Na član 28. stav 1. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu predlažemo da se u trećem redu iza reči: "ministarstvo finansija", dodaje zapeta i tekst: "a prema razdelima određenim u članu 8. ovog zakona", a st. 2. i 3. se brišu. O čemu se radi?

Ovo je jedna značajna izmena, zato što u članu 28. stav 1. se kaže: "Poseban akt kojim se uređuje raspored i korišćenje primljenih sredstava Sektorske budžetske podrške u okviru Programa IPA, Vlada donosi na predlog Ministarstva finansija".

Dalje se kaže: "Aktom Vlade iz stava 1. ovog člana, deo ovih sredstava raspoređen u okviru Razdela 16 - Ministarstvo finansija može da rasporediti drugim direktnim korisnicima, budžetskim", itd.

Određene amandmane koje smo mi predložili danas ste odbili, baš iz razloga što ne može da se prebacuje drugim budžetskim korisnicima, a u samom zakonu predlažete da može da se prebacuje drugim budžetskim korisnicima.

Mene zanima zašto onda unosite notu jedne diskretne odluke kome ćete, kad i na koji način dozvoliti da prenosi nešto sa određenih pozicija na druge pozicije? To je ono što tvrdimo sve vreme - netransparentno izvršenje je problem koji se vidi u ovom budžetu.

Ako usvojite ovaj amandman, vi ćete onda pokazati dobru volju da se pokaže da će sve biti transparentno, i ono što je odlučeno u članu 8. ovoga zakona, svi razdeli i rasporedi da budu baš takvi, a ne da ih naknadno, po diskrecionom pravu kojim ovlašćujemo ovim zakonom Vladu da može da uradi onako kako ona hoće, kad god hoće i da da kome hoće i koliko hoće.

Član 29. Ovaj član Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu glasi ovako: "u stavu 1, u trećem redu, iza reči "prevara" dodaje se tekst: "i krađe".

Dodajemo stav 4. koji glasi: "Ukoliko se ne pronađe odgovorno lice iz stava 1. za prevaru i krađu, odgovornim će se smatrati ministar finansija".

Pošto smo predvideli, to je ono planiranje koje sad mi imamo pa smo predvideli da će doći do ovoga da ministar ne reaguje na dobronamerne amandmane, videli ste i sami i nadam se da ste se uverili, moram da vam kažem o čemu se radi.

U prvom stavu ovog člana 29. piše: "Poseban akt kojim se uređuje raspored i korišćenje sredstava za potrebe sprovođenja IPA1 i IPA2 akcionih programa, u slučaju nadoknade neregularno utrošenih sredstava (kao posledica nepravilnosti ili prevara)". Vi možete da imate prevaru a da nemate krađu, a krađa je takođe nepravilnost.

Ako pričamo o nepravilnostima, da li je to isto što i krađa, možete u zavisnosti od toga kako tumačite zakon, pošto ima dosta diskrecionih prava, da kažete da to nije krađa.

Prema tome, tražimo da se u ovom stavu unese još jedna formulacija - nepravilnosti, znači, pored toga, prevare, i da se doda: "i krađe". Može da se kaže i otuđenje imovine, svejedno, neka bude jedna ili druga formulacija, ali znamo šta je krađa, uzimati nešto što vama ne pripada. Znači, prosto želimo da i takva formulacija stoji u ovom zakonu.

Demokratska stranka želi da se stvari nazovu i pravim imenom, ne samo nepravilnost, nego to je krađa. Prijatelju, ti si ukrao od naroda, ukrao si od budžeta, uradio si nešto što ti nisi smeo da uradiš i što ti ne pripada.

Predsedniče parlamenta, drago mi je što ste me podsetili, zaboravio sam nešto, ali moram sada da kažem. Vidite, 619 miliona, ako računamo, malo smo imali obuku iz matematike i računa, numeričke matematike ako se ne varam, 619 miliona je manje od 640 ili 690 ili 704. Sve te tri sume 640, 690 i 704 miliona evra ste vi preko medija nacionalnih frekvencija optužili Slavišu Kokeza, gle čuda, bivšeg predsednika FSS da je ukrao, odnosno neovlašćeno prisvojio švercom cigareta iz Crne Gore u Srbiju. To je trajalo, jedna kampanja mesec dana. Nakon toga ste se, kako kažu mediji i određene poverljive informacije da ste se dogovorili i da ste mu oprostili.

Znači, kad pominjete 619 miliona evra, malopre smo čuli od jednog poslanika da one nisu nađene na računu Dragana Đilasa ili njegovih kompanija, što apsolutno nije tačno. Znači, činjenica je, to je nađeno na računu, jel, kako vi znate da je on prihodovao, to je rekao ministar finansija, ne ukrao, nego prihodovao, a sa druge strane mi imao nešto što je ukradeno.

Prema tome, uzmete taj novac, investirate u nacionalni stadion i onda imate kompletnu jednu investiciju koju ćemo svi mi da pozdravimo. Svi ćemo iz opozicije da glasamo za takav predlog.

Mislim da zaslužuje pažnju javnosti i opoziciji i pozicije da se jednom za svagde nivelišu ljudi koji nešto prihoduju i nešto kradu.

Znači, mora da se zna ko je zaradio, a ko je ukrao.

Već 31.

Moram da kažem, recimo, malopre smo pomenuli da zloupotreba nije samo u rashodima, nego najviše u prihodima i budžetima. Generalno pričam, ne optužujem ja ovde nikoga konkretno, nego govorim o tome kako ćemo da zaštitimo naš budžet.

Drago mi je da ste se, ministarko Popović, pojavili. Malopre sam nešto pričao o Ministarstvu pravosuđa, nema veze.

Želim da se osvrnem na jednu stvar koja je jako bitna. Mi ovde pominjemo često da se daje funkcionerima pravo, oni funkcioneri koji su kao rukovodioci dobijaju pravo da potpisuju naloge za isplatu, itd. Mislim da ta formulacija nije dobra. Demokratska stranka smatra da treba da stoji formulacija „odgovorno lice“.

Znači, imate funkcionera koji to predlaže, koji je zadužen za to kao rukovodilac, a sa druge strane imate formulacije odgovorno lice. Funkcioner ne mora svaki da bude odgovorno lice. Kad imamo formulaciju o tome funkcioner koji je zadužen, rukovodilac za naplatu određenih sredstava koji će potpisati nalog za isplatu možemo reći – odgovorno lice koje je zadužene za te vrste poslova. To je smisao ovog našeg amandmana.

Moram da napomenem, DS uočila je određene probleme i propuste u fiskalnim prihodima u vezi sa porezom na imovinu. Znate, utvrđivanje naplata poreza na imovinu je veoma socijalno nepravedna jer naplata poreza na imovinu je jako zastarela stvar. Više, preko 20 godina taj zakon traje i važi. Ono što smatramo da je važno je da on mora da se prilagodi situaciji koju mi danas živimo. On mora da bude socijalno prihvatljiv i socijalno pravedan.

Baš zbog toga ukazujem na jednu neefikasnost i neosposobljenost lokalnih poreskih administracija. Moramo biti svesni da naše lokalne poreske administracije nisu uvek dorasle onom stepenu kvaliteta i razvoja koji je potreban za naplatu poreza i određivanje rešenja poreza na imovinu.

Slično je kao za član 31. ali poslušajte. U članu 31. su u pitanju javna tužilaštva, a mi sada razgovaramo isto ovde o vrhovnim tužilaštvima i u stavu 3. se kaže – naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje jesu funkcioneri koji rukovode radom sudova iz razdela šest.

Mislim da možemo da kažemo – odgovorna lica. Postoje situacije kada funkcioneri ne mogu fizički da budu tu ili nisu u situaciji da potpišu ove naredne za plaćanje nego mogu da ovlaste neko drugo lice koje postaje u tom trenutku odgovorno lice za ta plaćanja. Ja mislim da je to sasvim normalno i prihvatljivo za vlast, odnosno za Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija, jer kada stavite samo funkcioner, onda mora da bude isključivo on, a zašto ne bi funkcioner mogao da ovlasti neko lice pa možemo da ograničimo da to bude do određenog iznosa ili da može da bude u određenom periodu, ali u svakom slučaju da postoji mogućnost da ne bude samo funkcioner. Treba da pravimo zakone u kojima sve funkcioniše na osnovu ličnih osnova. Samo ako jedno lice postoji, onda ono može nešto da uradi.

Mi moramo da napravimo sistemski predlog kako će to moći da funkcioniše a da ne bude zasnovano i osnovano na ličnom odnosu. Taj lični odnos bi trebao da se amortizuje i u redu je da to budu funkcioneri kao najvažniji, ali da i oni imaju prava da predlože, da potpišu, da daju punomoć i ovlašćenje ili šta god drugom licu koje u tom trenutku postaje odgovorno lice.

LJudi kada razgovaraju argumentima i članovima i trudimo se sve da pročitamo i kažemo, nemamo povratnu informaciju, ali dobro.

Možda je vama sve ovo dosadno, ali verujte da ste vi bili dosadniji kada ste pričali o tome šta se sve dešavalo i šta ste uradili 2010. godine, 2012. godine, 2013. godine, 43. 45. 86. itd. Moram da vam napomenem kada već imamo tu situaciju da li vi znate, da li uopšte znate sa čim se susrela DS kada je došla na vlast 2000. godine? Da li možete da pretpostavite šta je tada bilo? Vi možete nas da ne volite i možete da smatrate da smo loše radili, ali je činjenica da je sve bilo devastirano. Pet i po puta smo povećali budžet, 11,5 puta smo povećali iznos prosečnih neto zarada. To su činjenice. Možda se to vama ne sviđa i možda su u našim redovima bili mnogi ljudi koji su to hteli da zloupotrebe. Na našu sreću više nisu tu, ali na vašu žalost su prešli kod vas.

Tako da, morate biti svesni da se sve menja. Ko bude gore, bude i dole. Dakle, 17. decembra ćete to i videti naravno.

Da se vratimo mi ovim amandmanima i nalozima za plaćanje koji su dati za razne troškove. Imate u članu 33. ministar nadležan za poslove prosvete, pa u članu 34. ministar nadležan za poslove kulture itd. Imate u članu 35. ministar nadležan za poslove rada, zapošljavanja itd.

Znači, sve su to članovi koji su posebno izdvojeni naravno ne zbog toga što vi smatrate da je to dosadno, kao što već nećete ni da čitate ono što ste sami napisali. Ja vam samo ukazujem da možemo da promenimo neke delove u ovim članovima da bi oni bili bolji.

Kad već hoćete da odgovarate na razna pitanja evo za vas još jedno pitanje, pošto smatramo da nije samo zloupotreba budžetskih sredstava preko rashoda, preko rashodne strane, nego i preko prihoda, to sami znate kako funkcioniše, pre svega u rupama. Znate, postoje neke rupe, postoji nešto što nije dobro definisano, što se nekada zloupotrebljava u tim fiskalnim prihodima, što nije dobro definisano, što nije dobro određeno. Da vi znate i da zna javnost, u decembru prošle godine, 2022. godine Ministarstvo finansija je sa MMF-om potpisalo i obavezalo se da će od 1. januara ove godine 2023. godine, te rupe u fiskalnim prihodima otkloniti, da će da ih identifikuje, da će da ih definiše i da će da ih sanira na osnovu onih realnih prihoda koji mogu da se obračunavaju.

Prema tome, jedna od tih rupa koju vidimo je porez na prenos apsolutnih prava, jer pravni okvir je zastareo, plus socijalno i fiskalno neopravdan i nepravedan. Nema progresivne stope u vezi sa vrednostima nepokretnosti, što je isto važna stvar, ne možemo sada na isti način da oporezujemo nekog ko zaista luksuzno živi, ima istu stopu oporezivanja i neko ko zaista sastavlja kraj sa krajem, a recimo, možda je nasledio neku kuću, i nalazi se u njoj, bez zaposlenja, živi, na njegovo ime se vodi, a mora da plaća poreze koji ne može da izdrži. To nije socijalno prihvatljivo.

Sa druge strane, tu su i stvarne namene, da li se taj prostor koristi za stanovanje, da li se koristi za poslovanje ili se koristi u neke treće svrhe. Kada bi napravili kombinaciju svega toga dobili bi novi pravni okvir, koji bi bio onda socijalno prihvtljiv i bio bi pravedan. Zato smatram da je to jedna od rupa. Ukazujemo Vladi da to mora da se promeni.

Smatramo da jedna od tih rupa takođe i porez na dobit. Odbijajući slobodne privatne, nepovlašćene inostrane investitore, zašto? O čemu se tu radi? Mi dolazimo u situaciju da imamo visok stepen poreza na to. Recimo u Bugarskoj je ona 10%, kod nas je 15%. Vi odete recimo u Bugarsku da nešto investirate kao strani investitor, vi imate porez na dobit, koji je prvo, niži za pet procentnih poena, znači nije 15, nego je 10%, a s druge strane imate i privilegije jer ste u EU. Znači, to moramo na neki način da kompenzujemo. Ako budemo tvrdili u stavu, da samo porez na dobit bude 15% i da ne gledamo druge posledice koje mogu da budu negativne po samu ekonomiju, jer na taj način, to je jedan od uslova rađeno istraživanje, za inostrane investitore da ne dolaze u Srbiju zbog ovakvog poreza na dobit.

U ovoj oblasti postoje neformalno dodatne subvencije stranim investitorima. Šta to znači? Neformalne dodatne subvencije, što znači nisu propisane, one su neformalne, one se dece, one se dogovore, tako što je to transfer novčanih sredstava iz zemlje inostranstva, gde on izbegava plaćanje određenog poreza na dobit. Kao dokaz da se to zaista i desilo imate 2022. godinu, kada odjednom na našoj strani priliva od poreza na dobit imamo nesrazmeran rast, negde oko 420 miliona evra, ako se ne varam. Znači, to pokazuje da tada u tom trenutku kada je bila kriza u Evropi zbog svega što je izazvano, nisu mogli da transferišu novac u inostranstvo, novac je ostao ovde i on je bio oporezovan. To je jedan od primera.

Hajde da ukažemo i na problem, a to je prihodovanje na strani fiskalnoj u vezi sa prihodima od akciza. Znači, želim samo da naglasim da se kažem da se kaže akcize, ne kaže se akscize, to je stvar koja mora da se kaže, gledaju nas ovde i studenti ekonomskog fakulteta. Mehanizam naplate je potpuno netransparentan. Evo, daćemo nekoliko primera, i nedostupan je za praćenje, što je suprotno i sa važećim zakonima. Znači, naši važeći zakoni imaju neke određene mehanizme koji treba da obezbede da se to može pratiti, ali se to ne dešava.

Daću vam nekoliko primera. Vlast je u nekom trenutku bila, pa, da kažem nepažljiva, i neke informacije i podaci iscure u javnost, nije to Vikiliks ili nešto drugo, nego prosto, informacije su došle u javnost, pa je da kažem, eto, slučajno objavila i podatak da je recimo, grupa akciza na kafu zabeležila 40%, pazite sada, na kafu 40% manju naplatu u odnosu na realno moguću naplatu. Da je to neki drugi proizvod pa da kažem da je moguće da se desi, ali je neverovatno da ljudi u Srbiji odjednom prestanu da piju kafu. To je jedna stvar koja je vrlo uočljiva.

Tako da, moramo da kažemo da prihod od akciza kroz jedan slikovit primer govori da nije transparentan i da i pored važećih zakona ne prati odredbe i put kontrole samog evidentiranja tih akciza. Demokratska stranka ukazuje na ovo, ukazivala je više puta. Ovom prilikom želim da se zahvalim Fiskalnom savetu što je odgovorno prihvatio neke od naših sugestija i uvrstio u svoj izveštaj.

Fiskalni savet uvrstio naš izveštaj, drago nam je da u tom samom izveštaju koji svi imamo pred sobom, je posvećeno čitavih 20 strana, možete i sami da pogledate. Imate sadržaj, u sadržaju se kaže – ocena planiranih prihoda u predlogu budžeta za 2024. godinu. To počinje na 13. a završava se na 33. strani. To je 20 strana onoga. Kroz ove slikovite prikaze, amandmane koje smo dali, kroz želju da država bude bolja, kroz želju da Ministarstvo bolje radi, da Vlada donosi bolje odluke Demokratska stranka predlaže da obavezno Ministarstvo finansija što pre ispuni preuzete međunarodne ugovore sa MMF-om. Napominjem, to je Izveštaj broj 22/328 od prošle godine iz decembra meseca. Smatramo da ćemo na taj način vratiti kredibilitet kod međunarodnih institucija i kod međunarodnih kreditora i na taj način pokazati da država Srbija može da radi transparentno. To je i u našem interesu, u interesu građana i nadam se, u interesu svih vas.

Predlažem da se usvoji set ovih naših amandman, jer ćete sigurno na taj način pokazati da otvarate put upravo ovome što sam sada i rekao, preuzetim međunarodnim obavezama, da se zatvore gepovi, da se zatvore rupe u fiskalnim prihodima i da pokažemo da možemo da planiramo. Ako vi to ne možete recite, 17. decembra narod može da glasa za nas. Mi smo kompetentni da se bavimo ovim stvarima i da uradimo transparentnije i bolje planirane budžetske sisteme.

Želim da vam ovom prilikom kada je u pitanju taj član 38. da njega sada i pročitam i da vidimo o čemu se tu i radi konkretno, pa, kažemo – na član 38. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, tako što se u petom redu iza reči – naloga za plaćanje, dodaje tekst – sa evidencionih računa. O čemu se radi. Pogledajte, znači imamo sada 38 koji kaže – rukovodioci ustanove u oblasti fizičke kulture, ostalim oblastima antidopinga itd, itd, odgovorni su za izdavanje naloga za plaćanje koji treba izvršiti iz sredstava organa kojima rukovode, pa smo mi hteli da preciziramo da to bude sa onih računa koji su evidentirani, sa evidencionih računa. Zašto? Zato što određene sve ove ustanove koje su pobrojane mogu da imaju i druge račune koji nisu evidentirani. Ova precizna formulacija tačno ukazuje na to šta se kontroliše, gde ta sredstva idu, na osnovu kojih ekonomskih klasifikacija, u kojim periodima i u kojim tranšama. To je važno da bi uskladili prosto jedan sistem i da Vlada tačno određeno daje usmerenje ka određenim računima, određenim subjektima korišćenja budžetskih sredstava, da li su direktni ili indirektni, sasvim je svejedno.

Da bi završili jednu stvar, kao uvod za amandman na član 39. koji će imati i druge kolege, želim da kažem da Demokratska stranka smatra da je jako opasno igrati se sa velikom količinom novca, gotovine koja se nalazi na tržištu. Takođe je Vlada dužna i građanima i nama poslanicima da objasni kakve su posledice velike količine gotovine na samom tržištu.

O čemu se radi? Radi se o sledećem. Pogledajte, Narodna banka Srbije daje nalog poslovnim bankama, na sedmodnevnim operacijama na tržištu otkupljuje gotovinu koja se nalazi na tržištu. Zašto to Narodna banka radi? Ona to sigurno ne radi zato što je to nepotrebno, nego zato što to mora da uradi. Znači, to nije operacija koja se radi da bi se radila, ona je važna. U nekim stvarima Narodna banka je čak i zakasnila, ali o tom potom, pričali smo o tome na Odboru za finansije.

Do ovog trenutka, po onim podacima koje imamo, preko 390 miliona evra narodnih para od 1. januara 2022. godine Narodna banka je potrošila tako što je dala poslovnim bankama da otkupe te devize. To je 390 miliona evra. Zato što keša ima previše. Ekonomski zakoni politike kažu da to treba da bude u srazmeri, ako imate 60, primer dajem, milijardi bruto društvenog proizvoda, ta gotovina ne sme da pređe 10%, to je šest milijardi. Mi smo u nekim trenucima imali devet i deset, kako kažu procene. Sad zamislite, s jedne strane deluje sjajno što taj keš postoji, a sa druge strane imamo problem. Pa imamo problem i govorili smo malopre o fiskalnim prihodima. Da li se koriste nepokretnosti i da li se koriste porezi na apsolutna prava, gde su iznosi jako mali od 2,5%, kada se vrlo brzo i lako prebacuju vlasnici jedne nepokretnosti s jednog na drugog, za uvlačenje tog novca koji je sumnjiv da bi postao legalan i potpuno kasnije legalno poslovali sa njim. Mora sa tim da se prestane i ta praksa mora da se završi.

Moram da kažem da je Demokratska stranka jako zabrinuta na način na koji se danas radi i funkcioniše tržište gotovine u Srbiji.

Nažalost vašim ponašanjem ste potvrdili, nažalost ja ne želim da živim u zemlji u kojoj optužujem vlast za nasilje i agresiju, ali nažalost ste to uradili. Ovo što radite danas je pravno nasilje, ja se protiv tome kao potpredsednik Demokratske stranke i kao građanin Srbije kažem – da je ovo vaše ponašanje potpuno ne primereno. Ne dozvoljavate argumentovanu raspravu. Ne dozvoljavate da sučelimo podatke, razmišljanja i stavove o vrlo važnom zakonu, zato što ste agresivni i nasilni i to tvrdimo. To je prva stvar, posledica vaše vlasti.

Druga stvar, to je bezakonje. Evo, ga ovde generalni sekretar. Da li je tačno da ste trčali tu noć kada smo potpisali kao poslanici ovde zahtev da se Ustavnom sudu odredi da li je izglasan, a ne proglašen zakon, ustavan ili nije? Pa, ste odneli Vučiću da potpiše što pre, nikada brže nije potpisao zakon. I, vi ste generalni sekretar svih poslanika ovde? Osamdeset i četiri poslanika su potpisala to. Baš vas briga. Piše i u Ustavu i u Zakonu o Ustavnom sudu, član 167. i da ne nabrajam ostalo. Igrate se sa državom, pokazujete da smo neravnopravni, pokazujete da su ljudi obespravljeni, osiromašeni. Jeste ovo klasni rat protiv sirotinje, obespravljenih ljudi zbog ovakvog vašeg ponašanja. Danas treba da pričamo o vrlo važnim zakonima, 60 ste ih stavili na spisak, da pričamo i o udžbenicima, da pričamo i o Ustavu, da pričamo i o zakonima o rešavanju u razumnom roku, da pričamo o svemu ostalom.

Šta ovo znači?

Molim?