavi na dnevni red, skupština u koji naprednjaci imaju većinu.

Što se tiče drugog sporazuma, to jest, osnivanja Azijske infrastrukturne investicione banke, ja ne mogu da ne primetim da svaki put predsednik Srbije priča o tome kako su Srbi prespavali pad Berlinskog zida, kako su prespavali slom Komunizma, oni su živeli u nekim iluzijama, vreme je za realnost, vreme je za 21. vek itd.

Ono što smo mi uvek pozdravljali, jeste saradnja sa Narodnom Republikom Kinom, Ruskom Federacijom, zemljama BRIKS-a i svim ostalima iz celog sveta koji žele da sarađuju sa Srbijom, a takvih je mnogo, bez ikakvog političkog uslovljavanja, a to nije tako sa druge strane.

Znate, kada je prvi put EU zavela sankcije Ruskoj Federaciji, ministar trgovine Rasim LJajić je izjavio kako je sad to naša šansa da mi povećamo izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, da iskoristimo to što ima prostora na tržištu, budući da Evropa više tamo ne izvozi. Istog dana Majkl Devenport, tadašnji predstavnik EU u Srbiji je dostavio Ministarstvu trgovine diplomatsku notu koja se zove Ed-memoar, u kojoj je stajalo da Srbija ne bi trebalo da iskorišćava takvu situaciju, da povećava svoj izvoz, nego da sledi politiku EU. Tako smo mi uradili. Dakle, mi smo uradili nešto apsolutno protiv srpskih interesa, samo zato što je to neko tražio od nas iz EU.

Takva situacija je i sa ovim velikim svetskim bankama. Znate, svaki put dok smo mi u procesu evrointegracija, mi ćemo morati kao prioritetnu da biramo Evropsku banku za obnovu i razvoj i ostale banke pod pokroviteljstvom EU. Mislim da treba da demonstrira suverenost Republika Srbija.

Vi ste, ministre, nekoliko puta ponovili kako mi imamo sad svoju stolicu, nama je važan samo srpski interes, ne strane prestonice. I Vučić to priča kako je sad Srbija poštovana u svetu itd. Ako je Srbija poštovana u svetu, molim lepo, da onda vidimo gde je naš nacionalni interes, sa kim da sarađujemo, da li da sarađujemo sa bankama koje su sa neke druge strane sveta, koje su u razvoju, koje imaju ozbiljan zamajac i mnogo veći potencijal i mnogo bolje uslove za to.

Saradnja sa Narodnom Republikom Kinom je isplativa na više načina. Pre svega, mi srpski radikali smo upozoravali šta će se desiti ako „Esmark“ američki bude došao u „Železaru“ Smederevo. Podsećali smo šta se desilo sa „U.S. Steel“, kako su vratili „Železaru“, kada su sve istopili, sav profit izneli iz Srbije za 1 dolar, kakav je to katastrofalan ugovor bio i pokolebala se tada Vlada Aleksandra Vučića da to potpiše i to je odbijeno.

Evo šta se dešava sad kad su došli Kinezi. Narodna Republika Kina kada ulaže, oni ne ne gledaju, kao investitori sa Zapada, da samo uzmu naše subvencije, kratkoročni profit, što brže da se zaradi, nego da ostanu na tom prostoru sledeći 20, 30, 50 ili više godina. Zato je to nama isplativo, bez bilo kakvih specijalnih preferencija prema bilo kome. Samo čista logika.

Isto tako, Srbije je deo velikog jednog projekta, možda najvećeg na svetu, koji se zove „Pojas i put“, tj. „Novi put svile“. Dakle, pod tim projektima prave se autoputevi, železnice, ostala infrastruktura, infrastruktura za energetiku itd. Treba maksimalno to da se iskoristi i treba već jednom da uzmemo stvari u svoje ruke kada su u pitanju investicije, a ne kao što je to princip minstarstava da prolaze firme iz Amerike ili EU, neretko i bez tendera, neretko sa velikim ponudama koje su za 100% veće od druge ponude po redu.

Dakle, vrlo je jednostavno. Republika Srbija treba da razvija saradnju i sa ostalim prijateljskim zemljama. Imate sada pitanje turskog toka. Treba da učinimo sve da nam se ne desi kao što se desilo sa južnim tokom, jer države kroz koje treba da prođe južni tok poklekle su političkim pritiscima. Valjda je važnija naša energetska bezbednost, nego put Srbije u EU koji može da traje još decenijama.

Zašto sam rekao da Aleksandar Vučić često govori kako smo mi prespavali pad Berlinskog zida i slom komunizma? Zato što je sada u opasnosti Aleksandar Vučić i cela Srpska napredna stranka da prespava raspad EU.

Evropska unija nije organizacija iz devedesetih godina, Evropska unija je na zalasku. Iz EU se prvi put članice iščlanjuju. Prvi put odbijaju da budu članice, kao što je Island, država koja je mnogo manja od nas, dvadesetostruko manja po broju stanovnika, a mi srljamo, mislimo da će nam sporazumi sa Litvanijom pomoći i tapšanje po ramenu. Nema od toga ništa.

Dakle, u sferi ekonomije gledati samo sopstveni nacionalni interes, time se rukovoditi, a ne političkim pritiscima.

Gospodine ministre, vi ne možete da budete ministar u Vladi pa da kažete da međunarodni ugovori nemaju veze sa politikom. To je samo politika i ništa drugo. To mnogo govori o opredeljenju Srbije.

Znate šta, saradnja sa Rusijom jeste na jednom nivou, ali samo deklarativno. Šta smo mi to uradili, pazite čin jedan koji je davanje diplomatskog statusa ljudima koji su spašavali naš narod u vreme najtežih nesreća, a to ne sme da se uradi ne zato što mi to nećemo ili postoje neke barijere, jedino zato što ne dozvoljava EU. Nije to isto kao sporazum za gašenje požara. Mi imamo sporazum u Partnerstvu za mir, a imamo još sijaset sporazuma sa NATO paktom.

Dakle, to pokazuje spoljno-političko opredeljenje, intenciju naše države u međunarodnim odnosima. Znate, da bi sada to brže došlo, imamo sada na direktnoj liniji Litvaniju i Srbiju, kako bi brže razmenili informacije, pa nije srednji vek. U vreme informacionih tehnologija treba nam sada potreban sporazum da bismo brzo razmenili informacije. Koliko je to brzo? Koliko bi bilo bez toga? Da li bismo mi sada imali neki period od dve nedelje dok jedna informacija dođe iz Litvanije u Srbiju? To su, ja mislim, priče za malu decu.

Dakle, gasovod se osporava od strane EU. Videli ste kada je u pitanju energetska bezbednost EU sa Severnim tokom dva, tu nema nikakvih problema, a kada je u pitanju energetska stabilnost Srbije i celog Balkana, onda mi sarađujemo sa Rusijom, treba da se priključimo spoljnopolitičkim sankcijama.

Ja pozivam Vladu Srbije da odoli tim pritiscima. Nemojte me shvatiti pogrešno, ja mislim da je to dobro za našu zemlju.

Nema veze ko je podneo ovaj Predlog zakona, ionako je danas plagijat u modi.

Dame i gospodo narodni poslanici, po Ustavu iz 2006. godine sistem decentralizacije je postavljen nakaradno. Naš Ustav poznaje dve autonomne pokrajine, AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. Veliki deo teritorije nije pod tim sistemom decentralizacije. Dakle, jedna očigledna asimetrija koja može samo da uvede i uvodi već dugi niz godina zabunu u naš administrativni sistem.

Ako znamo da je trenutno na teritoriji Kosova i Metohije, da je teritorija Kosova i Metohije je trenutno pod okupacijom, mi faktički imamo samo jednu autonomnu pokrajinu i koja je potreba za tim? Da li je to neka pokrajina koja je specifična po nekom svom stanovništvu, po nekim drugim elementima kojih nema na teritoriji ostatka Srbije? Nije. Tamo živi više od dve trećine srpskog naroda.

Živi naravno određeni broj pripadnika nacionalnih manjina i srpski radikali su uvek bili prepuni poštovanja prema nacionalnim manjinama i njihovim pravima, ali poštovanje prava nacionalnih manjina nema veze sa postojanjem autonomne pokrajine. To ima veze sa Zakonom o nacionalnim manjinama.

Dakle, AP Vojvodina je samo jedan birokratski aparat za koje se izmišljaju nadležnosti, koji se obilato finansira i pravi, faktički, država u državi.

Mihajlo Đurić je proročki rekao, profesor sa Pravnog fakulteta, za Ustav iz 1974. godine, da je to osnov za dezintegraciju Srbije. On je zbog toga bio uhapšen i osuđen.

Šta je sada razlog postojanja AP Vojvodine? Šta je razlog postojanja zastave AP Vojvodine? Ne postoji ni jedan. Jedino može da bude osnov za dalji separatizam.

Mi koji smo imali iskustva sa tim separatizmom, govorim kao država Srbija, u celom 20. veku, mi moramo da danas povedemo računa o tome, i ne smemo da pređemo preko toga olako. Zato što, ko je mogao i da pomisli da će jednog dana u Crnoj Gori biti teško reći da si Srbin, a da nisi Crnogorac? Ko je mogao da pomisli da će danas da prava srpskog naroda u ovoj novoj državi Crnoj Gori budu ugrožena, da se ne poštuju i da Srbi kao narod budu progonjeni? To niko nije mogao da zamisli pre 20 ili 30 godina.

Postojanje AP Vojvodine jeste isključivo samo osnov za budući separatizam na našoj teritoriji.

Srpski radikali se zalažu za ukidanje AP i pokrenućemo postupak za održavanje referenduma na kojem bi se građani izjasnili da li su za postojanje AP Vojvodine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nedavno je Evropski parlament usvojio rezoluciju i amandman koje je jedan parlamentarac iz Slovenije predložio, a to je da Srbija pre ulaska u EU treba da se izjasni o genocidu u Srebrenici, tj. da prizna da se u Srebrenici desio genocid. Ova činjenica treba da nam bude dovoljna da momentalno prekinemo pregovore sa EU o učlanjenju, jer jednostavno, srpski narod ne sme da dozvoli da EU smatra Srbiju genocidnom.

Dakle, trebalo bi što pre predsednik, premijer i Vlada Republike Srbije da se jasno izjasne o tome, a da ne traži utehu Vlada i vladajuća garnitura o tome što je izveštaj Evropskog parlamenta neobavezujući, pa i sve što su nam evropski poslanici i birokrate izbrisali i rekli ikad o Kosovu, kako bez priznanja nezavisnosti Kosova nema učlanjenja u EU, isto je to tako neobavezujuće, pa i svi znamo, pa i vrapci na grani u Srbiji znaju da je to jedini, osnovni i najvažniji uslov Srbije za učlanjenje u EU.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, ministru i potpredsedniku Vlade Nebojši Stefanoviću – kada će se izjasniti o potpredsedniku Vlade Rasimu LJajiću? Da li je moguće da nije dovoljno ni to što su poslanici SRS utvrdili da se bavi trgovinom narkotika, da se bavi kriminalom i švercom u Novom Pazaru, pa čak i da je razgovarao o potencijalnoj likvidaciji predsednika SRS i u britanskoj ambasadi? Kada će Vlada Republike Srbije više da oduzme imunitet Rasimu LJajiću? Kada će o tome da se razgovara? Zašto je Rasim LJajić toliko važan za vladajuću koaliciju?

Dakle, nemojte da čekate da se on smiluje sam i posle 18 godina neprekidnog boravka na vlasti sam podnese ostavku ili kad mu jednom dosadi da se ne bavi politikom. Hajde da se bavimo njegovim aferama dok je on na vlasti. I, na sve to, još gura prst u oko srpskom narodu i zvaničnim institucijama Republike Srbije kada pravi koaliciju u Bošnjačkom nacionalnom veću, tj. Savetu bošnjačke nacionalne manjine sa Sulejmanom Ugljaninom, koji otvoreno govori kako je Srbija fašistička tvorevina i kako će se on protiv nje boriti.

Dakle, ministar u Vladi Srbije, potpredsednik Vlade, izabran na listi SNS, je izabrao Esada DŽudžu za predsednika Saveta nacionalne manjine Bošnjaka i napravio koaliciju sa Sulejmanom Ugljaninom, a taj Esad DŽudžo, osim što govori kako su muslimani morali na svoja prezimena da dodaju ić i ević zbog, jel, srpske okupacije i nikad se tako nisu prezivali, osim tih nebuloza, nedavno je objavio kartu Srbije bez Kosova i Metohije, AP Vojvodine i Sandžaka i predstavio Srbiju rasparčanu u 2025. godini, a ove naše dve pokrajine i Rašku oblast ili Sandžak kao nezavisne države. Pa, to je skandal.

Vladajuća stranka, Vlada Republike Srbije, predsednik Vlade, predsednik Republike moraju što pre ne samo da osude ovo, nego da reaguju da se to ne dešava u zvaničnim institucijama Republike Srbije.

Znate, kako mi možemo da se borimo protiv šiptarskih separatista i da gledamo da štitimo naše interese na Kosovu i Metohiji, kad u Srbiji u zvaničnim institucijama Republike Srbije imamo iste takve separatiste, ako ne i gore?

Gospodine Arsiću, povređen je član 107, narušeno je grubo dostojanstvo Narodne skupštine.

Jedan od pređašnjih govornika je SRS nazvao najamničkom strankom. Znate, kada se neko bavi politikom iz interesa, kada samo na umu ima koristoljublje, njemu je to onda u svesti, tako da se onda svi bave politikom iz tih razloga. Kada je neko na vlasti 18 godina, u svim mogućim garniturama od 5. oktobra do dan-danas i nije mu teško ni da kritikuje istu tu Vladu 5. oktobra u kojoj su sedeli, dakle, znamo o čemu se radi i o kakvim ljudima. Znate, ako neko može da bude izabran na jednoj izbornoj listi, DS konkretno, a posle toga napravi Vladu sa strankama koje su bile na potpuno suprotnoj izbornoj listi, vi znate da tu nikakve politike, nikakvog morala, nikakve časti nema, da je u pitanju samo interes.

Komentarišu ostali poslanici izborne rezultate i predviđaju izborne rezultate SRS. Znate, SRS je ponosna što je uvek na republičke izbore izlazila samostalno, a neke stranke nikada nisu učestvovale samostalno, zato što one ne postoje, one su sateliti, one samo popunjavaju mesta u upravnim i nadzornim odborima u ministarstvima zbog svojih ličnih interesa i tako je već 18 godina i nije im važno sa kim su u vlasti. Takva je stranka Rasima LJajića i takva je bila u poslednjih 18 godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, moram da razjasnim jednu stvar. Srpski radikali se bave Rasimom LJajićem isključivo zato što smo ga uhvatili u kriminalu. I zbog toga je on politička meta, i to znači to.

Moram da vas nešto naučim, iako ste vi ovde mnogo duže nego ja, ali izgleda stvarno ne znate ništa.

Dakle, Siniša Mali, tj. ministar, koliko mi se čini, prvi put predlaže i sad brani budžet u Narodnoj skupštini. Naravno da će biti povoda za napade ukoliko sledeće godine uhvatimo neke nedozvoljene radnje ili afere povodom ovog budžeta, i to je prirodno, i to sve stranke u Skupštini treba da rade. Videćemo kako će da protekne prva godina, tj. sledeća godina ministrovanja Siniše Malog.

Znate, imamo mnogo nepotrebnih troškova. Mi pričamo o budžetu i ekonomskim reformama, a trošimo pare na razne stvari, mogu slobodno da kažem, nepotrebno.

Srpski radikali se oduvek zalažu za ukidanje AP Vojvodine. Mislimo da je to jedan korak ka novom separatizmu u Republici Srbiji. Ogromne pare se slivaju u nepotrebnu administraciju AP Vojvodine, što je isto tako i apsurdno, budući da pored AP Vojvodine i AP Kosova i Metohije, mi u stvari imamo asimetriju u upravnom sistemu Republike Srbije, budući da imamo dve pokrajine i jedan region koji nema nikakav status. Kome je to potreba?

Isto tako, finansiramo Savet nacionalnih manjina, koji se bavi separatizmom, a ne samo što se finansira, nemam ništa protiv tradicije, kulture svih nacionalnih zajednica u Srbiji, to treba da se promoviše, ali ne može separatizam da se promoviše. To morate da rešite u vašoj Vladi sa svojim koalicionim partnerima.

Hvala vam.

Član 107. Malopre je brutalno narušeno dostojanstvo Narodne skupštine. Znate, kada jedna gospođa ovde kaže kako nas zanima ministar finansija zato što je kod njega državna kasa, a inače je neprekidno u vlasti tj. stranka 18 godina u svim mogućim koalicijama, nikada samostalno nisu izašli na izbore i mnogo me zanima ko će od tih poslanika da ostane u toj stranci kada više ne bude na vlasti? Baš me interesuje šta je njihovo vezivno tkivo, to što njih povezuje, s konca i konopca?

Dakle, jedini razlog bavljenja politikom, pripadnicima te stranke, bar onim na najvišim mestima, funkcionerima, jeste samo koristoljublje, samo lični interes. To možemo da vidimo na mnogo primera. Pre svega, ljudi koji su izabrani sa liste DS su napravili Vladu sa naprednjacima kao da ništa nije bilo, sami ne bi mogli da sakupe ni potpise a ne da izađu na izbore.

Dakle, o tim ljudima mi pričamo. Znate šta, mi se bavimo politikom iz ideala. Dva puta nismo prešli cenzus i ostali smo svi na okupu zato što nas ne vezuje to. Ima nešto više valjda u politici osim mandata, nadzornih i upravnih odbora i onim čime se vi rukovodite.

Znate kada jedna stranka izađe na izbore na jednoj listi i sa potpuno drugim napravi Vladu, napravi preokret od 180 stepeni, ja ne znam čime bih to mogao da nazovem, osim političkom prostitucijom. Hvala.