Niste mi dali reč za amandman 71. Koleginica se igra sa nama ovde da li možemo da pritisnemo u jednoj sekundi, kada izgovori prezime. Potpuno neprimereno ovakvoj diskusiji, ali dobro.

Oni su slični, u stvari manje–više identični. Evo, pogledajte. Znači, član 71, naslov je – položaj sudije u postupku za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje zbog učinjenog teškog disciplinsko prekršaja. Član 101 – nedisciplinski postupak.

Moji amandman, jedan i drugi, su jako slični. Tražim da se stav 5. promeni i da glasi – disciplinski postupak je hitan i javan i vodi se uz sva jemstva pravičnog suđenja.

Znate, ne možemo da uvek proglasimo da su ti postupci tajni, osim ako sudija smatra da može da bude javan. Valjda se proglašava da je javan, a ako sudija smatra da treba da bude tajan da da svoje razloge i obrazloženja zbog čega to tako da bude.

Zašto je uvek naopako i zašto se tako radi u Srbiji, to je sad pitanje za sve nas, ali mi to možemo da promenimo ako pokažete dobru volju. Ako nemate dobru volju, kao što ovih dana niste baš nešto bili spremni da čujete dobra, razumna obrazloženja sa ove strane, onda dolazimo u situaciju da ćemo imati blokadu parlamenta kada budemo birali sa dve trećine one članove VST i VSS bez dogovora sa vama, pa će to da propadne glasanje, pa će onda komisija o tome da odlučuje i onda će sudije, faktički, indirektno, posredno, ali sa velikim, snažnim političkim uticajem birati predsednik Narodne skupštine.

To će biti suština. To nas čeka. To će biti naša stvarnost, nažalost.

Imam jedan predlog, pošto vidim da vladajuća većina već ne može da izdrži ovaj tempo koji smo postavili, a željni smo da nešto promenimo i da pokažete i vi dobru volju, evo vi prihvatite ovaj amandman i ja neću po ovom zakonu pričati po drugim amandmanima. Jel može to ministarka?

O čemu se radi? Član 2. tražio sam da se posle stava 2. dodaju stav 3. i 4. i da bude jasno o čemu se sve tu radi – sudska vlast pripada sudovima. Stav 2. sudovi štite pravni poredak Republike Srbije, slobode i prava građanama, zakonom utvrđena prava i interese subjekata prava, obezbeđuje ustavnost i zakonitost, jedinstvenu primenu prava i jednaku zaštitu svih zakona.

Ja tražim da se dodaje – sudska vlast obezbeđuje vladavinu prava stručnom primenom pravnih normi na nepristrasan, pravičan i efikasan način.

Četvrti stav – sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Šta je ovde problem? Da vam pojasnim. Imamo nepristrasan, sve vreme ste inicirali kao zakonodavci da želite da imate neprimeren uticaj kao definiciju, evo ja dajem – nepristrasan. Pravičan – svi se borimo za pravdu. Efikasan način – zato što su evropske konvencije tražile od svih nas i mi smo potpisnici tih konvencija da suđenje bude efikasno. To znači da ne traje u nedogled, kao što je jedan od vaših kolega rekao danas 22 godine je trajalo suđenje.

Ja kao pravnik mogu da kažem da je to katastrofa i nadam se da će pravnici reći i sa druge strane da je to katastrofa, bar smo tako pričali na odboru. Šta je problem da se, recimo, ovo prihvati? Hajde, molim vas objašnjenje.

Hvala.

Ako ne možete da izdržite ovaj tempo, slobodno recite, Demokratska stranka će se uvek boriti za pravdu, za pravosudni sistem. Mi imamo snage, mi ne odustajemo, mi znamo da smo na pravoj strani.

Ono što je važno da vam kažem danas, podneo sam amandman na naslov iznad člana 8. i član 8. Predloga zakona o uređenju sudova. Naslov se menja i glasi: „zabrana uticaja“, a u st. 1. i 2. brišu se reči: „i neprimereni“ i „neprimerenim“.

E, sad, vidite, pošto ste inputirali mnoge stvari o primerenim i neprimerenim uticajima itd, vi kao da ne čitate Ustav, a to moram da vam kažem i da li ministarstvo o tome razmišlja. Pogledajte, Ustav član 3. kaže, pričali smo o vladavini prava, sad u ovom delu zakona – vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.

Član 5. stav 1. kaže – jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, pa sada samo vladajuća većina ima pravo da oblikuje volju građana, a opozicija nema, ni jedna druga stranka nema. Nalazite se u situaciji koja je potpuno neprimerena.

Baš zato sam i tražio da se izbrišu reči: „neprimereni“ iz ovog člana, zato što prosto morate da shvatite da je uticaj uticaj, bilo kakav da je.

I nemojte da mislite da ćemo da odustanemo zbog toga što vi galamite, jer, pobogu, vi onda ne znate moju biografiju. Vi ste u odnosu na Miloševića smešni, kako da vam kažem.

U pravu ste, zaista, jeste u pravu, Demokratska stranka danas nije ono što je bila ranije. To ste u pravu. Pričamo otvoreno, pričamo iskreno.

Ali, meni je drago da je vama Demokratska stranka uvek u fokusu pažnje, što znači da vredimo, znači da se nešto dešava i sa nama. Svako može da se uspe i da padne. I moram vam reći, svaki grešnik ima svoju budućnost i svaki svetac ima svoju prošlost. Ja bih tako i da se ponašamo, malo da napravimo neku fer varijantu, zbog građana. Mi ćemo ovako da se politički potpuno borimo dokle god budemo mogli.

Rekli ste jednu stvar i tu moram da reagujem, da se mi kao stranka nalazimo u jednoj situaciji koja vama govori da smo mi potpuno neorganizovani. A znate šta meni govori ova cela situacija danas, kad pričamo o ovim zakonima? Govori da smo se mi zaista spremili i zaista smo, za razliku od koleginice koja kaže da smo samo napravili amandmane da bi pričali, trudili smo se da svaki amandman obrazložimo zbog čega je važan. Niko od nas, pogledajte, jesam li se i jednom po amandmanu javio, a da nisam pričao o amandmanu? Molim vas, ja sam danas ovlašćeni predstavnik Demokratske stranke danas. Znači, to je jedna stvar koja mora da se ceni.

Prema tome, nismo mi neorganizovani. Mi smo i te kako dobro organizovani i to vas i plaši, razumem ja to. Sve će vas biti manje u tim klupama sa te strane.

Ono što sada mogu da iskoristim, pošto ne mogu da dobijem pravo na repliku, nadam se da vam to ne smeta, vidite, nalazimo se u jednoj situaciji koju ne želite da priznate da ste uzeli pod svoje i potpuno se držite toga da niko drugi očito nema baš prava, kao i vi, znači nismo jednaki, da može da učestvuje u ovoj reformi.

U čemu se vi razlikujete od ljudi koji to totalitarno vode jedan sistem i državu? Zašto se nalazimo u situaciji da posle toliko godina, a evo, već tri godine će biti kako razmišljamo o ovim pravosudnim zakonima i ovom setu i nismo našli odgovor na pitanje, šta je to primereno, a šta je neprimereno, ne samo u pogledu mog amandmana na ovaj član zakona, nego i u pogledu onoga kako se ponašamo u Skupštini i kako funkcioniše celokupna vlast, kako kontrolišete medije i sve ostalo. Sve to utiče na pravosuđe. Sve su to stvari koje utiču na pravosuđe. To su neprimereni načini uticanja na pravosuđe.

U mom obrazloženju za ovaj amandman između ostalog stoji da je ranije bio u upotrebi termin – ne dozvoljeni uticaj, jer je nasuprot njemu postojao dozvoljeni uticaj. Dozvoljen uticaj na sudsku vlast. A sada slušajte to kako to zvuči, koji vrši zakonodavnu vlast donošenjem zakona kojima uređuje sudski sistem kroz obezbeđivanje uslova za rad suda i sudija, kroz materijalni položaj sudija, kroz materijalno pravne zakone koji sadrže neodgovarajuća rešenja i koje sudija treba da primeni ili kroz pojedina pravna rešenja u pogledu ubrzanja parničnog postupka koji u određenoj meri urušavaju kvalitet pružanja pravne zaštite iako su ispoštovane sve proceduralne norme.

Sada dolazimo do one stvari koja je za nas bila važna, a to je ujednačavanje sudske prakse. Već se pričalo o tome koliko je Venecijanska komisija dala neke preporuke, hajde da kažemo da Venecijanska komisija nije nešto najvažnije, da i ne mora da bude po njoj.

Opet postavljamo pitanje, nigde ne postoji u zakonu definisano da je sudska praksa ta i jasno je da postoji ujednačenje u postupanju, u mnogim stvarima u pravosudnom sistemu.

Na odboru smo pričali o tome. Predsednik odbora je rekao, nije to ništa, to je samo 5%. Mi kao pravnici treba da se zabrinemo za jednog čoveka, a ne za 5% nekih sudskih presuda koje se donose, imaju uticaj sudske prakse.

Ko može sve da utiče na to da sudska praksa donosi obavezujuća uputstva za niže sudove i plus ono što smo pominjali da niži sudovi pitaju više sudove, izvinite, a kako da postupimo u ovom predmetu, zašto moramo da, ako sada kažete da se menja pravosuđe, da će biti, ne idealno, ali nešto najbolje, najpribližnije, idealno, zašto ostavljamo ovu formulaciju, zašto ne prihvatimo način stvaranja tih substituta prakse.

Ono što je problem u samom pravosuđu kada postoji u sudu i kada sudije kažu, ovo sada nije slučaj koji se apsolvira norma kojom moram da sudim, šta u tom trenutku da se radi? Hajde da napravimo sistem i mehanizam, kao što sam rekao, da sa jedne strane advokatura recimo, sa druge strane tužilaštvo, utiču sa jednim i drugim stavovima, da bi ujednačili tu praksu, jer to će dati težinu, to će dati svrhu onome da pravosudni sistem bude na temelju vladavine prava. Hvala.

Znate šta, lako je pričati o tome, sada i da nam bude nezgodno što se nalazimo u sitnim satima da razgovaramo o ovim amandmanima. To je samo pokazatelj da smo trebali da uradimo na vreme, u redovnom zasedanju, da se lepo pripremimo, da razgovaramo čak i dve nedelje.

Šta je sa onom floskulom kada svi kažemo – bolje je da ratujemo sedam godina, bolje da razgovaramo sedam godina, nego da ratujemo jedan dan. Hajde da pričamo dve nedelje o ovim zakonima koji su važni. Ozbiljna argumentacija u jednom domu, kada se usvaja nešto što će imati implikacije, ko zna za koji period koji je ispred nas, jer nemojte da mislite da će biti situacija takva da se stvari neće promeniti, jer ovo nije za stalno, ovo je samo jedna od stepenica, to je reklo ministarstvo, to će biti nešto promenjeno.

Zašto ne prihvatate neke argumente, nije to okej, kada vi opoziciji sa ovolikim predlogom amandmana koji su suštinski obrazlagani, kažete, ti amandmani su bez veze, oni su napisani da bi se potrošilo vreme.

Hajde da pričamo o tome da li mi treba da budemo ovde zbog građana, jer su nas poslali ovde da mi razgovaramo u njihovom interesu, pa koliko god treba da bi doneli prava rešenja.

Zašto smo objedinili celu raspravu? Zašto smo sve ove zakone strpali samo pod jednu raspravu? Zašto nismo malo to podelili? Ne, mi nismo pomenuli danas ni Angolu. Ni juče, ni prekjuče nismo razgovarali o bilo kakvim drugim zakonima i to je veliki problem i sada, kada bude isteklo, ne znam, za sat vremena, mi ćemo završiti sa ovim amandmanima, odnosno ja ću završiti, pošto neće niko da se javlja i to je to. Nemam šta da vam kažem, prosto.

Da uozbiljimo malo situaciju. Hteo sam da opustim, da kažem da, prosto… Mislim da li vredi govoriti, ali hajde da pokušam.

Da se vratimo samo na član 27. koji je važan. Ne znam zašto je Ministarstvo to odbilo? Dali ste neko obrazloženje koje je bilo ovako malo neobično.

Vidite, to je predložila jedna, ja mislim ,profesorka u penziji. Imali smo neku komunikaciju i ona je rekla da se u članu 27, izvinjavam se što sad koristim ovu situaciju, u stavu 1. tačka 3) iza reči „o privatizaciji hartija od vrednosti“ dodaje „uz poruku i proizilazi iz primene Zakona o stečaju“. U sporu radi dosuđenja nakanade i naknade štete…

Znam, ali je povezano. Videćete.

„U razumnom roku utvrđeno je pred Privrednim sudom.“

Obrazloženje zašto je ovo odbijeno je zato što ste rekli da uopšte ministarstvo ne ulazi u taj deo šta će u stvari da se sudi, a sami ste već propisali u nekim članovima zakona kako to treba da izgleda.

Pa, recimo, baš ovaj član 31, gde ja kažem da se dodaje stav 4. koji glasi – „imenuje Disciplinskog tužioca, njegove zamenike, članove Disciplinske komisije“. Na izgled ne izgleda slično, ali slušajte. To je ona veza koju sam napravio u drugim predlozima amandman da bi napravili podeljenu odgovornost u drugostepenom postupku po disciplinskom postupku.

Znači, jedan organ bira članove disciplinske komisije, a drugi organ da odlučuje o drugom stepenu. Znači, to je bila intencija i to ste odbili i nije mi jasno sad, i za jedan i drugi amandman nemate racionalno obrazloženje.

Da li mogu da dobijem tri minuta po dva člana, da ne bude četiri?

Na član 55. Predloga zakona o uređenju sudova, posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: „Predsednik neposredno višeg suda prima žalbe, stranke ili drugog učesnika u postupku na odluku predsednika suda o pritužbi o kojoj je dužan da odluči u roku od 15 dana od dana prijema žalbe.“

Gospodine Vinš, nadam se da imate koncentracije da ispratimo. Ovo je važna supsticijalna stvar, jer je u pitanju uprava suda. To su ovlašćenja predsednika neposredno višeg suda i postupak po pritužbi, pa da to definišemo u zakonu malo jasnije nego što trenutno stoji. Mislim da je dobro da stoji nešto konkretnije.

Obrazloženje glasi: „Pravo na pritužbu se u praksi pokazalo kao nedelotvorno pravno sredstvo“. Iako su razlozi za pritužbu pravilno definisani u članu 10. Nacrta ovog zakona o uređenju sudstva, u postupak po pritužbi razrađen u odredbi člana 56, onom sledećem članu, samo pravo na podnošenje pritužbe, predsedniku suda se pokazalo nedelotvornim, jer predsednik suda po pravilu ima zaštitnički odnos prema sudijama suda kojim rukovodi obzirom da snosi pretežni deo odgovornosti za loše funkcionisanje suda, na čijem je čelu.

Tu pričam o onome, da kažemo, samovlašću gde on brine o sebi i da probamo da napravimo jedan mali korektiv u ovom članu zakona i da ubacimo da predsednik neposredno višeg suda prima žalbe stranke, da je on ovlašćen da prima te žalbe stranke na koje mora da odluči u roku od 15 dana.

Mislim da to poboljšava ovaj zakon, prosto nije protiv njega, nego mu daje jednu detaljniju odrednicu šta se radi u tom postupku.

Sa druge strane, ovo je sada dva minuta, to ćemo sledeći.

Spustite telefone, kamere snimaju.

Ovako, pročitaću deo obrazloženja kasnije, ali da napravimo sada vezu 55. i 56. član. U 55. u predloženom amandmanu mi smo dali ovlašćenje predsedniku suda da prima žalbe, a sada u 56. kažemo da stranka ili drugi učesnik u postupku imaju pravo žalbe na odluku predsednika suda o pritužbi koja se podnosi predsedniku neposredno Višeg suda u roku od 15 dana od dana prijema odluke predsednika suda po pritužbi.

Ja ne znam šta ovde ima nelogično? Ovo je potpuno jedan komplet ova dva člana koja regulišu način kako se postupa po pritužbi, ko prima pritužbe, ko daje pritužbe, u kom roku daje, ko odlučuje o njoj, prosto je sve tu.

Moram da vam kažem, vidite. Postupak odlučivanja po pritužbi dobija na težini ukoliko se ove odredbe povežu sa odredbama Nacrta zakona o uređenju sudova kojima je uređeno vršenje nadzora nad pravilnošću rada sudova od strane VSS i Ministarstva pravde.

Pitanje ovog nadzora se ne razrađuje u zakonu, već se detaljnije uređenje ove oblasti prebacuje na podzakonski akt, sudski Poslovnik. Hajmo tu da napravimo jurisdikciju. Znači, ne možemo sve da prebacujemo samo na druge opšte akte. Ovde su stvari koje ipak treba da budu zakonski regulisane.

Ja vas molim, gospodine Vinš, da mi odgovorite ili vi ili ministarka kada ste vi, možda ste predvideli, da li niste videli da su spojena ova dva predloga. Faktički, oni predstavljaju jedno rešenje, u dva člana su doduše napisana, ali sam se trudio da pratim vašu sistematizaciju onoga i metodologiju koju ste primenili u pisanju ovog Predloga zakona.

Prema tome, hoću da kažem, ovo je konkretno od DS jedan izuzetno dobar predlog kako da se poboljša zakon u ovom delu koji uopšte nije nevažan. Ovaj deo o upravi sudstva uopšte nije nevažan.

Znači, na član 59. Predloga zakona o uređenju sudova, stav 4. se menja i glasi: „Merila za određivanje sudskog osoblja utvrđuje VSS“. Sada dolazimo do one situacije o uticaju na sudstvo, da li je ono primereno ili je neprimereno.

Vidite sada ovo, utvrđivanje kriterijuma broja zaposlenih treba da bude jedna od suštinskih nadležnosti VSS, ali ste vi predvideli da VSS daje preporuku, a onda ministarstvo nadležno iz te oblasti, faktički odlučuje o tome. Šta to govori? Znači VSS, ako pričamo o nezavisnosti, ono da po svom mišljenju određen broj koji im je potreban zaposlenih, stručnih ljudi, osposobljenih, broj sudija itd, a Ministarstvo kaže – ne može, nego će biti ovakav. Gde ćete direktni uticaj na sudstvo, nego kroz Ministarstvo? Onda posle recite da nije Vlada dominantna i da izvršna vlast nije dominantna. To su sve bočni uticaji i bočni uplivi u rad Visokog sudstva.

Onda smo potpuno u pravu kad DS kažemo da će ovo biti pod potpunom vašom kontrolom i hajde da onda uradimo da to bude nezavisno. Dajte ovlašćenje VSS da ono odredi, a ne da daje predlog, a onda Ministarstvo kaže – može ovo, ovo ne može. Zašto bi to radili? Zašto bi na taj način napravili izbegavanje vrdanja zakona? Ovo je klasično vrdanje zakona.

Pred nama se danas nalazi ono što učimo na pravnom fakultetu, jedna se odredba unosi koja će služiti da može da se zaobiđe. Ja vas molim da na taj način ne razmišljamo i da učinimo nešto da bi doneli baš onu pravu nezavisnost o kojoj ceo danas dan vi pričate sa druge, nezavisnost, nezavisnost. Evo, sada pokažite da zaista hoćete.

Imamo isti taj deo upliva bočnog, uticaj izvršne vlasti na ovaj deo sudske vlasti. Prosto, ja sam predložio da u članu 67. u stavu 3. da se on menja i da glasi - broj sudijskih pripravnika određuje VSS posebno za svaki sud. Da te pripravnike ne određuje broj, vi da određujete. Malopre sam to objasnio, ali sada vidite, hajmo sada ovako da kažemo - da vidimo da li možemo da se dogovorimo ko bolje zna koliko sudijskih pripravnika treba u sudu, da li je to sud ili je to ministarstvo.

Što se tiče para, očekivao sam to pitanje i naravno mislio sam da ćete tako i da odgovorite, to nije veliki novac s obzirom koliko je ovo važno. Mi smo na Odboru za pravosuđe pominjali jednu drugu stvar, da ćemo ne samo povećavanjem plata, pričamo o jednom delu novca koji se daje za njih, pa čak i na broj osoblja koje je potrebno za sud, da možemo da dobijemo jednim racionalnijim trošenjem prosto i to smo lepo rekli. Koliko je država u poslednjih 10 godina platila za odštete loše presuđenih stvari i posebno u tužilaštvu kada su doneti dokazi koji nisu bili validni i pale su presude zbog dokaza. Tako je kolega. Pale su presude zbog dokaza i onda je država platila samo Miškoviću koliko, vi se ga uhapsili, vi ste ga pustili, 30 i nešto miliona evra, samo Mišković, a onda pričate da je problem 40 miliona evra kada je bila reforma 2009. godine. Hajde molim vas da vidimo da li ćemo tu moći da nađemo jednu saglasnost da kada imamo kvalitet da ćemo imati efikasnost u trošenju novca.

Neću puno uzimati vremena za ovo. Hoću da vam kažem sledeće - zašto sada zakonom to ne regulišemo. Mi kada budemo doneli novi zakon mi ćemo morati da menjamo i ovu odredbu u ovom zakonu.

Na član 1, ali nema veze.

Na član 1, evo da kažem, preskočili ste, rekao sam.

Na član 1. važno je zato što član 1. određuje predmet zakona. Ja sam hteo da naglasim da je važno da o tom predmetu zakona u opisivanju člana 1. stoji – i pored toga da je rukovođenje javnim tužilaštvom važno, jer je to jedan deo koji poseban se naglašava u zakonu na dalje, u sledećim članovima.

Što se tiče člana 2. Predloga zakona o javnom tužilaštvu, tražim da se na stav 2, gde u drugom redu umesto reči „potvrđenog međunarodnog ugovora“ stoje „ potvrđeni međunarodni ugovori“, itd. Malo da vežbamo taj stil.

Toliko.