A da idem na splav ili?

Moramo da napravimo neku akviziciju večeras.

Naslov člana 9. Predloga zakona o bezbednosti i zdravlju na radu predlažem da se menja i da glasi: „Obaveze i odgovornost poslodavca“. Znači, i u ovom slučaju govorimo samo o konzistentnosti onoga što piše već u samom zakonu.

Sam član, sam naslov tog člana glasi: „Odgovornost poslodavca“. Ja sam predložio da napišemo u članu: „Obaveze i odgovornost poslodavca“, nisu to iste stvari. A i u samom tekstu se kaže da je poslodavac dužan, znači on ima svoju obavezu da nešto obezbedi, pa onda u sledećem stavu opet kažemo da je on dužan, pa onda kažemo u trećem stavu da se on oslobađa odgovornosti, pa bi zbog toga bilo stvarno konzistentno kroz sve ove članove da primenimo nomenklaturu koju bi trebalo da primenimo, da zakon ima svoju jedinstvenu formu koju je lako pratiti, jer ako letimično čitate kasnije u primeni samog zakona, čitate naslove, onda vi nećete pročitati i naći ono što je vama bitno, i zato je naslov bitan, i zato se naslov i piše u zakonima, da bi svi oni koji čitaju znali šta u tim članovima piše.

Na član 12. Predloga zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, u stavu 1. predlažem da se brišu reči: „kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva“.

Ja bih voleo da znam zakonodavac, onaj koji je pravio nacrt ovog zakona, zašto je stavio ovu formulaciju u sam zakon. To je potpuno pretrpavanje obaveza koje ništa ne znače.

Znači, ako pogledate šta tačno piše u članu 12, kaže: „Poslodavac je dužan da prilikom organizovanja rada i radnog procesa obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih, uključujući pružanje informacija i obuke zaposlenih, kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva“.

Sad samo razmislite, možete li vi da pružite informacije zaposlenima, da obučite zaposlene, a da nemate finansijska sredstva? Nekad možete, nekad možete da imate obuku koju imate u okviru svog preduzeća, koja ne iziskuje dodatna finansijska sredstva. Takođe, i kada dajete informacije i obaveštavate zaposlene. Zašto ovo mora da bude posebna obaveza? I kada sutra bude dolazila inspekcija u firme, onda će tražiti od poslodavaca i da postoji posebna odluka gde su oni obezbedili dodatna finansijska sredstva za neke stvari koje im inače ne trebaju. Zašto to radimo? Ne znamo.

Zašto ovo nije prihvaćeno na odborima nije mi jasno. Da li mogu da dobijem bilo koje objašnjenje od bilo kog člana Vlade, ako uopšte razume o čemu pričam? Nema.

Očito da treba da sednemo u nekom kraćem kružoku ljudi i da pričamo o ovim pravnim stvarima, izgleda da vas to posebno ne zanima, ali vam govorim nešto što će u praksi da se pokaže kao loše.

Na član 13. Predloga zakona o bezbednosti zdravlja na radu stav 1. u tački 7) predlažem da se menjaju reči „koherentne“ sa rečju „celovit“. To je nešto što smatram da je u duhu našeg srpskog jezika, da bi trebali da zamenimo gde god možemo, tuđice, reči koje koristimo iz drugih jezika i da koristimo reči iz našeg srpskog jezika.

Ovo nije ništa vezano posebno sa funkcionisanjem samog zakona kasnije u njegovoj primeni, ali mislim kad već donosimo zakone i kada imamo Zakon o tome kako će se koristiti srpski jezik i na kom načinu i kom ćiriličnom pismu se koristi i službena dokumentacija da bi bilo dobro da koristimo i srpski jezik izbacimo tuđice.

Predlog zakona o bezbednosti zdravlja na radu u članu 14. predlažem da se reči „prava, obaveze i odgovornosti“ menjaju rečima „prava i obaveze“.

Zašto to smatram? Zato što je odgovornost treba regulisati u skladu sa već podnetim mojim amandmanom broj 3. tj. na član 3. gde sam takođe rekao da se prava, obaveze i odgovornosti zamenjuju rečima „prava i obaveze“ da napravimo jedan konzistentan zakon, da možemo da pratimo prosto sa jedne strane prava koja korliraju sa obavezama sa druge strane, a da odgovornost definišemo kao jednu posebnu oblast, zato što to sve nije uvek isto. Moramo da stavimo do znanja kada dolazi inspekcija i kada proverava ne treba uvek da kažnjava poslodavce, nego samo da proverava nekad da li su dobro primenili određene odredbe zakona i neke podzakonske akte. To je važno zato što dolazite u situaciju da nekada zbog toga što se, da kažemo na jedan rogobatan način primenjuje zakon od strane inspekcije, kažnjavaju ljudi koji su savesniji, nego oni koji su nesavesni. Oni koji su nesavesni plate kaznu koja je u određenom iznosu. Ta kazna je sada, recimo 100.000 dinara.

Sa druge strane svi koji su savesni uložiće u svoje obrazovanje, u obuku svojih zaposlenih preko 200.000 dinara i napraviće nekada propust i sad zamislite on je uložio i u svoje obrazovanje, imaće mogućnost, odnosno opasnost da plati kaznu, a sa druge strane nesavesni samo plaćaju kaznu. Baš zbog toga treba odvojiti i naglasiti šta su prava i obaveze, a šta su odgovornosti.

Član 16. odnosi se na procenu rizika. Između ostalog u svom poslovanju sam dobio i licencu svojevremeno, zaradio za menadžera za procenu rizika u zaštiti poslovanja imovine i lica i smatram da je to jedna od važnijih stvari. Postoji i akt o proceni rizika koji sve firme moraju da imaju i na osnovu toga se pravi i sistematizacija rada, provera uslova zaposlenih u kojima rade i tako dalje.

Ono što mislim da je važno da naglasim ovde za ovaj član procene rizika, znate, napravi se taj akt o proceni rizika, ljudi ispune formu, a od suštine nema ništa. Nema u zakonu, nije to predviđeno, ne može se ni amandmanima to sve uraditi. Apelujem, ako je moguće da se povuče ovaj zakon sa usvajanja i da se doradi, zato što možemo da apelujemo na preventivne mere koje su mnogo važnije nego samu kaznenu politiku. Preventivne mere dovode do toga da se spasu životi ljudi i da njihovo zdravlje bude, da kažemo, bar manje narušeno nego što će biti nego što jeste. Zato mislim da taj akt o proceni rizika, ovaj član 16. koji njega opisuje je izuzetno važan, zato što iz njega proističu obaveze koje poslodavci sami sebi nameću, a država to kasnije kontroliše.

Ono što je važno da država ima mogućnost da u poslodavcima vidi svoje partnere i da u firmama vidi svoje partnere, a da ne vidi svoj plen.

Ono što sam ja predložio ovim amandmanom je takođe da se reč „integrisane“ menja rečju „uklopljene“, isto je u pitanju tuđica i srpska reč, ali generalno neće su više javljati, nisam više amandmana ni podneo. Da sam hteo ozbiljno da radim na ovome, bilo bi mnogo amandmana. Vidim da nema sluha za to da se ozbiljnije priča o ovom zakonu. Nadam se da ćete bar pokušati da shvatite da moramo da razmislimo o ovom zakonu detaljnije i da se više posvetimo preventivnim merama.

Član 28. Nismo videli godišnji program rada Narodne skupštine, koji utvrđuje predsednik Narodne skupštine. Ako bi mogli da nam date taj godišnji program rada da se pripremimo, mogli smo pidžamu da ponesemo za večeras.

Prvo, reklamiram povredu člana 103, niste mi dali reč kada sam tražio, a u pitanju je povreda člana 27. – staranje o redu u Skupštini i člana 108. Naime, kada je uvaženi gospodin Milenko Jovanov govorio, on govori jednim vrlo visokim tonom i glasom, rekli bi vatreno, moja ova jedinica je eksplodirala i membrana se potpuno pokvarila i uopšte ovaj zvučnik sad ne radi, ne mogu da pratim sednicu Skupštine. Ako bi mogli da reagujete tehnički.

Vi ste napravili niz grešaka. Povredili ste veliki broj članova Poslovnika. Prvo je 103, jer mi niste dali da ukažem na povredu onda kada sam je tražio, član 103, to je isti, kaže izričito.

Član 104. piše, između ostalog, u stavu 1, a izgleda da to ne primenjujemo uvek, da se replika daje kad se izgovori ime i prezime nekoga iz druge poslaničke grupe, ali takođe i kada se pogrešno protumači njegovo izlaganje.

To niste uradili.

Prekršili ste i stav 4, kada ste dali repliku koja traje duže od dva minuta, uglavnom uvek ljudima iz vaše političke grupacije.

Pogrešili ste član 107, kada niste reagovali za korišćenje uvredljivih reči i izraza.

Dalje, član 108, jer niste na pravi način vodili ovu sednicu i uspostavili red onda kada je trebalo. Vi niste reagovali.

Između ostalog, član 109, u stavu 1. crtica jedna od navedenih kaže da se iznosi opomena onda kada se upotrebljavaju psovke i uvredljivi izrazi. To smo sve čuli.

Nebitno je na koga, vi niste reagovali.

Na taj način zaista dovodimo u situaciju dostojanstvo ove Skupštine i ukazujem ponovo na povredu člana 107. stav 1.

Molim vas, da se o ovome izjasni Skupština.

Dragi građani Srbije, Demokratska stranka je rekla da ćemo doći do jednog procesa koji će pokazati besmisao čitave procedure koja se vodila poslednjih godinu i po-dve dana. Nažalost, bio sam u pravu. Nažalost su i moje kolege ukazivale na probleme koji nas čekaju, koji će nas očekivati, koji su nas čekali, nismo ih prebrodili. Opšta atmosfera je pokazala da nismo dorasli ovom zadatku, da je ova Skupština, Skupština iz koje izvire agresija, manipulacija, razne vrste ucena koje se kasnije šire po celoj zemlji, jedna zloupotreba prava, jedna zloupotreba položaja.

Ono što je zanimljivo danas da čujemo obrazloženje zašto nije bilo 1. marta zasedanje kao što u Ustavu piše, da prvi radni dan marta, Prvo redovno zasedanje. Ja vas pitam, a zašto na sajtu Narodne skupštine, ove iste naše Skupštine piše da rad Narodne skupštine, radnih tela da se odvija na sednicama? Na koji to drugi način se odvija? Zašto niste napisali od ovih koji upravljaju Skupštinom, generalni sekretar, zašto nisu napisali na sajtu koji su to drugi načini?

Još jedna stvar, zašto je ovde bila, da kažemo, svečana garda obučena, da nas dočeka kada smo ulazili prvi dan? Zašto to nije bilo 1. marta? Da li će tih 90 dana zasedanja da traje od danas, odnosno od juče, od 19. aprila ili će to da se važi od 1. marta? Potpuno svi rokovi koji su propisani Ustavom i zakonima mi ih ne poštujemo. Nažalost, prisiljeni smo da budemo u ovom jednom domu koji se potpuno zloupotrebljava rukovođenjem predsednika Skupštine.

Pored toga, moram da vam kažem da postoji, da kažemo, da postoje ozbiljni razlozi zašto imamo dve trećine propisane u zakonu da bi izabrali članove VSS i VST. To je napravljeno, to je napisano, to je u teoriji predviđeno za one slučajeve kad tom organu ljudima koje biramo hoćemo da damo veći legitimitet i tog legitimiteta da oni imaju veću odgovornost.

Sad druge strane, da bude poverenje stvoreno u te organe koji se biraju. Sa treće strane, da damo jedan značaj toj funkciji, da damo značaj tim ljudima, da odavde, mi smo predstavnici suverena, predstavnici naroda, prenesemo ono što je važno na te ljude koji će nas predstavljati u vrhu pravosudnog jednog sistema koji se pravi prvi put otkako postoji ova zemlja na ovaj način.

Poverenje nismo izgradili. Zašto? Zato što ste pokušavali da svaki argument izvrgnete ruglu, pa čak i ovu kvalifikovanu većinu propisanu odborima da se biraju kandidati za članove dvotrećinskom većinom, pa kada se ne izaberu onda da bude tropetinska većina.

Onda, šta je u pitanju? Imamo ljude koji su izabrani sa dvotrećinskom većinom ili sa tri petine. To nije ista kvalifikacija, to je ozbiljan problem, jer jedna konzumira drugu.

Sa te strane pokazujemo ljudima da uopšte nismo ni ozbiljni što se toga tiče, a i došli smo do onoga što sam vas pitao pre dva meseca na sednici, koji je vaš interes da se dogovorite sa bilo kim da napravite dve trećine? Nemate interes. To su samo floskule, fraze, kao i ostalo što ste smislili, čista prevara. Potpuno ste uništili smisao ovog celog procesa.

Na kraju ćemo doći ovde gde smo i govorili na početku da će komisija birati članove. Nećemo imati dve trećine za ljude koje smo predložili, a u komisiji će biti naravno pet ljudi, od tih pet ljudi trećina, odnosno većina će biti sa troje ljudi. To je Zagorka, dva minuta, Doljevac, to je Zoran, godišnji odmor, Pašalić i naš predsednik Skupštine Vladimir, doktor elektronike i elektronskog pionira, Orlić.

Znači, to troje ljudi će da bira celokupni pravosudni sistem. Gde se nalazi problem u svemu ovome? Znate šta? Pomenuli ste nekoliko puta, od vaše govornice, sa vaše strane, da je vrlo važno da postoji nadzor nad izvršnom vlašću. Kakav nadzor? U odborima kada razgovaramo, članovi odbora i zakonodavnog tela više brane ministarstvo i izvršnu vlast od samih ljudi koji dolaze iz ministarstva. Uopšte nemate svest o tome šta treba da radimo kao predstavnici zakonodavnog tela. Prosto, nemamo razliku između toga. Sve je izgubilo smisao, apsolutno. Ne samo što nemamo izvršnu vlast i zakonodavnu vlast koja je podeljena i koja treba da služi narodu, nego služi samo iskrenim i malim odanim ljudima samo svom vođi.

Mi nemamo ovde vladavinu prava, mi imamo vladavinu Vučićevog tipika na način koji je on smislio, na način kako treba da se radi, tako se i sprovodi jedna vrsta moderne, digitalne diktature. To je problem i baš zbog toga se nalazimo u situaciji da mi danas razgovaramo o Zakonu o VSS, gde između ostalog kaže da će ljudi koji se biraju morati da imaju svoje određene moralne osobine. Koje moralne osobine?

Razgovarali smo o tome sa njima, imali smo nekoliko puta to javno slušanje, u stvari u dva navrata, moralne osobine koje moraju zakonom propisane da pokažu da imaju. Te moralne osobine kažu da trebaju da imaju integritet i dostojanstvo, da se staraju o čuvanju poverenja u rad i autoritet Saveta sudstva i u javnosti i da moraju da pokažu svest u društvenoj odgovornosti.

Trudili smo se da ih pitamo. Motiv je bio da vidimo da li ti ljudi koji na papiru istaknuti pravnici, a rekli ste više puta da ih niko od vas ne zna. Po čemu su oni istaknuti ako ih niko ne poznaje, ni javnost, ni narod? Mi smo predstavnici naroda. Narod ne zna ko su ti pravnici, a treba da ih biramo jer su istaknuti. Potpuni nonsens. Vrtimo se u krug.

Na kraju dolazimo do toga da ne samo što će nadležnost biti veća Visokog saveta sudstva i Visokoga saveta tužilaštva, zamislite sada ovu glupost - član 17. propisuje nadležnost da će članovi Visokog saveta sudstva birati predsednika Vrhovnog suda. Znate li gde se nalazi predsednik Vrhovnog suda? On je jedan od onih pet koji je u komisiji, koji će birati članove Visokog saveta sudstva. Potpuno jedan haos. Nije podeljena odgovornost. Niko nije ukazivao sa vaše strane na to da treba da prihvatite naše amandmane. Bili ste gluvi na to i želeli ste samo da sprovedete svoju volju apsolutno bez ikakvog sluha da napravite dogovor, dijalog, razgovor, argumentima, nego ste samo hteli da sprovedete svoju volju.

Videće se na glasanju da ste sve dogovorili, da postoje kandidati koje ste nagovorili da se jave na ovaj konkurs i ako ne budu prošli dve trećine, vi se nećete uzbuđivati. Imate rezervnu varijantu, to je Komisija.

U svemu što se danas videlo, posebno čudi situacija da ste kontradiktorni u svojim izjavama. Recimo, zanima me gde ste našli da vam danas bude predstavnik Milan Radin? On danas govori - biće bolje, a predsednik Odbora za pravosuđe kaže - biće gore. Hoće li biti bolje ili gore što se tiče pravosuđa?

Imate predstavnika danas koji treba da govori, koji ne zna da ne postoji predsednik Visokog suda i ne znam ni ja kakvog suda u Komisiji, nego postoji predsednik Vrhovnog suda. E, takav čovek danas vas predstavlja.

Sa druge strane, predsednik Odbora gde se ja nalazim, pravosuđa, je izjavio kao insajder ili kao uzbunjivač i napisao da je on shvatio da je pravosuđe rak rana srpskog društva, da je stanje nepopravljivo i da će novim ustavnim izmenama biti još gore.

Kaže - naše pravosuđe je pod dubokim uticajem stranog faktora, a plašim se da će potpunim odvajanjem od bilo kakve državne kontrole strani uticaj biti još izraženiji. Neka nam je Bog u pomoći. I upravo je potvrdio ono što sve vreme govorim. Ovo su plodovi otrovnog drveta. Nalazimo se u situaciju u kojoj nećemo moći da izađemo tek tako, jer kontrolišete apsolutno sve bez poštovanja zakona, bez poštovanja dostojanstva ljudi, bez poštovanja onoga što ljudi u suštini jesu, bića koja slobodno misle i razgovaraju.

Pitao sam više puta kandidate baš o toj slobodni razmišljanja i da mi kažu koji su to primeri kad član 46. Ustava kaže – jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govori, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenje ideje. Sloboda izražavanja se može zakonom ograničiti. To može da bude samo u svrhu zaštite morala demokratskog društva. Pitao sam istaknute pravnike - šta je to moral našeg demokratskog društva? Nisam dobio ni jedan odgovor. Takve ljude danas biramo, zato što ste vi to hteli, da sprovodite svoju diktaturu, diktaturu većine. Nije bitno da li vas ima dve trećine, važno je da vas ima 126.

(Predsednik: Vreme.)

I ono što je bitno. Da završim. Ovo će biti sramota, jer ste imali priliku da sprovedete sistem onako kako treba, ali ste uradili potpuno nakaradno i uništili kompletni smisao celog posla.

Dakle, 15. avgusta 2010. godine SNS je imala konferenciju za štampu gde je između ostalog funkcioner pokojni Vladimir Cvijan rekao da je bilo 650 neizabranih sudija i tužalaca koji su se direktno učlanili u SNS, a onda izlazi Marko Đurić da ih ispravi i kaže – nije to tako, nije 650, 500 je, pogrešili ste. Onda Marko Đurić kaže između ostalog kada ga pita novinar – pa čekajte, ako sad ti ljudi zaista budu izabrani pa konkurišu i desi se da slučajno budu izabrani, a on odgovara – oni onda neće moći da nastave da se bave politikom, ambasador u SAD, što znači – sudije su se kod vas bavile politikom. U tome je ogromna razlika.

Morate da priznate to da bi mogli da napravimo bilo kakav dogovor o tome da ste vi učestvovali takođe u rušenju pravosudnog sistema jer ste pomagali ljudima koji su tvrdili da nije bilo krađe na izborima 1996. godine i glasaćete za njih.

Hoćete li glasati za Žikicu Dronjka? Hoćete li? Hoćete li glasati za Nenada Tešića koji je maltretirao sve vreme Jelenu Jerinić dok smo bili na ispitivanju? Za koga ćete da glasate? To je vaše lice. Priznajte da ste to radili. Crno na belo.

Član 103, vi ste bili obavezni da mi date mogućnost da repliciram i član 104. da dam repliku, zato što se ja pominjem, pominje se stranka čiji sam danas ovlašćeni predstavnik na ovoj sednici, pominje se moj rad, način mog rada. Nisam bio u prilici da odgovornim. Mislim da je vaše, kako vi tumačite, diskreciono pravo potpuno zloupotrebljeno, a upravo sam u svom govoru to i nagovestio kad sam pričao. Zloupotrebljavate bez ikakvog osnova.