Niste to uradili.

Niste to uradili.

Narodna skupština je predstavničko telo i naši odbori su, da kažem, zastupljeni tako da postoji srazmera u predstavljanju onih članova koji se nalaze u tim odborima. Pred nas će doći, a ja sam član Odbora za pravosuđe, pred nas će doći određen broj kandidata i mi ćemo birati osam tih kandidata.

Pitam, da li Narodna skupština, da li Vlada smatra da tih osam kandidata, svi ravnopravno od prvog do poslednjeg zaslužuju da budu izabrani u Visoki savet tužilaštva ili Visoki savet sudstva, zato što u jednom drugom predlogu u jednom drugom zakonu u članu 44. stoji jedna stvar, da tačka 9. ne može da bude izabran, ako snažno politički utiče donošenju političkih odluka.

Hoću da kažem, koliko je ta definicija potpuno rogobatna. Šta to znači snažno? Šta znači malo utiče? Šta znači koliko utiče? Zašto se ne izbaci ta reč snažno, jer je ona potpuno neprimerena. Da vam kažem, ne postoji nikakav interes vladajuće većine da izabere sa dvotrećinskom većinom u Skupštini četiri člana Visokog saveta tužilaštva ili sudstvo. Ne postoji vaš interes.

Zašto? Zato što postoji komisija u kojoj će biti član predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Dragi građani, možete da zamislite da ovaj čovek bez snažnog političkog uticaja bira one koji nemaju snažni politički uticaj i da će biti ravnopravan u tome i da ćemo biti sigurni da imamo tužilaštvo koje će da tuži za sve podjednako. To je nemoguće. Zato vas molim, izbacite to snažno, izbacite te definicije, nemojte da ostavljamo situaciju takvom da bira samo jedan čovek ili da dajemo situaciju u ruke nekome ko će samovlasno to da odluči. To je to samovlašće.

Predlažem između ovog svega da i tih osam ljudi da kada ih izaberemo da žrebom četvoro izvučemo, ako su svi jednaki i isti, zašto tako ne pokažemo da je nama svejedno ko će biti izabran, jer verujemo da je ceo proces izabrao osam najboljih.

Upravo ste rekli da je to bila preporuka Venecijanske komisije. Ona je takođe preporučila da postoji jasno izražen dvostepen način donošenja odluka u disciplinskom postupku, a da to bude jedna od razloga zbog čega ne slušate sve preporuke Venecijanske komisije, recimo niste poslušali i deo koji se odnosi na to da ne postoji, da kažemo sudska praksa i da ne postoji odlučivanje o tome kako će sud da kaže kako će niži sudovi da sude nego da to bude urađeno u postupku po žalbi. To je isto bila preporuka Venecijanske komisije, koju niste prihvatili. Znači, nemojte da se uvek pozivate na Venecijansku komisiju kad vama odgovara.

Ovaj amandman koji se tiče člana 53, a u članu 53. predloženog zakona definiše se stupanje na funkciju izbornog člana Saveta.

Znači u vezi sa tim, postoji jedna stvar koja bi trebalo dobro da se razmisli o tome. Znači, piše: „Na odluku iz stava 5. ovog člana izborni član Saveta na koga se odnosi ova odluka ima pravo žalbe koja se podnosi Ustavnom sudu u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke iz člana 5. ovog člana“.

O čemu se radi? Ako ne stupi izabrani član Saveta na svoju funkciju, Savet konstatuje da nije stupio na funkciju neopravdano, pitanje kako to Savet radi, ko mu pomaže u tome? Mislim da je važno da postoji drugostepenost i da taj izabrani član Saveta koji nije stupio na funkciju, nije to član mesne zajednice, to je član Visokog saveta tužilaštva, da ima pravo u roku od 15, ali možete delimično da prihvatite amandman, da u roku od sedam dana može da podnese žalbu na takvu konstataciju Viskog saveta tužilaštva. Mislim da je to jako važno.

Ali, da vam pokažem jednu malu besmisao zbog čega ste mi amandman na član 44. odbili. Zato što on, rekli ste, a čuli ste i malopre kako sam obrazložio član, kaže zbog toga što nije u članu, protivustavan je zbog člana 55. stav 4. u kome se kaže da Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije delovanje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Kakve to veze ima sa mojim podnetim amandmanom?

Dragi građani Srbije, pošto pričamo o jednoj vrlo važnoj temi, u pitanju je javnost rada Visokog saveta tužilaštva, smatram da je važno da postoji ta javnost rada na jedan način da postoji portparol koji će biti konekcija između javnosti i samog Visokog saveta tužilaštva.

Važno je da postoji neka osoba koja se u okviru, piše u Predlogu zakona – administrativna kancelarija a takođe je DS predlagala da se to zove „stručna služba“ i mislim da je prihvatljivije da bude stručna služba, jer nije samo pitanje administracije, nego i razne druge službe, kao uostalom i odnos sa javnosti. To nije administracija, to je jedna vrsta stručne službe.

Dakle, kao što smo i predlagali, da postoji posebna obuka za tužioce i da se napravi program njihove obuke u kome će tužioci imati jedno od važnih stvari da uče odnos sa javnosti, da to bude jedna vrsta važne i obavezne obuke za tužioce.

Baš zbog toga i predlažemo, ja predlažem, pre svega, i Demokratska stranka, ja ovim amandmanom, da se unese i član 59a. koji će se odnositi na portparola, da Savet ima portparola koji se postavlja na četiri godine i može biti ponovo postavljen. Njega postavlja Savet i portparol je zadužen za komunikaciju i odnose sa javnostima i za svoj rad je odgovoran Savetu.

Možemo da pričamo o tome da nam nije ili jeste potreban portparol, ali ja ne znam kako je zakonodavac, onaj koji je predložio ovaj tekst, mislio da postoji ta konekcija između javnosti rada. Ovo nije tajno nego javno državno tužilaštvo. To je vrlo važno da se zna.

Mislim da ovaj amandman ima svrhu da bude prihvaćen, zato što će to biti konekcija sa medijima, sa udruženjima novinara, koji su inače tražili da postoji jedna vrsta opisane obaveze za Visoki savet tužilaštva i uopšte za tužilaštvo, da ima način komunikacije sa javnosti. Hvala.

Zašto je problem da to definišemo zakonom? Zašto mi ostavljamo da to bude kasnije regulisano u nekom obliku od Visokog saveta tužilaštva na bilo koji način? Zašto sad to ne regulišemo? Mi regulišemo stvari. Poslanici, narod, želi da ima tog portparola i zašto mi to sad ne uradimo?

Član 64. tiče se prestanka funkcije člana Državnog veća tužilaca. U ovom članu stav 5. kaže da član Državnog veća tužilaca iz stava 2. ovog člana do isteka mandata u Savetu može pored funkcije člana Saveta da obavlja i drugu funkciju u skladu sa odredbama zakona itd.

Moj amandman je da se briše taj stav 5. i objasnio sam da je to nejasno zbog čega se pravi razlika u stavu 4. tužilačkog zakona prema kojem član Saveta iz reda javnih tužilaca nastavlja da obavlja i drugu javnu funkciju, pa bi tu normu trebalo brisati.

Da objasnim malo o načelnim stvarima. Pričamo o podeli, pričamo o nezavisnosti, pričamo o tome, imali smo čak i reči da bude nezavisnije. Znači, intencija je jasna. Malo nespretna terminologija, ali da budemo nezavisni i ne bi trebali da dozvolimo da članovi Državnog saveta tužilaštva imaju i posao na drugoj strani.

Ono što smatram takođe, ako razmišljamo o tome, u sklopu svega ovoga, pošto je ovo poslednji amandman DS na ovaj zakon, dozvolite da se obratim na ovaj način. Vladavina prava je jako važna kategorija i treba zaista da se trudimo da donosimo zakone koji će sutra biti takve da će i na našu decu i na ljude koji žive i građane Srbije imati podjednaki uticaj. Da ne dozvolimo nekome da ima mogućnost samovolje i da donosi neke određene odluke i da radi na način kako on misli da treba, čak da to bude u dobroj nameri.

Pričamo sada o lošoj nameri, mi treba da smanjimo rizik da ne postoji loša namera i to su onda dobri zakoni. Ovaj zakon, nažalost, ima određene nedostatke, koje nadam se, da smo kroz naše amandmane pokazali i ukazali na njih, nadam se da će Vlada još razmisliti do kraja ovog pretresa, da neki od njih usvoji.

Hvala.

Vidite, kako može da bude jedna malo prijatnija atmosfera kada neko drugi osim gospodina Orlića vodi ovu sednicu.

Znate kako, ovde se nalazi, pred nama je Zakon o izmena Zakona o Ustavnom sudu, smatram da treba da se izbriše ovaj član 1, mislim da je on potpuno nepotreban.

Kada pričamo o svim ovim setovima zakona, meni nije jasno zašto smo, a moram to da postavim pitanje i Vladi, zašto moraju da se donose i ovi prateći zakoni u sklopu ovih pet pravosudnih zakona, zbog toga što u samom aktu o promeni Ustava Srbije i o amandmanima koji su doneti, rečeno je da to treba da se uskladi za dve godine? Mi sada insistiramo da to bude u istom danu i da stupe na snagu, kasnije ću reći u drugom amandmanu u vezi sa čim.

Zašto to radimo? Zašto prosto forsiramo neke stvari koje su već predložene zakonskim rešenjima, postoje ustavne odredbe, postoje činjenične stvari? To je upravo i ono što sam malopre govorio u prethodnom amandmanu. Koristimo određenu političku moć u samoj Narodnoj skupštini, da bi donosili neke zakone onako kako mi mislimo da treba u nekoj žurbi što vreme nije pokazalo kao najbolje.

Hoću da vam kažem da smo mi na odboru, kada smo na čelu raspravljali ovim zakonima ne o pojedinostima, ali na čelu nismo stigli uopšte da razgovaramo o setu zakona i odbor je doneo poseban izveštaj, koji naravno, Vladimir Đukanović nije ovde pred nama predočio, zato što je odlučio da ne dođe na sednicu i da vam kaže, recimo, da mi nismo razgovarali o svim zakonima. To će posvedočiti, nadam se i drugi članovi ovog odbora.

To su sve manjkavosti i zbog tih manjkavosti smatram da bi trebali da obratimo pažnju na to i da malo usporimo taj proces sa zakonima koji nisu ovih pet najvažnijih.

Upravo dolazimo do toga člana, olako shvatamo stvari koje pišu u Ustavu, prosto, znate kada u Ustavu nešto piše, ispod njega ide međunarodni neki ugovori, to je ta hijerarhija, pa ispod tog međunarodnog ugovora i opštih prihvaćenih međunarodnih pravila, pa onda imamo zakon, pa druge podzakonske akte i sve to stvara jedna sistem. Ako olako prihvatamo reči koje su napisane u samom Ustavu, a gde kaže, recimo, ja sam se pozvao na član 96. stav 2. Ustava Republike Srbije, gde se kaže – zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana o dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije, samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja. To znači da možemo da imamo razne razloge.

Vi ste danas naveli da je to u pitanju ovih drugih zakona, terminologija, usklađivanje terminologije, ali to nije naročito opravdan razlog. Naročito opravdani razlog je kada bi recimo od toga zavisilo funkcionisanje pravosuđa ili funkcionisanje tužilaštva, ali ovde nije. Zašto insistiramo da stupe na snagu danom donošenja.

Mislim, prosto, da li shvatate šta radimo, mi dajemo primer drugima, dajemo primer građanima, da može sve da se uradi onako ispod radara, da uradimo kako mi želimo, da ne poštujemo odluku, stav, napisan u Ustavu Republike Srbije. To su ključne stvari koje moraju da nas razlikuju od običnih političarenja i da u ovom trenutku uvedemo struku na ozbiljniji način u ovu raspravu.

Naravno da želim reč jer je za DS svaki član zakona važan i želimo da razgovaramo o svemu. Lično sam podneo 71 amandman, DS preko 220 amandmana, sedeli smo, razgovarali smo, smatramo da možemo da popravimo nešto što je već grbavo rođeno. Već sam pričao o tome da se mi danas nalazimo u situaciji da jedemo plodove otrovnog drveta i tu celu konstrukciju na kraju u završnoj reči, kako bi dolikovalo pravosudnim zakonima reći ćemo danas ako budemo imali vremena i ako se to danas završi.

Ovako, amandman broj 1. na član 1. koji sam podneo traži da se nakon „nespojivost sa sudijskom funkcijom“ dodaju reči „etički principi vršenja sudijske funkcije pravo na udruživanje i javno delovanje“.

Ono što je za nas važno da ti etički principi, javno delovanje bude posebno naglašeno, smatramo da će na taj način da se stavi u fokus, ne samo delovanje sudije, nego način njegovog ponašanja, a on mora da bude primer drugima, da dovedemo situaciju u našoj državi, našem društvu takvu, da možemo da shvatimo da su nam sudije izuzetno važne, da u njih građani imaju poštovanje, da imaju poverenja u njih.

Mi možemo da pričamo da je Vlada ovakva ili onakva i da je ona stvorena tako što je većina glasova za nju, ali sudija mora da bude sudija svih nas i mora da bude sudija u koju ćemo svi imati poverenje i koji će biti etički princip onoga kako se deli pravda, pravdu građani očekuju od sudija i zbog toga tražimo da taj etički princip bude satkan u ovaj deo prvog člana zato što smatramo da je to važno.

Prvi član zakona uvek govori o čemu se radi u tom zakonu? Zašto se u tom zakonu određene stvari dešavaju na način kako to zakonodavac smatra da treba? Pa, mi smo taj zakonodavac i hajde da damo poruku građanima da smatramo da je etika važna.

Dragi građani Srbije, pred nama se nalazi poluoktroisani Predlog zakona. Već smo objasnili zbog čega tako DS smatra.

Imamo član 2. na koji sam podneo amandman. Sudija je nezavistan u vršenju sudijske funkcije, sudija sudi na osnovu Ustava i cela hijerarhija normi. Tražio sam da se doda treći stav – da je zabranjen i kažnjiv svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

Da pričamo o tome šta znači svaki uticaj i neprimereni uticaj. Vrlo je zanimljivo opisano koji su uslovi za izbor sudije. Kaže se da su to stručnost, da je pored toga osposobljenost i da je to dostojnost. Kaže, dostojnost podrazumeva moralne osobine koje treba da poseduje u ponašanju u skladu sa tim osobinama, sam kandidat. To podrazumeva poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost, uzornost itd, ali čuvanje ugleda sudije u sudu, u službi i izvan nje i izvan službe, mi ovim zakonom obavezujemo sudiju da on čuva moralni integritet u jednom užasno narušenom društvenom sistemu. Pomozimo sudijama, pomozimo i recimo da je svaki uticaj na njih zabranjen da bi mogli da izgrade svoj integritet. Kada kažemo primeren ili ne primeren, kolege su potpuno u pravu, ne možemo reći… Da li ćemo da budemo sigurno da svi mi koji se ovde nalazimo, 250 poslanika, ćemo svaku situaciju oceniti na način da je primerena ili ne primerena. Ja tvrdim da nećemo i zato tu vrstu nesigurnosti ne smemo da unosimo u jednu vrlo važnu stvar, vrlo važan zahtev.

Zahtev je pred nama o sudijama koji nam daje sigurnost da ćemo imati ljude u koje svi građani imaju poverenje.

Član 27. i, naravno, član 106, gde vrlo zanimljivo koristite vrlo proširena ovlašćenja.

Upravo smo pričali danas o neprimerenom i primerenom uticaju. Vi ste primer neprimerenog ponašanja uticaja u Skupštini, član 106. stav 2, vi prekidate govornika i poslanika, ne želeći da čujete profesora Beogradskog univerziteta šta ima da kaže o tome.

Ako je vama problem, vladajućoj većini, da je ekologija problem da se priča u Skupštini o tome i da se traži povreda Poslovnika jer se priča o ekologiji, zapitajte se zašto smo onda ovde?

Molim vas da mi odgovorite zašto grubo to radite? Zašto prekidate poslanika Demokratske stranke dr Branimira Jovančićevića?

Član 4. je, ako se slažete, ministarka, jedan od važnijih članova ovog Predloga zakona.

Znate, naslov je - etički principi vršenja sudijske funkcije. U ovom članu postoje određene pravopisne greške na koje ukazujem sve vreme, ali možemo da pričamo o toj normativnoj jednini, slažem se i ima toga, ali ovde baš konkretno u ovom članu imate primer jednine i množine. Nadam se da ćete uvažiti ovo što govorim.

Da bih ukazao koliko je to važno da imamo jednu etičku podlogu na koju će sudije da se naslone, važan je i taj pravopis. Znate, kada oni vide da je nešto pisano malo ovako, malo onako zakon gubi na svojoj težini. A evo šta o tome kaže Božidar Grujović 15. avgusta 1805. godine, jedan od prvih popečitelja Karađorđeve Vlade. On kaže: Pod zakonu moradu i gospodari, poglavari i savjetopravoiteljščujući i svajščenstvmo o sav narod biti i to pod jednim i tim istim zakonom. Zakon mora imati snažno uporište u moralu, mora biti zasnovan na pravi i razumu. Dve polovine blagoplučija, ako nije takav, ne postoji ni moralna obaveza da se on poštuje.

Još je Božidar Grujović ukazivao na važnost baš ovog što danas propisuje i ovaj član 4. Etički principi vršenja, kao što sam već unapred rekao, su temelj da bi sudija mogao zaista da bude osoba od potpunog integriteta u ovom razorenom društvu.

Draga ministarka, moram da vam na jedan način ukažem koliko je važno, vi to sve znate, ali da nađete neku snagu i volju u sebi zaista da prihvatite ovaj moj amandman. Ja ću to pročitati sada, mislim da je važno da znaju sudije, građani kako bi to trebalo da zvuči, ja sam tražio da se promeni član 5. i da on glasi na ovaj način: „Sudija ima pravo na zaradu i penziju u skladu sa dostojanstvom…“